Pa­ra­doks naš svag­daš­nji

TO­NI MOŠKOV

Rolling Stone (Croatia) - - UVODNIK -

UO­VOM BRO­JU NI­SAM PLA­NI­RAO UVOD­NIK, ali ka­ko ni­sam do­bio od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja su bi­la po­treb­na za tekst ko­ji je bio u pla­nu, evo ipak uvod­ni­ka ko­ji će se ovaj put ba­vi­ti pa­ra­dok­si­ma. Od­go­vo­re ko­je če­kam na­dam se da ću i do­če­ka­ti, a ra­di se o pa­ra­dok­sal­nom, ali ti­pič­nom hr­vat­skom pri­mje­ru. Udru­ga ko­ja bi se tre­ba­la ba­vi­ti za­šti­tom autor­skih pra­va da­la je “li­cen­cu” za ko­ri­šte­nje ime­na fes­ti­va­la ko­je ni­je za­šti­ti­la u Dr­žav­nom za­vo­du za in­te­lek­tu­al­no vlas­niš­tvo. Ne mo­ram is­ti­ca­ti da je u za­blu­du do­ve­la onog ko­me je da­la “li­cen­cu” za ko­ri­šte­nje ime­na, kao i da je po­či­ni­la kaz­ne­no dje­lo ako je za “li­cen­cu” uze­la nov­ča­nu na­dok­na­du te da po­ten­ci­jal­no pos­to­ji opas­nost da su­tra net­ko za­šti­ti ime za ko­je su da­li/pro­da­li “li­cen­cu” i da ta­ko do­ve­de se­be, ali i tre­nut­nog ko­ris­ni­ka u mi­li­jun­ske tro­ško­ve. Li­cen­cu pi­šem pod na­vod­ni­ci­ma, jer ne mo­že­te da­ti/pro­da­ti li­cen­cu za ko­ju ne­ma­te pra­va i ko­ja ni­je za­šti­će­na. Ia­ko smo bi­li u na­pas­ti da pod­ne­se­mo zah­tjev za re­gis­tra­ci­ju ime­na fes­ti­va­la pri Dr­žav­nom za­vo­du za in­te­lek­tu­al­no vlas­niš­tvo, ipak smo od to­ga odus­ta­li. Po­ne­kad je za­bav­ni­je bi­ti pro­ma­trač.

Pa­ra­doks broj dva opet je ve­zan za udru­gu, ovaj put jed­nu dru­gu udru­gu. Do proš­log tjed­na na­ci­onal­nu lis­tu slu­ša­nos­ti HR Top 40 “pre­bro­ja­vao” je Ins­ti­tut hr­vat­ske glaz­be (gor­do ime ins­ti­tu­ci­je ko­ja ima jed­nog za­pos­le­nog), dok sad ulo­gu “bro­ja­ča” pre­uzi­ma Hr­vat­ska di­sko­graf­ska udru­ga. Di­sko­gra­fi su na­pra­vi­li no­vu web stra­ni­cu na no­voj adre­si www.top-lis­ta.hr te po­nu­di­li pres­lu­ša­va­nje i na de­ezer.com, što je hva­le vri­jed­no, ali ipak...Nig­dje objaš­nje­nja za­što su sad di­sko­gra­fi pre­uze­li “bro­ja­če” u svo­je ru­ke, zbog če­ga Ins­ti­tut hr­vat­ske glaz­be vi­še ni­je spo­so­ban ba­vi­ti se Top lis­tom, ni­su li di­sko­gra­fi di­rek­t­no za­in­te­re­si­ra­ni da nji­ho­vi iz­vo­đa­či bu­du što vi­še iz­vo­đe­ni na ra­dij­skim pos­ta­ja­ma...? Uz to, slu­ša­nost se mje­ri na 140 (sto­ti­nu i če­tr­de­set) ra­dij­skih pos­ta­ja u Hr­vat­skoj. I sad mi se na­me­će no­vi pa­ra­doks. Na pri­mjer, ako jed­na od ra­dij­skih pos­ta­ja s na­ci­onal­nom kon­ce­si­jom (us­put, iz­vo­đe­nje na tim pos­ta­ja­ma pon­de­ri­ra­no je) do­bi­je ve­li­ki ogla­ši­vač­ki bu­džet spon­zo­ra ne­kog od iz­vo­đa­ča s Top lis­te, pa ia­ko to mo­žda ni­je tra­že­no, lo­gič­no je da će tog iz­vo­đa­ča za­vr­tje­ti ne­ko­li­ko pu­ta dnev­no u pro­gra­mu. Re­zul­tat to­ga bi­ti će iz­vo­đa­če­vo vi­so­ko mjes­to na Top lis­ti i za­dr­ža­va­nje na njoj ne­ko­li­ko tje­da­na. Što je bu­džet ogla­ši­va­ča ve­ći, ve­ća je i vje­ro­jat­nost da će ogla­ši­va­če­vi pu­le­ni bi­ti du­go­ooo na Top lis­ti.

Evo nas i kod slje­de­ćeg pa­ra­dok­sa. Is­ti taj iz­vo­đač autor je svo­jih sklad­bi te će zbog učes­ta­log emi­ti­ra­nja na na­ci­onal­noj ra­dij­skoj sta­ni­ci do­bi­ti i pris­to­jan iz­nos od ZAMP-a na ime autor­skih pra­va. Iz tog raz­lo­ga ne­ma po­tre­be sni­ma­ti al­bu­me (do- volj­ni su sin­glo­vi), pa čak ni kon­cer­ti ni­su ne­op­hod­ni, do­volj­no je da su 40 i vi­še tje­da­na na lis­ti i da se mo­gu po­hva­li­ti spon­zo­ru ka­ko im je i no­vi singl od­mah sko­čio na pr­vo ili dru­go mjes­to. Kad na­ku­pe do­volj­no pr­vih mjes­ta od zbir­ke sin­glo­va sku­cat će al­bum, a di­sko­graf će ga obja­vi­ti. Is­ti onaj di­sko­graf ko­ji je za­du­žen za Top lis­tu, a kad se CD pro­da u vi­še od 5000 pri­mje­ra­ka, on­da će mu onaj is­ti ZAMP do­di­je­li­ti pla­ti­nas­ti for­te za iz­ni­man us­pjeh (po no­vom u ra­ču­na­nje ula­ze i po­da­ci iz­vo­đe­nja na di­gi­tal­nim ser­vi­si­ma, pa sad zna­mo za­što De­ezer ima svoj link na stra­ni­ca­ma Top lis­te). I eto, svi su sret­ni, svi se na­gra­đu­ju i sve se vr­ti u krug.

Si­len­te ko­jem smo zas­lu­že­no da­li nas­lov­ni­cu bio je na toj is­toj Top lis­ti pri­je dva tjed­na, ali od­mah slje­de­ćeg tjed­na je nes­tao s nje. Za­nim­lji­vo je da na Top lis­ti ne­ma ben­da ko­ji je dva da­na za­re­dom na­pu­nio za­gre­bač­ku Tvor­ni­cu (Ve­li­ki po­gon), ali na toj is­toj lis­ti ima mjes­ta za San­di­ja i Ti­fu (8 tje­da­na na lis­ti). Na­dam se da sam po­bu­dio va­šu zna­ti­že­lju i da će te oti­ći na to­plis­ta.hr i po­gle­da­ti ko­ji su još “ve­li­ka­ni” na Top lis­ti i ko­li­ko su već tje­da­na na njoj. Na­kon to­ga mo­žda se za­pi­ta­te u ko­joj i kak­voj zem­lji mi to ži­vi­mo.

Si­len­te je mjes­to na na­šoj nas­lov­ni­ci de­fi­ni­tiv­no zas­lu­žio. Svi ko­ji me poz­na­ju zna­ju kak­vo je bi­lo mo­je miš­lje­nje o tom ben­du i kad sam naj­a­vio da ću Si­len­teu da­ro­va­ti nas­lov­ni­cu, ma­lo je re­ći da su svi bi­li u sta­nju šo­ka. Ka­ko bih sam se­bi do­ka­zao da sam do­nio do­bru od­lu­ku, oti­šao sam na nji­hov kon­cert u Tvor­ni­cu. Ras­pro­da­nu Tvor­ni­cu, bi­la bi toč­ni­ja definicija. Ne mo­gu re­ći da su me glaz­be­no “sru­ši­li s no­gu”, ali to i ni­je bit­no jer ni­su svi iz­vo­đa­či na na­šim nas­lov­ni­ca­ma bi­li mo­ji glaz­be­ni fa­vo­ri­ti. Ono što me fas­ci­ni­ra­lo kod Si­len­tea je upra­vo sljed­be­nič­ka pu­bli­ka, a ne­što slič­no vi­dio sam još sa­mo na Gi­bon­ni­je­vim kon­cer­ti­ma. Ras­pro­da­na Tvor­ni­ca dva da­na za re­dom, pu­bli­ka od 17 do 50, po­zi­tiv­na ener­gi­ja s obje stra­ne po­zor­ni­ce... Za ovu na­šu zem­lju vi­še ne­go do­volj­no i hva­le vri­jed­no. Eki­pa iz Si­len­tea ži­vi sa­mo od svo­je glaz­be i nas­tu­pa pa se na­dam da će im ova naslovnica i in­ter­v­ju do­ni­je­ti još po­ko­jeg slu­ša­te­lja (kad već ni­su na Top lis­ti).

Uz Si­len­te, do­no­si­mo vam pre­gršt do­brog sa­dr­ža­ja kao i flip co­ver, na ko­jem mo­že­te na­ći ek­s­klu­ziv­nu nas­lov­ni­cu ko­ju je Mar­vel/Dis­ney na­pra­vio sa­mo za ma­ga­zin Rol­ling Sto­ne (in­ter­v­ju s Hul­kom dje­lo je na­ših ko­le­ga iz SAD-a). O fes­ti­va­lu INmu­sic ne­će­te na­ći ni­šta u ovom bro­ju, jer pre­ma na­šim in­for­ma­ci­ja­ma or­ga­ni­za­tor je za­bra­nio iz­vo­đa­či­ma da da­ju in­ter­v­jue za Rol­ling Sto­ne. Proš­le go­di­ne htio je pre­uze­ti ulo­gu glav­nog ured­ni­ka i že­lio je smiš­lja­ti nas­lo­ve i pod­nas­lo­ve za tek­s­to­ve i in­ter­v­jue, pa kad to ni­je us­pio, ove go­di­ne od­lu­čio je bi­ti cen­zor. Još je­dan pa­ra­doks za kraj ovog uvod­ni­ka.

Uži­vaj­te u bro­ju!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.