“NA­MA OVO I JEST PROFESIJA. NIT­KO OD NAS I NE RA­DI NI­ŠTA DRU­GO.”

Rolling Stone (Croatia) - - SILENTE -

No ka­ko je sve kre­nu­lo? Tko je os­no­vao bend? Pos­to­ji­te već go­to­vo de­set go­di­na.

Ti­bor: Os­no­va­ni smo 2006. go­di­ne, ali ne bih re­kao da je to bi­lo os­ni­va­nje ben­da. To je bi­lo vi­še pr­vo uzi­ma­nje gi­ta­re u ru­ku i po­ku­šaj da se išta do­go­di. Na pr­vom kon­cer­tu smo ima­li jed­nu svo­ju stvar, a na dru­gom su već bi­le sve na­še pje­sme. Re­al­no, ni­je to da­nas is­ti bend. Mi smo ta­da po­ku­ša­va­li i da­lje po­ku­ša­va­mo da to na­li­ku­je na ne­što što mi obo­ža­va­mo. Ka­ko sam ja to do­ži­vio, mi smo već 2008. uze­li mi­kro­fon, ukop­ča­li se u Cu­ba­se na ra­ču­na­lu, to sni­mi­li i mis­li­li da je to naš de­mo. Mis­li­li smo, mo­že­mo na ra­dio, mo­že­mo svag­dje, mo­že­mo osvo­ji­ti svi­jet, a re­al­no to je bi­la jed­na od naj­ve­ćih glu­pos­ti, ka­ko sad na to gle­dam, ali ne­ka­ko mi je to bi­lo naj­dra­že.

Rek­li ste da ste već na dru­gom kon­cer­tu svi­ra­li svo­je autor­ske pje­sme. Ka­ko je kre­nuo taj kre­ativ­ni pro­ces, a ne re­ci­mo uvjež­ba­va­nje obra­da dru­gih glaz­be­ni­ka?

Sa­nin: To je bio je­dan od na­či­na da se bu­de u pred­nos­ti. Ni­je pu­no lju­di ra­di­lo svo­je pje­sme. Pu­no njih svi­ra tu­đe pje­sme i svi­ra ih do­bro, go­di­na­ma. I ka­ko ćeš on­da ti kao mla­di bend me­đu tak­ve? Jed­nos­tav­no mo­raš na­pi­sa­ti svo­ju pje­smu. Na­kon tog pr­vog nas­tu­pa, kad smo ima­li jed­nu pje­smu, po­če­li smo sve vi­še ra­di­ti svo­je i pos­li­je se ne sje­ćam da smo ika­da vi­še svi­ra­li ne­či­ju tu­đu pje­smu, a mis­lim da i ne­će­mo. Vo­li­mo svi­ra­ti kon­cer­te i na nji­ma svo­je pje­sme. Ne znam, mo­žda bi bi­lo vi­še love da svi­ra­mo obra­de ili ga­že, ali to ni­je naš put. To nam je bez­ve­ze, ia­ko smo do­bi­va­li pu­no po­zi­va za ga­že i svad­be, ali mi na ovaj na­čin vo­li­mo uz­duž i po­pri­je­ko pro­pu­to­va­ti Hr­vat­sku. Ta­ko je bi­lo kad smo bi­li mla­đi, ono, ne­ki ka­fić tre­ba bend za ga­žu. A on­da se mi na­do­bud­no uhva­ti­mo ski­dat’ stva­ri na dvi­je-tri pro­be i pos­ta­ne nam jas­no da ne­ma šan­se da to ra­di­mo.

Ti­bor: Bi­lo je lak­še to ne­go na­vjež­ba­ti od­lič­ne gi­ta­ris­te ( smi­je se).

Za­nim­lji­va je kod vas ta po­dje­la u ben­du na dva rav­no­prav­na žen­sko-mu­ška vo­ka­la. Ka­da ste doš­li do to­ga da ne že­li­te da je sav fo­kus na Ti­bo­ru kao fron­t­me­nu?

Ti­bor: To je us­tva­ri pra­vi po­če­tak Si­len­tea. Bi­lo je to 2011. Sni­ma­li smo al­bum u Du­brov­ni­ku. Tog pu­ta smo iš­li za oz­bilj­no ( smi­je se). Ni­smo bi­li u stu­di­ju, ali je bi­lo za oz­bilj­no. Iš­li smo k pri­ja­te­lju u so­bu, ali vr­lo pro­fe­si­onal­no ure­đe­nu so­bu, ap­so­lut­ni Hol­lywo­od. I ka­ko smo ima­li par du­eta, pos­ta­ja­lo je sve jas­ni­je ka­ko bi bi­lo li­je­po ima­ti ne­ko­ga za stal­no u ben­du, ne da na al­bu­mu ima­mo du­et, pa on­da uži­vo bu­de­mo bez tog vo­ka­la, ili bi pje­va­la Lo­re­na. Uvi­dje­li smo da tu još pu­no stva­ri tre­ba iz­gra­di­ti, a ni­smo zna­li ka­ko to na­pra­vi­ti. Bum, tras, tres… “Zdra­vo, Do­ris, ho­ćeš

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.