Šarm nor­dij­skog no­ira

Za­što su do­ma­ćim gle­da­te­lji­ma (i či­ta­te­lji­ma) to­li­ko priv­lač­ni kri­mi­ći sa sje­ve­ra?

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - Tekst ve­dran brkulj

Za­što su do­ma­ćim gle­da­te­lji­ma (i či­ta­te­lji­ma) to­li­ko priv­lač­ni kri­mi­ći sa sje­ve­ra?

Ne­ukro­će­na, pre­kras­na pri­ro­da, ure­đe­na druš­tva s ve­li­kim so­ci­jal­nim pra­vi­ma, ni­ska sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti, vi­so­ki ži­vot­ni stan­dard, dje­ca ko­ja en­gle­ski pri­ča­ju kao ma­te­ri­nji je­zik… To su mno­gi­ma pr­ve aso­ci­ja­ci­je na nor­dij­ske zem­lje. U če­ti­ri ri­je­či na­pi­sa­no - sa­vr­še­no mjes­to za ži­vot. Za sve osim za ju­na­ke ta­moš­njih krim ro­ma­na, se­ri­ja, fil­mo­va i nji­ho­ve auto­re. Sje­ver Eu­ro­pe s po­lar­nim no­ći­ma/da­ni­ma, si­vi­lom, ma­glom i hlad­no­ćom nji­ma je sa­vr­še­no mjes­to sa­mo za jed­nu stvar - uboj­stvo. Nor­dij­ski no­ir pos­tao je po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na glo­bal­ni fe­no­men ko­ji ni­je mi­mo­išao Bal­kan. Ste­ig Lar­sson, Jo Nesbø, Ju­ssi Ad­ler Ol­sen ov­daš­njoj su pu­bli­ci do­bro poz­na­ta ime­na. Nji­ho­vi ro­ma­ni mo­gu se na­ći i u tzv. ki­osk iz­da­nju u su­per­mar­ke­ti­ma, tik do žva­ka i pre­zer­va­ti­va po po­pu­lar­nim ci­je­na­ma već ne­ko­li­ko go­di­na. Osim s nji­ma, u po­s­ljed­njih go­di­nu da­na, ve­ći dio pu­bli­ke iz re­gi­je, za­hva­lju­ju­ći jav­nim RTV ser­vi­si­ma, imao se pri­li­ke su­sres­ti i s tri­ma na­gra­đi­va­ni­ma skan­di­nav­skim se­ri­ja­ma; For­brydel­sen (Uboj­stvo), Bro­en (Most) i Bor­gen (HRT upra­vo pri­ka­zu­je tre­ću se­zo­nu), ko­ji ni­je krim se­ri­ja, ne­go je ri­ječ o ne­čem što bi se mo­glo na­zva­ti europ­skom va­ri­jan­tom “Za­pad­nog kri­la”. Za­če­tak ono­ga što će kas­ni­je pos­ta­ti no­ir sa sje­ve­ra da­ti­ra pri­je ne­go li su se na sce­ni po­ja­vi­li Ne­sbo ili Lar­sson i puno pri­je ne­go li je ni­kad raz­ri­je­še­no uboj­stvo Olo­fa Pal­mea, šved­skog pre­mi­je­ra, na uli­ci po po­vrat­ku iz ki­na u Stoc­hol­mu 1986. go­di­ne, na­ru­ši­lo ide­al o sje­ve­ru Eu­ro­pe kao ide­al­nom mjes­tu za ži­vot. Se­ri­ja­lom o de­tek­ti­vu Mar­ti­nu Bec­ku Šve­đa­ni Maj Sjöwall i Per Wa­hlöö još su šez­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća pos­ta­vi­li te­me­lje da nor­dij­ski kri­mić, po­put IKEA - e, pos­ta­ne iz­voz­ni brend.

De­an Du­da, pro­fe­sor na Od­sje­ku kom­pa­ra­tiv­ne knji­žev­nos­ti Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu, sma­tra ka­ko je je­dan od ključ­nih raz­lo­ga nji­ho­va us­pje­ha, naj­pri­je u šez­de­se­ti­ma, a po­tom i de­ve­de­se­ti­ma, žan­rov­ska ino­va­ci­ja tzv. so­ci­okri­mi­ća, a za­tim i se­ri­ja ko­je uz pro­blem zlo­či­na i is­tra­ge funk­ci­oni­ra­ju kao so­ci­jal­ni ro­man ili se­ri­ja, dak­le go­vo­re važ­ne stva­ri o druš­tvu i nje­go­vim pro­ble­mi­ma. “To su či­ni­li naj­pri­je Sjöwall i Wa­hlöö cik­lu­som ro­ma­na o Mar­ti­nu Bec­ku u kon­tek­s­tu nas­tan­ka i kri­ze dr­ža­ve bla­gos­ta­nja, a za­tim eks­pli­cit­no i Hen­ning Man­kell s Kur­tom Wal­lan­de­rom na­kon pa­da Ber­lin­skog zi­da i s njim po- ve­za­nog re­de­fi­ni­ra­nja svi­je­ta. Ti su pro­ce­si iz­vr­s­no odra­đe­ni i u tv­se­ri­ja­ma ko­je se kao sa­mos­tal­ni pro­jek­ti na­do­ve­zu­ju na ro­ma­ne­sk­ne pred­lo­ške. Ukrat­ko: druš­tve­na re­le­vant­nost i za­do­vo­lja­va­ju­ća kva­li­te­ta”, miš­lje­nja je Du­da. Tre­ći bi­tan fak­tor, sma­tra, na­la­zi se u sa­mim de­tek­ti­vi­ma s ko­ji­ma se či­ta­telj/gle­da­telj mo­že za njih na ne­ki na­čin ve­za­ti. “De­tek­tiv kao je­dan od nas, s pro­ble­mi­ma, dvoj­ba­ma i po­te­ško­ća­ma ko­je osje­ća­mo kao vlas­ti­te, od di­ja­be­te­sa i pre­ti­los­ti pre­ko ra­zvo­da i al­ko­ho­la do od­go­ja dje­ce i pro­ble­ma ro­di­telj­stva, uz ključ­no pi­ta­nje u wa- llan­de­rov­skoj ma­ni­ri ‘kad smo se i za­što pre­tvo­ri­li u druš­tvo u ko­jem su ne­kad ne­za­mis­li­ve stva­ri mo­gu­će”’, is­ti­če Du­da i do­da­je ka­ko “no­vi­ji li­ko­vi de­tek­ti­va i de­tek­tiv­ki ni­su vi­še ta­ko po­zi­ci­oni­ra­ni, iako su pro­že­ti so­ci­jal­nom pro­ble­ma­ti­kom, funk­ci­oni­ra­ju vi­še pre­ma stri­pov­skom mo­de­lu atrak­tiv­nos­ti, što uve­li­ke sta­nju­je glav­ne adu­te skan­di­nav­ske kri­mi-in­dus­tri­je”. Ka­ko ni­je ri­ječ o tvr­dim mom­ci­ma iz žan­rov­ske in­dus­tri­je, nji­ho­va “pu­ca­nja” i pro­ble­mi su nor­mal­ni, sma­tra pro­fe­sor, jer u pos­lu ko­ji se ba­ve te­ško je os­ta­ti svoj. “Pu­ca­nja su stal­na, naj­pri-

je na osob­nom i obi­telj­skom pla­nu. Me­lan­ko­li­ja i de­pre­si­ja su ne­pres­ta­no na dje­lu. Čak se i naj­t­vr­đi, kao što je Gu­nvald Lar­sson, zna­me­ni­ti Bec­kov po­moć­nik u iz­ved­bi Mi­ka­ela Per­s­bran­d­ta, dos­lov­ce ras­pao u jed­noj od po­s­ljed­njih epi­zoda vi­še­go­diš­njeg se­ri­ja­la. Ka­ko je po­sri­je­di si­ner­gi­ja po­pu­lar­nih fik­ci­ja – knji­žev­nos­ti, fil­ma i te­le­vi­zi­je - važ­nu ulo­gu ima­ju iz­nim­ni glum­ci, kao što su Gös­ta Ek­man ili Peter Ha­ber u se­ri­ja­ma o Mar­ti­nu Bec­ku, Rolf La­s­sgård i Kris­ter Hen­rik­sson kao dvi­je ver­zi­je Wal­lan­de­ra, ili pak So­fie Gråbøl kao Sa­rah Lund”, sma­tra Du­da.

Uz sve na­ve­de­no, ono što se ne mo­že iz­bje­ći je mar­ke­tin­ški kva­li­tet­no odra­đen po­sao. I dok je pri­je ne­kog vre­me­na ključ za us­pjeh bio iz­la­zak na nje­mač­ko tr­ži­šte s vre­me­nom je, objaš­nja­va Du­da, doš­lo do iz­rav­ne ve­ze s an­glo-ame­rič­kim, dak­le i s glo­bal­nim tr­ži­štem. Sma­tra da su ne­ki auto­ri i nak­lad­ni­ci mar­ke­tin­ški uzor­no odra­di­li po­sao, a da pri­tom ni­su baš ne­ka li­te­ra­tu­ra. “Ne­ki auto­ri sva­kom no­vom knji­gom zna­ju pre­ko nak­lad­ni­ka ili na vlas­ti­tim web stra­ni­ca­ma po­nu­di­ti pr­vo po­glav­lje na en­gle­skom. Ali na­kon što je BBC sni­mio Wal­lan­de­ra s Ken­net­hom Bra­nag­hom na auten­tič­nim lo­ka­ci­ja­ma i na en­gle­skom jezi­ku, za­pre­ka iz­gle­da vi­še ne­ma”, miš­lje­nja je Du­da i pod­sje­ća na ne­ke od tr­žiš­nih pa­ra­dok­sa. “Na­kon us­pje­ha Sti­ega Lar­sso­na, an­glo­ame­rič­ki nak­lad­ni­ci ot­kri­li su i Joa Ne­sbøa ko­ji je imao već pol opu­sa kad je Lar­sson pro­pi­sao, ali to ni­je sme­ta­lo iz­da­va­če da ga naj­a­ve kao ‘no­vog Sti­ega Lar­sso­na’, kao što ni na­še ne sme­ta što pre­vo­de s en­gle­skog i nje­mač­kog, a ne s iz­vor­ni­ka. Me­đu­tim, vri­je­di is­tak­nu­ti da se na­kon što je objav­ljen ro­man u naj­kra­ćem vre­me­nu po nje­mu sni­ma film ili kre­će se­ri­ja. Ta­ko se gra­di us­pje­šan si­ner­gij­ski pa­ket ‘ po­pu­lar­ne fik­ci­je’ jer je vi­še fron­ta uvi­jek ja­če od jed­ne”, na­vo­di Du­da. Una­toč po­ma­mi ko­ja još uvi­jek vla­da za šti­vom iz le­de­nog di­je­la Eu­ro­pe, pra­va na re­ma­ke se­ri­ja ot­kup­lju­ju ame­rič­ke ku­će po­put Foxa, AMC-a i Net­flixa, džem­pe­re kak­ve no­si de­tek­tiv­ka Sa­rah Lund tvrt­ka s Far­skih oto­ka us­pješ­no pro­da­je po ci­je­ni od 280 fun­ti, pu­bli­ka uz rje­še­nje slu­ča­ja želj­no iš­če­ku­je ho­će li Sa­ga No­ren u slje­de­ćoj epi­zo­di ko­nač­no iz­a­ći iz cr­nih kož­nih hla­ča i ho­će li pi­će za­vr­ši­ti pri­je ne­go li odve­de ne­ko­ga u kre­vet, Du­da sma­tra ka­ko je fe­no­men nor­dij­skog no­ira po­la­ko na za­la­zu. “To vi­še ni­je sa­mo fe­no­men po­pu­lar­ne ili ma­sov­ne kul­tu­re, ne­go go­to­vo i fe­no­men ma­sov­ne autor­ske kul­tu­re. Ne­ki ro­ma­ni je­dva dr­že vo­du, ali ih val no­si i ba­ca da­lje ne­go što sa­mi us­pi­ju do­ba­ci­ti. Hi­per­pro­duk­ci­ja uvi­jek do­vo­di do pa­da žan­rov­skog stan­dar­da. Ako mis­le da je do­volj­no ima­ti bru­tal­no uboj­stvo sa so­ci­jal­nom po­za­di­nom, po­mak­nu­tu pla­vu­šu kao de­tek­tiv­ku, sni­jeg i led u ka­dru, on­da ok, ali to vi­še ni­je to. U hr­vat­skom pri­je­vo­du, na pri­mjer, po­jav­lju­ju se auto­ri ko­ji, kad bi se gle­da­la ‘ po­pu­lar­na kva­li­te­ta’, ne bi ni­kad dos­pje­li na lis­tu. Us­po­re­di­te tek pr­vu se­zo­nu Wal­lan­de

ra ili Uboj­stva s dru­gom i tre­ćom, i te­za o za­la­zu po­la­ko pos­ta­je jas­ni­ja”. Ka­ko ov­daš­nji nak­lad­ni­ci kas­ne s obja­va­ma pri­je­vo­da po­je­di­nih auto­ra ko­ji su, po­put Nor­ve­žan­ke Ka­rim Fo­sum ili Is­lan­đa­ni­na Ar­nal­du­ra In­driða­so­na po­mak­nu­li odre­đe­ne žan­rov­ske gra­ni­ce mo­gu­će je, ako do pri­je­vo­da do­đe, da će­mo u kva­li­tet­nim dje­li­ma mo­ći uži­va­ti još ne­ko vri­je­me. “Ka­rin Fo­ssum je, po mom su­du, sam vrh; net­ko tko pi­še iz­vr­s­ne kri­mi­na­lis­tič­ke ro­ma­ne, ali upra­vo zbog to­ga pi­še i re­le­vant­ne ro­ma­ne uop­će. Pos­to­je dva sr­p­ska pri­je­vo­da, ali cik­lus o in­s­pek­to­ru Se­je­ru zas­lu­žu­je da bu­de pre­ve­den od­mah. Nje­zin os­nov­ni pos­tu­lat jest što se do­ga­đa u za­jed­ni­ci “kad vrag dr­ži svi­je­ću”, ne­ma zlo­či­na­ca una­pri­jed jer ma­li po­mak u po­na­ša­nju, ne­ar­ti­ku­li­ra­na agre­si­ja, so­ci­jal­na glu­post ili ne­pro­miš­lje­nost mo­gu od sva­ko­ga uči­ni­ti su­di­oni­kom u zlo­či­nu. Dru­go što bih htio is­tak­nu­ti jest da do­ma­ći nak­lad­ni­ci i tv-ured­ni­ci u pra­vi­lu pe­ca­ju sa­mo fri­šku ro­bu, a ne vi­de ili ne že­le vi­dje­ti pro­duk­ci­ju una­zad pet­na­est go­di­na ko­je zas­lu­žu­je mjes­to pod sun­cem: od Ne­sse­ro­vih ro­ma­na o in­s­pek­to­ru Va­nu Ve­ete­re­nu i iz­vr­s­ne se­ri­je ko­ja je pre­ma nji­ma snim­lje­na”, za­klju­čio je Du­da.

Od Lar­sso­na do Bor­ge­na - IKEA vi­še ni­je je­di­ni iz­voz­ni brend sa sje­ve­ra.

1

skan­di­nav­ske hit se­ri­je

3 (1) Dan­ska se­ri­ja For­brydel­sen (The Kil­ling/Uboj­stvo). (2) Na HTV-u se pri­ka­zu­je tre­ća se­zo­na se­ri­je Bor­gen o pre­mi­jer­ki Bir­git­te Nyborg (Sid­se Ba­bett Knud­sen).

(3) Bro­en (Most), dan­ska se­ri­ja či­ja rad­nja po­či­nje uboj­stvom na mos­tu ko­ji po­ve­zu­je Dan­sku i Šved­sku.

2

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.