Brit­ney se opet vra­ti­la u igru

Rolling Stone (Croatia) - - Recenzije Glazba - Brit­ney Spe­ars Brit­ney Je­an RCA rob sheffield

me­di­ta­ci­ja o sna­zi i usam­lje­nos­ti Brit­ney Je­an

Da postoji sa­mo “Work Bit­ch”, bez igre, Brit­ney bi to uči­ni­lo do­sad­nom bit­ch. A tko to že­li? Nit­ko. Ta­ko se Brit­ney vra­ti­la u igru, uk­la­nja­ju­ći sve lju­de s lo­šom re­pu­ta­ci­jom sa svog pop-tro­na. Iako se ove zi­me na­ku­pi­la hr­pa pop-prin­ce­za, s Mi­ley, Katy, Ga­gom i os­ta­li­ma ko­je se ru­ka­ma i no­ga­ma bo­re za pros­tor na po­di­ju, Brit­ney os­ta­je kra­lji­ca ko­ja ih sve nad­ma­šu­je.

Brit­ney Je­an nas­tav­lja us­pjeh ko­ji je pos­ti­gla po­s­ljed­njih go­di­na – nje­zin greš­ni dis­co ma­ni­fest iz 2007., Blac­ko­ut, je­dan je od naj­u­tje­caj­ni­jih al­bu­ma mo­der­nog po­pa, pra­te ga Cir­cus iz 2008. i Fem­me Fa­ta­le iz 2011. Za­pra­vo, Brit­neyna se ka­ri­je­ra mo­že po­di­je­li­ti na onu pri­je Blac­ko­uta i pos­li­je nje­ga, i ima­te dvi­je sjaj­ne pop-ka­ri­je­re. A ona je i da­lje još čud­ni­ja ne­go što se či­ni na po­vr­ši­ni – Brit­ney Je­an je ta­kav da Ye­ezus zvu­či kao ra­di­oni­ca po­zi­tiv­nih iz­ja­va.

Kao što to či­ni i nje­zin od­lič­ni ljet­ni elec­tro-sle­aze hit, “Work Bit­ch”, Brit­ney Je­an hra­ni nje­zin zvjezdani sta­tus. To je al­bum o usam­lje­nos­ti pop zvi­jez­de – s pro­pa­lim za­ru­ka­ma pod po­ve­ća­lom jav­nos­ti iza se­be, Brit pos­ta­je osob­na i stva­ra svo­ju naj­mrač­ni­ju glaz­bu do sad. Ako vas nas­lov pod­sje­ća na El­to­na Joh­na ka­ko pla­če nad Ma­rilyn Mon­roe, ta­ko je i tre­ba­lo bi­ti jer je ova jad­na djevojka u po­s­ljed­nje vri­je­me pre­vi­še iz­lo­že­na, kao

cand­le in the wind.

“Uvi­jek sam se osje­ća­la kao stra­nac u go­mi­li”, pje­va Brit­ney na po­čet­ku, a nje­zin tuž­ni glas zvu­či po­put gla­sa ro­bo­ta. U pje­smi “Ali­en” za­la­zi u znans­tve­nu fan­tas­ti­ku, no­še­na sve­mi­rom tra­ži svoj pla­net, pre­ko syn­th sig­na­la Wil­li­ama Or­bi­ta.

“Per­fu­me” je čud­na sen­ti­men­tal­na ba­la­da o lju­bav­nom tro­ku­tu – ona tr­lja svog mu­škar­ca svo­jom po­seb­nom aro­mom Brit­ney (na­daj­mo se, mi­ri­som

naj­bo­lje na al­bu­mu: “Pa­ssen­ger”, “Work Bit­ch”, “Body Ac­he”

s nje­zi­nim pot­pi­som Co­smic Ra­di­an­ce) ta­ko da dru­ga cu­ra mo­že osje­ti­ti Brit­neyn mi­ris na nje­mu.

Sa svim tuž­nim pje­sma­ma o pre­ki­du, tre­ba joj po­la al­bu­ma da poč­ne pje­va­ti o lju­ba­ka­nju. Udru­žu­je se s T. I.-em u mut­noj “Tik Tik Bo­om”, ko­ja se ne mo­že us­po­re­đi­va­ti s nje­zi­nim sta­rim du­etom s Ying Yang Twin­si­ma “(I Got That) Bo­om Bo­om”. “Body Ac­he” i “Til It’s Go­ne” naj­ja­če su dan­ce stva­ri na al­bu­mu, nas­la­nja­ju­ći se na euro-sle­aze bas. Brit­ney pje­va: “I wan­na dan­ce till my body ac­he”, i zvu­či ta­ko uko­če­no da bi to mo­glo po­tra­ja­ti ne­ko­li­ko tje­da­na. Katy Per­ry su­auto­ri­ca je naj­s­naž­ni­je ba­la­de, “Pa­ssen­ger”, ko­ja je Brit­neyn odgovor na Beyon­céi­nu “Ha­lo”, dok raz­miš­lja tko će pre­uze­ti uprav­ljač i odves­ti je kući. (Do­vra­ga, već je i vri­je­me.) Ako ste njen fan, mo­žda će­te htje­ti vi­še dis­co bom­bi – ni­šta ov­dje ne eks­plo­di­ra kao “How I Roll” ili “I Wan­na Go” ili “3”. A Will.i.am se po­tro­šio ubr­zo na­kon “Work Bit­ch”.

Ali Brit­ney Je­an zas­lu­žu­je svo­je cr­ti­ce u fil­mu o ži­vo­tu u “Chil­lin’ With You”, nje­zi­nu du­go­oče­ki­va­nom du­etu s mla­đom ses­trom Ja­mie Lynn. Cu­re Spe­ars sla­ve snaž­nu lju­bav pre­ma Ken­two­odu, dok se Brit­ney pri­sje­ća do­brih vre­me­na (“I drank so­me red wi­ne, and now I’m wal­king on the sky”) i pje­va: “When I’m wit­c­hoo, I’m chil­lin’, I’m chil­lin’.” Či­laj, Brit­ney. Zas­lu­ži­la si.

Brit­ney ot­kri­va svo­ju mrač­nu (ali i ra­nji­vu) stra­nu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.