mor­ri­sey

Glaz­be­nik obja­vio du­go­oče­ki­va­nu “Autobiografiju”

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll - Leo Hek­man

Ste­ven Pa­trick Mor­riss ey, pj evač i su­os­ni­vač gru­pe the Smit­hs, za­štit­nik životinja i ve­ge­ta­ri­ja­nac, pjes­nik i pi­sac ko­ji od po­čet­ka osam­de­se­tih go­di­na odu­šev­lja­va in­te­li­gent­nim tek­s­to­vi­ma i iz­ra­zi­tim smis­lom za hu­mor, do­vr­šio je pi­sa­nje auto­bi­ogra­fi­je ne­dav­no objav­lje­ne u edi­ci­ji Pen­gu­in Cla­ssics. Kan­di­dat za glaz­be­no štivo go­di­ne, na­zva­na jed­nos­tav­no “Auto­bi­ogra­fi­ja”, skrom­no je naj­av­lje­na još 2002. i za oče­ki­va­ti je da će bi­ti dos­lov­no raz­grab­lje­na.

Go­to­vo tre­ći­na knji­ge opi­su­je dje­tinj­stvo i raz­dob­lje pri­je ne­go je gi­ta­rist Smit­h­sa Joh­n­ny Marr po­ku­cao na nje­go­va vra­ta. Nje­gov ži­vot po­či­nje ot­kri­ćem 7-in­č­nih singl plo­ča (Ma­ri­an­ne Fa­it­h­full, San­die Shaw, The Small Fa­ces i dru­gi), a ne­ko­li­ko go­di­na kas­ni­je iz­ja­vit će: “Pje­vat ću i ja. Ako ne bu­dem pje­vao, mo­ram umri­je­ti”. Pje­va­ju­ći i bu­de­ći su­sje­de - sam je se­be us­pav­lji­vao! U ško­li sva­kod­nev­no svje­do­či ši­ba­nju dje­ce, ne­po­treb­nim dis­ci­plin­skim mje­ra­ma ko­je će kas­ni­je i opisati (“The He­ad­mas­ter Ri­tu­al”). Za­ljub­ljen u či­ta­nje ko­je je, uz cr­no-bi­je­li pro­zor u svi­jet, bi­lo je­di­na za­ba­va, kao u kak­vom udž­be­ni­ku ni­že auto­re što mu otva­ra­ju oči: W. H. Au­den, J. Be­tje­man, H. Bel­loc, O. Wil­de.

Vo­đen neo­do­lji­vom že­ljom za us­pje­hom, sra­me­ž­ljiv i po­vu­čen, iden­ti­fi­ci­ra se s li­ko­vi­ma iz fil­mo­va ra­nih šez­de­se­tih (tzv. “kit­c­hen sink drama”), briž­no iz­re­zu­ju­ći i sa­kup­lja­ju­ći fo­to­gra­fi­je glu­ma­ca i pje­va­ča, glu­mi­ca i knji­žev­ni­ka, onih is­tih ko­ji će go­di­na­ma kas­ni­je kra­si­ti nas­lov­ni­ce nje­go­vih plo­ča. Jed­no vri­je­me op- sjed­nut je fe­mi­nis­tič­kom li­te­ra­tu­rom ko­ja “os­lo­ba­đa sve bez iz­nim­ke”. Ona će obli­ko­va­ti mno­ge nje­go­ve ži­vot­ne po­gle­de i fi­lo­zo­fi­je (po­seb­no se is­ti­če dje­lo “A Tas­te Of Ho­ney” S. De­la­ney). Bowie, Bo­lan i New York Dol­ls siš­li su iz sve­mir­skog bro­da rav­no u “The Old Grey Whis­tle Test” i “Top of the Pops” (“ri­jet­ki blje­sak gla­mu­ra u na­šim bli­je­dim ži­vo­ti­ma”), a al­bum “Hor­ses” Pat­ti Smith okre­nut će nje­gov ži­vot na­gla­vač­ke. Uvi­jek pro­vo­ka­ti­van, ali i ja­ko oz­bi­ljan u svo­jim iz­ja­va­ma o po­li­ti­ci, me­đu­ljud­skim od­no­si­ma i glaz­bi (“Dje­lo­mič­na ra­zot­kri­va­nja mu­ške bli­skos­ti me fas­ci­ni­ra­ju jer je to ne­što če­ga ne­ma u ži­vo­tu oko me­ne”), li­be­ral­nim na­zo­ri­ma u kon­zer­va­tiv­noj En­gle­skoj slje­de­ćih će tri­de­set go­di­na di­za­ti pra­ši­nu i bu­di­ti zna­ti­že­lju jav­nos­ti svo­jim dvo­smis­le­nim sti­ho­vi­ma (bez jas­nog odre­đe­nja gle­di­šta, mu­škog ili žen­skog).

U po­če­ci­ma ka­ri­je­re čes­to je po­greš­no tu­ma­čen kao ne­sret­ni de­pre­si­vac (“He­aven Knows I’m Mi­se­ra­ble Now”), kas­ni­je kao ra­sist (“Ben­ga­li in Plat­for­ms”, “The Na­ti­onal Front Dis­co”). Sa svo­jom gru­pom stvo­rio je svoj svi­jet i svoj zvuk. Žes­to­ki je kri­ti­čar bri­tan­ske kra­ljev­ske obi­te­lji i mno­gih po­li­ti­ča­ra (M. That­c­her, T. Bla­ir, G.W. Bush, itd.) i tvr­di da po­pu­lar­na glaz­ba tre­ba bi­ti ko­ri­šte­na za is­ka­zi­va­nje oz­bilj­nih te­ma. Zna­čaj­na je i ri­jet­ko us­po­re­di­va pro­duk­tiv­nost gru­pe - pre­ko se­dam­de­set objav­lje­nih pje­sa­ma u če­ti­ri go­di­ne. Uvi­jek je po­ka­zi­vao vi­so­ki ni­vo po­što­va­nja pre­ma svo­jim “sljed­be­ni­ci­ma” ko­ji bi se na sva­kom kon­cer­tu pe­nja­li na bi­nu sa­mo ka­ko bi ga do­tak­li, po­lju­bi­li, za­gr­li­li ili ba­rem stisnuli ru­ku. Ti­je­kom sa­mos­tal­ne ka­ri­je­re sni­mio je 11 TO P 10 al­bu­ma od ko­jih su tri bi­la na pr­vom mjes­tu. Mo­žda naj­ve­ća ne­iz­vjes­nost ko­ju je ova auto­bi­ogra­fi­ja pre­ki­nu­la jest od­ba­ci­va­nje bi­lo ko­je mo­guć­nos­ti po­nov­nog okup­lja­nja gru­pe The Smit­hs. Mi­li­ju­ni obo­ža­va­te­lja već su do­is­ta du­go če­ka­li na obja­vu knji­ge iz pe­ra naj­ve­će mo­der­ne glaz­be­ne iko­ne Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, svje­do­čans­tva iz pr­ve ru­ke ko­ja će obo­ga­ti­ti mi­to­lo­gi­ju jed­nog pop fe­no­me­na i mo­žda naj­ve­će bri­tan­ske gru­pe na­kon The Be­atle­sa.

Knji­ga je po­t­vr­di­la ka­ko se Smit­h­si vi­še ne­će okup­lja­ti.

Mor­ri­ssey je autobiografiju naj­a­vio još 2002.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.