Tko ka­že da je sce­na mr­tva?

U sva­kom slje­de­ćem bro­ju pred­stav­lja­mo za­nim­lji­ve in­die i de­mo ben­do­ve; u ovom bro­ju je to eki­pa s pro­bu­đe­ne ši­ben­ske sce­ne te je­dan osječ­ki i je­dan za­gre­bač­ki bend Tekst: Mar­ko Bra­toš

Rolling Stone (Croatia) - - Recenzije Glazba - Bad Mus­hro­oms

Ti Ri­tu Pi­ri Pip Naj­bo­lji šibenski funk’n’roll pro­izvod

Iza neo­bič­nog ime­na i opi­sa ko­ji gla­si “lo­kal­no ins­tru­men­tal­ni sas­tav ši­ro­kog opu­sa u glaz­be­nom iz­ri­ča­ju” sto­ji izu­zet­no za­nim­ljiv mla­di šibenski bend ko­ji usko­ro ula­zi u pe­tu go­di­nu pos­to­ja­nja. U tih pet go­di­na oči­to se mo­že na­pra­vi­ti stvar­no sva­šta, ta­ko da je TRPP sku­pio pre­ko sto­ti­nu nas­tu­pa, hr­pu obo­ža­va­te­lja, ali i po­gle­da na Yo­uTu­beu, što je oči­to i pos­ta­lo naj­bit­ni­je mje­ri­lo i pr­vi in­di­ka­tor da ra­di­te stva­ri ka­ko tre­ba. “Du­go go­di­na pos­to­ja­la je ve­li­ka ru­pa, a Ši­be­nik kao glaz­be­na des­ti­na­ci­ja ni­je ni­ti pos­to­jao”, ka­žu deč­ki iz TRPP-a, “ali zad­njih 4-5 go­di­na se stvar­no puno to­ga do­ga­đa, po­če­li su se stva­ra­ti no­vi ben­do­vi od ko­jih smo i mi je­dan, a sta­ri ben­do­vi ko­ji su ne­ko vri­je­me oka­či­li gi­ta­re o klin po­če­li se se vra­ća­ti na sce­nu. Osim L’Ko­ka i Dok Ana­log X-a, iz­dvo­ji­li bi­smo mla­de sna­ge po­put ben­da The Pul­se, po­vra­tak hip ho­pa sa sku­pi­nom 022 i no­vo­nas­ta­li bend Dis­co­de­li­ja, ko­ji su ne­dav­no bi­li pred­gru­pa ben­du Gir­ls Aga­inst Boys u Mo­čva­ri.” Eki­pa iz TRPP-a opi­su­je ono što ra­de kao funk‘n’roll i stvar­no je te­ško smis­li­ti pre­ciz­ni­ji opis. Kom­bi­ni­ra­ju za­ba­van gro­ove, čvr­ste i po­ne­kad mas­ne rif­fo­ve s pu­hač­kim ins­tru­men­ti­ma i hr­vat­skim tek­s­to­vi­ma, što na kra­ju is­pa­da sa­svim so­lid­na kom­bi­na­ci­ja. Po­ne­kad zvu­če kao da se ni sa­mi ne shva­ća­ju pre­vi­še oz­bilj­no, ali to se u ko­nač­ni­ci sjaj­no uk­la­pa u ukup­nu vi­bru ko­ju bend oda­ši­lje. Za­bav­no je, a to je na kra­ju i naj­bit­ni­je. Ni­sam još uvi­jek imao pri­li­ku oti­ći na kon­cert, ali os­tav­lja­ju do­jam eki­pe ko­je se is­pla­ti po­gle­da­ti uži­vo. Ina­če, po­bjed­ni­ci su De­mo Fes­ta ”ST@rt2010”, a di­je­li­li su pu­bli­ku s Ram­bom Ama­de­usom, TBF-om, At­he­ist Ra­pom, Edom Ma­aj­kom, Dar­kom Run­de­kom i Cu­bi­smom. Kao mo­žda naj­bo­lji pred­stav­nik Ši­be­ni­ka nas­tu­pa­li su na fes­ti­va­lu Ter­ra­neo i fes­ti­va­lu De­sant Na Dr­var u BiH. Una­toč sve­mu to­me i us­pješ­noj su­rad­nji s iz­da­vač­kom ku­ćom SPON A, jasno im je ka­ko da­nas mla­di ben­do­vi uglav­nom sa­mi no­se svoj te­ret. “Ima­li smo do sad sko­ro 130 svir­ki, gdje smo kom­plet­nu za­ra­du ulo­ži­li u bend. Me­di­ji u Hr­vat­skoj ne pri­da­ju baš paž­nju no­vim gru­pa­ma, a iz­da­vaš­tvo je spa­lo na ni­ske gra­ne i ri­jet­ki su ti ko­ji će u mla­di­ma vi­dje­ti ikak­vu ko­rist. Svi se fu­ra­ju na si­gur­ne i ko­mer­ci­jal­ne iz­vo­đa­če. Ne pos­to­je vi­še one spi­ke ‘mom­ci do­bri ste, aj­mo sni­mi­ti al­bum, iz­da­vač­ka ku­ća po­kri­va tro­ško­ve ...’” Za one ko­ji ih još uvi­jek ni­su sti­gli uhva­ti­ti uži­vo, a ipak ih že­le pos­lu­ša­ti, ne­ma pa­ni­ke jer su 2011. obja­vi­li pr­vi al­bum “Tri­tu Tri­tu” ko­ji je uvr­šten me­đu 10 naj­bo­ljih al­bu­ma go­di­ne, ba­rem ako se pi­ta hr­vat­ske rock kri­ti­ča­re. No­vi nas­tu­pi i dru­gi al­bum - sti­žu usko­ro.

L’Kok Su­per iz­ba­lan­si­ra­na mje­ša­vi­na pamt­lji­vih rock rif­fo­va i fun­ka

Ša­lji­ve aso­ci­ja­ci­je na stra­nu, ime ben­da oz­na­ča­va pi­je­tla. Ova ši­ben­ska rock gru­pa os­no­va­na je po­čet­kom 2010. i ono što svi­ra­ju mo­glo bi se opisati kao su­per iz­ba­lan­si­ra­na mje­ša­vi­na do­brih pamt­lji­vih rock rif­fo­va, fun­ka i ne­če­ga što tje­ra na gi­ba­nje. Kao i ko­le­ge iz TRPP-a od­lu­či­li su stva­ra­ti na hr­vat­skom, što je hra­bar po­tez ko­ji bi uvi­jek tre­bao obra­do­va­ti, po­go­to­vo kad je stop­ljen s izu­zet­no čvr­stim vo­ka­lom Ro­ka Fr­le­te. Ne tvr­dim ka­ko da­no­noć­no vre­bam ra­dio-pos­ta­je, ali ni­sam ih ni­kad čuo u ete­ru ve­li­kih sta­ni­ca, što je uis­ti­nu groz­na šte­ta jer ima­ju tu jed­nos­tav­nost i lje­po­tu ko­jom bi osvo­ji­li pro­sječ­nog slu­ša­te­lja, a ipak i is­tin­sku umjet­nič­ku kva­li­te­tu za one ne­što pro­fi­nje­ni­jeg uku­sa. U tri go­di­ne pos­to­ja­nja odra­di­li su ne­što vi­še od 60 nas­tu­pa, me­đu ko­ji­ma se iz­dva­ja­ju nas­tu­pi u HNK Ši­be­nik, u za­gre­bač­koj Tvor­ni­ci kul­tu­re i na fes­ti­va­li­ma “ST@rt”, De­sant na Dr­var i Ter­ra­neo. “Ter­ra­neo je stvar­no puno po­mo­gao ši­ben­skoj sce­ni”, ka­že gi­ta­rist An­te Pr­gin. “Sama či­nje­ni­ca da za vri­je­me fes­ti­va­la do­đe to­li­ko lju­di za­in­te­re­si­ra­nih za glaz­bu po­ti­caj je ben­do­vi­ma da ra­de i na­pre­du­ju. Stva­ra se jed­no po­seb­no i plod­no oz­ra­čje. Uz to, ta­kav fes­ti­val osim pu­bli­ke priv­la­či i raz­ne di­zaj­ne­re, fo- to­gra­fe, sni­ma­te­lje i os­ta­le pa se čes­to skla­pa­ju pri­ja­telj­stva ko­ja na kra­ju odve­du i do do­bre pos­lov­ne su­rad­nje. Ne ra­di­mo ovo zbog pa­ra ni me­gas­pek­tak­la, ne­go nam je svi­ma dra­go bi­ti dio li­je­pe glaz­be­ne pri­če.” Na Yo­uTu­beu mo­že­te pro­na­ći niz nji­ho­vih nas­tu­pa, ali i sa­svim so­lid­ne vi­de­os­po­to­ve za “Strah” i “Baj­ku” s pr­vog al­bu­ma “Mis­li pro­tiv ri­je­či”. Objav­ljen je proš­le go­di­ne u su­rad­nji sa split­skim Staj­ner Re­cor­d­som, a uz “Baj­ku” i “Strah” na nje­mu mo­že­te pro­na­ći još de­set autor­skih pje­sa­ma. Tre­nu­tač­no pri­pre­ma­ju dru­gi al­bum ko­ji bi se tre­bao po­ja­vi­ti po­čet­kom 2014. a uz bes­plat­no di­gi­tal­no iz­da­nje bit će dos­tu­pan i na vi­ni­lu.

The Pul­se Bend ko­jeg či­ne je­dan stu­dent i dva sred­njo­škol­ca

Mo­žda i naj­mla­đi pred­stav­ni­ci ši­ben­ske sce­ne u je­dva dvi­je go­di­ne pos­to­ja­nja us­pje­li su se do­ka­za­ti kao ve­li­ka na­da hr­vat­ske glaz­be. Tko god da ih je slu­šao, pre­pri­ča­va is­kus­tvo is­klju­či­vo u su­per­la­ti­vi­ma, a shva­tit će­te i za­što je ta­ko čim im da­te šan­su. Gru­pu či­ne je­dan stu­dent i dva sred­njo­škol­ca, ali svi­ra­ju ta­ko zre­lo i kva­li­tet­no da mo­gu po­sra­mi­ti puno sta­ri­je i is­kus­ni­je, ka­ko unu­tar granica Hr­vat­ske ta­ko i iz­van njih. Upra­vo nji­ho­ve go­di­ne da­ju im do­dat­nu do­zu šar­ma. “Te­ško je sam se­be odre­di­ti, ali stil­ski smo neg­dje iz­me­đu Hen­drixa i Ar­c­tic Mon­keysa”, ka­že vo­kal Ma­tej Na­kić, “iako mis­lim da su na nas ja­ko utje­ca­li i os­ta­li ve­li­ka­ni kao Le­onard Co­hen, Tom Wa­its i Jack Whi­te.” Taj po­ne­kad pr­lja­vi zvuk sta­rog roc­ka kom­bi­ni­ra­ju s kva­li­tet­nim tek­s­to­vi­ma na bes­pri­je­kor­nom en­gle­skom, iako idu­će go­di­ne na­mje­ra­va­ju sni­mi-

ti no­vi ma­te­ri­jal na hr­vat­skom. ”Obja­vi­li smo smo EP na en­gle­skom pod nas­lo­vom ‘Ma­traque’, a sa­da pre­go­va­ra­mo s jed­nom poz­na­tom iz­da­vač­kom ku­ćom za al­bum na hr­vat­skom jezi­ku. Ve­ći­na ben­do­va iz na­še ge­ne­ra­ci­je odras­la je na en­gle­skom jezi­ku pa na nje­mu stva­ra­ju i po­ku­ša­va­ju se pro­bi­ti va­ni. To je ide­ja ko­ja i nas priv­la­či, ali vo­lje­li bi­smo se pr­vo do­ka­za­ti do­ma­ćoj pu­bli­ci, po­go­to­vo za­to što vje­ru­je­mo da će kom­bi­na­ci­ja ovak­vog glaz­be­nog sti­la i hr­vat­skog je­zi­ka bi­ti ne­što no­vo na ovim pros­to­ri­ma. Na­da­mo se da će lju­di pre­poz­na­ti to kao ne­što hra­bro i kva­li­tet­no.” Ne­dav­no su svi­ra­li u Za­gre­bu na Ve­li­koj rock eks­plo­zi­ji i po­bra­li po­hva­le. Ako ste ih pro­pus­ti­li, u bu­duć­nos­ti obra­ti­te paž­nju na ove deč­ke jer či­ni se kao da su oz­bilj­ni u na­mje­ri da vas osvo­je, a su­de­ći po kva­li­te­ti pr­vog EP-a, vje­ru­jem da ima­ju i do­bre šan­se. Za pr­vo slu­ša­nje sa­vje­tu­jem “Twis­ting the Fa­te” ili “Out­si­de Wo­man Blu­es”.

022 Ne­ma sa­mo Split za­nim­lji­vu hip hop sce­nu...

Osim što je pozivni broj Ši­be­ni­ka , 022 je i oz­na­ka za hip hop dvo­jac Cres­cen­do & DuMaR, ko­ji se jav­nos­ti mo­žda pos­ta­li poz­na­ti 2008. na­kon sin­gla “Dal­ma­ti­nac”, ko­ji su iz­ve­li u du­etu s Mi­šom Ko­va­čem. Tom pri­li­kom nas­tu­pi­li su i na kr­ca­tom Tr­gu ba­na Je­la­či­ća. Pri­je ne­go što su pos­ta­li 022, dje­lo­va­li su odvo­je­no i sa­mos­tal­no još od 1999. go­di­ne, DuMaR kao pro­du­cent i be­at­ma­ker, a Cres­cen­do kao fre­es­tyler. Go­di­ne 2013. Cres­cen­do i DuMaR se udru­žu­ju s Građaninom Jo­si­pom i Da­ve Ben­ner­som i 022 pres­ta­je bi­ti gru­pa i pos­ta­je pro­jekt 022 ko­jem se još pri­dru­žu­je i Kre­še Ba­rin na sak­so­fo­nu, Ro­bert Mi­ško­vić s vi­de­opro­duk­ci­jom i Frane Sto­šić kao PR te ra­de na pro­mo­ci­ji svo­jeg gra­da i hip ho­pa.Sa­vje­tu­jem na Yo­uTu­beu po­tra­ži­ti pje­sme “Pi­van za te­be šan­so­nu” i “Mi mo­že­mo za­jed­no”.

za­greb Hard-rock bend či­ji su glav­ni uzo­ri slav­ni Led Zep­pe­li­ni Pri­ča ov og ben­da po­či­nje 2008. ka­da su se dvo­ji­ca mu­zi­ča­ra naš­li s ide­jom da svi­ra­ju obra­de hard rock ben­do­va iz se­dam­de­se­tih, ali i po­ku­ša­ju pro­izves­ti vlas­ti­te pje­sme u tom sti­lu. Do kra­ja 2008. pr­vim čla­no­vi­ma, Be­ri i Go­le­tu, pri­klju­ču­ju se Bač i Ig­gy, i stvo­re­ni su Bad Mus­hro­om­si. Od ta­da su stvo­ri­li do­volj­no vlas­ti­tog ma­te­ri­ja­la da se oka­ne obra­da i još uvi­jek us­pješ­no fu­ra­ju taj da­nas već go­to­vo pa gla­mu­roz­ni stil se­dam­de­se­tih. U nji­ma postoji ne­što od bri­tan­ske cock-rock fur­ke ka­rak­te­ris­tič­ne za ben­do­ve kao što je bio fan­tas­tič­ni en­gle­ski The Dark­ness, ali ipak osjet­no sup­til­ni­je i vjer­ni­je sta­rim le­gen­da­ma po­put Zep­pe­li­na. “Zep­pe­li­ni su nam jed­ni od glav­nih uzo­ra. A taj ci­je­li 70’s hard rock štih od­lič­no pro­la­zi. Lju­di su se za­že­lje­li pra­ve ener­gič­ne glaz­be ko­ju iz­vo­de lju­di, a ne ma­ši­ne. Či­ni se kao da je rock ‘n’ roll po­nov­no u mo­di”, ka­že bub­njar Go­le. Sre­di­nom 2009. go­di­ne za­po­če­li su s nas­tu­pi­ma i od ta­da su svi­ra­li s ne­kim od naj­ve­ćih hr­vat­skih rock ban­do­va kao što su Psi­ho­mo­do Pop, Op­ća Opas­nost, Atom­sko sklo­ni­šte, Hard Ti­me, Pic­k­si­eb­ner i Za­dru­ga.Po­čet­kom 2013. po­bi­je­di­li su na na­tje­ca­nju hr­vat­skih de­mo ban­do­va i osvo­ji­li tur­ne­ju po En­gle­skoj s Lord Bi­shop Roc­k­som, što im se po­pri­lič­no do­bro uk­lo­pi­lo u pla­no­ve za bu­duć­nost. ”Svi­ra­mo na hr­vat­skom, ali u pla­nu je dvo­je­zi­čan rad jer že­li­mo svi­ra­ti po ci­je­loj Eu­ro­pi. Po­go­to­vo sa­da ka­da ne­ma granica. Ne­ka­da je od­la­zak na svir­ku u ino­zem­s­tvo bio kom­pli­ci­ran zbog pa­pi­ro­lo­gi­je i do­zvo­la. Sa­da se bez pro­ble­ma ukr­caš u kom­bi u Za­gre­bu i do Lon­do­na te nit­ko ni­šta ne pi­ta”, nas­ta­vio je Go­ran. Sa­vje­tu­jem da na in­ter­ne­tu po­gle­da­te spo­to­ve za stva­ri “Bor­ba” i “Put do vrha” ili da pro­na­đe­te pr­vi i za­sad je­di­ni EP “Put do vrha” na ko­jem se na­la­zi šest autor­skih pje­sa­ma. Ako vam se svi­di, dru­gi al­bum oče­kuj­te sre­di- nom 2014. “Put do pu­bli­ke je te­žak. Ali mi stvar­no puno svi­ra­mo i to po či­ta­voj Hr­vat­skoj i ne­što ma­lo po re­gi­ji. Sve što lju­bi­te­lji roc­ka trebaju je do­ći na naš kon­cert, a mi će­mo se po­bri­nu­ti da nas ne za­bo­ra­ve baš la­ko. Uz još ma­lo ve­ću po­dr­šku me­di­ja, sve je mo­gu­će”.

Tat­tva An­ga­ži­ra­ni funk-rock-et­no bend neo­bič­ne ener­gi­je i sti­la

Kad je Tat­tva u pi­ta­nju, ne mo­že­mo re­ći da se ra­di o mla­dom ben­du, ali sva­ka­ko o ben­du ko­jeg tre­ba spo­me­nu­ti. Os­no­va­ni su pri­je 16 go­di­na u Osi­je­ku, a od ta­da su pro­mi­je­ni­li dos­ta čla­no­va, ta­ko da su ba­sist Dar­ko Šu­šov­ček i bub­njar Mla­den Ča­ra­po­vić za­pra­vo je­di­na kons­tan­ta. Tat­tva od svo­jeg po­čet­ka zra­či neo­bič­nom ener­gi­jom i ne­sva­ki­daš­njim sti­lom. Kom­bi­ni­ra­ju ele­men­te fun­ka, roc­ka i et­na s mje­ša­vi­nom hr­vat­skog, en­gle­skog i os­ta­lih ma­nje poz­na­tih je­zi­ka. “Ve­ći­na čla­no­va ben­da je ima­la ili ima afi­ni­te­ta pre­ma is­toč­njač­kim du­hov­nim uče­nji­ma, pr­vens­tve­no in­dij­skim sve­tim spi­si­ma Ve­da­ma. Otud sklo­nost da se u pje­sma­ma iz­ra­zi­mo kroz te je­zi­ke, kao što je drev­ni in­dij­ski je­zik sans­krt i sred­njo­vje­kov­ni ben­gal­ski je­zik”, ka­že Mla­den Ča­ra­po­vić. U vri­je­me kad smo za­po­če­li s ra­dom ben­da, a i da­nas, pje­va­ti na tim in­dij­skim je­zi­ci­ma je ne­što neo­bič­no i ori­gi­nal­no, bar za hr­vat­ske pri­li­ke. Po­go­to­vo je li­je­po ču­ti ka­ko pu­bli­ka za­jed­no s na­ma pje­va man­tre iz na­ših pje­sa­ma. Ako su tek­s­to­vi is­kre­ni i ori­gi­nal­ni, uvi­jek će ta po­ru­ka na­ći put do uha i sr­ca pu­bli­ke, ko­ji god to je­zik bio”, ka­že Ča­ra­po­vić. Go­di­ne 2000. Tat­tva sni­ma pr­vi al­bum, slje­de­će i spot za pje­smu “Fe­el the Lo­ve”, a 2003. čla­no­vi su os­no­va­li udru­gu Pro­jekt uje­di­nje­ne Tat­tve (PUT) i po­či­nju se ba­vi­ti za­šti­tom oko­li­ša i dru­gim ak­tu­al­nim pro­ble­mi­ma. “Od os­nut­ka pa sve do 2008. do­go­di­li su se ne­ki za­nim­lji­vi pro­jek­ti: mo­bil­na as­tro­nom­ska pos­ta­ja Put­nik (u VW kom­bi­ju su po sla­von­skim gra­do­vi­ma gra­đa­ni­ma omo­gu­ća­va­li gle­da­nje zvi­jez­da kroz nji­hov te­le­skop), ne­ko­li­ko eko­lo­ških pro­je­ka­ta, upoz­na­va­nje gra­đa­na s is­toč­njač­kim uče­nji­ma, yo­gom i dru­gim. ”Una­toč an­ga­žma­nu u tom pro­jek­tu, ni­su za­ne­ma­ri­li glaz­bu i 2007. su obja­vi­li al­bum “Se­ven Ye­ars Ago”, a 2011. dru­gi “Da­nas je taj dan”, oba za di­sko­graf­sku ku­ću Suzy-Me­nart. Odr­ža­li su bro­je kon­cer­te u klu­bo­vi­ma i na fes­ti­va­li­ma, a svi­ra­li su i za­jed­no s gru­pa­ma kao što su Jinxi i Cu­bi­smo.

Ti Ri­tu Pi­ri Pip

The Pul­se Twis­ting the

Fa­te

L’Kok Strah

Ti Ri­tu Pi­ri Pip “Cyber­jun­kie”

Bad Mus­hro­oms

Tat­tva

022 “Pi­van za te­be

šan­so­nu”

Tat­tva “Sva­ko di­je­te

zna”

Bad Mus­hro­oms

“Put do vrha”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.