Us­pjeh van granica re­gi­je

Do­no­si­mo vo­dič kroz glaz­be­ne žan­ro­ve kod nas ko­ji ite­ka­ko pra­te svjet­ske tren­do­ve

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - DU­BRAV­KO JAGATIĆ

Do­no­si­mo vo­dič kroz glaz­be­ne žan­ro­ve kod nas ko­ji ite­ka­ko pra­te tren­do­ve na svjet­skoj sce­ni. Tekst

NE­DAV­NO JE JED­NA VO­DI­TE­LJI­CA NA ne­koj od mno­go­broj­nih jed­no­lič­nih ra­di­opos­ta­ja u Za­gre­bu naj­a­vi­la ka­ko usko­ro sli­je­di niz ben­do­va raz­nih glaz­be­nih žan­ro­va i po­če­la na­bra­ja­ti: “Pop, rock… stan­ka… sve­ga će bi­ti”. I ža­los­no pred­sta­vi­la ma­ins­tre­am po­li­ti­ku ra­di­opos­ta­ja u Hr­vat­skoj i se­be kao pot­pu- no ne­upu­će­nu oso­bu u svoj po­sao. Da­le­ko od to­ga da je tre­ba­la naj­a­vi­ti rag­ga­muf­fin, dub­s­tep, trash

me­tal, twin­k­le­co­re ili mel­bo­ur­ne so­und set ko­ji sli­je­di, iako ne bi ško­di­lo da je is­ko­ris­ti­la pri­li­ku da nas upoz­na s glaz­be­nim žan­ro­vi­ma u ko­je se mo­gu svr­sta­ti pje­sme iz­vo­đa­ča ko­ji su us­li­je­di­li. Tih ne­ko­li­ko spo­me­nu­tih glaz­be­nih žan­ro­va iona­ko će vr­lo te­ško

ili ni­ka­ko pro­na­ći put do hr­vat­skog ete­ra. Ete­ra ko­ji sva­kod­nev­no nu­di loš uvid u sto pu­ta pre­žva­ka­ni no­vi val, stra­ne pop hi­to­ve 80-ih te ak­tu­al­ne dan­ce po­sko­či­ce iz svjet­ske pro­duk­ci­je. Tu i ta­mo mo­že se ču­ti ne­što s ak­tu­al­ne glo­bal­ne in­die i rock sce­ne, ali u pra­vi­lu sve je to sa­mo ma­ins­tre­am za ši­ro­ke na­rod­ne ma­se i mar­ke­tin­ške agen­ci­je.

Is­to­vre­me­no, svjet­ska pro­duk­ci­ja bu­ja, ras­te, ra­zvi­ja se i ši­ri u svim glaz­be­nim prav­ci­ma. Svim oni­ma o ko­ji­ma pro­sječ­ni hr­vat­ski slu­ša­telj ne zna ni­šta a ka­ko stva­ri sto­je, ne­će ni­šta ni saz­na­ti os­ta­ne li pro­sje­čan kon­zu­ment ra­di­opro­gra­ma. U Hr­vat­skoj. Iako i u os­tat­ku re­gi­je sta­nje ni­je mno­go bo­lje. Žan­ro­vi su se iz­mi­je­ša­li tvo­re­ći ne­ke pot­pu­no no­ve glaz­be­ne prav­ce. Ko­pa­nje po in­ter­ne­tu u po­tra­zi za no­vim glaz­be­nim he­ro­ji­ma, raz­nih glaz­be­nih žan­ro­va, jed­na­ko je tra­že­nju Bo­ein­ga 777 u mo­ru. Svi o nje­mu go­vo­re, ali nit­ko ne zna ka­ko ga pro­na­ći, a i kad ga na­đu, ni­ko­me ni­šta ni­je jasno. Shod­no svim tim či­nje­ni­ca­ma, ni hr­vat­ski glaz­be­ni­ci ko­ji glaz­bu stva­ra­ju iz lju­ba­vi pre­ma glaz­bi i glaz­be­nom prav­cu ko­ji obo­ža­va­ju, ne mo­gu do­ći do svo­jih pet minuta sla­ve. Ne mo­gu uop­će do­ći do ete­ra. Ne mo­gu jer ma­lo tko u ete­ru ima do­volj­no slo­bo­de, vo­lje i zna­nja da pos­lu­ša ne­ki hr­vat­ski bend ili iz­vo­đa­ča s ovih pros­to­ra ko­ji se ne uk­la­pa u she­mu

ma­ins­tre­am glaz­be­nih he­ro­ja či­jih pet hi­to­va zna­mo na­pa­met. Za­pra­vo je do­volj­no da oso­ba u eter iz­go­vo­ri ka­ko je u pi­ta­nju do­ma­ći bend, a zvu­či kao ne­ka no­va glo­bal­na atrak­ci­ja, a ima tak­vih. Svjet­ski, a na­še! Me­đu­tim, slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja i ši­ri­na glaz­be­nog uku­sa pred slu­ša­te­lji­ma vi­še je stvar proš­los­ti i pre­pri­ča­va­nja ka­ko je ne­ka­da bi­lo. Čast iz­nim­ka­ma i ge­to­izi­ra­nim ra­di­oemi­si­ja­ma. No hrvatska sce­na, vje­ro­va­li ili ne, obi­lu­je sjaj­nim glaz­be­ni­ci­ma ko­ji su svo­je mjes­to pro­naš­li pod glo­bal­nim sun­cem. Tak­vi se vi­še i ne tru­de iko­me kod ku­će da­ti do zna­nja da nji­ma sa­svim do­bro ide i bez pot­po­re do­ma­ćih me­di­ja ko­ji ih iona­ko stal­no ig­no­ri­ra­ju. Ri­ječ je o ne­ma­lom bro­ju iz­vo­đa­ča ko­ji su se us­pje­li pred­sta­vi­ti pu­bli­ci ši­rom svi­je­ta. Ko­ji svo­ju pu­bli­ku ne tra­že u lo­kal­nom klu­bu, ne­go uglav­nom pu­tem di­gi­tal­nog sve­mi­ra i nas­tu­pa, ne bi­ra­ju­ći kon­ti­nent, dr­ža­vu ili grad gdje će ra­zve­se­li­ti svo­je obo­ža­va­te­lje. Ili pak tek kre­ću na put po­ka­zu­ju­ći svo­ju glaz­be­nu kre­ativ­nost. Mno­gi od njih go­to­vo ni­ka­da ne­će bi­ti pred­stav­lje­ni do­ma­ćoj jav­nos­ti, dok su ne­ki do njih ite­ka­ko poz­na­ti i do­ma­ćoj pu­bli­ci i pu­bli­ci u re­gi­ji. Po­put The Bam­bi Mo­les­ter­sa ko­ji već is­pa­da­ju iz sva­ke pa­šte­te, no ipak je ri­ječ o gru­pi ko­ja je do­is­ta os­tva­ri­la iz­ni­man us­pjeh na glo­bal­noj sce­ni. Surf sce­ni. Oda­bra­li smo 10 iz­vo­đa­ča od ko­jih za ne­ke vje­ro­jat­no ni­ka­da nis­te ču­li. Svi­ma je za­jed­nič­ki us­pjeh ko­ji su os­tva­ri­li iz­van granica Hr­vat­ske i od­li­čan us­pjeh unu­tar glaz­be­nog žan­ra ko­ji pred­stav­lja­ju. Da ne bi bi­lo za­bu­ne, mo­gli smo ih pred- sta­vi­ti i 20 pa čak i vi­še jer ima­mo vr­hun­ski roc­ka­bil­ly bend (B and the Bops), DJ-a i pro­du­cen­ta ko­je­ga su Ja­pan­ci svo­je­vre­me­no pro­gla­si­li naj­bo­ljim na svi­je­tu (Ed­die Ra­mich), nu me­tal­ce ko­ji se upra­vo na­la­ze na tre­ćoj ve­li­koj eu­rop­skoj tur­ne­ji (Cold Snap), syn­th pop zvi­jez­du (Da­ni’el), vr­hun­ske in­die

avant ro­ke­re (East Ro­deo), jazz ve­li­ka­na ko­jem je Hrvatska već odav­no pre­ti­jes­na (Ma­ti­ja De­dić), kan­ta­uto­ri­cu či­je vri­je­me tek do­la­zi (Lovely Quinces), is­tin­sku zvi­jez­du tran­cea (Ludwig), glo­bal­ne

cro­sso­ver zvi­jez­de (2CEL­LOS)...

EgoLess

(dub)

Og­njen Ze­če­vić aka EgoLess obja­vio je dva vi­nil­na iz­da­nja u SAD-u za la­bel Lo Dubs (EP Rainbow Dub & EP Be­fo­re / Af­ter), od ko­jih su oba u jed­no­me tre­nut­ku za­sje­la na mjes­to naj­pro­da­va­ni­jih dub vi­ni­la na Ju­no Re­cor­d­su i slič­nim on-li­ne ser­vi­si­ma za pro­da­ju vi­ni­la te na di­gi­tal­nim ser­vi­si­ma po­put Be­at­por­ta. Ima niz gos­to­va­nja na fes­ti­va­li­ma kao što su Ou­tlo­ok (za­jed­no s I-Tal jam fe­at. YT iz Lon­do­na), Over­jam In­ter­na­ti­onal Reg­gae Fes­ti­val, Se­as­plash... Vr­lo ci­je­nje­na dub zvi­jez­da s Jamajke Ho­pe­ton Brown aka Sci­en­tist čes­to iz­vo­di nje­go­ve re­mik­se­ve na nas­tu­pi­ma u SAD-u. Glaz­ba EgoLe­ssa do sa­da se mo­gla ču­ti na ra­di­opos­ta­ja­ma kao što su BBC Ra­dio 1, BBC Ra­dio 1Xtra, BBC Ra­dio 6, Mi­nis­try of So­und, Rin­se. FM... Usko­ro će obja­vi­ti vi­nil za ame­rič­ku ku­ću ZamZam na ko­jem gos­tu­je pje­va­či­ca Da­ba Ma­ko­ure­jah.

De­af­ness By No­ise

(hard co­re)

Na sce­ni su još od 1991. i ima­ju šest al­bu­ma, od ko­jih je Aim 2 Ple­ase obja­vi­la di­sko­graf­ska ku­ća I Scre­am iz New Yor­ka. Ti­je­kom go­di­na odr­ža­li su vi­še od 500 kon­ce­ra­ta i čak 10 sa­mos­tal­nih tur­ne­ja, ali i ne­ma­li broj tur­ne­ja s gru­pa­ma kao što su Su­ici­dal Ten­de­ci­es, Bi­oha­zard, Sick Of It All i Mad­ball, ko­je ne šte­de ri­je­či po­hva­le ka­da je u pi­ta­nju De­af­ness By No­ise. U tom raz­dob­lju in­ten­ziv­nih nas­tu­pa bo­oking za kon­cer­te niz go­di­na im je ra­di­la ugled­na agen­ci­ja MAD To­ur­bo­oking. Osim od­lič­no oci­je­nje­nih al­bu­ma, nji­ho­va sna­ga le­ži po­naj­pri­je u kon­cer­ti­ma i scen­ski atrak­tiv­nom i od­lič­nom pje­va­ču (ka­da je hard co­re u pi­ta­nju) Kr­m­pi, na gla­su kao je­dan od naj­bo­ljih hr­vat­skih fron­t­me­na.

Blac­k­so­ul

(de­ep ho­use)

To­mis­lav Pa­sa­nec na sce­ni je od sre­di­ne 90-ih i ori­jen­ti­ran je na glo­bal­nu ho­use sce­nu s na­gla­skom na de­ep ho­use i nu dis­co kao pro­du­cent, iz­vo­đač i iz­da­vač (Blac­k­so­ul Mu­sic). Su­ra­đi­vao je s do-

bit­ni­kom Gram­myja Ma­uri­ce­om Jo­shu­om i ra­dio na hi­tu Gra­mop­ho­ned­zi­ja “Why don’t You”, a nje­go­va stvar “Can’t Help Myself” mo­gla se ču­ti i u ame­rič­koj se­ri­ji

Be­sram­ni­ci ( Sha­me­less). Au­tor je vi­še od 60 pje­sa­ma i re­mik­se­va za raz­ne ame­rič­ke, bri­tan­ske i fran­cu­ske eti­ke­te (Gom­ma, To­ol­ro­om, Stric­tly Rhyt­hm, Mi­nis­try Of So­und, Hed Kan­di) i pro­du­cent vi­še od 100 sin­glo­va. Za nje­go­vu su eti­ke­tu Blac­k­so­ul Mu­sic iz­da­nja obja­vi­li Gra­mop­ho­ned­zie, Aa­ron Ross, Phil Ful­d­ner, Mon­te, Nac­ho Mar­co, Ro­ber­to Ro­dri­gu­ez, Mr. Jo­ols... Or­ga­ni­za­tor je klup­skih ve­če­ri i glaz­be­ne ra­di­oni­ce Be­ars & Ho­ney. Je­dan je od pr­vih hr­vat­skih iz­vo­đa­ča ko­ji je nas­tu­pio na Am­s­ter­dam Dan­ce Even­tu i Mi­ami Win­ter Mu­sic Con­fe­ren­ceu.

Se­ven That Spell

(kra­ut rock/psyc­ho rock)

Je­dan od naj­cje­nje­ni­jih ben­do­va u Hr­vat­skoj i ovom di­je­lu Eu­ro­pe ka­da je ri­ječ o kra­ut roc­ku i pre­da­nos­ti gi­tar­skom zvu­ku, iza ko­jeg sto­ji os­ni­vač i vo­đa gru­pe Ni­ko Po­toč­njak. Kao jed­nog od svo­jih naj­važ­ni­jih uči­te­lja spo­mi­nje ja­pan­sko­ga gi­ta­ris­ta i su­rad­ni­ka Kawa­ba­tu Ma­ko­toa iz gru­pe Acid Mot­hers Tem­ple. Se­ven That Spell os­no­va­ni su 2003. i od ta­da su obja­vi­li 10 al­bu­ma i je­dan DVD. Me­đu­tim, mo­žda je za­nim­lji­vi­ji po­da­tak da je od po­čet­ne troj­ke gru­pa stal­no mi­je­nja­la čla­no­ve pa je ta­ko kroz bend u de­se­tak go­di­na proš­lo vi­še od 50 glaz­be­ni­ka. Ima iz­ni­man sta­tus me­đu obo­ža­va­te­lji­ma kra­ut roc­ka ši­rom svi­je­ta i po­se­ban sta­tus na do­ma­ćoj sce­ni. Po­toč­njak pa­ra­lel­no ima gru­pu Jas­tren i Otrov­na Kris­ti­na, a no­vi al­bum s ben­dom Se­ven That Spell ra­di u su­rad­nji s Bla­ke­om Fla­min­gom, pr­vim bub­nja­rom Mars Vol­te, a da­nas bub­nja­rom gru­pe Lad­dio Bo­loc­ko. Za go­to­vo ne­vid­ljiv sta­tus u do­ma­ćim me­di­ji­ma zas­luž­na je i nji­ho­va od­boj­nost spram in­ter­v­jua i me­dij­skog is­ti­ca­nja.

Petar Dun­dov

(tec­h­no/elek­tro­ni­ka)

Mo­žda čak i naj­poz­na­ti­ji hr­vat­ski iz­vo­đač u ino­zem­s­tvu ka­da je ri­ječ o tec­h­no i elek­tron­skoj sce­ni. Obja­vio je če­ti­ri al­bu­ma, od to­ga tri za Mu­sic Man Re­cor­ds te vi­še od 50 sin­glo­va i još ve­ći broj re­mik­se­va. Me­đu­tim, nas­tu­pi u vi­še od 20 ze­ma­lja na ne­kim od naj­z­na­čaj­ni­jih elek­tron­skih fes­ti­va­la (Un­so­und - New York, Labyrin­th - Ja­pan, Di­men­si­ons - Hrvatska) do­volj­no go­vo­re ko­li­ko je tra­žen i us­pje­šan. Ne­ri­jet­ko su ga hva­li­le i glo­bal­ne zvi­jez­de kao što su Laurent Gar­ni­er, Ti­mo Ma­as, Bren­don Mo­el­ler i Jeff Mil­ls. Al­bum

Ide­as From The Po­und na­kon objav­lji­va­nja od­mah je za­sjeo na pres­tiž­nu lis­tu top al­bu­ma iTu­ne­sa. Od po­čet­ka ka­ri­je­re nas­tu­pao je i objav­lji­vao pod ime­ni­ma Un­re­al, Pa­ral­lax, Gra­s­shop­pers, Pa­ja­zzo, Cho­co­la­te Chip, Ti­ka­ta­ka i Brot­her’s Yard.

Mi­ljen­ko aka DJ Mary (tec­h­no/elek­tro­ni­ka/dark am­bi­ent/ri­tu­al/expe­ri­men­tal/ in­dus­tri­al)

Mary je kon­ti­nu­ira­no pri­su­tan na sce­ni još od kra­ja 80-ih i s pra­vom no­si ti­tu­lu pi­oni­ra elek­tron­ske i in­dus­trij­ske glaz­be. Pa­ra­lel­no se ra­zvi­jao u dva glaz­be­na prav­ca i s oba os­tva­rio iz­nim­ne re­zul­ta­te. Os­no­vao je So­ul Ac­cess Re­cor­ds i Au­di­ome­tric Re­cor­ds po­sve­će­ne de­ep & tech ho­useu. Is­to­vre­me­no, nje­go­vih 15-ak vi­nil­nih iz­da­nja za ne­ke ino­zem­ne eti­ke­te stvo­ri­lo je od nje­ga svo­je­vr­s­nu zvi­jez­du, zbog če­ga je nas­tu­pao ši­rom svi­je­ta (Pa­riz, Am­s­ter­dam, An­twer­pen, To­ri­no, Is­tan­bul, Prag, Beč, Mar­se­il­le, Zu­rich…). Pa­ra­lel­no se ba­vi i dark am­bi­en­tom, eks­pe­ri­ment a lnom glaz­bom i in­dus­tri­al glaz­bom pod ime­nom TeHÔM i u gru­pi Prin­ci­pia Au­di­oma­ti­ca, ko­ju je os­no­vao sa Si­ni­šom Očur­š­ća­kom ( ko­ji je 1997. pre­mi­nuo od ra­ka). Kao TeHÔM je za bri­tan­sku eti­ke­tu Twi­lig­ht Com­mand obja­vio dva al­bu­ma ( Des­pi­ri­tu­ali­za­ti­on Of

Na­tu­re i The­ri­omorp­hic Spi­rits), a s gru­pom Prin­ci­pia Au­di­oma­ti­ca iz­da­nja je pla­si­rao pre­ko ta­li­jan­ske di­sko­graf­ske ku­će Mi­nus Ha­bens Re­cor­ds. U trav­nju ove go­di­ne pod ime­nom TeHÔM obja­vit će no­vi al­bum La­cri­me

Mun­di za pres­tiž­nu ka­nad­sku di­sko­graf­sku ku­ću Cy­clic Law Re­cor­ds iz Mon­tre­ala, na­kon če­ga sli­je­di i ve­li­ka europ­ska tur­ne­ja.

To­mec & Grab­ber

(lo­un­ge)

Kre­šo To­mec i Mar­ko Grab­ber na sce­ni su sa­mos­tal­no kao glaz­be­ni­ci već 20-ak go­di­na, no za­jed­no su za­sja­li kroz pro­jekt Dal­ma­ti­an Dub 2010. go­di­ne i po­t­vr­di­li svo­je mjes­to na vr­hu lo­un­ge glaz­be al­bu­mom Dal­ma­ti­an Lo­un­ge 2012. Oba al­bu­ma iz­nim­no su do­bro prim­lje­na u Hr­vat­skoj ali i u ino­zem­s­tvu, gdje su ih po­hva­li­li glaz­be­ni­ci kao što su Rob Myers ( Thi­every Cor­po­ra­ti­on), Chris Co­co, Pe­te Go­oding, Co­up d’Ore­il­le... Tre­nu­tač­no ra­de na al­bu­mu Cro­ati­an Lo­un­ge ko­ji će bi­ti obo­jen de­ep chill out zvu­kom. Da re­zul­tat nji­ho­va us­pje­ha ni­je slu­ča­jan go­vo­ri po­da­tak o nji­ho­vim za­seb­nim ka­ri­je­ra­ma. To­mec je od po­čet­ka bio član gru­pe Cu­bi­smo i po­vre­me­ni ba­sist Di­na Dvor­ni­ka, Son­g­kil­ler­sa i Di­va­si­ca, ali is­to­vre­me­no i au­tor i pro­du­cent. Za iz­da­vač­ku ku­ću Per­fect Toy obja­vio je 12-in­č­no la­tin

jazz bro­ken be­at iz­da­nje pod ime­nom Kre­sho Tum­bao. Go­di­ne 2004. Tum­bao se po­ja­vio na kom­pi­la­ci­ji Jazz It! Per­fect Toy Re­cor­ds na eti­ke­ti Ram­bling Ja­pan. Go­di­ne 2005. obja­vio je 12-in­č­no iz­da­nje s Bem­be Se­gue za en­gle­sku eti­ke­tu Vi­si­ons, ab­s­tract hip hop pod ime­nom Kre­sho To­mec Uni­ver­sal Pat­tern!. Pa­ra­lel­no je Grab­ber za­po­čeo ka­ri­je­ru or­ga­ni­za­ci­jom poz­na­tog fes­ti­va­la Val­ka­na Be­ach, nas­tu­pa­ju­ći i kao DJ ši­rom Eu­ro­pe i Ru­si­je, čes­to i kao ope­ning DJ za ame­rič- ki duo De­ep Dish i Glo­bal Underground. Kao pro­du­cent obja­vio je ho­use vi­ni­le pod ime­nom Marc Grab­ber, su­ra­đi­vao s Pe­te­om Go­odin­gom, Cir­cu­la­ti­onom, Ha­ri­som Čus­to­vi­ćem i os­no­vao vi­še pro­je­ka­ta kao što su To­mec & Grab­ber, Go­lem, Dal­ma­ti­an Dub i Dal­ma­ti­an Lo­un­ge Ko­lek­tiv Ma­no­uc­he. Go­di­ne 2014. po­kre­nuo je no­ve pro­jek­te po­put The Crys­tal Cur­ta­ina, gdje je su­ra­đi­vao i s poz­na­tim en­gle­skim pje­va­čem Pe­te­om Fi­jem iz le­gen­dar­ne bri­tan­ske gru­pe Ado­ra­ble. Ukrat­ko, spoj To­me­ca i Grab­be­ra do­bit­na je kom­bi­na­ci­ja od ko­je mo­že­mo još puno oče­ki­va­ti.

In­fer­nal Te­ne­bra

(black me­tal)

Ovi black me­ta­la­ci, ko­ji su na sce­ni još od 1999. go­di­ne, ima­ju­tri stu­dij­ska al­bu­ma, a po­s­ljed­nji

New For­med Re­ve­la­ti­ons objav­ljen je za pres­tiž­nu eti­ke­tu Ma­ssa­cre Re­cor­ds u pro­duk­ci­ji Jen­sa Bor­ge­na, zas­luž­nog za zvuk gru­pa Amon Amar­th, Ka­ta­to­nia i Pa­ra­di­se Lost. Nji­ho­vi al­bu­mi mo­gu se ku­pi­ti u SAD-u, Ja­pa­nu i Eu­ro­pi. O nji­ma su pi­sa­li u Me­tal Ha­me­ru, Ter­ro­ri­ze­ru, Le­gacyju… Nas­tu­pa­li su na ne­kim od naj­z­na­čaj­ni­jih svjet­skih me­tal fes­ti­va­la kao što su Blo­od­stock Open Air UK, Me­tal­fest, Me­tal Ma­nia Open Air, Me­tal Camp i Tron­d­he­im Me­tal Fest u Nor­ve­škoj. Ove go­di­ne su odr­ža­li ve­li­ku ja­pan­sku tur­ne­ju, na gla­su su kao važ­na hrvatska

me­tal gru­pa, a da ni­je u pi­ta­nju sa­mo stav fa­no­va po­ka­zu­je i po­da­tak da ih nji­ho­vi iz­da­va­či sma­tra­ju gru­pom ko­ja naj­vi­še obe­ća­va i u ko­ju na­mje­ra­va­ju u bu­duć­nos­ti naj­vi­še ulo­ži­ti.

Co­jo­nes

(sto­ner/grun­ge/rock)

Ti­pič­ni pred­stav­ni­ci sto­ner roc­ka ko­ji ga ne ko­pi­ra­ju od ve­li­kih, ne­go ga svi­ra­ju s mu­di­ma (co­jo­nes zna­či “lju­di s mu­di­ma”) i ra­de to to­li­ko is­kre­no i žes­to­ko da je broj nji­ho­vih pok­lo­ni­ka iz kon­cer­ta u kon­cert, iz dr­ža­ve u dr­ža­vu, sve ve­ći i ve­ći. Na sce­ni su od 2007. i ove go­di­ne pla­ni­ra­ju obja­vi­ti tre­ći stu­dij­ski al­bum. Kon­cer­te su odr­ža­li u Slo­ve­ni­ji, Aus­tri­ji, Nje­mač­koj, Bel­gi­ji, Ni­zo­zem­skoj, Polj­skoj, Če­škoj… I eu­rop­ski i ame­rič­ki kri­ti­ča­ri

NA SVJET­SKOJ RA­ZI­NI

sma­tra­ju da je u pi­ta­nju iz­van­se­rij­ski rock bend pred ko­jim je blis­ta­va bu­duć­nost. Kri­ti­čar

Scre­amer Ma­ga­zi­nea na­pi­sao je za Co­jo­nes da su auten­tič­ni te da se ne tru­de bi­ti net­ko dru­gi, da­ju­ći im pri­tom vr­hun­sku ocje­nu za al­bum Bend To Tran­s­cend.

Al­lWhat­sRock na­pi­sao je pak da su mje­ša­vi­na Whit­c­h­craf­ta i đa­vo­ljih mu­da Sab­bat­ha, us­po­re­đu­ju­ći nji­hov zvuk s Kyu­ssom i Mel­vin­si­ma. Ove go­di­ne je snim­ljen i dokumentarac So­nic Do­om – The

Mo­vie ko­ji pri­ka­zu­je tur­ne­ju Co­jo­ne­sa s gru­pom Umor od 2008. do 2010. Nji­ho­vi nas­tu­pi po­seb­no su stras­tve­ni i pre­pu­ni ener­gi­je kak­va se ri­jet­ko mo­že do­ži­vje­ti na rock kon­cer­ti­ma. Ti­je­kom trav­nja ove go­di­ne su na još jed­noj eu­rop­skoj tur­ne­ji s pla­ni­ra­nih 15 kon­ce­ra­ta.

Igor Ger­ži­na

(smo­oth jazz)

Na­kon što se ško­lo­vao na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji u Za­gre­bu i spe­ci­ja­li­zi­rao na pres­tiž­noj Ber­k­lee Col­le­ge of Mu­sic u Bos­to­nu, Ger­ži­na se pot­pu­no po­sve­tio svi­ra­nju sak­so­fo­na i usa­vr­ša­va­nju svi­rač­kih vještina, tra­že­ći pri­tom žan­rov­sku ni­šu ko­ja mu naj­vi­še le­ži. Su­dje­lo­vao je na vi­še od 70 di­sko­graf­skih iz­da­nja u Hr­vat­skoj, a na­kon ne­ma­log bro­ja go­di­na i s na­dom u bo­lje su­tra, uzeo je stva­ri u svo­je ru­ke, okre­nuo le­đa di­sko­graf­skim ku­ća­ma u Hr­vat­skoj i za­po­čeo glo­bal­nu ka­ri­je­ru. Go­di­ne 2012. u vlas­ti­toj nak­la­di obja­vio je al­bum Me­tro­po­lis i dos­lov­no osvo­jio svi­jet. Kri­ti­ča­ri ši­rom svi­je­ta (pri­tom se to od­no­si na SAD, Eu­ro­pu i Aus­tra­li­ju) nje­gov al­bum na­vo­de kao je­dan od naj­bo­ljih smo­oth jazz al­bu­ma ko­ji su se te go­di­ne po­ja­vi­li na svjet­skoj sce­ni, a spe­ci­ja­li­zi­ra­ne ra­di­os­ta­ni­ce na svim kon­ti­nen­ti­ma bez sus­te­za­nja vr­te nje­gov al­bum. Svoj sta­tus po­t­vr­dio je 2013. al­bu­mom One Click Wor­ld i za­hva­lju­ju­ći nje­mu i fe­no­me­nal­nim re­cen­zi­ja­ma ši­rom svi­je­ta nas­tu­pio je na naj­poz­na­ti­jem smo­oth jazz fes­ti­va­lu Le­mo­na­de We­ekend 2.0 ovog ožuj­ka u Hol­lywo­odu. Oba al­bu­ma obja­vio je u vlas­ti­tom iz­da­nju i mo­gu se ku­pi­ti pu­tem ser­vi­sa kao što su CD Baby, iTu­nes, Ama­zon i dru­gi­ma.

BLAC­K­SO­UL To­mis­lav Pa­sa­nec, pro­du­cent, iz­da­vač i iz­vo­đač ori­jen­ti­ran je na ho­use sce­nu

SMO­OTH JAZZ I LO­UN­GE ZA IZ­VOZ Igor Ger­ži­na (go­re) u vlas­ti­toj nak­la­di je obja­vio dva vr­lo hva­lje­na al­bu­ma,

Me­tro­po­lis i One Click Wor­ld; spoj Kre­še To­me­ca i Mar­ka Grab­be­ra do­bit­na je kom­bi­na­ci­ja od ko­je se mo­že još puno oče­ki­va­ti (li­je­vo).

Petar Dun­dov

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.