NI­NA RO­MIĆ

Kan­ta­uto­ri­ca go­vo­ri o svom no­vom al­bu­mu Sta­blo, pred­stav­lja pro­jekt Pri­dje­vi te se os­vr­će na sta­nje na na­šoj glaz­be­noj sce­ni

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll - Tekst: Zo­ran Stajčić

SRE­DI­NOM VE­LJA­ČE NI­NA RO­MIĆ JE SIN­GLOM “SA­VR­ŠE­no obi­čan dan” naj­a­vi­la sko­ri iz­la­zak svog tre­ćeg stu­dij­skog al­bu­ma. No jed­na od pr­vih hr­vat­skih kan­ta­uto­ri­ca mla­đe ge­ne­ra­ci­je pri­lič­no je iz­ne­na­di­la no­vim pro­jek­tom Pri­dje­vi ko­ji je “pres­ti­gao” iz­la­zak no­vog al­bu­ma. Ili je to sa­mo znak da Ni­na Ro­mić kre­će u ofen­zi­vu is­to­vre­me­no s dva al­bu­ma. U sva­kom slu­ča­ju, in­s­pi­ra­ci­je, vo­lje i že­lje oči­to ima na­pre­tek.

Čla­ni­ca ste glaz­be­nog pro­jek­ta Pri­dje­vi ko­ji je ne­tom ugle­dao svje­tlo da­na. Što i tko su Pri­dje­vi?

Pri­dje­vi su nas­ta­li pre­ko in­ter­ne­ta za po­tre­be uljep­ša­va­nja svi­je­ta. Čla­no­vi Pri­dje­va su kan­ta­uto­ri Iva­na Pi­cek, Di­no San­ta­le­za i ja. Jed­na ču­des­no-glaz­be­no-za­gre­bač­ko­la­bin­ska ve­za ko­ja tra­je ne­što ma­lo vi­še od go­di­nu da­na.

Ko­li­ko je tra­ja­lo sni­ma­nje i ka­ko ste sni­ma­li s ob­zi­rom na re­la­ci­ju La­bin - Za­greb?

Sni­ma­nje je tra­ja­lo ukup­no 14,5 sa­ti. Sve osim sni­ma­nja vo­ka­la nas­ta­lo je pre­ko ne­ta, a nas tro­je smo se naš­li sa­mo je­dan­put.

U ko­joj fa­zi je sni­ma­nje va­šeg tre­ćeg al­bu­ma?

Moj tre­ći al­bum Sta­blo go­tov je i sa­mo što ni­je iz­a­šao.

Žen­sko kan­ta­utor­stvo sa­mo s akus­tič­nom gi­ta­rom u ru­ci je, či­ni se, stvar proš­los­ti i ve­ći­na ak­te­ri­ca ide u na­do­grad­nju. Ako su Pri­dje­vi lo-fo psi­ho­de­li­ja, što se mo­že oče­ki­va­ti još od vas na no­vom al­bu­mu Sta­blo?

Na no­vom al­bu­mu se mo­že oče­ki­va­ti raz­no­li­kost, od ogo­lje­ne akus­ti­ke do pu­no­krv­nog ben­dov­skog pris­tu­pa s ni­jan­sa­ma ja­zza, roc­ka i još po­ko­jeg, za me­ne do sa­da ne­uobi­ča­je­nog prav­ca, no i da­lje uz nje­go­va­nje pre­poz­nat­lji­vog sti­la. Ovaj al­bum sam u ci­je­los­ti sni­mi­la s ben­dom, ta­ko da je zvuk de­fi­ni­tiv­no dru­ga­či­ji od zvu­ka ko­ji se mo­gao ču­ti na pr­va dva al­bu­ma. Uz do­sa­daš­njeg čla­na Fre­da Lan­za, pri­dru­ži­li su se i Ivi­ca An­tu­no­vić na ba­su i Petar Cvah­te na bub­nju. Ve­ći dio al­bu­ma snim­ljen je uži­vo u MM cen­tru u ko­jem ima­mo i pred­stav­lja­nje al­bu­ma 20. svib­nja. Na ovom al­bu­mu smo su­ra­đi­va­li s pro­du­cen­tom Mar­kom Mra­kov­či­ćem.

Pa­ra­lel­no vo­di­te pro­gram “Za­ča­ra­na Mo­čva­ra” u za­gre­bač­koj Mo­čva­ri. Ka­ko to na­pre­du­je? Ima li po­ma­ka?

Pro­gram “Za­ča­ra­na Mo­čva­ra” kon­ti­nu­ira­no tra­je već sko­ro dvi­je go­di­ne i za­do­volj­na sam ka­ko se ra­zvi­ja. Stvo­rio se već je­dan krug lju­di ko­ji pra­ti i po­dr­ža­va ve­če­ri. U su­rad­nji s vo­di­te­ljem Kor­ne­lom osmis­li­la sam kon­cept pro­gra­ma ko­ji bi na­po­kon dao pri­li­ku glaz­bi ko­ja je ti­ša, po­etič­na, njež­na, i glaz­bi ko­ju je po­treb­no s po­zor­noš­ću slu­ša­ti. U pro­gra­mu su mi važ­ni glaz­be­ni­ci, mno­gi­ma od njih to je i pr­vi nas­tup pred pu­bli­kom. Že­lim da se osje­ća­ju do­bro, da do­bi­ju po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju i da bu­du si­gur­ni da će njihovu glaz­bu pu­bli­ka slu­ša­ti. Za mla­do­ga glaz­be­ni­ka je iz­nim­no važ­no da stek­ne sa­mo­po­uz­da­nje, is­kus­tvo i da do­bi­je po­ti­caj za dalj­nje stva­ra­laš­tvo i nas­tu­pe. Kon­cept je da na sva­koj ve­če­ri nas­tu­pa ne­ko­li­ko iz­vo­đa­ča, da se svi ma­lo bo­lje po­ve­žu i su­ra­đu­ju. Ta­ko­đer, čes­to ra­di­mo i kon­cer­te kan­ta­uto­ra ili ben­do­va ko­ji pu­tu­ju Eu­ro­pom pa ih po­du­pi­re­mo or­ga­ni­zi­ra­ju­ći im kon­cert u Mo­čva­ri kao jed­noj sta­ni­ci na nji­ho­voj tur­ne­ji.

Niz kom­pi­la­ci­ja Bis­tro na ru­bu šu­me uje­di­nio je ne­za­vis­nu sce­nu proš­le go­di­ne. Osje­ća­te li po­tre­bu da mo­žda tre­ba po­kre­nu­ti ne­što što bi se na­zva­lo

“dru­ga fa­za”?

Po­seb­nost Bis­troa na ru­bu šu­me je što se pr­vi put oku­pio ta­ko ve­li­ki broj glaz­be­ni­ka iz re­gi­je na jed­nom pro­jek­tu. To je zna­čaj­no i važ­no jer se pr­vi put stvo­ri­la ko­lek­tiv­na svi­jest da mo­že­mo ne­što sku­pa na­pra­vi­ti. Ne znam za idu­će ko­ra­ke, kroz vri­je­me će se mno­go stva­ri is­kris­ta­li­zi­ra­ti, no sva­ka­ko ide­mo u do­brom smje­ru jer je sve vi­še za­jed­nič­kih kon­ce­ra­ta, su­rad­nji, novih ime­na i no­vog pris­tu­pa stva­ra­nju.

Što sma­tra­te pre­pre­kom ili ne­dos­tat­kom sa­daš­nje sce­ne u ko­joj dje­lu­je­te u smis­lu kre­ta­nja pre­ma nje­zi­nu oma­sov­lje­nju, ili pak mis­li­te da oma­sov­lje­nje i even­tu­al­ni ve­li­ki in­te­res pu­bli­ke ne bi bio ko­ris­tan?

Mis­lim da je svaki in­te­res pu­bli­ke ko­ris­tan. Po­go­to­vo ve­li­ki. I in­te­res za po­je­din­ca sma­tram kao ne­što što otva­ra vra­ta ši­re pre­ma sce­ni. Ona je pre­pu­na za­nim­lji­vih i kva­li­tet­nih ben­do­va i sma­tram da pa­ra­lel­no ži­vi s ne­či­me što se zo­ve ma­ins­tre­am. Ka­ko mu­zič­ki, ta­ko i što se ti­če pu­bli­ke. Pi­ta­nje je ho­će li se ika­da te dvi­je stru­je spo­ji­ti. Kao ne­ku pre­pre­ku sma­tram još uvi­jek ve­li­ku za­tvo­re­nost i inert­nost me­di­ja (pri­tom naj­vi­še mis­lim na ra­di­opos­ta­je i TV) pre­ma no­voj glaz­bi, kod glaz­be­nih ured­ni­ka ma­njak du­ha za is­tra­ži­va­njem glaz­be. Ta­ko­đer za­tvo­re­nost pre­ma mla­đim iz­vo­đa­či­ma, a po­go­to­vo pre­ma oni­ma ko­ji ne­ma­ju pot­po­ru iza se­be u vi­du iz­da­va­ča jer je da­nas go­to­vo ne­mo­gu­će ču­ti na ra­di­os­ta­ni­ca­ma pje­sme ve­ći­ne nas. Pri­tom bih iz­dvo­ji­la Ra­dio Stu­dent ko­ji valj­da je­di­ni stvar­no po­du­pi­re i pra­ti ak­tu­al­ne glaz­be­ni­ke s ovih pros­to­ra jer osim što pu­šta­ju glaz­bu, naj­av­lju­ju kon­cer­te i ra­de in­ter­v­jue i svir­ke uži­vo u pro­gra­mu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.