Ni­ko Po­toč­njak

Ni­ko Po­toč­njak glaz­be­nik je ko­ji sto­ji iza tri vr­lo ak­tiv­na glaz­be­na pro­jek­ta - 7 That Spel­ls, Jas­treb i Otrov­na Kris­ti­na Tekst: Anđelo Jurkas

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - ANĐELO JURKAS

Glaz­be­nik ko­ji sto­ji iza 7That Spel­l­sa, Jas­tre­ba i Otrov­ne Kris­ti­ne Tekst

KAD KAŽEŠ NI­KO PO­TOČ­NJAK, MIS­LIŠ NA PRI­LIČ­NO dru­ga­či­je, bar što se glaz­be s ovih te­re­na ti­če. Na­di­je­va­li bi to­me al­ter­na­ti­va, in­die i slič­ne pri­dje­ve ne bi li se što op­će­ni­ti­je ogra­di­li od ono­ga či­me se ba­vi zad­nje dvi­je de­ka­de. Do­jam je da su la­di­ce kod svih nje­go­vih glaz­be­nih stylin­ga pri­li­čan te­ret. Ogra­ni­čen gi­ta­rom kao baz­nim iz­ra­žaj­nim ins­tru­men­tom i oku­pi­ran ma­štom, čo­vjek je pot­pi­san iza tre­nut­no vr­lo ak­tiv­na tri glaz­be­na kra­ka, ben­do­va 7 That Spel­ls, Jas­treb i Otrov­na Kris­ti­na. Pr­vi ra­zva­lju­je ino­zem­s­tvo na čud­no­va­tim cro­s­sro­ad­si­ma psi­ho­de­li­je, kra­utroc­ka, post rock i sto­ner­skih va­ri­jan­ti, dru­gi uz­bu­đu­je tu­zem­ni underground na da­le­ko at­mo­sfe­rič­ni­jim pred­loš­ci­ma i glaz­be­nim lan­d­s­ca­pe­ovi­ma, a tre­ći je per­s­pek­tiv­ni re­tro mo­ment za gru­pi­ra­nje svih yu rock nos­tal­gič­nih baj­ke­ra ko­ji­ma ne­dos­ta­je ne­što na pov­la­ci od Sma­ka, i spol­nog or­ga­na. Moć­no oruž­je uz ko­je je lak­še os­ta­ti, bi­ti, pos­ta­ti čo­vje­kom. Što god to da­nas zna­či­lo”, ka­že Po­toč­njak.

Zvuk svih nje­go­vih ben­do­va naj­lak­še se oprav­da­va ri­je­čju – kon­cept. Iza sva­kog sto­ji do­bra po­za­din­ska pri­ča. “Kon­cept je si­ner­gi­ja for­me i sa­dr­ža­ja, spa­ja­nje at­mo­sfe­re, pri­če i osje­ća­ja u jed­nu smis­le­nu struk­tu­ru, u pro­izvod ko­ji ako je do­bro iz­ve­den, ima uni­ver­zal­no zna­če­nje i smi­sao bez ob­zi­ra na vri­je­me i oko­li­nu. Kon­cept je lo­ko­mo­ti­va, a stva­ra­laš­tvo ug­ljen ko­ji je lo­ži. Svaki moj bend ima svo­ju pri­ču i mo­dus ope­ran­di. Nor­mal­no je i po­želj­no da do­đe do ka­ni­ba­liz­ma jer se na ta­kav na­čin ra­zvi­ja­ju sva tri ben­da pa­ra­lel­no. Funk­ci­oni­ram is­klju­či­vo u do­me­ni roc­ka jer za dru­go ne­mam vre­me­na ni in­te­re­sa. Dak­le, u ne­ku ru­ku ba­vim se aural­nom ar­he­olo­gi­jom ( smi­jeh). S ben­dom 7 That Spel­ls ri­ječ je o glaz­bi. O mo­joj vi­zi­ji i re­in­ter­pre­ta­ci­ji ne­kih sta­rih po­ja­va i obi­ča­ja te nji­ho­vih obla­če­nje u mo­der­no ru­ho, sve fil­tri­ra­no kroz in­do­europ­sku priz­mu, svo­je­vr­s­na po­tra­ga i po­vra­tak ko­ri­je­ni­ma. Ri­ječ je o kons­tant­noj po­tra­zi za uz­bud­lji­vim zvu­kom i at­mo­sfe­ra­ma. Yu gru­pe, Atom­skog sklo­ni­šta i inih “da­do­to­pi­ći­za­ma”. “Kad gle­dam s dis­tan­ce, na for­mi­ra­nje mog glaz­be­nog afi­ni­te­ta i sti­la naj­vi­še su utje­ca­li kon­cer­ti i odre­đe­ni lju­di. Oni su bi­li ka­ta­li­za­tor pro­mje­na i po­bolj­ša­nja na svim ni­vo­ima. Iako sam se na­gle­dao kon­ce­ra­ta va­ni i ži­vio u Eu­ro­pi i Ame­ri­ci, ni­kad na jed­nom mjes­tu ni­sam gle­dao svaki dan pre­ne­vje­ro­jat­ne ben­do­ve kao što je to bi­lo od 2001. do 2004. u KSET-u. Sva­kod­nev­no mi je mo­zak do­bi­vao ša­mar­či­ne i no­ve glaz­be­ne šu­te­ve. Od Kawa­ba­te Ma­ko­toa sam na­učio, pre­uzeo i una­pri­je­dio spe­ci­fi­čan stil svir­ke i pro­duk­ci­je. Od Al­bi­na Ju­li­usa sam iz­u­čio pos­lov­ni as­pekt. Ti lju­di su me ubr­za­li za 10 go­di­na. Warp. Tre­ća naj­važ­ni­ja stvar su ha­lu­ci­no­ge­ni i al­ko­hol. Uvi­jek sam učio od bo­ljih, ni­sam se sra­mio pi­ta­ti, a ta­ko sam izgradio i mre­žu ko­ja mi je kas­ni­je puno po­mo­gla u bu­ki­ra­nju i pro­mo­vi­ra­nju ben­do­va. Zbog to­ga smo i za­vr­ši­li u Ja­pa­nu, na ma­si pre­lu­dih fes­ti­va­la. Za­pra­vo se na kra­ju ma­lo to­ga pro­mi­je­ni­lo od ka­ko sam pri­je 20 go­di­na uzeo gi­ta­ru u ru­ke. I da­lje že­lim ra­di­ti mju­zu ko­ja šu­ta du­pe i raz­gi­ba­va mo­zak. Glaz­ba je je­dan od po­s­ljed­njih ma­gič­nih ri­tu­ala ko­ji komunicira di­rek­t­no i na­pa­da te ra­za­ra sve­to troj­stvo uma, sr­ca Za­ni­ma me opas­nost. Moj pri­je­zir pre­ma ge­ne­rič­koj glaz­bi je ogro­man i op­će poz­nat, a taj ne­sret­ni sto­ner rock žanr je pre­pun to­ga. Pr­vi dio tri­lo­gi­je The De­ath and Re­sur­rec­ti­on of Kra­utrock je AUM, no­vi al­bum zo­ve se IO, dok je tre­ći u pla­nu 2016. Ta tri al­bu­ma su ne­ka vr­sta mo­je glaz­be­ne ka­tar­ze i sin­te­za svih mo­jih vi­zi­ja ka­ko mo­de­ran psi­ho­de­lič­ni rock tre­ba i mo­ra zvu­ča­ti. Pre­ten­ci­oz­no? Da. Ba­ha­to i aro­gant­no? Da. O če­mu je ri­ječ za­pra­vo? O pra­vom roc­ku”, re­kao je Po­toč­njak. Ono što ga iz­dva­ja od ve­ći­ne ge­ne­ra­cij­skih ili mla­đih pre­ten­de­na­ta je či­nje­ni­ca da ima ino­ze­me iz­da­va­če i su­rad­ni­ke, re­do­vi­te kon­cer­te i ino­zem­ne tur­ne­je. “Ot­po­čet­ka sam znao da mo­ram ići van jer se ba­vim na­por­nom, underground glaz­bom. Slao sam pr­vi al­bum na ne­ko­li­ko adre­sa, je­dan je re­kao OK i ta­ko je kre­nu­lo. Od 2004. sam obja­vio pet­na­es­tak al­bu­ma i bio uklju­čen u ma­su su­rad­nji i pro­je­ka­ta. Tre­nut­no su­ra­đu­jem s 3- 4 iz­da­vač­ke ku­će sa svih stra­na svi­je­ta. Ni­kad ni­sam mo­rao pot­pi­si­va­ti ugo­vor, sve se ra­di­lo na po­vje­re­nje i pri­ja­telj­stvo”, ka­že ovaj glaz­be­nik ko­je­mu je tre­nut­na glaz­be­na ak­tiv­nost po­di­je­lje­na iz­me­đu no­vog al­bu­ma ben­da 7 That Spel­ls The De­ath And Re­sur­rec­ti­on Of Kra­utrock - IO i la­un­c­ha­nja Otrov­ne Kris­ti­ne ko­ji su kom­pa­ti­bil­ni sa­mo po nje­go­voj fi­gu­ri. “Oba ben­da funk­ci­oni­ra­ju s ma­lo pro­bi. Pro­be su za ama­te­re. Svat­ko od nas ima komp i opre­mu za sni­ma­nje. Sve se di­je­li e-ma­ilom i audi­opro­jek­ti­ma. Pro­ba slu­ži sa­mo za “iz­dže­ma­va­nje” i pro­vje­ru aran­žma­na. Se­ve­ni će lje­ti ro­ka­ti fes­ti­va­le, a u ruj­nu ide­mo opet na eu­rop­sku tur­ne­ju. Kra­jem go­di­ne u or­ga­ni­za­ci­ji LAA agen­ci­je za­ku­ca­va­mo do­bro raz­dob­lje kon­cer­tom u Tvor­ni­ci. Što se ti­če Otrov­ne Kris­ti­ne, tre­nut­no ra­di­mo na ma­te­ri­ja­lu i iz­ba­ci­va­nju sin­glo­va. Jas­treb is­to pri­pre­ma no­vi ma­te­ri­jal. To je to ukrat­ko”, ka­že Po­toč­njak ko­ji ima sim­pa­tič­nu po­zi­ci­ju usam­lje­ni­ka nas­pram os­tat­ka sce­ne. “Ima pre­vi­še Ho­bi­ta, a pre­ma­lo Gan­dal­fa. To je naj­ve­ći pro­blem. Hr­pa ge­ne­rič­kog sra­nja ko­je svi­ra­ju lju­di ko­ji se u ži­vo­tu ni­su mak­li iz svog gra­da i ko­ji­ma je do­volj­no da u zem­lji sli­je­pih bu­du jed­no­oka, sa­ka­ta pa­pi­ga. Ne­dos­ta­tak kva­li­te­te je vr­lo vid­ljiv i opip­ljiv, ali ko­ga bri­ga za to, nek’ se lju­di za­bav­lja­ju. Na kra­ju je stvar­no sa­mo to naj­važ­ni­je.”

“Svaki moj bend ima svo­ju pri­ču i mo­dus ope­ran­di”, ka­že Po­toč­njak

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.