Ne­il Pa­trick Harris

Ne­il Pa­trick Harris je pri­je se­dam go­di­na iz­a­šao iz or­ma­ra, no ovaj je mu­ška­rac svo­ju žen­sku stra­nu spoz­nao tek na­kon ulo­ge tran­srod­ne rock zvi­jez­de Tekst Brian Hiatt

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - BRIAN HIATT

Ka­ko je sves­tra­ni glu­mac na­po­kon spoz­nao svo­ju žen­sku stra­nu Tekst

ČAK NI NE­ILU PA­TRIC­KU HARRISU NE IDE SVE NIZ DLAKU. U KASNO po­pod­ne, jed­nog pet­ka po­čet­kom trav­nja, užur­ba­no pro­la­zi po­kraj ka­za­li­šta Be­las­co smje­šte­nog u 44. Uli­ci na Mah­nat­ta­nu. Iz­nad ula­za sja­ji nje­go­vo ime, is­pi­sa­no go­le­mim slo­vi­ma, od­mah po­kraj uve­ća­ne sli­ke nje­go­vih pla­vih oči­ju obrub­lje­nih blje­šta­vom ma­ska­rom, u sti­lu glam rock zvi­jez­de. Harris klis­ne u su­sjed­ni bis­tro u ko­jem se ina­če okup­lja­ju tu­ris­ti (“Vi­dim te!”, po­vi­če ne­ki tip u pro­la­zu, a nje­go­ve ri­je­či kao da zvu­če po­ma­lo op­tu­žu­ju­će). Ski­ne kož­nu jak­nu di­zaj­ne­ra Joh­na Var­va­to­sa i na­oča­le mar­ke Sun­day So­mewhe­re i opu­šte­no sjed­ne na dr­ve­ni sto­lac za stol u ku­tu. Iz­gle­da umor­no i is­pi­je­no, una­toč zgu­lje­nom lju­bi­čas­tom la­ku sa šljo­ki­ca­ma ko­ji kra­si nje­go­ve du­gu­ljas­te nok­te. “Dan je bio dug”, ka­že i ra­zvu­če osmi­jeh. Tri bo­re na nje­go­vom ši­ro­kom če­lu vri­jed­no su glu­mač­ko po­ma­ga­lo, tri pri­to­ka nje­go­ve ri­je­ke hu­mo­ra: či­ni se da sva­ku od njih mo­že po­di­ći neo­vis­no o dru­ge dvi­je. No či­ni se da su se da­nas za­is­ta du­bo­ko

ure­za­le, a pri­dru­žio im se i do­dat­ni na­bor iz­nad des­ne obr­ve. Spa­vao je je­dva pet sa­ti. Po­jeo je sa­mo in­te­gral­nu zo­be­nu plo­či­cu i ci­je­đe­ni ze­le­ni sok, “s ke­ljem, špi­na­tom i tko zna još či­me”. Ju­tro je pro­veo sa­mos­tal­no se bo­re­ći sa svo­jim buč­nim tro­go­diš­njim bli­zan­ci­ma – dru­gi je ro­di­telj, Har­ri­sov za­ruč­nik i de­se­to­go­diš­nji part­ner, glu­mac i chef David Burt­ka, na­pus­tio grad pos­lom: na­ime, po­ku­ša­va fi­na­li­zi­ra­ti njihovu se­lid­bu iz Los An­ge­le­sa. Da ne za­bo­ra­vi­mo, tu je i pi­tanj­ce rock mju­zik­la Hedwig and the An­gry In­ch ko­ji igra u su­sjed­nom ka­za­li­štu, a ko­ji po­či­nje za če­ti­ri sa­ta: ulo­ga je razlog zbog ko­jeg se Harris iz­glad­nju­je, svo­ju pla­vu ko­su bo­ji u sme­đe i la­ki­ra nok­te. Mju­zikl ko­ji je pri­je 15 go­di­na u cen­tru Man­hat­t­na iz­a­zvao pra­vu sen­za­ci­ju već je dva tjed­na u tzv. bro­dvej­skoj “rad­noj” pre­mi­je­ri. Pra­va je pre­mi­je­ra za 11 da­na. Harris je iz­gu­bio 9,5 ki­la, a sve to zbog ulo­ge Hedwi­ga, pro­pa­log glam ro­ke­ra iz is­toč­ne Nje­mač­ke ko­ji se kre­će po­put Ig­gyja Po­pa, pje­va po­put Fred­dyja Mer­curyja i ko­ji je kr­hak po­put dje­voj­či­ce. Za­ra­dio je li­je­pe tr­buš­ne mi­ši­će – ni­je to lo­še za 40-go­diš­njeg oca – ali li­ce mu je pot­pu­no is­pi­je­no.

“Mo­ram vi­še jes­ti”, ka­že Harris ko­ji je ne­tom za­vr­šio na­por­ni 45-mi­nut­ni aerob­ni tre­ning. “To je po­sve jasno. Že­lim iz­gle­da­ti fe­mi­ni­zi­ra­no i iz­mi­je­ni­ti svoj osob­ni opis. No os­ta­jem bez sna­ge i to utje­če na mo­je ras­po­lo­že­nje.”

Prem­da je Harris bio je­di­ni oda­bir za tvor­ce mju­zik­la Hedwig, ulo­ga mu ni­je pri­ro­đe­na.

Rock & roll uop­će ga ne za­ni­ma (tre­nut­no je op­sjed­nut s An­drews Sis­ters, pje­va­či­ca­ma iz 40-ih) i kao iz­ra­zi­to mac­ho ho­mo­sek­su­alac, go­di­na­ma je iz svo­jih ma­ni­ra uk­la­njao tra­go­ve žens­tve­nos­ti. No čak i na­kon kra­ja de­ve­te, za­vr­š­ne se­zo­ne se­ri­je Ka­ko sam upoz­nao

va­šu maj­ku u ko­joj je tu­ma­čio lik iz­ra­zi­to he­te­ro­sek­su­al­nog za­vod­ni­ka Bar­neya Stin­so­na, Harris je po­seg­nuo u se­be i od­ne­kud iz­nje­drio dir­lji­vu in­ter­pre­ta­ci­ju Hedwi­ga. Pro­uča­vao je sta­re snim­ke kon­ce­ra­ta Sto­oge­sa, iz pje­va­nja iz­ba­cio spe­ci­fi­čan bro­dvej­ski vi­bra­to, za­uzeo no­vi stav i no­vi go­vor ti­je­la pre­tvo­rio u ne­što po­sve su­prot­no onom Bar­neye­vom: “Svi ele­men­ti ovog fi­zič­kog bi­ća mo­ra­li su se ko­rje­ni­to pro­mi­je­ni­ti ka­ko bi iz­ved­ba mo­gla pro­cvas­ti”, ka­že re­da­telj mju­zik­la, Mic­ha­el Mayer.

Us­pje­ti u ne­mo­gu­ćem, uči­ni­ti da iz­gle­da kao da kli­zi kroz ži­vot, ne­što je u če­mu je Harris naj­bo­lji. Pri­sje­ti­mo se smi­re­ne gra­ci­oz­nos­ti i vir­tu­oz­nos­ti ko­ju je po­ka­zao u uvod­noj toč­ki s broj­nim ple­sa­či­ma i pje­va­či­ma pri­li­kom lanj­ske do­dje­le na­gra­da Tony – nas­tup je iz­gle­dao kao da je net­ko uje­di­nio stri­pov­ski me­ha­ni­zam Ru­bea Gol­d­ber­ga i ko­re­ogra­fi­ju Bu­sbeya Ber­ke­leya, zbog če­ga je Harris za­ra­dio dvo­mi­nut­ne ova­ci­je ci­je­le dvo­ra­ne. “Vo­lim ho­da­ti po uže­tu”, ka­že sleg­nuv­ši ra­me­ni­ma. “Sa­mo daj! Iz­a­zo­vi su po­an­ta ži­vo­ta. Raf­ting na div­ljim vo­da­ma? Za­što ne? Iz­gle­di su na tvo­joj stra­ni! Skok iz zra­ko­plo­va s pa­do­bra­nom? Već sam to uči­nio! Ne ra­dim to svaki tje­dan – sko­čio sam za svoj 21. i 30. ro­đen­dan. Po­mis­lio sam: ‘Haj­de da usko­čim u no­vo po­glav­lje.’”

Harris je vješt ma­đi­oni­čar i već je pos­tao ne­iz­bje­žan kli­šej nje­go­ve ne­vje­ro­jat­ne do­se­ge opi­si­va­ti kao niz ma­đi­oni­čar­skih tri­ko­va. Pr­vo je na­kon se­ri­je Do­ogie Howser, M.D. iz­bje­gao zam­ku glum­ca za­rob­lje­nog u ulo­zi, a on­da je 2006. na­kon jav­nog priz­na­nja da je ho­mo­sek­su­alac pos­tao naj­is­tu­re­ni­ja gay mu­ška zvi­jez­da u po­vi­jes­ti Hol­lywo­oda. Na­mjer­no i ne­uvjer­lji­vo uma­nju­je zna­čaj svog priz­na­nja, go­vo­re­ći da je za sve zas­lu­žan taj­ming. “El­len me pre­tek­la”, ka­že. “Jed­nos­tav­no, imao sam sre­će. Ulo­ga Bar­neya bi­la je iz­ra­zi­to fra­jer­ska pa joj ni mo­je priz­na­nje ni­je mo­glo na­udi­ti. A dje­voj­ke ko­je su zna­le da sam gay vo­lje­le su me kao i pri­je.” Na­kon priz­na­nja, se­ri­ja se od omi­lje­nog sit­co

ma pro­met­nu­la u jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih se­ri­ja ovog de­set­lje­ća, a Ne­il Pa­trick Harris kao da se pret­pla­tio na vo­di­telj­ske an­ga­žma­ne (če­ti­ri je pu­ta vo­dio ce­re­mo­ni­ju Tonyja, a dva pu­ta Em­myja). Do­bio je po­nu­de i za zna­čaj­ni­je film­ske ulo­ge (ove go­di­ne tu­ma­či dvi­je važ­ne ulo­ge da mu se sa sva­kim za­gri­zom pi­le­ti­ne i krum­pi­ri­ća po­prav­lja ras­po­lo­že­nje. “Tko zna, mo­žda ra­di za Post?”

Si­je­va­ju­ći po­gle­dom pre­ma ti­pu, Harris poč­ne glas­ni­je go­vo­ri­ti. “A jed­nom kad sam fra­je­ru u te­re­ta­ni za­gu­rao ša­ku, is­teg­nuo sam mi­šić”, ka­že. Ko­no­bar ni da trep­ne, prem­da se či­ni kao da je bri­sa­nje ča­ša pos­ta­lo ne­što br­že. “I... kraj sce­ne.” Harris se nag­ne pre­ma sni­ma­ču i objas­ni: “Tek to­li­ko da znaš, to se ni­je do­go­di­lo. Is­teg­nu­će.”

HARRISU SU GLU­MAČ­KE ulo­ge la­ke; ulo­ga ro­di­te­lja ne­što je te­ža. Oso­bi­to uju­tro, na­kon pred­sta­ve. Dje­ca že­le spa­va­ti u ro­di­telj­skom kre­ve­tu – “i to mi baš ni­je dra­go”, ka­že Harris. Kad su ga ju­tros pro­bu­di­li u 5.30, shva­tio je da je u po­s­ljed­nje vri­je­me ta­ko ri­jet­ko kod ku­će da je za­bo­ra­vio gdje sto­je pe­le­ne. “Do­đi, ta­ti­ce”, cvr­ku­ta­la je nje­go­va kći Har­per, “ja ću ti po­ka­za­ti!”

A on­da su dje­ca slu­čaj­no raz­bi­la ča­šu. Dok je Harris čis­tio stak­lo i dr­žao klin­ce podalje, nje-

“Ulo­ga Bar­neya bi­la je iz­ra­zi­to fra­jer­ska pa joj ni mo­je priz­na­nje da sam gay ni­je mo­glo na­udi­ti.”

u dva vr­lo raz­li­či­ta fil­ma: u nas­tav­ku Te­da Set­ha MacFar­la­nea i A Mil­li­on Ways to Die in

the West, Fin­c­he­ro­voj adap­ta­ci­ji ro­ma­na Go­ne Girl). “Na­kon što sam po­lo­žio kar­te na stol, uka­za­le su mi se ve­li­ke pri­li­ke, vi­še ne­go ika­da pri­je”, tvr­di. “Ne­ki glum­ci ne do­bi­ju an­ga­žma­ne jer im ne mo­žeš po­gle­da­ti u oči i vi­dje­ti kak­vi su – sve ču­va­ju za se­be.”

U dalj­njem raz­go­vo­ru objaš­nja­va što je htio re­ći. “Mis­lim da je u tak­vim si­tu­aci­ja­ma važ­no pre­uze­ti od­go­vor­nost”, ka­že. “Opi­ja­ju me i uz­bu­đu­ju lju­di ko­ji is­kre­no pro­go­va­ra­ju o se­bi. U tom kon­tek­s­tu, iz­la­zak iz or­ma­ra je sja­jan po­tez. Lju­di shva­te da si sek­su­alan. Priz­nav­ši što ti se svi­đa, ot­kri­vaš im da ni­si za­tvo­ren, ne­po­uz­dan ili čudan. Nit­ko se ne vo­li še­vi­ti s ču­da­kom.” Na­smi­je se. “Že­liš se po­še­vi­ti s ne­kim tko i te­be že­li; že­liš re­ći što i tko ti se svi­đa i on­da ga po­še­vi­ti. To zna­či do­bar seks. Ne že­liš bi­ti s ne­kom curom s ko­jom bi tre­bao bi­ti, a ko­ja ti se ne svi­đa, ali ne bi htio da se to saz­na. Uz tak­ve okol­nos­ti, u kre­ve­tu ni­je za­bav­no. Bo­lje ti je da si ga sam pro­tr­ljaš.” Zas­ta­ne. “Mo­lim te, ne­moj ovo iz­dvo­ji­ti kao ci­tat!” Dok Harris u res­to­ra­nu go­vo­ri o otvo­re­nos­ti i is­kre­nos­ti, ko­no­bar s du­gom pla­vom ko­som sto­ji opas­no pre­bli­zu i za su­sjed­nim sto­lom bri­še ča­še, spo­ro i pre­vi­še mi­nu­ci­oz­no. “Ovaj mi je tip ja­ko in­tri­gan­tan”, ka­že Harris i či­ni se gov je sin Gi­de­on po­ku­šao iz­ves­ti znans­tve­ni eks­pe­ri­ment – na­to­pio je su­še­no vo­će ek­s­trak­tom me­tvi­ce. I opet je sve bi­lo u ne­re­du. “Dok ja čis­tim je­dan ne­red”, ka­že Harris, “oni već pra­ve no­vi. To bi se nas­ta­vi­lo dok vi­še ne bih mo­gao iz­dr­ža­ti, neg­dje oko 7.15.” Po­sjeo je bli­zan­ce pred TV dok je od­go­va­rao na e-ma­ilo­ve ve­za­ne uz nje­go­vu no­vu autobiografiju (osmiš­lje­nu u ma­što­vi­tom for­ma­tu u ko­jem či­ta­telj sam oda­bi­re ka­ko će se pri­ča za­vr­ši­ti), a za­tim ih odveo u park. Na­po­kon se po­ja­vi­la da­di­lja pa je oti­šao pri­le­ći.

Či­ni se da Harris je­dva čeka da dje­ca ma­lo odras­tu. “Raz­go­va­ram s nji­ma kao da su odras­li i to Da­vi­da iz­lu­đu­je”, ka­že smi­ju­ći se. “Že­lim ih na­uči­ti da sa­gle­da­ju ši­ru sli­ku, da sav­la­da­ju složene mis­li. A on ka­že: ‘Ma daj, ima­ju tek tri go­di­ne!’ Ako jed­no dru­go­me uz­me igrač­ku, mo­gu pla­ka­ti, div­lja­ti ili ža­li­ti se. A htio bih da na­uče da je jed­nos­tav­ni­je uze­ti dru­gu igrač­ku. Pred njih stav­ljam oda­bir. Što­šta ti se to­ga do­go­di u ži­vo­tu i upra­vo tvoj iz­bor ili na­čin re­ak­ci­je odre­đu­ju dalj­nji kon­tekst.” “Kad je ri­ječ o dje­ci, imam ja­ke maj­čin­ske osje­ća­je”, ka­že Burt­ka. “Ne­il po­ne­kad bo­lje odra­đu­je stva­ri. Ali za­to smo urav­no­te­že­ni. Ne­il bi htio da poč­nu sa­mi raz­miš­lja­ti i do­no­si­ti do­bre od­lu­ke. A ja go­vo­rim: ‘Ne mo­gu to oni... Ne ide to ta­ko, još ne! Mo­raš bi­ti strp­ljiv i pri­če­ka­ti.’”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.