TA­MA­RA OBRO­VAC

Et­no i jazz glaz­be­ni­ca go­vo­ri o no­vom al­bu­mu “Uli­ka re­vi­val”, ot­kri­va mo­že li se u Hr­vat­skoj ži­vje­ti od ja­zza i wor­ld mu­si­ca te za­klju­ču­je ka­ko sa­mu se­be ne shva­ća pre­oz­bilj­no Tekst: Rea Hadžiosmanović

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll -

PO­MA­LO IZ­O­LI­RAN OTOK NA DO­MA­ĆOJ glaz­be­noj sce­ni, et­no i jazz skla­da­te­lji­ca, pje­va­či­ca, fla­utis­ti­ca (sa za­vr­še­nom sred­njom glaz­be­nom ško­lom za fla­utu) i auto­ri­ca tek­s­to­va, Ta­ma­ra Obro­vac, upi­sa­ni stu­dij so­ci­olo­gi­je u Za­gre­bu ni­kad ni­je za­vr­ši­la. Umjes­to to­ga, ot­kri­la je ti­je­kom stu­di­ra­nja jazz, za­lju­bi­la se u is­tar­sko dvo­gla­sje i pos­ta­la pr­va hrvatska glaz­be­ni­ca ko­ja je spo­ji­la is­tar­sku glaz­bu s ja­zzom. Da­na 13. lip­nja obja­vi­la je svoj de­ve­ti stu­dij­ski al­bum Uli­ka re­vi­val sa svo­jim Ta­ma­ra Obro­vac qu­ar­te­tom, za­igra­no le­pr­ša­ju­ći i da­lje kroz mnoš­tvo glaz­be­nih pro­je­ka­ta i for­mi ko­ji­ma se ba­vi.

Pet­na­est go­di­na od objav­lji­va­nja al­bu­ma Uli­ka sni­mi­li ste is­te sklad­be, ali u dru­gom aran­žma­nu. Što vas je po­tak­lo na to i po če­mu se no­vo iz­da­nje raz­li­ku­je od pr­vog?

Od­lu­ču­ju­ći je bio po­nov­ni su­sret Qu­ar­te­ta na kon­cer­tu u Grož­nja­nu 2011. go­di­ne, ka­da smo Ma­ti­ja, Kru­no, Ži­ga i ja za­is­ta uži­va­li u za­jed­nič­koj svir­ci. Na­kon 15 go­di­na či­ni mi se da smo svi mno­go zre­li­ji, i kao glaz­be­ni­ci i kao lju­di. Ut­ka­li smo sve zna­nje i is­kus­tvo u re­in­ter­pre­ta­ci­je sklad­bi s al­bu­ma iz 1998.

Al­bum Uli­ka re­vi­val iz­da­li ste za švi­car­sku iz­da­vač­ku ku­ću Unit Re­cor­ds. Ka­ko je doš­lo do to­ga?

Dis­tri­bu­ci­jom al­bu­ma u Hr­vat­skoj i da­lje se ba­vi Aqu­ari­us Re­cor­ds, a me­đu­na­rod­na iz­da­vač­ka ku­ća je po­treb­na ako se že­li ma­lo oz­bilj­ni­je is­ko­ra­či­ti na vanj­sko tr­ži­šte. Pri to­me je bi­la vr­lo važ­na pot­po­ra do­bi­ve­na na na­tje­ča­ju In­ter­na­ci­onal HDSZAMP-a. Do Unit Re­cor­d­sa sam doš­la na­kon svir­ke u jed­nom od naj­poz­na­ti­jih europ­skih jazz klu­bo­va, “Mo­od­su” u Züric­hu.

Što za vas zna­či sko­ri nas­tup na Dü­ssel­dor­fer Jazz Ral­lyju, naj­ve­ćem nje­mač­kom jazz fes­ti­va­lu?

To je za­is­ta ogro­man fes­ti­val s pet­sto­ti­njak iz­vo­đa­ča, a ci­je­li je grad po­zor­ni­ca i za­to je to vr­lo zna­čaj­no za bend. U Dü­ssel­dor­fu je zem­lja part­ner Hrvatska, toč­ni­je Hrvatska tu­ris­tič­ka za­jed­ni­ca, ta­ko da se tu, po me­ni, na pra­vi na­čin po­ve­zu­je pro­mo­ci­ja su­vre­me­nog hr­vat­skog jazz iz­ri­ča­ja i tu­riz­ma.

Vr­lo sam za­do­volj­na svo­jom po­zi­ci­jom na do­ma­ćem te­re­nu, po­go­to­vo s ob­zi­rom na vr­stu glaz­be ko­ju ra­dim; ipak je to su­vre­me­na forma ja­zza ko­ja u pos­tot­ku gle­da­no ni va­ni ne­ma ve­ću zas­tup­lje­nost na tr­ži­štu, ali su fi­zič­ke broj­ke

Či­ni se da ste i ina­če priz­na­ti­ji u ino­zem­s­tvu ne­go na do­ma­ćem te­re­nu. Mo­že li se u Hr­vat­skoj ži­vje­ti od ja­zza i wor­ld mu­si­ca?

Da, na­kon te pje­sme pos­ta­la sam poz­na­ti­ja ši­rem kru­gu lju­di, sva­ka­ko zbog te­me fil­ma. Glaz­bu za film i ka­za­li­šte ra­dim već du­go, pos­li­je Mu­škar­ca na­pra­vi­la sam još glaz­bu za fil­mo­ve Pi­ran Pi­ra­no Go­ra­na Voj­no­vi­ća, Noć­ni bro­do­vi Igo­ra Mir­ko­vi­ća, Kon­tra­du, eks­pe­ri­men­tal­ni film Ma­ti­je De­be­lju­ha, i ne­ko­li­ko pred­sta­va. ve­će zbog ve­ćeg tr­ži­šta. Pr­vih 10 go­di­na ni­je bi­lo la­ko… Sa­da se mo­že ži­vje­ti uz 24-sat­ni rad­ni dan, i ne sa­mo od kon­ce­ra­ta, na­rav­no. Ja ra­dim i puno dru­gih glaz­be­nih i po­ne­kad or­ga­ni­za­cij

skih pos­lo­va.

Ko­ja je, po va­ma, tre­nu­tač­no naj­ve

ća bolj­ka hr­vat­ske glaz­be i sce­ne?

Stvar­no ne znam jer su mi mno­gi rek­li da im je is­tar­ska glaz­ba pri­lič­no nes­luš­lji­va ( smi­jeh). Ja sam nas­to­ja­la spo­ji­ti me­lo­di­oz­nost glaz­be i di­ja­le­ka­ta sa su­vre­me­nim ja­zzom, a za­hva­lju­ju­ći sjaj­nim glaz­be­ni­ci­ma iz ben­da taj je spoj pro­funk­ci­oni­rao na pra­vi na­čin.

Ma­lo tr­ži­šte...

Če­ti­ri go­di­ne bi­li ste umjet­nič­ka rav­na­te­lji­ca Va­la­mar Jazz Fes­ti­va­la u Poreču. Za­što se ove go­di­ne fes­ti­val vi­še ne održava?

Ove go­di­ne se re­no­vi­ra otok na ko­je­mu se fes­ti­val odr­ža­vao, a za­is­ta ne znam što će bi­ti slje­de­će go­di­ne. U sva­kom će slu­ča­ju bi­ti šte­ta ako se ne bu­de odr­ža­vao u bu­duć­nos­ti jer se u sa­mo če­ti­ri go­di­ne pos­to­ja­nja pro­fi­li­rao u oz­bi­ljan svjet­ski fes­ti­val ko­ji je stva­rao važ­nu is­tar­sku kul­tur­no-tu­ris­tič­ku pri­ču; na po­zor­ni­cu tik do mo­ra, gos­to­prim­s­tvo do­ma­ći­na i do­bru or­ga­ni­za­ci­ju nit­ko od iz­vo­đa­ča ni­je os­tao imun.

Svo­jom glaz­bom de­fi­ni­tiv­no ste pos­ta­vi­li Is­tru na ma­pu svjet­ske jazz sce­ne. Što je to­li­ko ča­rob­no u is­tar­skom me­lo­su i ljes­tvi­ci? Mno­gi lju­di vas po­naj­pri­je po­ve­zu­ju s pje­smom “Da­le­ko je onaj ko me vo­li”, ko­ja je bi­la te­ma fil­ma Što je mu­ška­rac bez br­ko­va. Jes­te li na­kon to­ga ra­di­li glaz­bu za film ili ka­za­li­šte? Sklo­ni ste iro­ni­ji, hu­mo­ru, im­pro­vi­za­ci­ji, što vam da­je po­se­ban šarm. Ko­ris­ti­te li to na li­ve nas­tu­pi­ma?

Na kon­cer­ti­ma se po­na­šam uglav­nom sa­svim pri­rod­no. Sklo­nost hu­mo­ru dio je me­ne pa se on­da to vi­di i na po­zor­ni­ci, a tak­vi su i mo­ji glaz­be­ni­ci. Čes­to ka­žem da baš ni­je do­bro ako čo­vjek sam se­be uz­me pre­oz­bilj­no. Ma­la smo mi zrn­ca u tka­nju ži­vo­ta - ma­lo me­ta­fi­zi­ke za

či­ta­te­lje.

Uli­ka je ime va­še ba­ke. Oči­to je os­ta­vi­la ve­lik do­jam na vas kad ste al­bum na­zva­li nje­zi­nim ime­nom.

Ba­ka me od­go­ji­la i ja­ko sam bi­la ve­za­na za nju, bi­la je snaž­na i du­go­vječ­na kao mas­li­na - Uli­ka na is­tar­skom di­ja­lek­tu zna­či mas­li­na.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.