Ul­tra­vi­olen­ce

Dru­gi al­bum La­ne Del Rey za ve­li­ku iz­da­vač­ku ku­ću pre­pun je ame­rič­kih sno­va i ljet­ne tu­ge La­na Del Rey Ul­tra­vi­olen­ce In­ter­s­co­pe

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - CARYN GANZ

Po­gle­daj­te ko­ju je ocje­nu do­bio no­vi al­bum La­ne Del Rey Tekst

Pri­je tri go­di­ne či­ni­lo se da se La­na Del Rey po­ja­vi­la kao u pot­pu­nos­ti for­mi­ra­na pro­vo­ka­to­ri­ca: uve­la je pri­je ne­poz­na­te sas­tav­ni­ce u pop glaz­bu (nje­zin spor, lju­bav­ni žanr naj­bo­lje bi se mo­gao opisati kao “rek­la­ma za Cal­vin Kle­in Eter­nity”) i obli­ko­va­la se u jed­na­ko vje­štu vi­deo zvi­jez­du kao što je to Lady Ga­ga, što je nje­zi­ne oš­tre, ta­jans­tve­ne vi­dee uči­ni­lo te­melj­nim di­je­lom nje­zi­na bren­da. Zbog ko­ri­šte­nja kla­sič­nih re­fe­ren­ci kao da se ra­di o ru­pi bez dna, pro­zva­na je idi­otom-sa­van­tom. Či­nje­ni­ca da nit­ko ni­je us­pio odre­di­ti ko­joj “stra­ni” pri­pa­da – uz nje­zin ve­li­ki utje­caj na zvi­jez­de po­put Lor­de i Mi­ley Cyrus – či­ni je jed­nom od naj­ne­odo­lji­vi­jih iz­vo­đa­ča na­šeg vre­me­na. La­nin de­bi iz 2012., Born to

Die, oša­mu­će­na je ko­lek­ci­ja si­ren­skih pje­sa­ma ko­ja opo­na­ša pro­vid­ni ro­man­ti­ci­zam Peg­gy Lee po­put Ma­zzy Sta­ra. Dvi­je go­di­ne kas­ni­je La­na Del Rey je i da­lje tuž­na. Ul­tra­vi­olen­ce je me­lan­ko­lič­no pu­za­nje kroz ve­zu osu­đe­nu na pro­past, ne­is­prav­lji­ve ovis­nos­ti, pro­pa­le ame­rič­ke sno­ve.

Odus­ta­la je od hip ho­pa i an­ga­ži­ra­la no­vo oruž­je: Da­na Au­er­bac­ha iz Black Keysa ko­ji je

pro­du­ci­rao ve­ći­nu al­bu­ma u svom stu­di­ju u Na­s­hvil­leu. Au­er­bach uvo­di trunke opa­kog

blu­esa i psi­ho­de­lič­ne gi­ta­re, ali La­na Del Rey – su­dje­lo­va­la je na sva­koj pje­smi osim za­vr­š­ne ko­ja je obra­da hi­ta Je­ssie Mae Ro­bin­son iz 1950., “The Ot­her Wo­man” – čvr­sto se dr­ži svo­je mr­zo­volj­ne i film­ske es­te­ti­ke: ep­ska sla­du­nja­vost En­nia Mor­ri­co­nea odra­ža­va se kroz su­ma­gli­cu ti­su­će dra­ma­tič­nih

sel­fi­eja.

La­ni­na mu­za, Chris Isa­ak, 1989. dao nam je “Wic­ked Ga­me”; ona od­go­va­ra s “Cru­el Wor­ld”, gdje obo­ga­će­ni riff vre­ba iza za­vod­lji­vo pri­go­va­ra­ju­ćih sti­ho­va o lju­ba­vi i lu­dos­ti. Pje­sma “Sha­des of Co­ol” – val­cer na ko­jem Au­er­bach svi­ra vru­ći gi­ta­ris­tič­ki so­lo, bogat zvuk ži­ce i La­nin oper­ni so­pra­ni – bi­la bi sa­vr­še­na za film o Ja­me­su Bon­du ko­ji bi re­ži­rao Qu­en­tin Ta­ran­ti­no. “Sad Girl” gra­ci­oz­no is­ka­če i ra­di se za­pra­vo o La­ni­noj glav­noj pje­smi. “I’m a bad girl/I’m a sad girl”, objav­lju­je, a nje­zin glas pre­la­zi iz njež­nog dje­čjeg u pa­da­nje u ne­svi­jest zbog li­je­ko­va. Is­ti­na je da ve­lik dio Ul­tra­vio

len­cea, po­put Born to Die, stal­no gu­ra is­ti zvuč­ni put. Ali La­na Del Rey do­pu­šta da je se na­go­vo­ri na upe­čat­lji­vo uda­lja­va­nje u pje­smi “West Co­ast” – de­ep gro

ove ko­ji je od pje­va­či­ce stav­lja u po­lo­žaj di­ve na ne­ko­li­ko ve­li­čans­tve­nih tre­nu­ta­ka.

Al­bum oma­ta že­lju, na­si­lje i tu­gu u čvr­sti snop ko­ji ona, iz­gle­da, ni­je uvi­jek si­gur­na ka­ko od­mo­ta­ti. Nas­lov­na pje­sma - ko­ja ci­ti­ra kon­tro­verz­nu pje­smu Crys­tal­sa, “He Hit Me (And It Felt Li­ke a Kiss)” - pre­ko Au­er­bac­ho­vog te­ku­ćeg wah- wa

ha, njež­nom hlad­no­ćom opi­su­je os­ta­nak u na­sil­noj ve­zi. Na “Old Mo­ney” za­vje­tu­je se, “If you call for me/ You know I’ll run to you”. Iz­ja­vi­la je da joj fe­mi­ni­zam “ni­je za­nim­ljiv kon­cept”, ali po­igra­va se sek­su­al­nom mo­ći na “Fuc­ked My Way Up to the Top”.

Ve­ći­nu nje­nih lju­bav­ni­ka je ne­mo­gu­će vo­lje­ti, a nje­zi­ne su bit­ke neo­svo­ji­ve. Ta­ko da, kad do­bi­je pri­li­ku mi­je­nja­ti re­li­gi­ju za “Mo­ney Power Glory”, him­nič­ni vr­hu­nac, dr­ži je se i ne pušta. Nje­zin ame­rič­ki san ne mo­že pos­ta­ti is­kre­ni­ji od ovo­ga.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.