Tho­mas Go­lu­bić

In­ter­v­ju s glaz­be­nim su­per­vi­zo­rom se­ri­ja “Na pu­tu pre­ma do­lje”, “Ži­vi mr­tva­ci” i “Ray Do­no­van”

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - REA HADŽIOSMANOVIĆ

In­ter­v­ju s glaz­be­nim su­per­vi­zo­rom se­ri­ja po­put “Na pu­tu pre­ma do­lje” i “Dva me­tra pod zem­ljom” Tekst

RA­DI­KAL­NO KRAte­ći te­ori­ju o šest stup­nje­va odvo­je­nos­ti, od oto­ka Iža do se­ri­je “Na pu­tu pre­ma do­lje” (Bre­aking Bad) mo­že se do­ći u sa­mo jed­nom ko­ra­ku, a po­ve­zu­je ih je­dan od tre­nu­tač­no naj­ve­ćih ho­li­vud­skih glaz­be­nih su­per­vi­zo­ra, Tho­mas Go­lu­bić. Po­dri­je­tlom Hr­vat, a s adre­som u Los An­ge­le­su, Tho­mas pot­pi­su­je glaz­be­nu su­per­vi­zi­ju za ne­ke od naj­bo­ljih se­ri­ja u po­s­ljed­njih de­set go­di­na po­put već spo­me­nu­te “Na pu­tu pre­ma do­lje”, za­tim “Dva me­tra pod zem­ljom”, “Ži­vih mr­tva­ca” i “Raya Do­no­va­na”, ali i za ho­li­vud­ske fil­mo­ve te broj­ne te­le­vi­zij­ske rek­la­me. Tho­mas sto­ji i iza se­lek­ci­je glaz­be za so­un­d­track al­bum se­ri­je “Na pu­tu pre­ma do­lje”, a dva­put je do­sad bio no­mi­ni­ran za na­gra­du Gram­my za so­un­d­trac

ko­ve se­ri­je “Dva me­tra pod zem­ljom”. “G. Go­lu­bić je tre­nu­tač­no u ogrom­noj gu­žvi, mo­že­mo li od­go­di­ti in­ter­v­ju za još sa­mo ne- ko­li­ko da­na?”, gla­sio je re­dov­ni odgovor nje­go­va asis­ten­ta u dvo­mje­seč­noj ago­ni­ji iš­če­ki­va­nja in­ter­v­jua, a po­tom nas je Tho­mas po­čas­tio iz­daš­nim od­go­vo­ri­ma o sve­mu što nas je o glaz­be­noj su­per­vi­zi­ji ikad za­ni­ma­lo.

Po­naj­pri­je, ka­ko ste uš­li u svi­jet glaz­be­ne su­per­vi­zi­je? Či­me ste se ba­vi­li do­tad?

Bio sam DJ na lo­san­đe­le­skoj ra­di­opos­ta­ji KCRW 89.9 FM (ko­ja je sen­zi­bi­li­te­tom slič­na va­šem Ra­di­ju 101) kad je jed­na glaz­be­na iz­da­vač­ka ku­ća kon­tak­ti­ra­la sa mnom ve­za­no za po­ten­ci­jal­nu po­zi­ci­ju vo­di­te­lja A&R odje­la (pot­pi- si­va­nje i ra­zvi­ja­nje novih iz­vo­đa­ča za iz­da­vač­ku ku­ću). Na­kon krat­kog pro­uča­va­nja za­klju­čio sam da ne bih bio baš do­bar u to­me pa me je pri­ja­telj upu­tio na glaz­be­nu su­per­vi­zi­ju za film i te­le­vi­zi­ju. Ni­kad do­tad ni­sam čuo za to. Mis­lio sam da re­da­te­lji sa­mi bi­ra­ju glaz­bu u fil­mo­vi­ma i se­ri­ja­ma, a ni­sam se ni­kad su­sreo ni sa slo­že­noš­ću pro­ce­sa li­cen­ci­ra­nja glaz­be. Na­kon su­sre­ta s ve­te­ra­nom glaz­be­ne su­per­vi­zi­je, G.-om Marqom Roswel­lom, s ko­jim me je upoz­nao ra­dij­ski ko­le­ga, po­čeo sam sta­ži­ra­ti u nje­go­voj kom­pa­ni­ji. Do­tad sam ra­dio i kao no­vi­nar i pi­sac, no iz­ra­ža­va­nje kroz

glaz­bu umjes­to ri­je­či mi je mno­go priv­lač­ni­je.

Ka­ko iz­gle­da kre­ativ­ni pro­ces glaz­be­ne su­per­vi­zi­je?

Kre­ativ­ni pro­ces je kon­ti­nu­iran, ne­pres­ta­no nas­to­jim pres­lu­ša­va­ti i no­vu i sta­ri­ju glaz­bu, u što je uklju­čen ci­je­li tim mo­je kom­pa­ni­je Su­per Mu­sic Vi­si­on. On­da su­ža­va­mo se­lek­ci­ju i di­je­li­mo svo­ja ot­kri­ća, pra­vi­mo mixta­pe­ove i

playlis­te s upu­ta­ma za raz­li­či­te pro­jek­te i li­ko­ve. Kad ra­di­mo na odre­đe­noj sce­ni ili sek­ven­ci, pr­vo po­seg­ne­mo za tim playlis­ta­ma, a po­tom ši­ri­mo pre­tra­gu kon­tak­ti­ra­ju­ći po­vre­me­no s iz­da­vač­kim ku­ća­ma, pu­bli­shin­gom i li­cen

sing kom­pa­ni­ja­ma pa čak i iz­vo­đa­či­ma.

Ka­ko autor­ska i fi­nan­cij­ska ogra­ni­če­nja utje­ču na vaš kre­ativ­ni pro­ces?

Pro­ra­čun odre­đe­nog pro­jek­ta klju­čan je za to ko­ja će se glaz­ba po­ja­vi­ti u ne­kom showu. Glaz­be­ni pro­ra­čun za se­ri­ju “Na pu­tu pre­ma do­lje”, na pri­mjer, bio je ogra­ni­čen od sa­mog po­čet­ka, što nam je stva­ra­lo ne­pres­ta­ni iz­a­zov. Ci­je­na li­cen­ci­ra­nja pje­sme ve­li­ki je fak­tor u nje­zi­nu oda­bi­ru. Ako pri­mi­je­ti­mo da pje­sma sa­dr­ži sam­ple za ko­ji ni­su riješena autor­ska pra­va, ima vi­še gos­tu­ju­ćih iz­vo­đa­ča ili auto­ra, ili je kon­tro­li­ra­ju ve­li­ke

pu­bli­shing kom­pa­ni­je i iz­da­vač­ke ku­će, čes­to mo­ra­mo tak­vu pje­smu iz­ba­ci­ti iz se­lek­ci­je jer pret­pos­tav­lja­mo da će nas­ta­ti kom­pli­ka­ci­je u rje­ša­va­nju pra­va ili da si ih fi­nan­cij­ski ne­će­mo mo­ći pri­ušti­ti.

Ima li glaz­be­ni su­per­vi­zor važ­nu ulo­gu kao tas­te­ma­ker i stva­ra­telj novih glaz­be­nih zvi­jez­da? Pje­sma “Baby Blue” gru­pe Bad­fin­ger, upo­tri­jeb­lje­na u po­s­ljed­njoj epi­zo­di se­ri­je “Na pu­tu pre­ma do­lje”, od­li­čan je pri­mjer za to. Na­kon emi­ti­ra­nja epi­zo­de, nje­zi­na pro­da­ja po­ras­la je za 3000 pos­to. S dru­ge stra­ne, ve­li­kim ste di­je­lom po­gu­ra­li ka­ri­je­ru pje­va­či­ce Sie upo­tri­je­biv­ši nje­zi­nu pje­smu “Bre­at­he Me” u epi­zo­di se­ri­je “Dva me­tra pod zem­ljom”.

Vje­ru­jem da ima. Uvi­jek sam sre­tan kad pje­sma ko­ju smo pred­lo­ži­li za ne­ku se­ri­ju pri­vu­če po­zor­nost i pos­ta­ne ka­ta­pult za lan­si­ra­nje iz­vo­đa­ča. Me­đu­tim, moj po­sao ni­je da “gu­ram iz­vo­đa­če” ni­ti da pre­dvi­đam što će pos­ta­ti po­pu­lar­no. Moj za­da­tak je is­pri­ča­ti pri­ču kroz glaz­bu i omo­gu­ći­ti pro­duk­ci- ji naj­u­vjer­lji­vi­ju i naj­pri­hvat­lji­vi­ju glaz­be­nu op­ci­ju. Što se na­kon to­ga do­ga­đa, pi­ta­nje je tre­nut­ka i sre­će.

Mo­že li glaz­be­ni su­per­vi­zor bi­ti zvi­jez­da u Hol­lywo­odu?

Glaz­be­na su­per­vi­zi­ja pos­ta­je sve cje­nje­ni­je i me­dij­ski za­pa­že­ni­je za­ni­ma­nje, što je div­no. Ipak, mis­lim da je pred na­ma još dug put da osi­gu­ra­mo glaz­be­nim su­per­vi­zo­ri­ma da bu­du adek­vat­no pla­će­ni za svoj rad i da ih pro­duk­ci­ja po­dr­ža­va. Što se ti­če za­ra­de, mis­lim da je to jed­na od pot­pla­će­ni­jih i pod­cje­nje­ni­jih pro­fe­si­ja u film­skom i te­le­vi­zij­skom biz­ni­su. Na­dam se da će se to pro­mi­je­ni­ti.

Spo­me­nu­li ste jed­nom pri­li­kom ka­ko vam je jed­no od naj­dojm­lji­vi­jih sje­di­nje­nja glaz­be­nog i vi- zu­al­nog sa­dr­ža­ja u fil­mu sce­na iz “2001.: Odi­se­je u sve­mi­ru” u ko­joj spo­re ka­dro­ve sve­mi­ra pra­ti val­cer. Ko­ji su vam još omi­lje­ni ki­ne­ma­to­graf­ski audi­ovi­zu­al­ni tre­nu­ci?

Pre­vi­še ih je da ih sve na­bro­jim. Evo sa­mo ne­ko­li­ko pri­mje­ra u ko­ji­ma je glaz­ba od­lič­no “sje­la”: Ku­bric­ko­va “Pak­le­na na­ran­ča”, “Harold i Ma­ude” (s pje­sma­ma Ca­ta Ste­ven­sa), “Sham­poo” i “Do­bro doš­li, gos­po­di­ne Chan­ce” Ha­la Ash­byja, za­tim “Po­s­ljed­nja pljač­ka” i “Ro­đe­nje” Jo­nat­ha­na Gla­ze­ra, “Kralj por­ni­ća” Pa­ula Tho­ma­sa An­der­so­na, “Buf­fa­lo ‘66” Vin­cen­ta Gal­la, Scor­se­se­je­vi “Do­bri mom­ci”, “Di­plo­mac” Mi­kea Nic­hol­sa (s pje­sma­ma Si- mo­na & Gar­fun­ke­la)… Lis­ta je be­sko­nač­na!

Po­sve­ću­je­te li puno po­zor­nos­ti to­mu da se sti­ho­vi pje­sme sla­žu sa sce­nom i li­ko­vi­ma u njoj?

Sti­ho­vi­ma po­sve­ću­jem se­kun­dar­nu po­zor­nost. Naj­važ­ni­ji mi je ton glaz­be i na­čin na ko­ji ona pri­do­no­si emo­tiv­nom na­bo­ju pri­če. Ako gle­da­telj mo­ra slu­ša­ti sti­ho­ve da bi shva­tio za­što pje­sma svi­ra u ne­koj sce­ni, on­da vje­ro­jat­no ne pri­da­je pre­vi­še po­zor­nos­ti sa­moj sce­ni. Ka­da us­pi­ješ do­bi­ti do­bar ton glaz­be ko­ji po­dr­ža­va sce­nu, a sti­ho­vi te vo­de još dub­lje u sek­ven­cu i na­ra­ci­ju, to je ono če­mu te­žiš.

Ko­ja je raz­li­ka u glaz­be­noj su­per­vi­zi­ji za TV-se­ri­ju i za film?

Broj­ne su raz­li­ke, ali naj­važ­ni­ja je ona u tem­pu. Te­le­vi­zi­ja se kre­će kao ju­re­ći vlak. Mo­ra­te br­zo stva­ra­ti pa­met­ne stra­te­ške od­lu­ke i br­zo dje­lo­va­ti. Film se mo­že kre­ta­ti le­žer­ni­jim tem­pom, što ima svo­jih pred­nos­ti, ali čes­to se do­go­di da mo­ra­te odus­ta­ti od od­lič­nih ide­ja jer oso­be ko­je do­no­se glav­nu ri­ječ ima­ju vi­še vre­me­na za pre­is­pi­ti­va­nje. Oba pro­ce­sa su iz­a­zov­na i uz­bud­lji­va na svoj na­čin.

Po­kre­nu­li ste i pro­jekt Syn­c­hro­ni­ze u ko­jem film­skim kla­si­ci­ma da­je­te no­vo glaz­be­no ru­ho, po­ti­ču­ći ta­ko no­ve i dru­ga­či­je in­ter­pre­ta­ci­je is­tih pri­zo­ra.

Od­lu­čio sam pro­uča­va­ti svo­je omi­lje­ne film­ske klasike i ra­di­ti po­nov­nu glaz­be­nu su­per­vi­zi­ju na nji­ma sa su­vre­me­nom glaz­bom, što mi je bio do­bar tre­ning. Po­čeo sam iz­vo­di­ti te “DJ re-sco­re­ove” po underground klu­bo­vi­ma u Los An­ge­le­su i br­zo su se “pri­mi­li”. Ako do­bro oba­vim po­sao, a pu­bli­ka ni­kad pri­je ni­je vi­dje­la film, ne­će ni pri­mi­je­ti­ti ka­ko ta glaz­ba ni­je bi­la u ori­gi­nal­noj ver­zi­ji. Mis­lim da je to za­nim­ljiv na­čin za pred­stav­lja­nje kla­sič­nih fil­mo­va mla­đoj pu­bli­ci - re­in­ter­pre­ti­ra­njem fil­mo­va iz mo­der­ne per­s­pek­ti­ve. Na pri­mjer, u film “Ame­rič­ki psi­ho” re­da­te­lji­ce Mary Har­ron uba­cio sam su­vre­me­ni hip hop ko­ji obi­lu­je mi­zo­gi­nim sti­ho­vi­ma i sta­vo­vi­ma, i in­te­gri­rao ga u Maryno fe­mi­nis­tič­ko či­ta­nje psi­ho­pat­ske mu­ške ener­gi­je u do­ba fi­nan­cij­ske in­dus­tri­je osam­de­se­tih.

Va­še pre­zi­me hr­vat­skog je po­dri­je­tla. Do­la­zi­te li ikad u Hr­vat­sku?

Moj otac je iz Za­gre­ba. Sre­di­nom šez­de­se­tih na­pus­tio je ta­daš­nju Ju­gos­la­vi­ju, upoz­nao mo­ju

maj­ku u Nje­mač­koj i pre­se­lio se s njom u Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve, gdje je na sve­uči­li­štu Ya­le pre­da­vao mor­sku bi­olo­gi­ju. Po­tom su se pre­se­li­li u Bos­ton, gdje sam odras­tao. I da­nas ima­mo obi­telj­sku ku­ću u Po­rov­cu na oto­ku Ižu, gdje sam pro­veo broj­na lje­ta kao di­je­te. To mi je jed­no od omi­lje­nih mjes­ta na pla­ne­tu. Vr­lo se po­no­sim svo­jim po­dri­je­tlom i vra­ćat ću se u Hr­vat­sku kad god bu­dem imao pri­li­ku.

Su­ra­đi­va­li ste i na du­bro­vač­kom film­skom fes­ti­va­lu, DIFFu. Ima­te li ika­kav uvid u hr­vat­sku ki­ne­ma­to­gra­fi­ju?

Uži­vao sam bi­ti di­je­lom Du­brov­nik In­ter­na­ti­onal Film Fes­ti­va­la pri­je mno­go go­di­na i vo­lio bih se usko­ro po­nov­no vra­ti­ti ona­mo. Ni­sam baš u zad­nje vri­je­me pra­tio hr­vat­ske fil­mo­ve, no na me­ne su ja­ko utje­ca­li fil­mo­vi Du­ša­na Ma­ka­ve­je­va, Emi­ra Kus­tu­ri­ce i broj­nih dru- gih biv­ših ju­gos­la­ven­skih re­da­te­lja. Na­dam se da ću na svjet­skoj film­skoj sce­ni usko­ro vi­dje­ti i no­ve snaž­ne vi­zi­ona­re iz re­gi­je.

U jed­noj epi­zo­di “Na pu­tu pre­ma do­lje” upo­tri­jeb­lje­na je pje­sma “Cha­oti­ca” gru­pe Bam­bi Mo­les­ters. Ka­ko je doš­lo do te ide­je?

Mo­ja biv­ša djevojka Sa­nja Ple­ša, ko­ja je du­go ra­di­la na Ra­di­ju 101, pred­sta­vi­la mi je Bam­bi Mo­les­ter­se. Sni­mi­la mi je nji­ho­ve al­bu­me i od­mah sam se za­lju­bio u nji­hov vr­lo je­dins­tven surf

rock zvuk. Kad je tre­ba­lo na­ći glaz­bu za tu epi­zo­du, bio sam vr­lo ushi­ćen što mo­gu pred­lo­ži­ti “Cha­oti­cu” i što je pje­sma us­pje­la ući u zad­nju se­zo­nu se­ri­je. Na­dam se da je to iz­a­zva­lo osmi­jeh na li­ci­ma hr­vat­skih obo­ža­va­te­lja se­ri­je “Na pu­tu pre­ma do­lje”, a znam da ih ima mno­go.

Ko­li­ko su se stva­ri pro­mi­je­ni­le u va­šem ži­vo­tu ot­ka­ko ste ra­di­li, po miš­lje­nju mno­gih, na naj­bo­ljoj TV-se­ri­ji ikad snim­lje­noj?

Vo­lim svoj po­sao i sre­tan sam što sam mo­gao pri­do­ni­je­ti broj­nim uz­bud­lji­vim pro­jek­ti­ma na ko­ji­ma sam ra­dio ti­je­kom go­di­na. Ne bih re­kao da su se stva­ri puno pro­mi­je­ni­le. Svaki no­vi pro­jekt no­vi je iz­a­zov. Sa­mo se na­da­mo da će i da­lje od­lič­ni pro­jek­ti do­la­zi­ti do nas i da će­mo mo­ći nas­ta­vi­ti je­dins­tven i uz­bud­ljiv rad na nji­ma.

Na če­mu vaš tim ra­di da­lje?

Upra­vo smo za­vr­ši­li rad na pr­vim se­zo­na­ma dvi­ju naj­no­vi­jih AMC-ovih se­ri­ja: “TURN” i “Halt and Cat­ch Fi­re”, is­to­vre­me­no ra­di­mo na pe­toj se­zo­ni “Ži­vih mr­tva­ca”, dru­goj se­zo­ni showa “Ray Do­no­van” i pri­pre­ma­mo se za spin off se­ri­je “Na pu­tu pre­ma do­lje”, “Bet­ter Call Sa­ul”, ko­ji će se pre­mi­jer­no pri­ka­za­ti na AMC-u u pro­lje­će idu­će go­di­ne. Čeka nas još puno uz­bud­lji­va pos­la!

Za kraj, ima­te li ka­kav sa­vjet za one ko­ji že­le pos­ta­ti glaz­be­ni su­per­vi­zo­ri?

Moj je glav­ni sa­vjet da ne če­ka­ju ni od ko­ga do­pu­šte­nje. Za­hva­lju­ju­ći in­ter­ne­tu pri­kup­lja­nje glaz­be i pro­uča­va­nje nje­zi­ne upo­tre­be u fil­mu i te­le­vi­zi­ji lak­še je ne­go ikad, i bez ob­zi­ra na lo­ka­ci­ju na ko­joj se u svi­je­tu na­la­zi­li, mo­ra pos­to­ja­ti ne­ka ško­la ili te­čaj fil­ma, ka­za­li­šte ko­jem bi do­bro doš­la po­moć u glaz­be­noj se­lek­ci­ji ili bi­lo kak­vo dru­go kre­ativ­no po­du­ze­će u ko­jem za po­če­tak mo­že­te vo­lon­ti­ra­ti. Sa­mo mo­ra­te po­če­ti to ra­di­ti. Kao i kod sva­kog nas­to­ja­nja, us­pjeh ovi­si po­naj­vi­še o prak­si i upor­nos­ti. Ako vo­li­te ne­što ra­di­ti, ra­dit će­te to opet i iz­no­va, i s vre­me­nom pos­ta­ti do­bri u to­me.

Go­lu­bić

Go­lu­bić kao DJ na fes­ti­va­lu Sun­dan­ce pri­je če­ti­ri

go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.