Fil­mo­vi

Eas­two­odov bi­ograf­ski film o ben­du The Fo­ur Se­asons po­ga­đa vi­so­ke no­te, ali i fal­ša Tekst: Peter Travers

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - PETER TRAVERS

Ko­je je fil­mo­ve iz­dvo­jio slav­ni film­ski kri­ti­čar pro­či­taj­te i u ovom bro­ju RS-a Tekst

Mom­ci iz Jer­seyja John Lloyd Yo­ung, Vin­cent Pi­azza, Chris­top­her Wal­ken

Re­ži­ja: Clint Eas­two­od

BEND THE FO­UR SEASON PO­nov­no je oži­vio. Bend bri­lji­ra na po­di­ju dok le­gen­dar­ni fal­set Fran­ki­eja Val­li­ja pje­va “Walk Li­ke a Man” – če­ti­ri mla­di­ća iz rad­nič­ke kla­se u smo­kin­zi­ma s ma­tu­ral­ne ve­če­ri glaz­bom kri­ti­zi­ra­ju dje­voj­ku ko­ja im se za­mje­ri­la: “Ah, ka­ko si me osra­mo­ti­la/ Pri­ča­ju­ći pr­lja­ve la­ži mo­jim pri­ja­te­lji­ma”. Pa si ti mis­li, Jus­tin Tim­ber­la­ke! Po­kre­ti? Lju­lja­nje bo­ko­vi­ma uz puc­ke­ta­nje pr­sti­ma? Znoj­na, sek­su­al­na energija ko­ja je pu­bli­ku po­sve ras­pa­me­ti­la? Sve je to u fil­mu. Od­nos­no, sve će­te to vi­dje­ti ako ku­pi­te ulaz­ni­cu za bro­dvej­sku pred­sta­vu Mom­ci iz

Jer­seyja ili gos­to­va­nje pred­sta­ve u ne­kom dru­gom gra­du. Na ka­za­liš­nim da­ska­ma pri­ča o naj­po­pu­lar­ni­jem pop ben­du pri­je Be­atle­sa ap­so­lut­no odu­šev­lja­va.

Na film­skom plat­nu baš i ne. Film Mom­ci iz Jer­seyja u re­ži­ji ve­te­ra­na Clin­ta Eas­two­oda pre­ma sce­na­ri­ju Mar­shal­la Bric­k­ma­na i Ric­ka Eli­cea, sce­na­ris­ta pred­sta­ve, ne­ka­ko kao da je ra­zvod­njen. Hi­to­vi sku­pi­ne The Fo­ur Se­asons ko­ji va­ri­ra­ju od “Rag Doll” do “Big Gir­ls Don’t Cry” či­ne dio fil­ma, no ne­ma onog pra­vog mo­men­ta. Ka­me­ra kao da je na­mjer­no uda­lje­na od glaz­be, što je bez­ve­ze ako že­li­te do­ča­ra­ti si­ro­vu vi­tal­nost glaz­be. Sve to re­zul­ti­ra­lo je pje­sma­ma za Va­len­ti­no­vo kak­ve ne­ri­jet­ko iz­vo­de sku­pi­ne ko­je imi­ti­ra­ju.

No ne­ke su stva­ri kom­pen­zi­ra­ne. Eas­two­od, cje­lo­ži­vot­ni lju­bi­telj

ja­zza, us­pješ­no je uma­njio zna­čaj bro­dvej­skih tru­bač­kih ins­tru­me­na­ta u ko­rist ni­žih tak­to­va, ko­ji is­ti­ču du­šev­nu bol pje­va­ča iz­ra­že­nu vo­kal­nim spo­sob­nos­ti­ma. Me­đu­tim, umjes­to da je kom­bi­ni­rao ta dva glaz­be­na prav­ca, oni su se su­ko­bi­li. Ali za­to je iz­bor glu­ma­ca bes­pri­je­ko­ran. Eas­two­od je ve­ći­nu glu­ma­ca pre­uzeo iz bro­dvej­ske pred­sta­ve. John Lloyd Yo­ung, ko­ji je do­bio na­gra­du Tony za iz­vr­s­no

utje­lov­lje­nje Fran­ki­eja Val­li­ja, po­nov­no se vra­tio glu­mi i pje­va­nju. Me­đu­tim, obri­si ulo­ge po­sve su ga li­ši­li pri­rod­nos­ti, a is­to se zbi­lo i Eric­hu Ber­ge­nu u ulo­zi tek­s­to­pis­ca Bo­ba Ga­udi­ja, i Mic­ha­elu Lo­men­di u ulo­zi ba­sis­ta Nic­ka Ma­ssi­ja. Je­di­ni je izu­ze­tak Vin­cent Pi­azza ko­ji ni­kad ni­je glu­mio u ka­za­li­štu. Glu­me­ći Tom­myja DeVi­ta, opa­kog mla­di­ća s ma­fi­ja­škim ve­za­ma, Pi­azza, ko­ji je utje­lo­vio Luc­kyja Lu­ci­ana u se­ri­ji Carstvo po­ro­ka, tre­ti­ra ka­me­ru kao na­čin da pri­do­da ni­jan­su, da pri­ka­že što se zbi­va iz­me­đu di­ja­lo­ga. Nje­go­va iz­nim­na glu­ma do­ima se is­kre­nom i po­sve se u nju uži­vio.

Po­vez­ni­ca s ma­fi­jom ono je što je Eas­two­odu omo­gu­ći­lo do­da­va­nje vi­še ni­jan­si i ma­lo oš­tri­ne fil­mu. Kao i pred­sta­va, i film je struk­tu­ri­ran kao glaz­be­na ina­či­ca Scor­se­se­ova fil­ma Do­bri mom­ci jer svaki član ben­da pri­po­vi­je­da svo­ju pri­ču. No oni su sit­na ri­ba u us­po­red­bi s psi­ho­pat­skim ubo­ji­com ko­je­ga je utje­lo­vio Joe Pes­ci. On je u stvar­nom ži­vo­tu bio mla­dić iz Jer­seyja ko­ji je upoz­nao DeVi­ta s “pra­vim ljudima”. Od­mah vam je jasno da bi stva­ri mo­gle vr­lo br­zo kre­nu­ti po zlu kad ugle­da­te Chris­top­he­ra Wal­ke­na (fan­tas­ti­čan u ulo­zi Gypa DeCar­la), ma­fi­ja­ša ko­ji pla­če kao be­ba kad Val­li pje­vu­ši “My Mot­her’s Eyes”, no ko­ji zna da je bend proš­lost ako DeVi­to ne uspije ot­pla­ti­ti ma­fi­ja­ški dug.

Su­ko­bi ega i lo­ši bra­ko­vi ko­ji su na­po­s­ljet­ku i ra­zo­ri­li bend - bend se po­nov­no oku­pio 1990., kad je pos­tao di­je­lom Rock and Roll Dvo­ra­ne slav­nih - dio su bez­broj­nih ur­ba­nih le­gen­di o zbi­va­nji­ma iza po­zor­ni­ce. Eas­two­od je ani­mi­rao kli­še­je, do­ča­rav­ši ih u fil­mu, no ni­je se us­pio od­mak­nu­ti od već una­pri­jed odre­đe­nog kra­ja.

Ono što ovom fil­mu ne­dos­ta­je jest sna­ga glaz­be. Sna­gu te glaz­be us­pje­li smo osje­ti­ti u jed­noj od pr­vih sce­na u fil­mu, ka­da deč­ki Ga­udi­je­vu pje­smu “Sher­ry” pje­va­ju na te­le­fon glaz­be­nom pro­du­cen­tu Bo­bu Creweu (vr­lo do­bar Mi­ke Doyle). Baš ih je taj hit pros­la­vio 1962. Me­đu­igra ka­me­re, glu­ma­ca, po­kre­ta i glaz­be za­pa­nju­ju­ća je. Da je ba­rem ci­je­li film us­pio uhva­ti­ti obi­lje na­da­re­nos­ti ko­ja je kra­si­la Mom­ke iz Jer­seyja.

BEND THE FO­UR SE­ASONS S Eric­hom Ber­ge­nom, Yo­un­gom, Pi­azzom i Mic­ha­elom Lo­men­dom (sli­je­va na­des­no) u glav­nim ulo­ga­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.