Adam Le­vi­ne

O svom film­skom de­bi­ju, hej­te­ri­ma Ma­ro­on 5-a i is­pri­ka Step­he­nu Col­ber­tu Tekst: Rob Tannenbaum

Rolling Stone (Croatia) - - Sadržaj - ROB TANNENBAUM

Q& A s fron­t­me­nom Ma­ro­on 5-a u ko­jem go­vo­ri o svom film­skom de­bi­ju i hej­te­ri­ma Tekst

ADAM LE­VI­NE UPRA­vo je za ru­čak po­jeo za­či­nje­ne ro­li­ce lo­so­sa sa sme­đom ri­žom u lo­san­đe­le­skom stu­di­ju, što je toč­no ono što vo­li­mo mis­li­ti da Adam Le­vi­ne ru­ča. Pje­vač gru­pe Ma­ro­on 5 i tre­ner u šou The Vo­ice za­vr­ša­va no­vi al­bum sa svo­jim ben­dom, V (iz­la­zi u ruj­nu). Ali pri­je to­ga je de­bi­ti­rao u fil­mu Pje­sma ko­ja lju­bav zna­či uz Ke­iru Knig­h­tley i Mar­ka Ruf­fa­la. Glu­mi rock zvi­jez­du – iako ta zvi­jez­da ni­je to­li­ko smi­ješ­na ni sa­mo­s­vjes­na po­put stvar­nog Le­vi­nea ko­ji ima mo­de­ran pris­tup sla­vi. Ako vo­li­te nje­go­vu glaz­bu, Le­vi­ne mis­li da je to iz­vr­s­no. Ako je mr­zi­te, mis­li da je i to iz­vr­s­no. U fil­mu Pje­sma ko­ja lju­bav zna­či glu­miš pje­va­ča ko­ji pos­ta­je rock zvi­jez­da, pus­ti ap­surd­nu bra­du i va­ra Ke­iru Knig­h­tley. Je li on kre­ten?

Je li se po­nio kao kre­ten? Na­rav­no. Mis­lim da je bio opi­jen us­pje­hom i za­bo­ra­vio je ne­ke važ­ne stva­ri. Ali kre­te­ni su pot­pu­no iz­gub­lje­ni, zap­nu u gra­du kre­te­na. Ako tip na­pra­vi ne­što glu­po i ka­že: “Oh, ja sam je­be­ni kre­ten, znam”, ma­nji je kre­ten. Os­lo­bo­dio se kre­te­niz­ma. Ima jed­na kri­va re­fe­ren­ca u fil­mu kad da­ješ in­ter­v­ju no­vi­na­ru Rol­ling Sto­nea i na kra­ju kažeš: “Bi­lo je za­do­volj­stvo raz­go­va­ra­ti s va­ma”. Rock zvi­jez­de to ni­kad ne ka­žu.

To ni­je is­ti­na – ja to ka­žem. U toj se ci­je­loj sce­ni pre­tva­ram da vo­dim te­le­fon­ski raz­go­vor s ne­kim iz Rol­ling Sto­nea i vr­lo sam pris­to­jan. Osim ako me no­vi­nar ne raz­lju­ti, a čak bih i u tom slu­ča­ju vje­ro­jat­no re­kao: “Dra­go mi je da smo po­raz­go­va­ra­li”. No­vi al­bum Ma­ro­on 5 zo­ve se V. Iz­go­va­ra li se “V” ili “Pet”?

To svat­ko mo­že sam odre­di­ti. Kad su Be­atle­si na­pra­vi bi­je­li al­bum, ni­su ga na­zva­li bi­je­li al­bum, zar ne? Ni­je imao ime. Sli­je­di­mo ko­ra­ke na­ših ju­na­ka. Ra­di li se o pot­pu­no no­vom, po­nov­no osmiš­lje­nom Ma­ro­on 5?

Je li to naš eks­pe­ri­men­ta­lan jazz al­bum? Naš zad­nji al­bum bio je vi­še la­ko­mis­le­na ko­lek­ci­ja su­per, su­per, su­per pop pje­sa­ma. Ovaj mo­žda ima žeš­ći pri­zvuk. Stephen Col­bert tra­žio je da mu se is­pri­čaš zbog to­ga što ni­je mo­gao iz­ba­ci­ti iz gla­ve pje­smu “Mo­ves Li­ke Jag­ger”. Že­liš li mu se jav­no is­pri­ča­ti?

Žao mi je i po­ku­šat ću to vi­še ne po­no­vi­ti. Ali že­lim da zna da ne pa­te sa­mo svi os­ta­li – to je sva­kod­nev­na tor­tu­ra i za me­ne. To-

li­ko je je­be­no la­ko pamt­lji­va, uvu­če mi se u gla­vu. Kad ćeš se osve­ti­ti Bla­keu Shel­to­nu što je jav­no obja­vio tvoj broj mo­bi­te­la u The Vo­iceu?

Znaš, ni­je to bi­lo stvar­no. Ne bih to tre­bao re­ći, ali ni­je me bri­ga jer je ble­sa­vo. Či­nje­ni­ca da sam ti to sad re­kao je vje­ro­jat­no moj na­čin da u bu­duć­nos­ti ne mo­ram ra­di­ti dru­ge spač­ke. Že­lim da lju­di zna­ju da je to bi­la za­je­ban­ci­ja i da smo se ze

za­li s nji­ma. Je li te opa­da­nje po­pu­lar­nos­ti Ame

rič­kog ido­la iz­ne­na­di­lo?

Idol mo­ra bi­ti za­do­vo­ljan oni­me što je pos­ti­gao. The Vo­ice je vr­lo us­pje­šan, ali mo­ra još puno to­ga na­pra­vi­ti ako že­li ima­ti ta­ko ve­lik utje­caj kao Idol. Ne­ću vam la­ga­ti, mis­lim da ima pro­ble­ma: mi­li­ju­ni lju­di gle­da­ju šou svaki tje­dan i za­vo­le pje­va­ča, a on­da vi­še o nji­ma ne ču­je­te. Ni­smo ima­li ve­li­ki us­pjeh po­put ono­ga Kel­ly Clar­k­son ili Car­rie Un­derwo­od. U svib­nju, kad si obo­jio ko­su u pla­vo, tvi­tao si: “Na­dam se da lju­di ra­zu­mi­ju da ako ka­žu da mi ko­sa iz­gle­da čud­no, to shva­ćam kao naj­ve­ći kom­pli­ment.” Mo­žeš li to po­jas­ni­ti?

Ne­mam pro­ble­ma s tim da lju­di mis­le da iz­gle­dam glu­po. ‘Ko ih je­be. To­li­ko je stva­ri na svi­je­tu o ko­ji­ma se mo­že pri­ča­ti. Mo­ja je­be­na ko­sa ne bi tre­ba­la bi­ti jed­na od njih.

Još je­dan od tvo­jih tvi­to­va: “Instagram je kao Twitter s lo­ši­jom osob­noš­ću.”

Taj vo­lim. Ono što sam htio re­ći, na Twit­te­ru ko­ris­ti­te ri­je­či ka­ko bis­te iz­ra­zi­li mi­sao, zar ne? Na Ins­ta­gra­mu ko­ris­ti­te sli­ku. Mo­žda je li­je­pa, ali ne go­vo­ri puno. Instagram je kao jef­ti­na lje­po­ti­ca, a Twitter je du­bo­ko­um­na oso­ba ( stan­ka). Ni­je sa­vr­še­na me­ta­fo­ra. Je­si li gle­dao epi­zo­du se­ri­je Dje­voj­ke u ko­joj Han­nah i Sho­shan­na slu­ša­ju Ma­ro­on 5 u autu, a Adam se na­lju­ti?

Zbi­lja je­be­no smi­ješ­no. Sko­ro sa­vr­šen ko­men­tar na na­šu glaz­bu. Ima­te auto pun cu­ra ko­je pje­va­ju na­šu pje­smu i na­mr­šte­ni tip ko­ji je mr­zi pa raz­bi­je ra­dio u autu. Mo­žda nje­gov bi­jes ima ve­ze s tim što po­taj­no vo­li tu pje­smu. Po­če­la me uz­bu­đi­va­ti po­mi­sao da će lju­di mr­zi­ti na­šu glaz­bu. Mo­žda će ti se on­da ovo svi­dje­ti: je­dan je pi­sac ne­dav­no opi­sao Ma­ro­on 5 kao “rin­g­to­ne

So­to­ni­ne dje­voj­ke”.

To je u re­du, čo­vje­če. So­to­na mo­ra ima­ti cu­ru. Mr­zim puno to­ga. Imam jed­na­ko puno odvaž­nih sta­vo­va kao bi­lo tko dru­gi. Ne go­vo­rim ih sve na­glas jer ni­je pris­toj­no.

Pri­je ne­go što za­vr­ši­mo in­ter­v­ju, že­liš li ne­što do­da­ti?

Znaš što? Bio je je­be­ni užitak raz­go­va­ra­ti s to­bom!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.