Po­god­ci i kik­se­vi INmu­si­ca

Od­lič­ni Pixi­esi, ne ta­ko do­bri Keysi, loš raz­glas i re­kor­dan broj lju­di

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll - ANĐELO JURKAS

PREDJUBILARNO, DEve­to iz­da­nje INmu­sic fes­ti­va­la, ko­ji je ti­je­kom go­di­na mi­je­njao pre­fiks ovis­no o ula­sku ili iz­la­sku spon­zo­ra, po­t­vr­di­lo je vi­še­go­diš­nje su­oča­va­nje s oz­bilj­nim ne­vre­me­nom kao bit­nim se­lek­to­rom lju­di. Na­sre­ću, zad­njeg da­na pred nas­tup he­ad­li­ne­ra ki­ša se po­vuk­la i os­ta­vi­la ba­ze­ne blat­nih ka­lju­ža. Na stra­nu me­te­oro­lo­gi­ja, ovo­go­diš­nji fest kao je­di­no pre­ži­vje­lo okup­lja­nje te vr­ste u ovom di­je­lu zem­lje za­vr­šen je pred tri­de­se­tak ti­su­ća po­sje­ti­te­lja i Pixi­esi­ma. Nji­ho­vo tre­će po­jav­lji­va­nje u ovim kra­je­vi­ma dos­lov­no je “iz­vuk­lo” fes­ti­val, una­toč ve­ćim di­je­lom ti­je­kom trod­nev­nih zbi­va­nja pres­la­bom i ne­adek­vat­nom ozvu­če­nju za naj­ve­ći broj iz­vo­đa­ča na glav­noj po­zor­ni­ci.

Pixi­esi da­nas zvu­če ener­gič­no, su­ve­re­no i uži­va­ju dok svi­ra­ju. Ni­ma­lo slič­no re­vi­val ga­ži­ra­nju zbog na­pla­ći­va­nja kul­t­nog sta­tu­sa ko­je im je po­bje­glo za vri­je­me pr­vog raz­dob­lja tra­ja­nja. Na­kon što su 1989. u Ku­lu­ši­ću od­svi­ra­li jed­nu od naj­bo­ljih klup­skih svir­ki u po­vi­jes­ti Za­gre­ba, ka­ko svje­do­če oče­vid­ci, a na ljub­ljan­skim Kri­žan­ka­ma 2004. i za­gre­bač­koj Ša­la­ti 2006. pod­sje­ti­li ka­ko no­vac ni­kad ni­je do­bar razlog za po­nov­na okup­lja­nja, nji­hov tre­ći do­la­zak bio je po­mir­ben. Ima­ju sa­svim ko­rek­tan ak­tu­alan al­bum In­die Cin­dy ko­ji je i “le­gi­ti­ma­ci­ja” za no­vu tur­ne­ju. Ono što ne­ma­ju je ori­gi­nal­na čla­ni­ca Kim De­al či­ji se ne­dos­ta­tak osje­ća kod sva­kog lju­bi­te­lja, ali za­mjen­ska Paz Len­c­han­tin funk­ci­oni­ra. No, Pixi­esi ima­ju le­gacy. Pje­sme s ve­li­kim P. Pro­vo­za­ti se u sat i pol vre­me­na kroz klasike s Co­me On Pil­grim, Sur­fer Ro­sa i Do­olit­tle do novih nas­lo­va (“Bag­boy”, “Gre­ens and Blu­es”, “Mag­da­le­na 318”…) bi­lo je svje­do­če­nje ka­ko je­dan od naj­važ­ni­jih ben­do­va ame­rič­ke al­ter rock po­vi­jes­ti ne ras­pro­da­je proš­lost i dos­to­jans­tve­no sta­ri. I po­prav­lja do­jam os­ta­lih ra­zvi­ka­nih he­ad­li­ne­ra fes­ti­va­la. Pr­vens­tve­no se to od­no­si na The Black Keys, omi­lje­ni rock bend u ovom tre­nut­ku. U pro­ši­re­noj kon­cert­noj ver­zi­ji sa­mo su po­t­vr­di­li ka­ko je ri­ječ o ko­rek­t­nom ben­du či­ja pos­ta­va od­go­va­ra klup­skom pros­to­ru za­gre­bač­ke Tvor­ni­ce, ali da­le­ko su od oprav­da­nja ulo­ge he­ad­li­ne­ra fes­ti­va­la. Ono što nu­de je je­dan ma­sov­ni hit (“Lo­nely Boy”), dva iz­van­red­na al­bu­ma ( Brot­hers, El Ca­mi­no) i pre­vi­še hype “dru­ka­nja”. Nji­hov re­tro ro­ker­ski zvuk gi­ta­re i bub­nja neo­s­por­no puno du­gu­je zvu­ku Jac­ka Whi­tea i ni­su su­lu­da nje­go­va po­vre­me­na osor­na os­vr­ta­nja na Da­na Au­er­bac­ha i Pa­ta Car­neya kao mom­ke ko­ji se šle­pa­ju na nje­gov us­pjeh. ka uži­vo su zvu­ča­li po­put naj­go­re ma­tu­rant­sko- ga­žer­ske eki­pe s pla­že, dok su The Fo­als u svoj pro­gre­siv­nos­ti zna­li “ubos­ti” mo­men­te ka­da ni­su zvu­ča­li kao ovos­to­ljet­ni bend, s pje­sma­ma kak­ve Du­ran Du­ran u naj­go­rim da­ni-

Naj­bo­lji fes­ti­val­ski nas­tup uz Pixi­ese os­tva­rio je be­ograd­ski bend Par­ti­brej­kers. Nji­ho­va kla­sič­na do­za jed­nos­tav­nog, kon­kret­nog, moć­nog riff and rol­la do­ka­zu­je ka­ko Ca­ne­tov gard i po­za ne je­nja­va­ju. Da­pa­če, os­ta­ju dojm­lji­vi kao u vri­je­me pr­va tri stu­dij­ska al­bu­ma i puno su kon­kret­ni­ji od ra­zvi­ka­nih bri­tan­skih per­ja­ni­ca kak­vi­ma su se po­ka­za­li Fra­tel­lis i The Fo­als. Pr­vi kao pot­pis­ni­ci sjaj­nog de­bi al­bu­ma Cos­tel­lo Mu­sic i dva ne­za­mjet­na nas­tav- ma ne bi stav­lja­li na C stra­ne sin­glo­va. Od­li­čan DJ set pred­sta­vi­li su Di­gi­ta­lism te Crys­tal Fig­h­ters spo­jem gi­ta­ra, ples­nih rit­mo­va i ugod­nih žen­skih vo­ka­la. Bom­bay Bicy­cle Club pla­ća­ju da­nak hypeu bri­tan­skih me­di­ja, dok su Ba­sse­kou Kuya­te & Ngo­ni ba re­la­tiv­no za­nim­lji­vi bra­ni­te­lji wor­ld mu­si­ca. MGMT su po­vre­me­no sim­pa­tič­no autis­tič­ni u svo­jim spa­ce psi­ho­de­li­ja­ma, ali su bi­li “pro­gu­ta­ni” očaj­nim raz­gla­som. O na­rod­nim fi­es­ta tri­ko­vi­ma Flog­ging Mol­ly pu­bli­ka sklo­na Jo­le­tu ima­la bi što re­ći o tom mo­de­lu glaz­be­nog po­dra­ži­va­nja, dok je aus­tral­ske rock re­vi­zi­onis­te Wol­f­mot­her sjaj­no opi­sao Mi­ke Pat­ton, biv­ši pje­vač gru­pe Fa­ith No Mo­re (pro­vje­ri­ti na Yo­uTu­beu, za­bav­no je). Na Hid­den sta­geu iz­re­da­lo se po­ne­što ma­nje poz­na­tih, a paž­nje vri­jed­nih iz­vo­đa­ča (Ti, Žen).

Ono što se po­ka­za­lo kar­di­nal­nim pro­pus­tom fes­ti­va­la je ne­adek­va­tan raz­glas za ve­ći­nu iz­vo­đa­ča, što je re­zul­ti­ra­lo uni­šta­va­njem 70 pos­to do­živ­lja­ja. U an­glo­sak­son­skom prav­nom sustavu pos­to­je ca­ke kad je­din­ka iz po­što­va­nog pu­bli­ku­ma uz spret­ne od­vjet­ni­ke zbog tak­ve or­ga­ni­za­cij­ske “ra­bo­te” ima pra­vo tra­ži­ti od­šte­tu. Pla­ti­li su kar­tu i že­le do­bi­ti pro­fe­si­ona­lan tret­man. Zvuk na fes­ti­va­lu se­zao je go­to­vo do teh­nič­ke ne­is­prav­nos­ti. To što su lju­di ima­li pri­li­ke (ne)slu­ša­ti i ne(ču­ti) na ovo­go­diš­njem fes­ti­va­lu - uz čas­ne iz­nim­ke (Par­ti­brej­kers na Ma­in sta­geu, Di­gi­ta­lism i Crys­tal Fig­h­ters na Wor­ld sta­geu, Ti na Hid­den sta­geu) - bio je pri­mjer ne­za­mis­li­vo lo­šeg pos­la. S ob­zi­rom na usam­lje­nu po­zi­ci­ju u ovom di­je­lu Hr­vat­ske, fes­ti­val je do­ka­zao ka­ko mo­že do­pus­ti­ti pri­lič­no la­go­dan na­čin funk­ci­oni­ra­nja i uži­va­nja či­nje­ni­ce da ne postoji Out Mu­sic Fes­ti­val ili ne­ka al­ter­na­ti­va zbog ko­je bi mo­ra­li ite­ka­ko po­ra­di­ti na or­ga­ni­za­cij­skim pro­pus­ti­ma. Do­bro je zna­ti da postoji ne­ko­li­ko de­se­ta­ka ti­su­ća lju­di ko­ji­ma ni­je pro­blem iz­dvo­ji­ti tris­to­ti­njak ku­na za trod­nev­no mu­va­nje po Oto­ku mla­dos­ti. Ali oni su zas­lu­ži­li puno vi­še od res­pek­ta­bil­nog i ci­je­nje­nog fes­ti­va­la ka­kav se INmu­sic vo­li pred­sta­vi­ti. Uz ma­lo vi­še slu­ha pre­ma do­bro­na­mjer­nim i objek­tiv­nim skre­ta­nji­ma paž­nje na pro­pus­te, INmu­sic će idu­će, ju­bi­lar­ne go­di­ne zas­lu­ži­ti i plje­sak sa svih stra­na, a ne sa­mo u kru­go­vi­ma or­ga­ni­za­to­ra fes­ti­va­la.

ZVI­JEZ­DE FES­TI­VA­LA

Black Keysi ni­su oprav­da­li ulo­gu he­ad­li­ne­ra fes­ti­va­la, vi­še bi im od­go­va­rao

ma­nji pros­tor za kon­cert ali su za­to Pixi­esi bi­li ener­gič­ni i su­ve­re­ni.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.