“Ni­smo no­vo Hlad­no pi­vo”

In­ter­v­ju s pje­va­čem punk me­tal ben­da ko­ji naj­av­lju­je no­vi al­bum sin­glom “Smr­ša­vi”

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll - ANĐELO JURKAS

SPLIT­SKI PUNK ME­TAL bend Đu­bri­vo već dva­de­set go­di­na eg­zis­ti­ra i pre­živ­lja­va na do­ma­ćoj glaz­be­noj sce­ni. Od sta­tu­sa grad­skog ben­da do na­ci­onal­nog i re­gi­onal­nog pro­bo­ja tre­ba­lo je tru­da i ga­že­nja si­no­ni­ma nji­ho­va ime­na ka­ko bi oku­pi­li vjer­ne što­va­te­lje. Ove go­di­ne za­pri­je­ti­li su objav­lji­va­njem no­vog, tek dru­gog služ­be­nog stu­dij­skog al­bu­ma u ka­ri­je­ri ko­ji naj­av­lju­ju sin­glom “Smr­ša­vi”. Nji­hov oš­tro­je­zič­ni fron­t­men To­ni Ani­čić - Ko­ja ne­ri­jet­ko se znao sus­tav­no i žes­to­ko ver­bal­no obra­ču­na­va­ti s ne­to­le­rant­nim ljudima, nes­prem­nim na tu­đe miš­lje­nje. O sta­nju u ben­du, sce­ni i pre­živ­lja­va­nju po­pri­ča­li smo s Ani­či­ćem u tre­nut­ku od­lu­ke što ura­di­ti s no­vim al­bu­mom.

Dva­de­set go­di­na, dva al­bu­ma. Pro­sjek je re­le­van­tan u svjet­skim raz­mje­ri­ma. Da vas Axl Ro­se ili Dr. Dre za­tra­ži auto­gram, što bis­te im rek­li za­što je pro­ces to­li­ko tra­jao?

Pro­ces to­li­ko du­go tra­je iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga: os­no­va­ni smo 1994. go­di­ne, kad di­sko­gra­fi­ja ni­je pos­to­ja­la, a tre­ći­na dr­ža­ve bi­la je oku­pi­ra­na. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na dr­ža­va je doš­la u nor­ma­lu, a mi smo sni­mi­li “Sar­mu”, de­mo ko­ji je bio pre­kret­ni­ca u ka­ri­je­ri. Na­kon to­ga smo po­bi­je­di­li na HGF-u, od­svi­ra­li puno us­pješ­nih kon­ce­ra­ta u zem­lji i stek­li ne­ka­kav “kul­t­ni” sta­tus, ali služ­be­na iz­da­nja još uvi­jek su bi­la re­zer­vi­ra­na za sin- či­će bo­ga­tih i utje­caj­nih ro­di­te­lja. Za­tim su doš­le dvi­je­ti­su­ći­te, s ko­ji­ma su us­li­je­di­le broj­ne pro­mje­ne u pos­ta­vi - na mo­men­te ni­sam znao ni tko svi­ra u Đu­bri­vu ( smi­jeh) - pa je i to utje­ca­lo na ma­li pad kre­ativ­nos­ti. Kad na sve to do­daš i pot­pu­nu cen­tra­li­za­ci­ju dr­ža­ve i či­nje­ni­cu da će i naj­lo­ši­ji za­gre­bač­ki bend pri­je do­bi­ti di­sko­graf­sku i me­dij­sku pri­li­ku, ne­go naj­ta­len­ti­ra­ni­ji split­ski, sve je jasno. Ni­je da se oprav­da­vam, de­fi­ni­tiv­no pres­po­ro ra­di­mo ali, kad bo­lje po­gle­daš, zar ni­je bo­lje ima­ti dva do­bra ne­go de­set lo­ših al­bu­ma?

Tak­ti­ka va­šeg ra­da je re­ža­ti s hu­mo­rom, ali ka­že­te da se ne tru­di­te bi­ti du­ho­vi­ti, no pu­bli­ka to ta­ko shva­ća.

Ni­sam ko­mi­čar, go­vo­rim ka­ko mi do­đe, ali eto, is­pa­da da se lju­di to­me smi­ju. Ne tru­di­mo se bi­ti du­ho­vi­ti, ali se tru­di­mo ne bi­ti ba­nal­ni. I, ne­ćeš vje­ro­va­ti, odu­vi­jek se tru­di­mo bi­ti što ma­nje vul­gar­ni. Svat­ko mo­že re­ći “je­bem ti ma­ter”, ali ko­li­ko je to kre­ativ­no i ima li svr­hu? Za­to su mi za­bav­ni­ji Rokeri s Mo­ra­vu ili Ma­ta­ko­vić, ne­go mla­de hip hop na­de ko­je skup­lja­ju laj­ko­ve ta­ko što dva­de­set ti­su­ća pu­ta u pje­smi spo­me­nu ri­ječ “pič­ka”. Na­pi­ši pje­smu o ne­kro­fi­li­ji, a ni­jed­nom ne op­suj u njoj. To je pro­vo­ka­tiv­nost.

Ko­li­ko je Split obli­ko­vao an­ti­pro­ti­van stav Đu­bri­va jer vas se mo­že svr­sta­ti u priz­na­te glaz­be­ne kru­go­ve u ko­ji­ma su Gi­bon­ni, TBF, Dje­ča­ci i dru­gi. Ni­je stvar “ne­ugod­nog” ime­na, zar ne?

O od­no­su Spli­ta pre­ma Đu­bri­vu naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da smo 15. go­diš­nji­cu pros­la­vi­li u za­gre­bač­kom KSET-u, a i 20. će­mo vje­ro­jat­no obi­lje­ži­ti ili opet u Za­gre­bu, ili u ne­kom dru­gom gra­du. I da­lje dr­ži­mo sve re­kor­de pro­da­nih ka­ra­ta u Spli­tu, ali grad­sku kul­tur­no- umjet­nič­ku eli­tu taj po­da­tak još uvi­jek ne im­pre­si­oni­ra. Ni­kad se ni­smo sma­tra­li di­je­lom split­ske sce­ne ni te go­mi­le sa­mo­do­pad­nih kom­plek­sa­ša, uvi­jek smo bi­li bend za tzv. “obič­ne lju­de”, bi­li po­seb­ni i iš­li svo­jim pu­tem. Ako su Đi­bo, Ban i Be­lan ( ko­je po­štu­je­mo) “split­ska di­ca”, Đu­bri­vo je de­fi­ni­tiv­no split­sko ko­pi­le. Sa­mo, eto, i ko­pi­lad po­ne­kad iz­ras­te u ne­što res­pek­ta­bil­no, što nam split­ska eli­ta ne mo­že opros­ti­ti. Dak­le, odgovor na pi­ta­nje je po­t­vrd­no, naš stav do­brim di­je­lom po­tje­če i od na­šeg od­no­sa sa Spli­tom. U Spli­tu nam se ga­di sve osim na­ših fa­no­va ko­jih, hva­la na pi­ta­nju, još uvi­jek ima pri­lič­no.

No­vi al­bum, su­de­ći pre­ma pr­vom sin­glu, stil­ski se mno­go ne raz­li­ku­je od de­mo snim­ke “Za­što sar­ma le­ti” i pr­vog al­bu­ma 100% pri­rod­no. Što Đu­bri­vo nu­di na no­voj plo­či?

Pje­smu “Smr­ša­vi” na­mjer­no smo oda­bra­li za pr­vi singl jer naj­ma­nje od­stu­pa od ka­rak­te­ris­tič­nog zvu­ka Đu­bri­va: ve­se­la je, la­ko­pamt­lji­va, po­let­na i za­raz­nog re­fre­na te nam se uči­ni­la naj­bo­ljom za naj­a­vu al­bu­ma. Ko­li­ko vi­di­mo, is­pu­ni­la je svr­hu svi­djev­ši se ljudima i to bez ijed­nog jav­nog emi­ti­ra­nja. Ina­če, al­bum se pri­lič­no raz­li­ku­je od pr­vog - žeš­ći je, pro­duk­ci­ja je bo­lja, ma­nje je stil­skih “lu­ta­nja”, vo­ka­li su ma­što­vi­ti­ji. I da­lje se ču­je taj “đu­bras­ti” pri­zvuk, ne mo­že­mo po­bje­ći sa­mi od se­be, ali ni­ka­ko ni­smo htje­li “ko­pi­pej­sta­ti” pr­vi al­bum. Do­du­še, ni­smo po­bor­ni­ci ni pre­tje­ra­nog eks­pe­ri­men­ti­ra­nja, ali de­fi­ni­tiv­no ne že­li­mo kons­tant­no pre­žva­ka­va­ti jed­ne te is­te ide­je. Al­bum se zo­ve Kr­va­ve baj­ke, što do­volj­no go­vo­ri o nje­go­vom sa­dr­ža­ju. Cu­ri­ce će i da­lje mo­ra­ti vri­šta­ti za ne­kim dru­gi­ma, žao nam je.

Đu­bri­vu se od po­če­ta­ka na­me­će eti­ke­ta “no­vog Hlad­nog pi­va”, da su ta dva ben­da bli­ska i glaz­be­no i po ko­men­ti­ra­nju druš­tva na za­je­bant­ski, efek­tan na­čin. Je li to po­gre­ška ili postoji odre­đe­ni utje­caj?

Is­kre­no, kad smo ču­li Dži­nov­ski, rek­li smo “vau, to je to, ‘oće­mo i mi ‘va­ko, ali još lu­đe i ek­s­trem­ni­je”. No eti­ke­ta “no­vog HP- a” je pre­tje­ra­na jer smo se ti­je­kom go­di­na i mi i oni ra­zvi­ja­li u pot­pu­no dru­gom prav­cu. Priz­na­jem da smo na sa­mom os­nut­ku bi­li in­s­pi­ri­ra­ni HP-om i bi­la nam je ve­li­ka čast ne­ko­li­ko pu­ta di­je­li­ti s nji­ma bi­nu, ali HP je da­nas bend ko­ji pje­va o pi­sa­nju lju­bav­nih pje­sa­ma su­pru­zi, dok Đu­bri­vo na no­vom al­bu­mu pje­va o abor­tu­su, pe­do­fi­li­ji, in­ces­tu i pro­mi­sku­ite­tu. Da re­zi­mi­ra­mo - je li Hlad­no pi­vo utje­ca­lo na Đu­bri­vo? Da. Ho­će li Đu­bri­vo pos­ta­ti no­vo Hlad­no pi­vo? Ne.

DVA DE­SET­LJE­ĆA ZA­JED­NO Fron­t­men Đu­bri­va To­ni

Ani­čić sa čla­no­vi­ma

ben­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.