La­di­ca Mi­re Fur­lan

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll - IVA­NA SIMIĆ BODROŽIĆ

JE­DAN PA­ME­TAN ČO­vjek, no­vi­nar s du­go­go­diš­njim sta­žom, ne­dav­no mi je re­kao da mu je je­dan dru­gi pa­me­tan čo­vjek iz is­tog, no­vi­nar­skog ce­ha (sa­mo se vi­še ne mo­že toč­no sje­ti­ti tko je to bio pa si ovaj pr­vi zbog go­di­na, is­kus­tva i po­vre­me­ne am­ne­zi­je uzi­ma autor­sko pra­vo nad iz­re­če­nim), re­kao ova­ko: “Na po­čet­ku su bi­le novine bez sli­ka, a on­da sa sli­ka­ma bez tek­s­to­va, a sa­da ima­mo i novine bez no­vi­na­ra”. Sro­za­va­nje no­vi­nar­ske pro­fe­si­je ni­je ni­šta no­vo, br­zi­na, po­vr­š­nost i naj­ve­ća od svih gla­di, glad za skan­da­lom, go­to­vo pot­pu­no su iz­mi­je­ni­li na­čin funk­ci­oni­ra­nja ne­ka­da vri­jed­nih i važ­nih me­di­ja ko­ji su in­for­mi­ra­li ma­se, po­ve­zi­va­li uda­lje­ne lju­de i kra­je­ve, čes­to edu­ci­ra­li. To se do­ga­đa ši­rom svi­je­ta i ni po če­mu ni­smo iz­nim­ka, ali po­red glo­bal­nog tren­da za­glup­lji­va­nja i “junk fo­od” član­ka, mi ra­zvi­ja­mo još jed­nu spe­ci­fič­nost. Ne ra­di se sa­mo o sva­kod­nev­nim po­ku­ša­ji­ma iz­o­bli­ča­va­nja sa­daš­njos­ti, ne­go i čes­to bes­tid­nom, ne­kad i dir­lji­vom u svo­joj na­iv­nos­ti, po­ku­ša­ju stva­ra­nja dru­ga­či­je, ma­nje sram­ne proš­los­ti. Ni­je se jed­nom do­go­di­lo da me­di­ji iz­vr­še haj­ku na po­je­din­ca ko­ji str­ši u po­greš­nom tre­nut­ku, gru­da se za­ko­tr­lja i la­vi­na pre­ga­zi ne sa­mo do­tič­nog, ne­go us­put uni­šti još ne­ko­li­ko ko­la­te­ral­nih žr­ta­va, ma­lih ne­bit­nih ži­vo­ti­ća. Oko nje ili nje­ga svi se raz­bje­že, a ona ili on bi­va pri­si­ljen oti­ći iako tak­vi od­las­ci ni­ka­da za­pra­vo ne vo­de pre­ma na­pri­jed, naj­češ­će se ra­di o bes­kraj­nom vra­ća­nju u toč­ku pro­go­na.

Baš ovaj mje­sec jed­na od ti­raž­nih dnev­nih no­vi­na u Hr­vat­skoj sla­vi­la je ne­ki svoj ju­bi­lej i po­vo­dom nje­ga obja­vi­la ne­ko­li­ko pri­god­nih čla­na­ka. Na pri­mjer naj­bo­lje no­vin­ske pri­če, naj­du­go­vječ­ni­ji ured­ni­ci, naj­u­tje­caj­ni­je hr­vat­ske di­nas­ti­je, a po­tom i naj naj lje­po­ti­ce ko­je su po­mak­nu­le gra­ni­ce po­ima­nja lje­po­te i žens­tve­nos­ti. Ta­ko ne­ka­ko. Me­đu do­tič­nim da­ma­ma na­la­zi­le su se ma­ne­ken­ke, li­je­pe že­ne raz­nih pro­fe­si­ja i jed­na poz­na­ta hrvatska glu­mi­ca, Mi­ra Fur­lan.

Is­pod nje­zi­ne fo­to­gra­fi­je pi­sa­lo je: “Ži­vi i ra­di i Hol­lywo­odu”. Pot­pu­no gla­mu­roz­na pri­ča o že­ni iz­nim­nog ta­len­ta i lje­po­te, ne­ka­da se to dvo­je spo­ji, a on­da je u sta­nju za­is­ta po­mi­ca­ti gra­ni­ce. Ta­da se mo­že do­go­di­ti da i mul­ci ko­ji ni­ka­da ni­su ču­li za Ma­rin­ko­vi­ća i Kik­lo­pa gle­da­ju Glo

ri­ju pa se mo­žda ma­lo odag­na mrak u nji­ho­vim gla­va­ma, kva­li­tet­ni fil­mo­vi i se­ri­je do­bi­ju šan­su kod ma­sa jer gle­da­ti Mi­ru ka­ko glu­mi mo­že bi­ti za­raz­no, a on­da opet, postoji mo­guć­nost pro­s­vje­ći­va­nja, ula­ska vr­hun­ske umjet­nos­ti u do­mo­ve obič­nih lju­di.

Dak­le, Mi­ra ži­vi i ra­di u Hol­lywo­odu, či­ni se, naj­gla­mu­roz­ni­jim ži­vo­tom od svih na­ših lje­po­ti­ca. Ipak, toč­no u praz­ni­na­ma te go­to­vo us­put­ne in­for­ma­ci­je kri­je se is­ti­na o ne­ko­li­ko ži­vo­ta, kri­je se iz­o­bli­če­no no­vi­nar­stvo, jer pri­je ne ta­ko ju­bi­lar­nih dva­de­set i tri go­di­ne ve­ći­na hr­vat­skih me­di­ja ki­ti­la se sram­nim nas­lo­vi­ma i lje­po­ti­com Mi­rom Fur­lan. Ipak, ta­da je bi­la “sr­p­ska kur­va ko­ja svo­je si­se po­ka­zu­je agre­so­ru dok ko­lje i ubi­ja hr­vat­sku dje­cu”. Naj­ve­ći Mi­rin gri­jeh bio je taj što je za­vo­lje­la čo­vje­ka po­greš­ne na­ci­onal­nos­ti, što je sma­tra­la da nje­na pro­fe­si­ja mo­ra slu­ži­ti us­pos­tav­lja­nju mos­to­va, što je do zad­njeg tre­na u ne­mo­gu­ćim rat­nim uvje­ti­ma že­lje­la glu­mi­ti u Za­gre­bu i u Be­ogra­du, ka­ko bi po­ka­za­la da lju­di mo­gu za­jed­no. Ta­da je to bi­lo neo­pros­ti­vo i ta­da je baš ta nje­zi­na ma­gič­na ljepota bi­la pre­ve­de­na u je­di­no što pa­tri­jar­hal­ni sus­tav zna, kur­vu i vje­šti­cu. Nit­ko ni­ka­da za to ni­je sno­sio od­go­vor­nost, za Mi­ru i nje­zi­na mu­ža ni­je bi­lo mjes­ta ni ov­dje ni ta­mo, otiš­li su u gla­mu­roz­ni Hol­lywo­od ka­ko bi ra­di­li kao ko­no­ba­ri i no­sa­či na­mje­šta­ja, jer eto, tak­ve su bi­le okol­nos­ti. Da­nas se zvi­jer pri­pi­to­mi­la pa po­no­vo mo­že­mo o lje­po­ti­ca­ma, iako i s nji­ma ima jed­na ca­ka. Čim te net­ko smjes­ti me­đu njih, na vr­lo ele­gan­tan na­čin oduz­me ti sve dru­ge kva­li­te­te, da pa­ra­fra­zi­ram dje­lić iz

Pro­lje­ća Iva­na Ga­le­ba; li­je­pa je že­na kao sli­ka, a sli­ci ne tre­ba i mu­zič­ka na­pra­vi­ca is­pod ok­vi­ra, ta­le­nat lje­po­te do­vo­ljan je sam se­bi, ta­ko i kra­so­ti­ca ne mo­ra bi­ti um­na.

Baš ovog, po mno­gim do­ga­đa­ji­ma ju­bi­lar­nog mje­se­ca, ima­la sam čast pro­ves­ti dva da­na s Mi­rom Fur­lan slu­ša­ju­ći je ka­ko čita i nas­tu­pa u, da­nas ob­nov­lje­nom, do­mu Vla­da­na Des­ni­ce, u Ku­li Jan­ko­vić. I da­lje je ča­rob­na za­to što je svo­ja i to je glav­ni razlog za­što je bi­ti u nje­zi­noj bli­zi­ni sil­no in­s­pi­ra­tiv­no. Na­kon či­ta­nja po­tres­nog ko­ma­da o po­vrat­ku, od­go­va­ra­la je na pi­ta­nja o mi­tu Ame­ri­ke. Pr­vi put ona­mo je otiš­la još pri­je ra­ta, ne kao iz­g­na­na, ne­go kao glu­mi­ca ko­ju je priv­la­čio New York. U to vri­je­me se oda­bra­la vra­ti­ti, me­đu­tim, ka­že Mi­ra: “Ta­da sam ku­pi­la jed­nu ve­li­ku pa­le­tu šmin­ke, ni­je to bi­lo ni­šta sku­po, ali ono, bi­lo je iz New Yor­ka i zva­lo se Mil­li­on dol­lars lo­ok. Dr­ža­la sam je u svo­joj la­di­ci u HNK. I uvi­jek sam se pi­ta­la, ka­da sam do­bi­la ot­kaz, tko je pr­vi otvo­rio tu mo­ju la­di­cu? Je li to bio net­ko od ko­le­ga? Što je ta­da mis­lio u se­bi? Ma ne­će se ona vi­še ni­kad vra­ti­ti... A što ako se vra­ti?”

Za­is­ta, tko je otvo­rio la­di­cu Mi­re Fur­lan? Že­ne ko­ja je zbi­lja po­mak­nu­la gra­ni­ce, iako su je otje­ra­li, po­ku­ša­li osra­mo­ti­ti i po­ni­zi­ti, kao i sve ljud­sko što je tre­ba­lo uti­ša­ti. I ka­da ju je otvo­rio, što li je sta­vio u nju?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.