Kon­tra ma­ins­tre­ama

DIY bend ko­ji je obja­vio svoj tre­ći al­bum

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll - VE­DRAN BRKULJ

FJO­DOR NI JE BEND ko­ji će­te ču­ti na ra­di­ju. Osim even­tu­al­no na za­gre­bač­kom Ra­dio Stu­den­tu, ka­da će si glaz­be­ni ured­nik pri­ušti­ti pi­vo, ci­ga­re­tu i oti­ći na po­lu­sat­nu pa­uzu. Na­kon obja­ve po­s­ljed­njeg al­bu­ma St. An­t­hony’s Fi­re, u ruj­nu 2013. go­di­ne, Fjo­dor te­ško da će­te vi­dje­ti i na te­le­vi­zi­ji. Čak i u Ga­ra­ži na HTV-u. Ni­je stvar u to­me da su oni on­dje ne­po­želj­ni, ne­go nji­ho­va je­di­na pje­sma na al­bu­mu tra­je du­lje ne­go ci­je­la HTV-ova emi­si­ja. Al­bum bi mo­gli even­tu­al­no pred­sta­vi­ti na na­čin na ko­ji su to bi­li pri­si­lje­ni na­pra­vi­ti ka­da je kra­jem trav­nja 2014. go­di­ne iz­a­šao na vi­ni­lu za grč­ki Co­smic Eye Re­cor­ds. Ta­ko je jed­na pje­sma si­lom za­prem­ni­ne me­di­ja pre­tvo­re­na u dvi­je na A i B stra­ni plo­če. Za raz­li­ku od po­s­ljed­njeg, pr­va dva al­bu­ma I (2008.) i Ri­ding thro­ugh the Black Ho­le (2010.) obja­vi­li su u DIY va­ri­jan­ti. Fjo­dor je, ako za nje­ga do sa­da nis­te ču­li, on­da ste si­gur­no već shva­ti­li, bend ko­ji pli­va u su­prot­nom smje­ru od stru­ja glaz­be­ne in­dus­tri­je. Net­ko ih je opi­sao kao ra­ni Pink Floyd na ste­ro­idi- ma. I ni­je da­le­ko od is­ti­ne, uz do­da­tak da se u nji­ho­voj svir­ci osje­ti i duh vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo. U os­no­vi glaz­be­nog iz­ri­ča­ja je psi­ho­de­li­ja na ko­ju je vje­što nas­lo­njen kra­utrock, jazz i ele­men­ti elek­tro­ni­ke. “Ni­smo ni po­ku­ša­li po­tra­ži­ti iz­da­va­ča kod nas. Pre­ma­lo smo mi tr­ži­šte za ovo što mi svi­ra­mo. Gr­ci su nas pro­naš­li i obja­vi­li nam al­bum na plo­či”, ka­že gi­ta­rist Ivan Be­uc. Aljo­ša Re­ljić, bub­njar, do­da­je ka­ko se spo­mi­nja­la mo­guć­nost obja­ve ma­te­ri­ja­la za do­ma­ćeg iz­da­va­ča, ali se raz­go­vo­ri ni­su ni­kad kon­kre­ti­zi­ra­li. Uz njih dvo­ji­cu trio Fjo­dor či­ni i Mir­ko Go­lu­bić na ba­su, a u ra­du na po­s­ljed­njem al­bu­mu su­dje­lo­vao je i Du­šan Ži­ca na sin­te­saj­ze­ru. Ma­lo i sku­če­no tr­ži­šte na­tje­ra­lo ih je da svir­ke po­tra­že iz­van Hr­vat­ske u ko­joj su uz ma­tič­ni Za­greb svi­ra­li tek u još ne­ko­li­ko gra­do­va. Ali za­to je iza njih jed­no­mje­seč­na tur­ne­ja s dva­de­set i jed­nom svir­kom i pet­na­est ti­su­ća ki­lo­me­ta­ra u kom­bi­ju 2011. go­di­ne po Skan­di­na­vi­ji, bal­tič­kim zem­lja­ma i Ru­si­ji.

“Ne­po­nov­lji­vo is­kus­tvo. Ni­je da smo ne­što za­ra­di­li na toj tur­ne­ji, ali nam lo­va ni­je ni bi­la na pr­vo­me mjes­tu, iako je uvi­jek do­bro­doš­la. Da nam je to­li­ko važ­na, svi­ra­li bi­smo ne­što dru­go”, na­po­mi­nje Go­lu­bić. Us­li­je­di­le su po­tom pr­va i dru­ga bal­kan­ska i europ­ska tur­ne­ja pa se Fjo­dor da­nas, kao ri­jet­ko ko­ji do­ma­ći bend mla­đe ge­ne­ra­ci­je, mo­že po­hva­li­ti da je pro­svi­rao Eu­ro­pom. “Osim Bri­ta­ni­je, Ir­ske i Špa­njol­ske mis­lim da smo svir­ke ima­li u svim zem­lja­ma u Eu­ro­pi. Bi­lo je tu sve­ga, od spa­va­nja u vre­ća­ma do no­će­nja kod čo­vje­ka u Fran­cu­skoj ko­jeg smo pro­naš­li pre­ko co­uc­h­sur­fin­ga”, pri­sje­tio se Re­ljić i do­dao da ni­je ri­ječ o ve­li­kim kon­cer­ti­ma, ne­go o ga­ža­ma od ne­ko­li­ko sto­ti­na pa do ti­su­ću lju­di, iako se zna­lo do­go­di­ti i ono naj­go­re – da na kon­cert do­đe tek dva­de­se­tak lju­di. “Ni­je ni­ma­lo ugod­no kad po­teg­neš ti­su­ću ki­lo­me­ta­ra, a on­da pu­bli­ke go­to­vo da ne­ma. Ali i to je rock & roll”, mis­li Go­lu­bić. Po­seb­no im je za­do­volj­stvo svi­ra­ti, na­vo­de, u Be­ogra­du, ma­ke­don­skom Šti­pu i Ate­ni. Za ovo ljeto ne pla­ni­ra­ju ni­kak­ve svir­ke, za­bit će se, ka­žu, u atom­sko sklo­ni­šte vr­ti­ća u Preč­kom, gdje vjež­ba­ju, i spre­ma­ti no­vi ma­te­ri­jal.

“Osim Bri­ta­ni­je, Špa­njol­ske i Ir­ske, svi­ra­li smo u ci­je­loj Eu­ro­pi.”

TRIO FJO­DOR Ivan Be­uc, Aljo­ša Re­ljić i Mir­ko Go­lu­bić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.