AFRO­JACK PLI­VA U POP VO­DA­MA

Od ne­po­pu­lar­nog klin­ca pro­met­nuo se u svjet­ski poz­na­tog DJ-a – ali mo­že li po­ha­ra­ti top ljes­tvi­ce? Tekst: Matt Di­ehl

Rolling Stone (Croatia) - - Summer Dance -

UUTRCI ZA NAS­LOV JA­KA JE kon­ku­ren­ci­ja, ali Afro­jack je mo­žda naj­vi­še auten­ti­čan od svih EDM iz­vo­đa­ča. Ovaj ge­ni­jal­ni, 26-go­diš­nji ni­zo­zem­ski DJ i pro­du­cent, vi­sok go­to­vo dva me­tra, čes­to iz­go­va­ra re­če­ni­ce po­put “par­ti­ja­nje či­ni ve­li­ki dio mog ži­vo­ta”. Nje­go­ve DJ re­zi­den­ci­je u Las Ve­ga­su ko­ji na­zi­va “jed­nim ve­li­kim klu­bom” po­mo­gle su gra­du da se pre­tvo­ri u no­vu Ibi­zu. (Za ko­ju Afro­jack iona­ko ka­že da “vi­še ni­je ono što je ne­koć bi­la.”) Jed­nom je uni­štio pre­kras­ni cr­ve­ni Fer­ra­ri sa­mo dva sa­ta na­kon što ga je ku­pio, a on­da na Twit­te­ru obja­vio fo­to­gra­fi­ju na ko­joj se smje­ška po­kraj olu­pi­ne, uz pot­pis “OK, ovo je sra­nje.” Kad ga je De­ad­mau5 op­tu­žio da pro­izvo­di usi­lje­nu i uni­for­mi­ra­nu glaz­bu, Afro­jack mu je od­go­vo­rio po­nos­no se us­po­re­div­ši s McDo­nald’som.

A on­da je tu i nje­go­vo DJi­ra­nje ti­je­kom ko­jeg svi ba­se­vi dro­pa­ju i svi kon­fe­ti le­te u zrak. Pro­cje­nju­je se da je zbog to­ga la­ni za­ra­dio 18 mi­li­ju­na do­la­ra. Do­ne­dav­no je bio stal­ni DJ u ho­te­li­ma Wynn u Ve­ga­su, a on­da se pre­ba­cio u noć­ni klub Hak­ka­san u MGM Gran­du gdje ga je te­ško pro­ma­ši­ti. Nje­gov za­štit­ni Afro­jack lo­go sa slo­vom “A” pri­su­tan je po­svu­da: na stol­nim lam­pa­ma, na skul­p­tu­ra­ma ko­je se vr­te sa stro­pa; naj­ve­će slo­vo “A” poz­drav­lja po­sje­ti­oce od­mah na ula­zu u klub. Pros­tra­ni, ka­ver­noz­ni pros­tor klu­ba Hak­ka­san ure­đen u azij­sko-fu­tu­ris­tič­kom sti­lu kr­cat je od po­čet­ka nje­go­va nas­tu­pa, neg­dje oko po­la dva uju­tro. Do­jam po­ja­ča­va­ju LED ekra­ni, la­se­ri, dim­ne ma­ši­ne i go-go ple­sa­či­ce odje­ve­ne u sa­do-ma­zo odje­ću ko­je sa stro­pa vi­se u ro­ti­ra­ju­ćim ka­ve­zi­ma.

No pos­to­je svje­to­vi ko­je još ni­je osvo­jio – me­đu nji­ma naj­vi­še se is­ti­ču pop ljes­tvi­ce. Na­kon go­di­na iz­da­va­nja sin­glo­va i EP-ja, ne- dav­no je obja­vio de­bi al­bum For­get the Wor­ld ko­ji zvu­či kao cro­sso­ver ura­dak u sti­lu Avi­ci­ija, na ko­jem mu gos­tu­ju Tyler Glenn iz Ne­on Tre­esa, Sno­op Dogg pa čak i Sting (“Postoji sa­mo jed­na vr­sta tuž­nih pje­sa­ma i to su one ko­je pje­va Sting”). Na al­bum je uvr­šte­na i do­dat­na, bo­nus pje­sma – nje­gov re­miks hi­ta “Do

“Lju­di zna­ju da se sna­la­zim me­đu te­škim dro­po­vi­ma i to­me slič­nom, bla, bla. Htio sam po­ka­za­ti sve svo­je stra­ne.”

or Die” ben­da Thir­ty Se­con­ds to Mars. “Uzeo je na­šu pje­smi­cu”, ka­že fron­t­man Ja­red Le­to, “i pre­tvo­rio je u ne­što što zvu­či kao so­un­d­track naj­bo­lje ljet­ne avan­tu­re.”

Al­bum uklju­ču­je i ne­ke hra­bre glaz­be­ne mo­men­te ko­ji ni­su to­li­ko ples­ni, na pri­mjer, or­kes­tral­nu ba­la­du “Mexi­co”. “Lju­di zna­ju da se sna­la­zim me­đu te­škim dro­po­vi­ma i to­me slič­nom, bla, bla”, ka­že Afro­jack, pra­vim ime­nom Nick van de Wall. “Ali već to­li­ko du­go ra­dim ovo sra­nje da sam že­lio po­ka­za­ti sve svo­je stra­ne – spoz­nat će­te mo­je pra­vo ‘ ja’.” Nje­go­vo pra­vo “ja”, ka­ko sam opi­su­je, “kli­nac je iz Ni­zo­zem­ske, iz Spij­ki­ne­ssea, usra­nog gra­da. Nit­ko ni­je ma­rio za mnom. Ni­sam bio po­pu­la­ran. Ni­sam na­očit; ni­sam ma­ne­ken.” Kad na In­ter­ne­tu objav­lju­je fo­to­gra­fi­je, na pri­mjer, svog pri­vat­nog zra­ko­plo­va, po­ku­ša­va fa­no­vi­ma do­ka­za­ti da “ni­je važ­no ka­ko iz­gle­daš ili odak­le si – uvi­jek postoji na­čin da si stvo­riš ži­vot ko­ji že­liš ži­vje­ti.”

Afro­jack se od svo­je 11. go­di­ne po­igra­vao s pi­ra­ti­zi­ra­nom ver­zi­jom Fru­ity Lo­op­sa, ra­ču­nal­nim pro­gra­mom za stva­ra­nje glaz­be, a oz­bilj­no je za­gri­zao za dan­ce glaz­bu na­kon po­sje­ta ro­ter­dam­skom klu­bu Now and Wow. U is­tom pe­ri­odu, sa 16 go­di­na, odus­tao je od ško­le gra­fič­kog di­zaj­na. “Klub je bio, ono, naj­bo­lje mjes­to na svi­je­tu”, ka­že. On­da je 2002. čuo hit “Sa­ti­sfac­ti­on” Ben­nyja Be­na­ssi­ja ko­jim do­mi­ni­ra grom­ki drop i nje­gov je glaz­be­ni smjer bio odre­đen: “Po­mis­lio sam: ‘Bo­že moj, što je ovo?’ Stvo­ri se ten­zi­ja i on­da sve po­lu­di, ah­hh!”

Afro­jac­ku us­pjeh pris­ta­je. Ipak, bri­ne se jer mis­li da lju­di ne ra­zu­mi­ju što on toč­no ra­di. “Svi mis­le da nji­hov omi­lje­ni DJ pušta is­te pje­sme kao i svi dru­gi DJi”, tvr­di. “Ali DJ-i za­pra­vo stva­ra­ju glaz­bu ko­ju slu­ša­te. Us­po­re­dio bih to s or­kes­trom – vi­diš fra­je­ra ko­ji ma­še je­be­nim šta­pi­ćem i po­mis­liš: ‘Ma što on ra­di? Ni­šta. Upi­re u čud­nim smje­ro­vi­ma.’ Ali za­što ga on­da lju­di po­štu­ju? Za­to što skla­da je­be­nu glaz­bu.” Afro­jack zna da us­pjeh u pop vo­da­ma ni­je za­jam­čen. “Stva­ram glaz­bu iz za­ba­ve i pu­štam je ljudima – to je sve što sam ika­da htio”, ka­že. “Ni­ka­da ne­ću pro­da­ti du­šu. Moj je­di­ni san bio je da pos­ta­nem DJ i is­pu­nio sam ga na pr­vom gi­gu u Ni­zo­zem­skoj, pu­šta­ju­ći glaz­bu za 10 lju­di u dvo­ra­ni pre­dvi­đe­noj za 200. I da­lje sam is­ti lik. Čak i ako iz­gu­bim, već sam po­bi­je­dio.”

PAR­TY ZA CI­JE­LI SVI­JET Afro­jack vr­ti u Las Ve­ga­su.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.