Ad­nan Ha­mi­do­vić Fren­kie

Ne­ka­da­ša­nji “si­de­kick” Ede Ma­aj­ke, je­dan od naj­ta­len­ti­ra­ni­jih a i naj­br­žih re­pe­ra re­gi­je go­vo­ri o no­vom al­bu­mu, nas­tu­pi­ma u Ame­ri­ci i pro­s­vje­di­ma u BiH Tekst: Ve­dran Harča

Rolling Stone (Croatia) - - Q & A -

AD­NAN HA­MI­DO­VIĆ FREN­KIE, JE­DAN od naj­ta­len­ti­ra­ni­jih re­pe­ra ovih pros­to­ra, pr­ve je us­pje­he za­bi­lje­žio kao “si­de­kick” Ede Ma­aj­ke. U me­đu­vre­me­nu je sni­mio niz hva­lje­nih al­bu­ma, a ne­dav­no i EP sa sa­ra­jev­skim pro­du­cen­tom Bil­la­inom ko­ji je pred­sta­vio i na krat­koj tur­ne­ji po Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma.

No­vi EP #dna na­pra­vio si za­jed­no s drum ‘n’ bass pro­du­cen­tom Bil­la­inom. Re­ci mi ne­što o toj su­rad­nji.

Bil­la­in i ja se poz­na­je­mo ja­ko du­go, sni­ma­li smo sku­pa još pri­je 10 go­di­na, a ra­dio je pro­duk­ci­ju i na mom pr­vom al­bu­mu. Do ove su­rad­nje je doš­lo spon­ta­no. Tra­žio je da na­pra­vi dva re­mik­sa s mog al­bu­ma Troya­nac i on­da mi je po­čeo sla­ti be­ato­ve. Ja sam ve­li­ki fan nje­go­ve pro­duk­ci­je i sma­tram da je je­dan od naj­bo­ljih pro­du­ce­na­ta na Bal­ka­nu, što nje­gov us­pjeh va­ni i po­t­vr­đu­je. Do­pi­si­va­li smo se ma­ilom, ja sam ma­lo pi­ska­rao na nje­go­ve be­ato­ve, i on­da smo u jed­nom tre­nut­ku shva­ti­li da ima­mo ne­ko­li­ko su­per stva­ri i od­lu­či­li to upa­ki­ra­ti u EP. Sve pje­sme smo sni­mi­li kod nje­ga za ne­ko­li­ko sa­ti. EP je objav­ljen kao bes­plat­ni dow­nlo­ad, mis­liš li da iz­da­va­nje za ma­ins­tre­am di­sko­gra­fa još uvi­jek ima smis­la?

Ima smis­la. Ka­da je iza te­be oz­bilj­na iz­da­vač­ka ku­ća, on­da je i iz­da­nje sa­mim ti­me oz­bilj­ni­je. Ima tu još uvi­jek ne­kih pred­nos­ti, ka­da je u pi­ta­nju mar­ke­ting i slič­ne stva­ri, ali što se ti­če lo­ve, to je dav­no proš­lo. Za iz­vo­đa­če na­šeg ka­li­bra glav­ni pri­ho­di do­la­ze od svir­ki. Ne­dav­no si odr­žao i ne­ko­li­ko kon­ce­ra­ta u SAD-u, ka­ko Ame­ri­kan­ci re­agi­ra­ju na re­pe­re s ovih pros­to­ra?

Na tim su kon­cer­ti­ma pre­tež­no na­ši lju­di, bu­de tu i ta­mo po­ko­ji Amer, ali njih je ja­ko ma­lo. No ima­li smo slu­ča­je­ve po Eu­ro­pi ka­da smo svi­ra­li pred iz­mi­je-

ša­nom pu­bli­kom. Stran­ci ne ra­zu­mi­ju tekst, no ka­žu da osje­te mu­zi­ku i da im se svi­đa energija. Lju­di pre­poz­na­ju kva­li­te­tu, ra­zu­mje­li to ili ne. Pi­sao si ko­lum­ne za ne­ko­li­ko no­vi­na i por­ta­la. Kak­va su tvo­ja is­kus­tva s no­vi­na­ri­ma, ka­ko glaz­be­nim ta­ko i oni­ma ko­ji su iz­vje­šta­va­li s pro­s­vje­da u BiH?

Mis­lim da na­ša ge­ne­ra­ci­ja uop­će ne pra­ti te tra­di­ci­onal­ne me­di­je ti­pa TV ili novine. Ja sve in­for­ma­ci­je do­bi­vam s in­ter­ne­ta, a on­dje još uvi­jek ima ne­za­vis­nih i kva­li­tet­nih no­vi­na­ra. Me­di­ji su da­nas pod ja­kom cen­zu­rom jer su vlas­niš­tvo ve­li­kih tvrt­ki i kor­po­ra­ci­ja ko­je su opet usko po­ve­za­ne s po­li­ti­kom, ta­ko da u BiH sva­ko di­je­te zna ko­je novine pri­pa­da­ju ko­joj stran­ci, a is­to je i s te­le­vi­zi­jom.

Bio si je­dan od su­go­vor­ni­ka u ve­li­koj te­mi Rol­ling Sto­nea po­sve­će­noj tim pro­s­vje­di­ma. Ka­ko da­nas, pos­li­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, gle­daš na sve to, je­su li ba­rem ne­ki ci­lje­vi os­tva­re­ni, pri­mje­ću­ješ li ne­ke zna­čaj­ni­je pro­mje­ne?

Re­kao bih da smo po­bi­je­di­li pr­vu run­du, ali iz­gu­bi­li meč. S Vla­dom je kao u koc­kar­ni­ci, na kra­ju ku­ća uvi­jek do­bi­va. No ni­sam pe­si­mist. Fe­bru­ar­ski pro­tes­ti su bi­li tek po­če­tak bu­đe­nja svijesti gra­đa­na BiH i pred na­ma je dug put, ali bit­no je da smo ga na­po­kon za­po­če­li. Ne mo­že čo­vjek ko­ji ne zna pro­pis­no par­ki­ra­ti auto sad su­dje­lo­va­ti u ne­kom ple­nu­mu, mo­ra se iz­gra­di­ti ta gra­đan­ska svi­jest i kul­tu­ra. Tre­bat će nam još du­go vre­me­na da shva­ti­mo ko­ju moć i od­go­vor­nost ima­mo ta­ko da su nam ti pro­tes­ti bi­li svi­ma lek­ci­ja. I na­ma gra­đa­ni­ma, ali i poli­ti­ča­ri­ma. Za ko­ji mje­sec su iz­bo­ri pa će­mo vi­dje­ti da li će do­ći do ne­ke pro­mje­ne. U dos­ta re­cen­zi­ja na­zi­va­ju te “bat­tle MC-jem” i is­ti­ču br­zi­nu tvog re­pa­nja. Či­ni mi se ka­ko si s vre­me­nom ma­lo “us­po­rio”, po­go­to­vo na sin­glu “Go­ri” ili nas­lov­noj stva­ri s #dna. Ra­di li se o svo­je­vr­s­nom us­tup­ku sred­njoj stru­ji, glaz­be­nom

saz­ri­je­va­nju ili ne­čem tre­ćem? Mis­lim da je to pri­je sve­ga us­tu­pak go­di­na­ma. Vri­je­me pro­la­zi i čo­vjek saz­ri­je­va, nor­mal­no je da u po­čet­ku je­dan iz­vo­đač ima odre­đe­nu ener­gi­ju i da zvu­či, ka­ko mi re­pe­ri ka­že­mo, glad­no. Ali iz al­bu­ma u al­bum čo­vjek se mi­je­nja i eks­pe­ri­men­ti­ra, ta­ko da je po me­ni lo­gič­no da mu­zi­ka evo­lu­ira. Ka­da bi zvu­čao is­to, bi­lo bi do­sad­no i ne­što ne bi šti­ma­lo. Tvo­je re­pa­nje pra­te vr­lo ek­lek­tič­ne glaz­be­ne pod­lo­ge, u ko­ji­ma ima mjes­ta i za sevdah, reg­gae, drum ‘ n’ bass. Sni­mio si i du­et s Da­mi­rom Av­di­ćem, no us­pr­kos to­me, ni­kad ni­si oku­pio pra­te­ći bend. Pla­ni­raš li ne­što tak­vo ili i da­lje os­ta­ješ “vje­ran kom­pju­te­ru”?

Imao sam ja jed­no vri­je­me pra­te­ći bend za kon­cer­te, ali smo zbog eko­nom­skih raz­lo­ga tu op­ci­ju uki­nu­li. A što se ti­če sni­ma­nja s ben­dom, u to sum­njam. Mis­lim da kod nas ne­ma do­volj­no do­brih mu­zi­ča­ra ko­ji bi mo­gli od­svi­ra­ti i pro­du­ci­ra­ti hip hop al­bum ka­kav bih ja že­lio. Kod na­ših pro­du­ce­na­ta tu je si­tu­aci­ja znat­no dru­ga­či­ja. Lju­di kao što su Bil­la­in i Ko­ola­de ra­de vr­hun­sku pro­duk­ci­ju i mo­gu hlad­no pod ru­ku s naj­ja­čim pro­du­cen­ti­ma iz Ame­ri­ke.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.