Kroz ži­vot s naj­bolj­šim so­se­dom

Rolling Stone (Croatia) - - Ekonomija - DRA­GO MUNJIZA

KA­DA GO­VO­RI­MO O NUŽnos­ti spa­ja­nja Mer­ca­to­ra i Agro­ko­ra, mo­že­mo to uči­ni­ti na dva na­či­na. Pr­vi je na­čin da na tre­nu­tak za­ne­ma­ri­mo “po­li­tič­ki” kon­tekst u ko­jem dje­lu­ju Agro­kor i Mer­ca­tor i ta­ko za­ne­ma­ri­mo ot­po­re i ve­li­ka oče­ki­va­nja, a on­da i ne­ga­tiv­ne ko­men­ta­re o nas­tan­ku “no­ve Ju­gos­la­vi­je” ko­ji ve­ći­nom do­la­ze s iz­ra­zi­to kon­zer­va­tiv­nih, des­nih političkih op­ci­ja.

Moj stav je pri­lič­no ja­san: u bi­lo ko­joj zem­lji, pa i u Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji, do­bro je da se tvrt­ke udru­žu­ju i ta­ko ja­ča­ju tr­žiš­nu po­zi­ci­ju ko­ju pr­vens­tve­no ugro­ža­va kon­ku­ren­ci­ja iz EU, bi­lo na stra­ni ma­lo­pro­da­je (Lidl, Ka­ufland, In­ter­s­par, a usko­ro i Tes­co i Car­re­fo­ur), bi­lo na stra­ni pro­izvod­nje (Lac­ta­lis, Nes­tlé). U tak­voj ana­li­zi sve­jed­no je tko ko­ga ku­pu­je, Agro­kor Mer­ca­tor ili Mer­ca­tor Agro­kor, važ­no je da si­ner­gij­ski učin­ci zdru­že­nih tvrt­ki zna­če ve­će ušte­de, a on­da i ve­ću efi­kas­nost te jas­ni­ju stra­te­gi­ju ši­re­nja i ma­nju na­bav­nu vri­jed­nost ro­be ko­ja pred­stav­lja naj­ve­ći tro­šak u ma­lo­pro­da­ji, od 74 do 80 pos­to ukup­nog tro­ška. Ako će se vo­di­ti ra­ču­na o “pra­ved­noj”, tr­žiš­noj zas­tup­lje­nos­ti važ­nih bren­do­va iz re­gi­je i o po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma i za­pos­le­ni­ci­ma obi­ju ze­ma­lja, ne­će bi­ti ni­kak­vih ve­ćih po­čet­nih te­ško­ća, a si­ner­gij­ski efek­ti će do­ni­je­ti ve­ću efi­kas­nost i pro­fi­ta­bil­nost.

Ako in­te­gra­ci­ja pro­đe po pla­nu, re­gi­ja će ima­ti kva­li­te­tan ma­lo­pro­daj­ni la­nac s ko­jim će bi­ti po­ve­za­ni re­gi­onal­ni gos­po­dar­stve­ni­ci-po­ljo­pri­vred­ni­ci, pro­izvo­đa­či, špe­di­te­ri, gra­đe­vi­na­ri i dru­gi. Na­rav­no, u naj­bo­ljem po­lo­ža­ju bit će tvrt­ke stra­te­ški part­ne­ri Agro­ko­ra ko­ji tu kom­pa­ni­ju pra­te već du­gi niz go­di­na ili tvrt­ke ko­je ima­ju ja­ke tr­žiš­ne udje­le u re­gi­ji pa ih je ne­mo­gu­će “za­obi­ći”. Oče­ku­jem i da svi bu­du­ći part­ne­ri su­dje­lu­ju u fi­nan­ci­ra­nju spa­ja­nja kroz po­ve­ća­ne ra­ba­te (2-3 pos­to) ili kroz po­zaj­mi­ce za lik­vid­nost. Naj­vi­še pro­ble­ma će ima­ti do­bav­lja­či pro­izvo­da/us­lu­ga ko­ji su svjes­no iz­a­bra­li sa­mo Mer­ca­tor za kup­ca, a is­to­vre­me­no iz­bje­ga­va­li pos­lo­va­ti s Agro­ko­rom iz bi­lo ko­jeg raz­lo­ga, a ne­ma­ju A bren­do­ve, ne­go la­ko za­mje­nji­ve B bren­do­ve ili sup­s­ti­tu­te. Ko­ja bi bi­la al­ter­na­ti­va in­te­gra­ci­ji Agro­ko­ra i Mer­ca­to­ra? Mer­ca­tor bi, kao što se de­si­lo sa sr­bi­jan­skim Maxi­jem u vlas­niš­tvu Del­ta hol­din­ga, za­si­gur­no do­bio vlas­ni­ka iz EU ko­ji bi si­ner­gij­ske efek­te pre­ba­cio na svo­ju cen­tra­lu. Bu­du­ći da kan­di­da­ta ni­je bi­lo na vi­di­ku po­s­ljed­njih 5 go­di­na, taj sce­na­rio bi bio os­tva­ren u bu­duć­nos­ti uz mi­ni­mal­nu ci­je­nu di­oni­ca, što bi uz­ro­ko­va­lo dalj­nje uru­ša­va­nje La­ško gru­pa­ci­je i pro­ble­me u NLB ban­ci, ali i u os­ta­lim slo­ven­skim pro­izvo­đa­či­ma.

Dru­gi na­čin je da in­te­gra­ci­ju sa­gle­da­va­mo is­klju­či­vo kroz stra­te­ški in­te­res dr­ža­va i da sus­ta­ve kao što su Agro­kor i Mer­ca­tor po­is­to­vje­ti­mo s na­ci­onal­nim. Vi­di­mo da je u vri­je­me kri­ze i glo­ba­li­za­ci­je sve ve­ći trend ta­ko sa­gle­da­va­ti po­ve­zi­va­nje i vlas­niš­tvo pa pri­mje­ri­ce kup­nja fran­cu­skog Al­s­to­ma od stra­ne ame­rič­ke ili nje­mač­ke kom­pa­ni­je pro­la­zi i kroz “po­li­tič­ko-ge­os­tra­te­ške” kri­te­ri­je. Ako Mer­ca­tor i Agro­kor pro­gla­si­mo ne pri­vat­nim tvrt­ka­ma, ne­go i pa­ra­dr­žav­nim kon­cer­ni­ma (bu­du­ći da su u vlas­niš­tvu dr­žav­lja­na ili prav­nih oso­ba tih is­tih ze­ma­lja) te stra­te­ški bit­nim za op­s­toj­nost is­tih, ta­da ta­kav po­gled ko­ji je oso­bi­to pri­su­tan u Ma­đar­skoj, Ru­si­ji, ali i di­je­lu EU ima smis­la. Svat­ko tko za­poš­lja­va to­li­ko ve­lik broj lju­di ko­li­ko ih je u Mer­ca­to­ru i Agro­ko­ru, ima i iz­van­gos­po­dar- ski utje­caj. Naj­lak­še je to sa­gle­da­ti kroz od­ljev inves­ti­ci­ja i pro­fi­ta u vri­je­me kri­ze – tvrt­ke-maj­ke su i inves­ti­ci­je fo­ku­si­ra­le ta­mo gdje im je naj­is­pla­ti­vi­je (re­cent­ni pri­mjer je MOL i INA) ili su pov­la­či­le pro­fit ka­da im je ta­mo bio ko­ris­ni­ji. To je le­gi­tim­no i le­gal­no ka­da je jed­nom tvrt­ka u ne­či­jem vlas­niš­tvu, a pi­ta­nje je za­što je do­pu­šte­na pro­da­ja tih kom­pa­ni­ja, zbog nez­na­nja ili neo­r­ga­ni­zi­ra­nos­ti. U tom smis­lu je i le­gi­tim­na bo­ja­zan ili ne­za­do­volj­stvo di­je­la slo­ven­ske jav­nos­ti, eko­nom­ske i po­li­tič­ke, da još jed­na tvrt­ka od­la­zi iz “slo­ven­skih” ru­ku (na­kon sr­bi­jan­skog pre­uzi­ma­nja Fruc­ta­la ili Te­des­c­hi­je­vog Dro­ga Ko­lin­ske). Me­đu­tim, pi­ta­nje je da li se slo­ven­ska pri­vre­da mo­gla bo­lje or­ga­ni­zi­ra­ti ili ne? Ko­ji god odgovor po­nu­di­mo na to pi­ta­nje, ni­su Fruc­tal, Dro­ga Ko­lin­ska ili Mer­ca­tor pro­da­ni u si­tu­aci­ji ka­da su bi­li iz­nad­pro­sječ­no us­pješ­ni, ne­go ka­da su stag­ni­ra­li ili pro­pa­da­li. Tko je od­go­vo­ran za ta­kav sce­na­rij ni­je si­gur­no pi­ta­nje za kup­ce ko­ji su sa­mo po­mo­gli da tvrt­ke op­s­ta­nu i nas­ta­ve pro­izvo­di­ti i za­poš­lja­va­ti. Si­gur­no je da ima ele­me­na­ta za dr­žav­na od­vjet­niš­tva jer pro­da­ti kup­cu tvrt­ku za ci­je­nu di­oni­ce od 86 eura, a pri­je go­di­nu da­na je is­ti ku­pac nu­dio 226 eura, ve­li­ki je propust. Mer­ca­tor je pri­je de­se­tak go­di­na (a i INA) bio ku­pac, a ne lo­vi­na. Uda­lji­mo se od tak­vog fo­ku­si­ra­nja i po­gle­daj­mo da u da­naš­njem svi­je­tu dnev­no postoji ti­su­će spa­ja­nja, kup­nja, pro­da­ja ili ban­kro­ta. Ako uz­me­mo pri­mjer Grand Ka­fe, poz­na­tog sr­bi­jan­skog bren­da ko­ji pro­izvo­di slo­ven­ska tvrt­ka Dro­ga Ko­lin­ska u ve­ćin­skom vlas­niš­tvu hr­vat­skog dr­žav­lja­ni­na, ka­ko će­mo toč­no de­fi­ni­ra­ti “na­ci­onal­nost” to­ga bren­da? Dok­le god se pro­izvo­di u Sr­bi­ji, to je sr­bi­jan­ski brend, a slo­ven­ska tvrt­ka i hr­vat­ski vlas­nik tre­ba­li bi po­što­va­ti sve pro­pi­se Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, za­poš­lja­va­ti, pla­ća­ti po­re­ze i su­dje­lo­va­ti u druš­tve­nom ži­vo­tu ka­ko je to već uobi­ča­je­no u toj zem­lji. I sve je su­per dok postoji pro­fit i re­zul­tat. Pro­ble­mi nas­ta­ju ka­da, kao kra­jem 2008. do­đe kri­za i lo­ša ko­njun­k­tu­ra. Ta­da se naj­vi­še šti­ti tvrt­ka-maj­ka i ka­pi­tal, a po­se­bi­ce pro­fit ko­ji se “vra­ća” u zem­lju gdje je sje­di­šte tvrt­ke-maj­ke. Ta­da ne­ma vre­me­na kal­ku­li­ra­ti je li inves­ti­tor već vi­še pu­ta vra­tio “dug” zem­lji u ko­ju je do­šao kroz za­poš­lja­va­nje, inves­ti­ci­je i dru­go, ili je sa­mo iz­vla­čio pro­fit i uma­nji­vao po­rez­nu os­no­vi­cu neg­dje drug­dje.

Za­ključ­no raz­ma­tra­nje tre­ba bi­ti fo­ku­si­ra­no na bu­duć­nost jer je 550 mi­li­ju­na eura i 5 go­di­na na­por­no­ga ra­da ti­ma za ak­vi­zi­ci­ju ulo­že­no u bu­duć­nost. Bu­du­ći po­tro­ša­či di­ljem re­gi­je tre­ba­li bi pre­poz­na­ti Adria re­ta­il kao je­dan od naj­bo­ljih ma­lo­pro­da­va­ča. Zna­nje ko­je postoji u Kon­zu­mu i Mer­ca­to­ru omo­gu­ću­je da pro­daj­na mjes­ta po­no­vo pro­c­vje­ta­ju i pru­že za­do­volj­stvo kup­nje: Kroz ži­vot s Va­ma, v naj­bolj­šem so­se­du! Us­pješ­na in­te­gra­ci­ja pos­lov­nih sus­ta­va dat će ve­ću si­gur­nost re­gi­onal­nim gos­po­dar­stvi­ma, što na sred­nji rok sma­nju­je i ci­je­nu fi­nan­ci­ra­nja u re­gi­ji za gos­po­dar­stvo, ali i za gra­đa­ne. Na­da­lje, us­pjeh Agro­ko­ra da­je al­ter­na­ti­vu lo­šoj gos­po­dar­skoj si­tu­aci­ju u Hr­vat­skoj i po­ka­zu­je da je mo­gu­će bi­ti us­pje­šan i u uvje­ti­ma ka­da je po­s­ljed­njih 6 go­di­na Hrvatska iz­gu­bi­la 12 pos­to BDP-a. Lo­gi­ka, po­ten­ci­jal, zna­nje i vo­lja pos­to­je i za pro­ved­bu. Slič­no je i na ni­vou EU ze­ma­lja jer je vr­lo lo­gič­no da uje­di­nje­na Eu­ro­pa kon­ku­ri­ra SAD-u, ras­tu­ćoj Ki­ni, Ru­si­ji ili In­di­ji. Slož­na bra­ća ku­ću gra­de, ka­že na­rod­na mu­drost, a slo­ga je čes­to vr­lo usko po­ve­za­na sa stva­ra­njem do­dat­ne vri­jed­nos­ti i pro­fi­ta­bil­noš­ću.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.