Fa­de In – fan­tas­tič­na sli­ka su­ro­ve stvar­nos­ti

Pro­duk­cij­ska ku­ća ko­ja po­di­že vid­lji­vost mar­gi­na­li­zi­ra­nih te­ma

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll -

Fa­de In je nas­tao 1999. kao plat­for­ma za mla­de auto­re s afi­ni­te­tom pre­ma an­ga­ži­ra­nom fil­mu i vi­deu. Od 2000. go­di­ne Fa­de In ima plod­nu su­rad­nju s Hr­vat­skom te­le­vi­zi­jom, kroz an­ga­ži­ra­ne re­por­ta­že za emi­si­ju Do­bro ju­tro, Hr­vat­ska, do­ku­men­tar­nu se­ri­ju Di­rekt i niz autor­skih do­ku­men­tar­nih fil­mo­va. Do­s­ljed­nost u ra­du na druš­tve­no an­ga­ži­ra­nim te­ma­ma pre­poz­na­la je i stru­ka, ko­ja je Fa­de In tri pu­ta pro­gla­si­la naj­bo­ljom hr­vat­skom pro­duk­cij­skom ku­ćom. Da­nas iza se­be ima 900 re­por­ta­ža, 145 epi­zo­da Di­rek­ta, 37 do­ku­men­tar­nih fil­mo­va, 31 na­mjen­ski spot i 52 or­ga­ni­zi­ra­ne ra­di­oni­ce, što je sva­ka­ko im­po­zant­na broj­ka za pro­duk­ci­ju ko­ja se služ­be­no još na­zi­va i Fan­tas­tič­no do­bra ins­ti­tu­ci­ja.

“Stvar je po­pri­lič­no plit­ka. U vri­je­me os­ni­va­nja Fa­de Ina bio je va­že­ći pra­vil­nik ko­ji je odre­đi­vao da se udru­ge mo­ra­ju na­zi­va­ti hr­vat­skim ime­ni­ma, tj. ni­su bi­li do­pu­šte­ni stra­ni na­zi­vi. Hr­vo­je Ma­bić, Ta­tja­na Bo­žić i Mar­ko Zdrav­ko­vić (os­ni­va­či Fa­de Ina) do­sje­ti­li su se da skra­će­ni­ca FA­DE IN zvuč­no pod­sje­ća na Fan­tas­tič­no do­bra ins­ti­tu­ci­ja. To se tad či­ni­lo ur­ne­bes­no smi­ješ­no, a pos­li­je smo se pri­vik­li. Do­nek­le je i sa­mo­iro­nič­no, rek­lo bi se. Gru­pa vi­de­oanar­his­ta ko­ja po­ku­ša­va do­sko­či­ti bi­zar­nim pra­vi­li­ma na bi­za­ran na­čin”, objaš­nja­va Mo­ra­na Kom­lje­no­vić, “hi­brid­ni” pro­fe­si­ona­lac Fa­de Ina. Taj ko­lek­tiv ko­ji je za­miš­ljen da bi okup­ljao mla­de lju­de s afi­ni­te­tom pre­ma an­ga­ži­ra­noj vi­deo, film­skoj i umjet­nič­koj pro­duk­ci­ji za­dao je se­bi cilj po­di­za­ti vid­lji­vost onih te­ma i sku­pi­na ko­je su mar­gi­na­li­zi­ra­ne u jav­nom pros­to­ru. “Za raz­li­ku od pri­jaš­njeg de­set­lje­ća, da­nas je jav­ni pros­tor pri­jem­lji­vi­ji za sa­me te­me, no pris­tup te­ma­ma je čes­to ne­adek­va­tan, sen­za­ci­ona­lis­tič­ki i po­vr­šan. Sma­tra­mo da tre­ba kon­ti­nu­ira­no ra­di­ti na edu­ka­ci­ji pu­bli­ke, te da ne tre­ba pod­cje­nji­va­ti in­te-

U do­ku­men­tar­cu Bo­les­no Hr­vo­je Ma­bić ba­vi se pri­sil­nom hos­pi­ta­li­za­ci­jom dje­voj­ke da bi je “iz­li­je­či­li od ho­mo­sek­su­al­nos­ti”. Sce­ne iz do­ku­men­ta­ra­ca Bo­sa­no­ga, sa­svim slu­čaj­na smrt, Mo­ra­ne Kom­lje­no­vić Kust un ba­reč Željke Ko­va­če­vić i Oblak Mi­ros­la­va Si­ka­vi­ce o Lu­ki Rit­zu li­gen­ci­ju i in­te­re­se gle­da­te­lja, da ne va­lja pov­la­đi­va­ti in­te­re­si­ma ma­ins­tre­am me­di­ja. Sa­mo će­mo ta­ko odr­ža­ti na ži­vo­tu onu mis­le­ću i kri­tič­ki nas­tro­je­nu pot­ku zdra­vo­ga gra­đan­skog druš­tva. Lju­de tre­ba mo­ti­vi­ra­ti na ak­tiv­no su­dje­lo­va­nje u važ­nim druš­tve­nim pro­ce­si­ma, ali i sen­zi­bi­li­zi­ra­ti ih za one ko­ji su gur­nu­ti na mar­gi­ne druš­tva”, sma­tra Mo­ra­na Kom­lje­no­vić.

Naj­poz­na­ti­ji brend Fa­de Ina za­si­gur­no je do­ku­men­tar­ni se­ri­jal Di­rekt, ka­rak­te­ris­ti­čan po to­me što je u nje­ga od po­čet­ka bi­lo uklju­če­no ne­ko­li­ko re- da­te­lja. Di­rekt je slu­žio kao svo­je­vr­s­na plat­for­ma za razvoj mla­dih auto­ra. Či­tav se­ri­jal je nje­go­vao ne­ku po­mak­nu­tu do­ku­men­tar­nu for­mu – sa­vr­še­nu za mla­de i neo­p­te­re­će­ne re­da­te­lje. Kroz nje­ga su se “pro­še­ta­la” ne­ka od da­nas zvuč­nih ime­na – Ro­bert Or­hel, Mi­ros­lav Si­ka­vi­ca, Ne­boj­ša Sli­jep­če­vić, Ljubo La­sić, Da­ni­el Ku­šan, Di­ja­na Bo­lan­ča, Hr­vo­je Ma­bić... U če­mu je taj­na priv­lač­nos­ti Di­rek­ta, Mo­ra­na Kom­lje­no­vić objaš­nja­va ri­je­či­ma: “Mis­lim da Di­rekt ne gu­bi na svje­ži­ni jer se ve­ći­nom ba­vi te­ma­ma ko­je su bez­vre­men­ske. Na be­skom­pro­mi­san i ne­uljep­ša­va­ju­ći na­čin go­vo­ri o ono­me što mla­de još uvi­jek za­ni­ma – go­vo­ri o sek­su­al­nos­ti, odras­ta­nju, pri­ja­telj­stvu, od­la­sku iz ro­di­telj­skog do­ma, za­poš­lja­va­nju, o lju­di­ma ko­ji že­le i či­ne ne­ku pro­mje­nu u vlas­ti­tim ži­vo­ti­ma i svi­je­tu u ko­jem ži­ve. Lju­di ko­je smo sni­ma­li kroz Di­rekt otva­ra­ju se na onim ra­zi­na­ma na ko­je se ni­smo na­vik­li. Ne skri­va­ju. Go­vo­re o se­bi bez uvi­ja­nja. Gle­da­telj ima osje­ćaj da sje­di uz pro­ta­go­nis­ta, da je on­dje, da ovaj (ili ova) upra­vo nje­mu go­vo­ri. Mis­lim da je to taj mag­ne­ti­zam ko­ji okru­žu­je Di­rekt. Is­to ta­ko, ima­li smo kroz go­di­ne i ne­ke te­me ko­je su u odre­đe­nom vre­me­nu bi­le

2 druš­tve­no an­ga­ži­ra­ne pri­če (1)

1

3

4

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.