U za pKo­utr­ra­toz­mi

Tekst Da­vid Fricke

Rolling Stone (Croatia) - - Hladno Pivo -

Tri da­na pri­je si­je­čanj­ske pre­mi­je­re na film­skom fes­ti­va­lu Sun­dan­ce, Co­urt­ney Love, udo­vi­ca pje­va­ča i gi­ta­ris­ta Nir­va­ne Kur­ta Co­ba­ina, u druš­tvu kće­ri Fran­ces Be­an Co­ba­in, je­di­nog dje­te­ta slav­nog pa­ra, po­gle­da­la je fi­nal­nu ver­zi­ju do­ku­men­tar­ca Kurt Co­ba­in: Mon­ta­ge of Heck, u pri­vat­noj dvo­ra­ni u Bur­ban­ku u Ka­li­for­ni­ji. On­dje je bio i Brett Mor­gen, sce­na­rist, re­ži­ser i pro­du­cent do­ku­men­tar­ca. Bi­la je to nez­god­na si­tu­aci­ja. 22-go­diš­nja Fran­ces već je vi­dje­la film jer je nje­go­va iz­vr­š­na pro­du­cen­ti­ca. Nje­zi­na maj­ka, ko­ja je pri­je osam go­di­na po­kre­nu­la pro­jekt ali se ni­je pet­lja­la u pro­duk­ci­ju, ni­je ga vi­dje­la. Fran­ces ka­že da ju je Love “za­mo­li­la da ga za­jed­no po­gle­da­ju jer je to mje­se­ci­ma od­ga­đa­la.” U dvo­ra­ni su za­jed­no sje­di­le na ka­uču – Fran­ces je maj­ci sje­di­la u kri­lu. 50-go­diš­nja Love pr­vi je put Mor­ge­nu pris­tu­pi­la 2007., sa že­ljom da sni­me dokumentarac o Kur­tu, 13 go­di­na na­kon što si je vo­đa Nir­va­ne odu­zeo ži­vot u trav­nju 1994., u vlas­ti­tom do­mu u Se­at­tleu. S ob­zi­rom na to da je bi­la odu­šev­lje­na Mor­ge­no­vim do­ku­men­tar­cem The Kid Stays in the Pic­tu­re iz 2002., po­nu­di­la mu je neo­gra­ni­čen pris­tup skla­di­štu u ko­jem su po­hra­nje­na Kur­to­va umjetnička dje­la, dnev­ni­ci i pri­vat­ne snim­ke. No pro­duk­ci­ja fil­ma se odu­ži­la jer se Love bo­ri­la s ne­čim što sad na­zi­va “tsu­na­mi­jem fi­nan­cij­skih i prav­nih lu­do­ri­ja”. Fran­ces, ko­ja je u do­ba Kur­to­ve smr­ti ima­la tek 20 mje­se­ci, na­pu­ni­la je 18 go­di­na 2010. Is­te se go­di­ne, pret­hod­no se do­go­vo­riv­ši s Love, vi­še an­ga­ži­ra­la oko uprav­lja­nja oče­vim na­s­lje­đem. To je zna­či­lo i da se pri­dru­ži­la Mor­ge­nu u us­kr­s­nu­ću nje­go­va do­ku­men­tar­ca. Mor­gen je na kra­ju, za po­tre­be fil­ma, in­ter­v­ju­irao Love, ali ni­je ima­la ni­kak­vu ure­đi­vač­ku ili sa­vje­to­dav­nu ulo­gu. Pro­mje­njiv od­nos Love i Fran­ces – do­dat­no za­kom­pli­ci­ran ne­ri­je­še­nom tu­gom, na­pe­tos­ti­ma s Kur­to­vom obi­te­lji, Lo­ve­inom bor­bom s dro­ga­ma i nje­zi­nom nes­tal­nom glaz­be­nom i film­skom ka­ri­je­rom – po­ne­kad bi dos­pio u trač-ko­lum­ne ili sud­ni­ce. Fran­ces tvr­di da su sa­da “ri­je­ši­le mno­ge pro­ble­me. Odras­la sam. I ona je odras­la”. No Love se pri­sje­ća da su se onaj dan u dvo­ra­ni za pro­jek­ci­ju po­ja­vi­li “snaž­ni osje­ća­ji. Stis­nu­le smo se na ve­li­kom ka­uču. I obje smo pla­ka­le.”

Mon­ta­ge of Heck tra­je dva sa­ta i 12 mi­nu­ta, a pre­mi­je­ra je za­ka­za­na za 4. svi­banj na HBO-u. Dokumentarac na ins­tin­k­ti­van i ha­zar­der­ski na­čin opi­su­je Kur­to­vih 27 go­di­na – ka­otič­nu ado­les­cen­ci­ju, si­lo­vi­tu sla­vu, ovis­nost o he­ro­inu i su­no­vrat u bez­na­đe – u ve­ći­ni slu­ča­je­va slu­že­ći se nje­go­vim umjet­nič­kim ra­do­vi­ma i ri­je­či­ma. De­mos­nim­ke pje­sa­ma i audio eks­pe­ri­men­ti (film je nas­lov do­bio pre­ma ko­la­žu sni­ma­ka na ka­se­ti iz 1988.); animirani Kur­to­vi cr­teži i is­po­vi­je­di u dnev­ni­ku; snim­lje­na pri­sje­ća­nja i intervjui, kao što je moj raz­go­vor s njim iz lis­to­pa­da 1993., za po­tre­be ve­li­kog in­ter­v­jua u Rol­ling Sto­neu. (Ni­su mi na­pla­ti­li ko­ri­šte­nje ma­te­ri­ja­la.) Tu su i obi­telj­ske snim­ke iz Kur­to­va dje­tinj­stva, ri­jet­ke snim­ke s nas­tu­pa Nir­va­ne i pro­nic­lji­vi ko­men­ta­ri ma­log kru­ga bli­skih pri­ja­te­lja, uklju­ču­ju­ći i nje­go­ve ras­tav­lje­ne ro­di­te­lje, Do­na Co­ba­ina i Wen­dy O’Con­nor.

Fran­ces se po­jav­lju­je u po­s­ljed­njih po­la sa­ta fil­ma, kao no­vo­ro­đen­če i dje­teš­ce. Na jed­noj kuć­noj snim­ci, ve­se­lo se brč­ka u ka­di, u Kur­to­vom druš­tvu. U dru­goj sce­ni, sje­di mu na kri­lu dok je šiša. Pla­če; Kurt Kurt Co­ba­in s tek ne­ko­li­ko mje­se­ci sta­rom kće­ri Fran­ces

Be­an 1993. go­di­ne (li­je­vo).

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.