Rock do­sjei Da­vi­da Duc­hov­nyja

Ima no­vu se­ri­ju, ro­man i oživ­lja­va “Do­sje X”. Ali za­pra­vo sa­mo že­li pje­va­ti

Rolling Stone (Croatia) - - ROCK & ROLL -

DO PRI­JE NE­KO­LI­ko go­di­na Da­vid Duc­hov­ny ni­kad ni­je svi­rao gi­ta­ru i je­dva da je pje­vao i jed­nu no­tu, ot­ka­ko ni­je pro­šao na audi­ci­ji za zbor kad je bio dje­čak. Ta­ko da je bio iz­ne­na­đen, kao i svi os­ta­li, kad je po­čeo sni­ma­ti ne­što što je is­pao do­bar, tek­s­tu­al­no oštar de­bi­tant­ski al­bum po­ma­lo u sti­lu Wil­ca, Hell or Hig­hwa­ter, ko­ji je objav­ljen 12. svib­nja. Sve je po­če­lo na­kon što se ra­zveo od su­pru­ge Tee Le­oni, pa je imao mno­go slo­bod­nog vre­me­na na ko­je ni­je na­vi­kao, ia­ko je s biv­šom su­pru­gom pre­uzeo za­jed­nič­ku skrb za nji­ho­ve dvo­je dje­ce. “Po­mis­lio sam da bih mo­žda mo­gao na­uči­ti svi­ra­ti gi­ta­ru ka­ko bih se za­ba­vio”, ka­že Duc­hov­ny, ko­ji ima nas­lov­nu ulo­gu u NBC-je­voj se­ri­ji, Aqu­ari­us (od 28. svib­nja), a snimit će i šest no­vih epi­zo­da

Jed­na od tvo­jih pje­sa­ma na­pa­da Bo­ba Dyla­na zbog to­ga što ra­di rek­la­me – to je vr­lo odvaž­no za de­bi­tant­ski al­bum.

Da sam na nje­go­vom mjes­tu, ne bi mi bi­lo važ­no što ja mis­lim. To mi je doš­lo na­kon što sam gle­dao Su­per Bowl s dje­com, a šo­vi­ni­zam i sra­nja Ame­ri­ka über al­les su mi se ga­di­la. Za me­ne, Dylan je na­čin da uđeš u glaz­bu. Dra­go mi je da mo­že za­ra­đi­va­ti. Mis­lim da mo­že što god po­že­li, za me­ne je naj­bo­lji za­uvi­jek.

Tvoj glas sli­či gla­su li­ka iz Na­ti­ona­la.

Ako moj glas zvu­či kao iči­ji, shva­tit ću to kao kompliment ( smi­je se). Pje­va­njem sam htio saz­na­ti što će je­be­no iz­a­ći kad otvo­rim us­ta? To mi ni­je pri­rod­no.

Ka­ko je pro­šao pr­vi dan u stu­di­ju?

Groz­no. U jed­nom tre­nut­ku, sa­mo sam le­žao na po­du is­pod mi­kro­fo­na i vi­kao da je sve ovo bi­la po­gre­ška.

S ko­jim si pje­sma­ma po­čeo svi­ra­ti gi­ta­ru?

Pje­sma­ma Be­atle­sa, Lo­ua Re­eda, The Ban­da, Pet­tyje­vim – kla­sič­ni bje­lač­ki rock. Vo­lim funk 70-ih, ali još ni­sam do­volj­no do­bar da ga svi­ram. Ali na­dam se, za go­di­nu da­na ili ma­lo vi­še, da ću pos­ti­ći te jazz akor­de i obja­vi­ti tri­bu­te al­bum ben­da Sly and the Fa­mily Sto­ne.

Ko­li­ko mi­to­lo­gi­je iz “Do­sjea X” se mo­žeš od­mah sje­ti­ti?

Ja­ko ma­lo. Mis­lim da bi­smo Gil­li­an (An­der­son) i ja vje­ro­jat­no tre­ba­li po­ha­đa­ti po­prav­ni te­čaj kod Chri­sa Car­te­ra ili ne­ko­ga tko ima in­ter­net­sku fan stra­ni­cu.

Ka­kav je osje­ćaj kad te lik Foxa Mul­de­ra sli­je­di sve ove go­di­ne?

U jed­nom je tre­nut­ku bi­lo frus­tri­ra­ju­će i bo­jao sam se da će mi uvi­jek da­va­ti is­tu ulo­gu. Sa­da je sa­mo smi­ješ­no. Tre­bao sam pje­va­ti proš­li tje­dan, a u New Yor­ku sam do­bio naj­bo­lje po­hva­le, kad je ne­ki tip re­kao: “Oh, sra­nje! Svi­ma poz­na­ti lik iz Do­sjea X!” Ta­ko vo­lim raz­miš­lja­ti o se­bi: svi­ma poz­na­ti lik iz Do­sjea X.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.