Dje­ca kao sr­ce te­atra

Ple­sač Ma­ti­ja Fer­lin go­vo­ri o no­vom dram­skom ko­ma­du

Rolling Stone (Croatia) - - ROCK & ROLL -

KO­RE­OGRAF, GLU­mac, re­da­telj i ple­sač Ma­ti­ja Fer­lin u za­gre­bač­kom HNK svo­jim je autor­skim pro­jek­tom “Mi smo kra­lje­vi a ne lju­di” iz­a­zvao ve­li­ku po­zor­nost pu­bli­ke. U raz­go­vo­ru za Rol­ling Sto­ne go­vo­ri o in­s­pi­ra­ci­ji za pred­sta­vu ko­ja je nas­ta­la iz dje­čjih raz­go­vo­ra, po­lo­ža­ju ple­sa u Hr­vat­skoj i pla­no­vi­ma.

GLUM­CI IGRA­JU DJE­CU

Fer­lin (u kru­gu) je re­da­telj pred­sta­ve “Mi smo kra­lje­vi a ne lju­di” u

ko­joj glum­ci (go­re) iz­go­va­ra­ju dje­čje is­ka­ze

U pred­sta­vi “Mi smo kra­lje­vi a ne lju­di” glum­ci igra­ju dje­cu. Ot­kud in­s­pi­ra­ci­ja za to i ko­ja je bi­la ide­ja pred­sta­ve?

Toč­ni­je re­če­no, glum­ci iz­go­va­ra­ju dje­čje is­ka­ze, od­go­va­ra­ju na pi­ta­nja odras­lih. U svo­jim ka­za­liš­nim pro­jek­ti­ma za is­ho­di­šte obič­no uzi­mam ne­ki oblik po­ma­ka cen­tral­nih ka­za­liš­nih pos­tav­ki, obič­no “po­mak­nem” ne­ke pa­ra­me­tre je­zi­ka ili po­kre­ta i iz tog po­mak­nu­tog sta­nja ula­zim u ono što mi se u iz­ved­be­nim umjet­nos­ti­ma či­ni naj­važ­ni­jim, a to je pro­ces ra­da. Ide­ja za ovu pred­sta­vu doš­la mi je pre­ko mog bra­ta Ma­uri­ci­ja ko­ji je du­go skup­ljao od­go­vo­re, ma­le di­ja­lo­ške struk­tu­re svo­jih si­no­va Pe­pea i Pi­ja, da bi na­kon ne­ko­li­ko go­di­na, na ini­ci­ja­ti- vu Da­ni­je­la Že­že­lja i Sta­nis­la­va Ha­bja­na, iz­dao sli­kov­ni­cu ko­ja se te­me­lji na nji­ho­vim re­če­ni­ca­ma. On­da sam shva­tio da je dje­čji is­kaz ne­vje­ro­ja­tan scen­ski ma­te­ri­jal, mno­go iz­a­zov­ni­ji od pos­to­je­ćih dram­skih pred­lo­ža­ka, ne­pre­dvid­ljiv, lu­ci­dan, is­to­vre­me­no okru­tan i nje­žan. U pred­sta­vi ko­ris­ti­mo trans­krip­te sni­ma­ka Mla­de­na Ku­še­ca, ko­ji je pra­vi ve­te­ran u in­ter­v­ju­ira­nju dje­ce, svi se vje­ro­jat­no sje­ća­ju ili još uvi­jek pra­te le­gen­dar­nu emi­si­ju “Bi­je­la vra­na” na Hr­vat­skom ra­di­ju. Ko­ris­ti­li smo i ulom­ke iz knji­ge ta­li­jan­skog nas­tav­ni­ka Mar­cel­la D’Or­te i sli­kov­ni­cu i film Di­ja­ne Bo­lan­če Pa­ulić. Ti su nam ma­te­ri­ja­li bi­li ne­iz­mjer­no važ­ni u grad­nji pred­sta­ve, omo­gu­ći­li su nam di­rek­tan “ulaz” u svi­jet dje­čje ma­šte.

Sma­tra­te li da je dje­čji tekst iz­go­vo­ren kroz odras­lu oso­bu shva­ćen oz­bilj­ni­je i da li in­ter­pre­ta­ci­ja odras­le oso­be mi­je­nja po­ru­ku tek­s­ta?

Za me­ne je naj­ve­ća vri­jed­nost ra­da na ovom pro­jek­tu pro­izaš­la upra­vo iz či­nje­ni­ce da dje­čjoj lo­gi­ci ni­smo pris­tu­pa­li kao ne­če­mu što je neo­z­bilj­no, ne­go kao ne­če­mu što je dje­čja in­ter­pre­ta­ci­je lo­gi­ke odras­lih. Ka­da se to­me ta­ko pris­tu­pi, iz to­ga iz­ra­nja ne­ki sa­svim no­vi oblik ra- zu­mi­je­va­nja se­be, dru­gih lju­di, oko­li­ne i svi­je­ta. I u tom slu­ča­ju po­ru­ka os­ta­je ne­pro­mi­je­nje­na, no svi­jest o dje­čjem na­či­nu raz­miš­lja­nja i ne­dos­tat­ku dje­čje ne­po­sred­nos­ti u na­ma odras­li­ma je pod po­ve­ća­lom.

Što mis­li­te o po­lo­ža­ju su­vre­me­nog ple­sa na hr­vat­skoj kul­tur­noj sce­ni?

Ona iz go­di­ne u go­di­nu ras­te, po­naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći lju­di­ma ko­ji je či­ne. Ples­na umjet­nost na na­šoj sce­ni u svo­je­vr­s­nom je pa­ra­dok­su jer je jed­na od naj­pre­poz­nat­lji­vi­jih i naj­pla­si­ra­ni­jih umjet­nič­kih dis­ci­pli­na u europ­skom kon­tek­s­tu, dok se u Hr­vat­skoj bo­ri s ne­do­volj­nom fi­nan­cij­skom i pro­duk­cij­skom pot­po­rom. En­tu­zi­ja­zam, pre­da­nost, po­niz­nost i ne­umor­na strp­lji­vost ključ su us­pje­ha ples­ne sce­ne u Hr­vat­skoj. Ta­ko ne tre­ba bi­ti i to ni­je jed­ni re­cept za us­pjeh jed­ne umjet­nič­ke dis­ci­pli­ne i nje­nu pre­poz­nat­lji­vos­ti? Da­nas se sko­ro sva­ki po­ziv, za­ni­ma­nje i po­sao na­la­ze u iz­a­zov­noj si­tu­aci­ji, no ne bi tre­ba­lo uma­nji­va­ti zna­čaj i važ­nost kul­tu­re i umjet­nos­ti, us­pr­kos to­me što nas dr­ža­va, Vla­da i nje­no nez­na­nje da ri­je­ši kri­zu stav­lja u ne­za­hva­lan po­lo­žaj da ne­pres­ta­no mo­raš oprav­da­va­ti svoj po­ziv.

Mis­li­te li da su ples­ne ško­le u Hr­vat­skoj do­volj­no kva­li­tet­ne da obra­zu­ju pro­fe­si­onal­ne ple­sa­če ili je na­kon odre­đe­nog stup­nja po­treb­no usa­vr­ša­va­nje u ino­zem­s­tvu?

Du­go­iš­če­ki­va­ni, no­vo­tvo­re­ni Od­sjek ple­sa na Aka­de­mi­ji dram­skih umjet­nos­ti u Za­gre­bu de­fi­ni­tiv­no olak­ša­va pro­fe­si­onal­nu edu­ka­ci­ju mla­dih, no bi­lo ko­je umjet­nič­ko usa­vr­ša­va­nje ne pres­ta­je s di­plo­mom u ru­ci. Za me­ne je sva­ki no­vi pro­ces, sva­ka no­va su­rad­nja još je­dan vid usa­vr­ša­va­nja i otva­ra­nja ne­do­ku­či­vog ho­ri­zon­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.