Nor­dij­ska tak­ti­ka

DRA­GO MUNJIZA

Rolling Stone (Croatia) - - EKONOMIJA -

MA­LO­PRO­DA­JA I VE­le­pro­da­ja su uvjer­lji­vo naj­ve­će dje­lat­nos­ti u Hr­vat­skoj. Za­jed­no su u 2014. go­di­ni os­tva­ri­le pre­ko 105 mi­li­jar­di ku­na pri­ho­da, s pre­ko 1,5 mi­li­jarde ku­na do­bi­ti pri­je opo­re­zi­va­nja (EBT mar­ža) i ima­ju vi­še od 76 ti­su­ća za­pos­le­nih. U od­no­su na 2013. ukup­ni pri­hod tr­go­va­ca je pao za pre­ko 1,5 mi­li­jarde ku­na, ali mu je zna­čaj­no na­ras­la pro­fi­ta­bil­nost u od­no­su na zad­nje dvi­je go­di­ne, sko­ro za dvos­tru­ko, a broj za­pos­le­ni­ka se u sek­to­ru sma­njio za oko 2000. Vr­lo slič­ni re­zul­ta­ti iz 2013. pos­tig­nu­ti su u tim sek­to­ri­ma i u 2012., pa mo­že­mo za­klju­či­ti da us­pr­kos kri­zi po­troš­nje (vid­lji­voj iz pa­da pri­ho­da) do­la­zi do kon­so­li­da­ci­je pro­fi­ta­bil­nos­ti (ko­je je za po­du­zet­ni­ke je­dan od bit­ni­jih “dri­ve­ova” za po­kre­ta­nje pos­lo­va­nja), ko­ja se pos­ti­že ve­ćom ra­ci­onal­noš­ću (ma­nji tro­ško­vi i ula­ga­nja, ma­nji broj za­pos­le­ni­ka i ma­nja pro­sječ­na pla­ća) pos­lo­va­nja, kao i kon­so­li­da­ci­jom (in­te­gra­ci­jom pos­lo­va­nja), a ma­njim di­je­lom i ši­re­njem pro­daj­ne mre­že.

U ovu ši­ru sli­ku kva­li­tet­no se uk­la­pa i pos­lov­na pri­ča jed­nog od naj­ve­ćih nor­dij­skih ula­ga­ča u Hr­vat­sku, inves­ti­cij­skog fon­da EELD AS iz norveškog Os­la. Po­red os­ta­lih pro­je­ka­ta u Hr­vat­skoj, fond je vlas­nik i shop­ping cen­tra Lu­mi­ni u Do­njem Kne­gin­cu po­red Va­ra­ždi­na. Da ni­je la­ko “po­mi­ri­ti” sje­ver i jug Eu­ro­pe bi­lo je vid­lji­vo na po­čet­ku pos­lo­va­nja 2011. go­di­ne, ka­da je cen­tar otvo­ren, ali ni­je do­volj­no po­pu­njen (ia­ko je za to bi­la za­du­že­na jed­na od poz­na­ti­jih tvrt­ki spe­ci­ja­li­zi­ra­nih za taj biz­nis), sa sa­mo ne­ko­li­ko bit­nih bran­do­va. Pad po­troš­nje i gos­po­dar­ska kri­za do­dat­no su us­po­ri­li sprem­nost ve­li­kih bran­do­va da uđu u sve shop­ping cen­tre (tih go­di­na u Hr­vat­skoj ih se otva­ra­lo ot­pri­li­ke 11 go­diš­nje) i kom­bi­na­ci­ja lo­šeg taj­min­ga i no­vog, dru­ga­či­jeg tr­ži­šta uz­ro­ko­va­li su stag­na­ci­ju sve do 2014. Ia­ko se či­ni na ni­je važ­no ima li u Hr­vat­skoj je­dan vi­še ili je­dan ma­nje šo­ping cen­tar, na lo­kal­nom ni­vou je ta­kav pro­jekt vr­lo bi­tan. Sa­mo je ko­mu­nal­na nak­na­da ko­ja je pla­će­na op­ći­ni Do­nji Kne­gi­nec iz­no­si­la pre­ko 12 mi­li­ju­na ku­na, a uz pu­nu po­pu­nje­nost cen­tra u nje­mu je za­pos­le­no mi­ni­mal­no 500 lju­di, uz do­dat­nu za­pos­le­nost do­bav­lja­ča us­lu­ga. U tom di­je­lu Hr­vat­ske, u 4 žu­pa­ni­je, u okru­že­nju od 45-60 mi­nu­ta vož­nje ži­vi pre­ko 1,5 mi­li­ju­na lju­di i ne­ma dru­gih ve­li­kih cen­ta­ra. Dak­le, cen­tar ima i zna­čaj­nu funk­ci­onal­nost, s bran­do­vi­ma kao što su H&M, DM, Ci­nes­tar, Far­ma­ci­ja i os­ta­li svjet­ski poz­na­ti i lo­kal­ni bran­do­vi. Slič­nu “ko­njun­k­tu­ru” pro­la­zi­la je i ve­ći­na šo­ping cen­ta­ra u Hr­vat­skoj iz­van Za­gre­ba, jer je po­treb­no ne­ko­li­ko go­di­na (mi­ni­mal­no dvi­je) da bi cen­tar za­ži­vio i da bi ga kup­ci pri­hva­ti­li. A po­seb­no je te­ško ka­da taj pro­ces za­poč­ne u vri­je­me pa­da po­troš­nje i gos­po­dar­ske kri­ze ko­ja po­tro­ša­če “si­li” na ra­ci­onal­nost i na to da ku­pu­ju naj­nuž­ni­je, zbog ne­ima­šti­ne ili zbog šted­nje uzor­ko­va­ne ne­iz­vjes­nom bu­duć­noš­ću!

Ka­ko je u sva­ko­me cen­tru po­treb­no ima­ti dva “si­dra” tr­go­vi­ne ko­je priv­la­če kup­ce, je­dan od njih je uvi­jek Za­ra ili H&M, a dru­gi je mar­ket hra­ne, naj­češ­će Kon­zum ili In­ter­s­par. Tak­va si­dra su je­dan od naj­ve­ćih ma­ma­ca za po­ten­ci­jal­ne po­tro­ša­če, uz kva­li­te­tan miks os­ta­lih tr­go­vi­na, do­bru pri­sut­nost res­to­ra­na/ka­fi­ća/ dje­čjih igra­oni­ca i spe­ci­ja­li­zi­ra­na do­ga­đa­nja u or­ga­ni­za­ci­ji šo­ping cen­tra (kon­cer­ti, saj­mo­vi, iz­lož­be, na­tje­ca­nja) ko­ja se do­ga­đa­ju vi­ken­dom. Lu­mi­ni je us­pio po­pu­ni­ti cen­tar s pre­ko 90 pos­to po­pu­nje­nos­ti, do­ves­ti kva­li­tet­no si­dro H&M, te oži­vje­ti hi­per­mar­ket hra­nom (Vic­tus Lu­mi­ni), u su­rad­nji s lo­kal­nim po­du­zet­ni­ci­ma, mes­ni­com Go­tić i pe­kar­ni­com EKOS ko­ja po­kre­će pro­izvod­nju bez­glu­ta­min­skih pe­kar­skih pro­izvo­da te Kne­gi­neč­kom hi­žom, ko­ja se na­la­zi na po­pi­su top 20 res­to­ra­na u sje­ve­ro­za­pad­noj Hr­vat­skoj. Ne­uobi­ča­je­no za tr­go­vač­ke cen­tre, upra­vo zbog vlas­niš­tva hi­per­mar­ke­ta Vic­tus Lu­mi­ni, Lu­mi­ni se “ši­ri” u žu­pa­nij­ske cen­tre s ma­lim for­ma­tom tr­go­vi­na (VIKI+ kon­cept), ko­ji u stam­be­nim kvar­to­vi­ma do­no­se nor­dij­sko/me­di­te­ran­sku fu­zi­ju kon­cep­ta ma­lo­pro­da­je hra­nom.

Dak­le, i u vri­je­me naj­ve­će kri­ze po­troš­nje, uz re­la­tiv­no ne­us­pje­šan po­če­tak mo­gu­će je u Hr­vat­skoj iz­bo­ri­ti se da stra­na ula­ga­nja ne za­vr­še na pu­tu ka lo­ši­jem sce­na­ri­ju, ne­go da u su­rad­nji s lo­kal­nim po­du­zet­ni­ci­ma i ko­ope­ra­tiv­nim lo­kal­nim vlas­ti­ma, omo­gu­će za­pos­le­nost (500 lju­di), pri­sut­nost svjet­skih bran­do­va, kino-pred­sta­ve, kon­cer­te (Ni­na Ba­drić na go­diš­nji­ci), stol­no­te­ni­ske, ma­lo­no­go­met­ne i IT ga­ming tur­ni­re.

Što či­ni raz­li­ku? Uvi­jek su to lju­di, i na stra­ni inves­ti­to­ra i na stra­ni za­pos­le­ni­ka i lo­kal­nih po­du­zet­ni­ka/uprav­lja­ča. Ka­ko sam već tre­ću go­di­nu invol­vi­ran na stra­te­škoj, ali i na ope­ra­tiv­noj ra­zi­ni u pro­jekt, iz pr­ve ru­ke mo­gu svje­do­či­ti ko­li­ko je ma­lo po­treb­no da inves­ti­ci­je “kre­nu u kri­vo” te da nas­ta­ne ra­zo­ča­ra­nje s obje stra­ne, ia­ko ve­ći­na su­di­oni­ka ima do­bre na­mje­re i ula­žu ve­li­ka sred­stva/ener­gi­ju u pro­jekt. Bit­ne do­bre oso­bi­ne su­di­oni­ka su strp­lji­vost, pro­fe­si­onal­nost i stručnost te ra­zu­mi­je­va­nje na­či­na pos­lo­va­nje u obje zem­lje - Nor­ve­ške s jed­nom od mo­men­tal­no naj­ve­ćih mo­guć­nos­ti za inves­ti­ra­nje, ali s du­bo­ko ugra­đe­nom ra­ci­onal­noš­ću u pos­lo­va­nju i dnev­nom ži­vo­tu, i Hr­vat­ske s tre­nut­no lo­šom pos­lov­nom ko­njun­k­tu­rom i imi­džem, ali re­la­tiv­no jef­ti­nom rad­nom sna­gom (10 pu­ta jef­ti­ni­jom) želj­nom us­pje­ha i kli­mom ko­ja se ne­ko­me tko do­la­zi iz zem­lje gdje 300 da­na pa­da ki­ša/sni­jeg či­ni kao raj na Zem­lji.

Ako se vra­ti­mo na po­če­tak ko­lum­ne, re­zul­ta­ti tr­go­vač­kom sek­to­ra uka­zu­ju na to da Hr­va­ti sve vi­še ko­ris­te, po­se­bi­ce u pri­vat­nom sek­to­ru, “nor­dij­sku” tak­ti­ku ra­ci­onal­nos­ti i šted­nje, a proš­lo­go­diš­nje lje­to u Os­lu i oko­li­ci je bi­lo jed­no od naj­ljep­ših i naj­to­pli­jih, s ne­uobi­ča­je­no “me­di­te­ran­skim” ugo­đa­jem na sje­ve­ru Eu­ro­pe: Skan­di­nav­ci po­či­nju uži­va­ti u bla­go­da­ti­ma europ­skog ju­ga bez po­tre­be da i fi­zič­ki ta­mo ot­pu­tu­ju.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.