AU­DI S1

Ma­len, ži­va­han, s po­go­nom na sve ko­ta­če. Topge­ar odveo je Au­di S1 na eks­plo­ziv­nu vož­nju nor­dij­skim ces­ta­ma

Top Gear - - SADRŽAJ - NA­PI­SAO: PA­UL HORRELL / FO­TO­GRA­FI­JE: BAR­RY HAYDEN

Slav­na oz­na­ka po­nov­no ži­vi. 231 konj­ska sna­ga, po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča i za­ba­va mo­že po­če­ti

“NA GU­MA­MA IMA­MO ČAV­LI­ĆA VI­ŠE OD KLA­SIČ­NOG TROKRILNOG OR­MA­RA”

Iz­gle­da da je ovo kraj ces­te jer is­pred nas vi­so­ka, ma­siv­na če­lič­na kliz­na ogra­da ko­ja blo­ki­ra ces­tu. Pra­vo ra­zo­ča­ra­nje jer vo­zim već sa­ti­ma i sa­mo me ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra di­je­li od mog odre­di­šta, ma­le­nog oto­ka s dru­ge stra­ne mos­ta ko­ji šti­ti ogra­da. Za­us­ta­vio sam S1. Nig­dje ni­ko­ga što je u re­du jer ci­je­li dan iz­bje­ga­va­mo lju­de. A za­tim su se vra­ta otvo­ri­la kao da je na njih dje­lo­va­la ne­ka ne­vid­lji­va si­la. Kra­do­mi­ce gle­da­ju­ći oko se­be, proš­li smo kroz vra­ta. Ni­je da smo u bi­je­gu pred za­ko­nom, ali ni­je ni da bi­smo smje­li bi­ti ov­dje. Au­di nam je po­su­dio svoj no­vi S1 u sre­diš­njoj Šved­skoj na­kon što smo se do­go­vo­ri­li da će­mo ga ma­lo tes­ti­ra­ti u snjež­nim uvje­ti­ma u ne­po­sred­noj bli­zi­ni i za­tim vra­ti­ti. Na­rav­no da smo htje­li ot­kri­ti ka­kav je i na asfal­tu. Dok su mi uru­či­va­li klju­če­ve auto­mo­bi­la, ja sam pro­mr­ljao da ću se pri­dr­ža­va­ti do­go­vo­ra po­ku­ša­va­ju­ći ne us­pos­tav­lja­ti kon­takt oči­ma jer sam znao da kad se do­volj­no da­le­ko od­mak­nem, is­pred me­ne je du­ga vož­nja niz pros­trans­tva po­lu­oto­ka Scan­diwe­gi­an do oba­le Atlan­ti­ka u Nor­ve­škoj gdje je to­pli­je i ne­ma sni­je­ga, prem­da je vlaž­ni­je, vje­tro­vi­ti­je i de­pre­siv­ni­je. S1 je prik­la­dan auto­mo­bil za bi­jeg jer je ma­len, ima sna­žan mo­tor i iz­nim­ne spo­sob­nos­ti. Nje­gov okret­ni mo­ment i sna­ga nas­ta­la u mo­to­ru s tur­bo­pu­nja­čem jam­či da će po­gon qu­at­tro sva če­ti­ri ko­ta­ča za­li­je­pi­ti za bi­lo ko­ju pod­lo­gu. Us­to, oprem­ljen je gu­ma­ma ko­je na­li­ku­ju oni­ma na iz­vor­nom Au­di­ju S1, auto­mo­bi­lu Gru­pe B, kad je ju­rio za­le­đe­nim ces­ta­ma u Mon­teu. Na gu­ma­ma ima­mo vi­še čav­li­ća od pro­sječ­nog trokrilnog or­ma­ra. Pri­ti­sak pal­cem na elek­tro­po­kre­tač bu­di poz­na­ti VW-ov dvo­li­tre­ni FSI mo­tor s tur­bo­pu­nja­čem i pro­mje­nji­vim otva­ra­njem ven­ti­la ko­ji ra­zvi­ja 234 KS i 370 Nm okret­nog mo­men­ta. Taj je mo­tor iz­vr­stan u Gol­fu GTI, pa čak i u Q5 te za­si­gur­no i u A1 (od 0–100 km/ h mu tre­ba sa­mo 5,8 s). U praz­nom ho­du mo­tor se gla­sa sla­baš­nim mrm­lja­njem. Za­va­lio sam se u Re­ca­ro­vo sje­da­lo, na­mjes­tio gri­ja­nje sje­da­la i pri­tis­nuo spoj­ku. Spoj­ku? Da, ovaj je model li­šen svih teh­ni­ka­li­ja. Ne­ma S-tro­nic mje­nja­ča, ka­me­ra, ra­da­ra ili ak­tiv­nog uprav­lja­ča. Po­ve­za­nost vo­za­ča s ces­tom ni­je na­gr­đe­na di­gi­tal­nim sus­ta­vi­ma. Što­vi­še, ima čak i pra­vu ruč­nu koč­ni­cu ko­ju mo­ra­te osob­no po­vu­ći. U ovom ma­lom auto­mo­bi­lu vo­zač je smje­šten vi­so­ko što je iz­vr­s­no kad na­mje­ra­va­te ju­ri­ti po sni­je­gom i le­dom oko­va­nim šum­skim šljun­ča­nim ces­ta­ma ko­je nam slu­že za bi­jeg od Au­di­je­vih lju­di. No to ta­ko­đer zna­či da mo­ram bi­ti opre­zan u vož­nji. Pr­vi pri­ti­sak na gas i sva če­ti­ri ko­ta­ča gu­be pri­anja­nje. Uči­ni­te li is­to u za­vo­ju i uklju­čit će se sre­diš­nji di­fe­ren­ci­jal, straž­nji ko­ta­či iz­gu­be pri­anja­nje i straž­nji kraj poč­ne drif­ta­ti. Sred­nja pos­ta­va sus­ta­va ESP omo­gu­ću­je vam vr­lo jed­nos­tav­no driftanje. No ne smi­jem se opus­ti­ti jer ces­ta ni­je po­sve bez pro­me­ta. Osim što mo­ram pa­zi­ti na div­ljač ko­ja vo­li pre­tr­ča­va­ti ces­tu, mo­ram pa­zi­ti i na jed­nog li­ka ko­ji ju­ri ces­tom (valj­da se pri­pre­ma za ne­ko na­tje­ca­nje) na sa­oni­ca­ma ko­je vu­ku ha­ski­ji. Skre­nuo sa za­tim na glav­nu ces­tu ko­ja je, na­sre­ću, po­sve praz­na. Kre­nuo sam pre­ma za­pa­du. Pro­ći će mno­go vre­me­na pri­je ne­go se ne­što do­go­di. Ces­ta je vr­lo ši­ro­ka i okru­že­na šu­mom, a za­vo­ji to­li­ko ši­ro­ki i du­gi da ih uop­će ne za­mje­ću­je­te. Sa­vr­še­ni kra­jo­lik – si­vo ne­bo, svi­je­tlo­si­vi sni­jeg, tam­no­si­ve sti­je­ne, si­vo­smeć­kas­ta po­lja, si­vo­ze­len­kas­ta ma­ho­vi­na i žu­ti Au­di. Po­vre­me­no smo mo­ra­li us­po­ri­ti dok smo pro­la­zi­li kroz ma­la

na­se­lja na­zi­va po­put Blud­di­hell ili Skrøtum a ko­ja sa­či­nja­va­ju tu­cet ili vi­še nas­ta­nje­nih ku­ća oblo­že­nih cr­ve­nim ili žuč­kas­tim plo­ča­ma te ne­ko­li­ko de­rut­nih. Tu i ta­mo ugle­da­mo kak­vu ma­nju cr­k­vi­cu. Uz ces­tu su uvi­jek grob­lja ko­ja se pros­ti­ru na ve­ćim po­vr­ši­na­ma, ne za­to što mno­go lju­di ži­vi u se­li­ma, već za­to što je to po­s­ljed­nje po­či­va­li­šte ci­je­lih obi­te­lji una­zad ne­ko­li­ko na­ra­šta­ja. To su vje­ro­jat­no bi­li lju­di ko­ji su bi­li za­do­volj­ni ži­vo­tom ko­ji se sas­to­jao sa­mo od naj­nuž­ni­jeg. Na­po­s­ljet­ku smo ugle­da­li vi­so­ki ma­siv oko­van sni­je­gom i ubr­zo je po­če­la pa­da­ti su­s­njež­ni­ca. No ako će­mo se dr­ža­ti pla­na, na­kon vrha ma­si­va če­ka­ju nas to­pli­ji vre­men­ski uvje­ti. Sni­jeg je na­po­s­ljet­ku iz­gu­bio bit­ku pro­tiv na­iz­gled ne­pre­kid­ne ki­še. U Nor­ve­šku smo uš­li na gra­nič­nom pri­je­la­zu, ali ces­te su i da­lje bi­le sa­blas­no praz­ne. Spus­ti­li smo se u ri­ječ­ni kla­nac iz­me­đu si­vo­pla­ve ri­je­ke i pla­vo­si­vih sti­je­na i shva­ti­li da sni­je­ga vi­še ne­ma. Us­to, ces­ta je po­če­la vi­ju­ga­ti, a S1 nam ot­kri­va­ti dje­li­će ono­ga što mo­že. No čeka nas ne­što još bo­lje. Kad smo sti­gli do oba­le, kre­nu­li smo pre­ma sje­ve­ru i kop­ne­nim po­dru­čji­ma ko­ja usi­je­ca­ju fjord Tron­d­he­im. Ces­te su uske, ali pre­gled­ne te pre­pu­ne za­vo­ja ko­ji vo­de do oko­mi­tih, ali i vo­do­rav­nih rav­ni­ca. Na ovim se ces­ta­ma Au­di po­ka­zao sa­vr­še­nim. Mo­tor od­li­ku­je ši­rok ras­pon okret­nog mo­men­ta, na­kon 3000 o/ min vi­še ne osje­ća­te tur­bo­ru­pu i pos­ta­je sve ugla­đe­ni­ji i oš­tri­ji ka­ko se pri­mi­če­te 6000 o/min. Gla­sa­nje is­pu­ha ni­je ni­šta po­seb­no, prem­da je ma­lo glas­ni­je u na­či­nu ra­da Dyna­mic. I da, spus­tio sam pro­zo­re u sva­kom tu­ne­lu da po­sve upi­jem i uži­vam u zvu­ku is­pu­ha. Hod mje­nja­ča je kra­tak, a rad­nje spoj­ke i ga­sa do­bro mo­du­li­ra­ne za za­do­vo­lja­va­ju­ća pre­ba­ci­va­nja. Bi­lo ka­ko bi­lo, za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj kri­vu­lji okret­nog mo­men­ta br­zi­ne

mo­že­te pre­ba­ci­va­ti kad nis­te pre­za­pos­le­ni s mje­nja­čem. Na jed­no­trač­noj ces­ti za vož­nju su vam do­volj­ne pr­ve tri br­zi­ne, a os­ta­le slu­že za opu­šta­nje, osim ako ne vo­zi­te auto­ces­tom. Na vi­šim br­zi­na­ma ima­te do­jam da gu­me dro­be ces­tu. Dok se za­hva­lju­ju­ći nji­ma vož­nja po le­du či­ni po­put vož­nje asfal­tom, na asfal­tu ima­te do­jam kao da vo­zi­te po le­du, od­nos­no spo­ri­je i ner­voz­ni­je re­agi­ra­ju ako ste pre­me­ka­ni s ga­som. Naj­bo­lje je bi­ti od­lu­čan s uprav­lja­čem i on­da je sve u re­du prem­da su čak i tad ra­zi­ne pri­anja­nja vr­lo sla­be, ali S1 kao da se na to ne oba­zi­re. Uprav­ljač je elek­trič­ni ser­vo i ri­ječ je o re­di­zaj­ni­ra­noj ina­či­ci iz pri­jaš­njeg mo­de­la. Na mas­nim i mo­krim po­vr­ši­na­ma po­put ovih do­bro opo­na­ša hi­dra­ulič­ni uprav­ljač i so­lid­no pre­no­si po­vrat­ne in­for­ma­ci­je o po­čet­nom bla­gom po­du­prav­lja­nju pred­njih ko­ta­ča. U re­du, ri­je­ši­li smo ulaz u za­voj, a za pro­la­zak sre­di­nom za­vo­ja i iz­la­zak do­volj­no je os­lo­ni­ti se na sna­gu, osje­ti­ti ka­ko se rav­no­te­ža pre­mje­šta na straž­nji kraj i smi­re­no pro­ju­ri­ti. Rav­no­te­ža okret­nog mo­men­ta iz­me­đu pred­njih i straž­njih ko­ta­ča elek­tro­nič­ki se nad­zi­re, a os­nov­na ras­po­dje­la okret­nog mo­men­ta pu­tem koč­ni­ca, prem­da ni­ti jed­no ni­je odveć so­fis­ti­ci­ra­no ne­go transparentno i pri­rod­no. Gum­bom Dyna­mic ta­ko­đer mi­je­nja­te pos­ta­ve po­de­si­vih amor­ti­ze­ra, ali vr­lo pro­fi­nje­no. Mo­žda kad bi pu­nom br­zi­nom ule­tje­li u su­hi za­voj ne bi bi­lo lo­še da su amor­ti­ze­ri ma­lo tvr­đi, no iz­gle­da da im ovi uvje­ti ne pred­stav­lja­ju pre­ve­lik pro­blem. Sama vož­nja je tvr­da, čak i kru­ta, ali i do­volj­no oš­tra. Mo­žda ko­či­oni di­sko­vi i je­su iz­ra­đe­ni po mje­ri, no či­ne mi se pre­ma­li­ma. Što­vi­še, straž­nji, po­se­bi­ce na­kon ugrad­nje op­cij­skih ko­ta­ča, iz­gle­da­ju ta­ko mi­ni­ja­tur­no da mo­že­te vi­dje­ti no­vi straž­nji ovjes s če­ti­ri ra­me­na na­či­njen za po­gon qu­at­tro. S dru­ge stra­ne, S1 ni­je ma­si­van auto­mo­bil pa, ba­rem na ovim mas­nim ces­ta­ma is­pod me­ne, do­bro za­us­tav­lja­ju vo­zi­lo. Za­pra­vo, ma­lo i pre­tje­ra­no re­agi­ra­ju na vr­hu ho­da pa­pu­či­ce po­se­bi­ce jer zbog obli­ka ne mo­gu do­bro ra­di­ti s pe­tom i pr­sti­ma. Šte­ta, jer vi­de­oza­pis Rö­hr­lo­va ra­da sa sto­pa­lom na por­tu­gal­skom re­li­ju 1985. je­dan je od raz­lo­ga za­što mi je S1 jed­na od iko­na mog auto­mo­bi­lis­tič­kog dje­tinj­stva. Je li Au­di zlo­čest i is­kriv­lja­va proš­lost? Na­po­s­ljet­ku, uze­li su auto­mo­bil ko­ji je iz­mi­je­nje­ni VW Po­lo i da­li mu na­ziv mo­de­la ko­ji zas­lu­žu­je da ga se spo­mi­nje u is­toj re­če­ni­ci kao Por­s­c­he 959. No imaj­te ne­ko­li­ko stva­ri na umu. Pr­vo, ako net­ko ima pra­vo uči­ni­ti s na­zi­vom što god im pad­ne na pa­met, tad je to Au­di. Dru­go, mo­de­li Sport qu­at­tro i S1 ute­me­lje­ni su na ta­daš­njem mo­de­lu Au­di 80 ko­ji je bio Pa­ssa­tov bli­za­nac. Tre­će, S1 sa­mo sli­je­di du­go­go­diš­nju prak­su ime­no­va­nja Au­di­je­vih sport­skih mo­de­la od S3 do S8. I, to je to. U ovim vre­men­skim uvje­ti­ma i na ovim uskim, za­vo­ji­tim ces­ta­ma, S1 je pra­vo oru­đe jer je pra­ve ve­li­či­ne, pra­šta­juć, brz i ve­li­čans­tve­no ko­mu­ni­ka­ti­van. Po­či­nje mi se svi­đa­ti. Pro­ju­ri­li

“MALENIM AUDI­JEM JU­RI­LI SMO MNO­GIM ZA­BA­ČE­NIM CES­TA­MA”

smo niz ni­ska br­da pra­će­ni ki­šom, ali ve­dra du­ha. Za­zvo­nio mi je mo­bi­tel. Pozivni je +49 što zna­či da me zo­vu iz Audi­ja. Ni­sam se ja­vio ne­go sam neo­bjaš­nji­vo os­tao bez sig­na­la. Spus­ti­li smo se do oba­le i pro­naš­li most s vra­ti­ma. (Kas­ni­je sam saz­nao da vra­ta sp­rje­ča­va­ju do­la­zak gra­be­ž­lji­va­ca na otok jer je to pri­je iz­grad­nje mos­ta bi­lo ne­mo­gu­će zbog mo­ra. Vra­ta su se otvo­ri­la jer smo ak­ti­vi­ra­li sen­zor, a ne dje­lo­va­njem ne­ke su­per­si­le.) Proš­li smo most i kre­nu­li pre­ma za­vr­š­nom odre­di­štu. Kad smo sti­gli ta­mo, iz­aš­li smo iz auto­mo­bi­la i pro­ma­tra­li fjord u da­lji­ni. Zrak je na­top­ljen mi­ri­som mor­ske tra­ve, a ne­umo­lji­va ki­ša po­la­ko na­top­lja­va na­šu odje­ću pa nam pos­ta­je sve hlad­ni­je. Ne­bo se po­la­ko mra­či spu­šta­njem su­mra­ka. Imam ta­man do­volj­no pri­rod­nog svje­tla da se vra­tim niz spo­red­ni put i uži­vam u neo­če­ki­va­noj sim­bi­ozi auto­mo­bi­la, vo­za­ča i ces­te. Na­kon to­ga me oče­ku­je po­du­lja noć­na di­oni­ca niz auto­ces­tu do nes­trp­lji­vih vlas­ni­ka auto­mo­bi­la. Vož­nja no­ću ugod­na je jer je unu­traš­njost osvijetljena sa­vr­še­no po­zi­ci­oni­ra­nim cr­ve­nim i bi­je­lim svje­tli­ma i po­ka­zi­va­či­ma. No unu­traš­njost je i vr­lo jed­nos­tav­na jer je, na­po­s­ljet­ku, A1 star auto­mo­bil i te­me­lji se na još sta­ri­jim VW-ovim mo­de­li­ma. Stva­ra­nje S1 bio je vr­lo zah­tje­van po­sao jer ugrad­nja dvo­li­tre­nog mo­to­ra ni­je jed­nos­tav­na, a zbog po­seb­nog straž­njeg ovje­sa mo­ra­la se kons­tru­ira­ti sa­svim no­va straž­nja pod­ni­ca. Ka­ko bi­lo, nje­go­ve se go­di­ne is­pla­ti sla­vi­ti. Ovo je bi­lo pu­to­va­nje kroz kra­jo­lik ko­ji je pre­ži­vio broj­na ge­olo­ška raz­dob­lja pa ne ču­di da se i auto­mo­bil ta­ko osje­ća. Da, ri­ječ je o oš­trom i kom­pak­t­nom ces­tov­nom auto­mo­bi­lu a ne mu­nje­vi­tom re­li­ja­šu i nje­gov oblik i svr­ha po­sve su raz­li­či­ti od iz­vor­nog S1. Me­đu­tim, oba mo­de­la ima­ju ne­što za­jed­nič­ko jer je no­vi S1 ne­kom­pli­ci­ran pre­ma su­vre­me­nim Au­di­je­vim stan­dar­di­ma i ne uda­lja­va vas od pro­ce­sa vož­nje. Mo­žda je to po­s­ljed­nji sta­ro­mod­ni qu­at­tro što i ne bi bi­lo ta­ko lo­še kad se zna da je po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča re­zul­ti­rao iz­vor­nim S1. Bi­lo bi to naj­bo­lje mo­gu­će za­tva­ra­nje po­glav­lja.

TAM­NI IN­TE­RI­JER OD­LIČ­NO SE SLA­ŽE S NORVEŠKIM NE­BOM

ŽU­TA POLEĐINA SJE­DA­LA ČI­NI S1 BR­ŽIM. STVAR­NO.

KOČ­NI­CE IMA­JU TORQUE-VECTORING

FUNK­CI­JU

DA, IMA RUČ­NI MJE­NJAČ. I PRA­VU RUČ­NU KOČ­NI­CU

ZA­DA­TAK IZVRŠEN: AU­DI S1 SE VRA­ĆA KUĆI 234 KS + 370 NM =

250 KM/ H I 5,8 SE­KUN­DI DO STOT­KE AU­DI S1 Ci­je­na: oko 30.000€ u EU Mo­tor: 1984cm3, 4-cil. tur­bo, 4WD, 234KS, 370Nm

Per­for­man­se: 0-100km/h za 5,8s, maks. br­zi­na 250km/h Po­troš­nja: 7,0 l/100km, 162g/km CO2 Pri­je­nos: ruč­ni mje­njač sa 6 stup­nje­va pri­je­no­sa Te­ži­na: 1315kg

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.