SNA­GA KO­NJA

Ja­mes stras­tve­no vo­li svo­ju 458-icu. Postoji li on­da it­ko bo­lji tko bi is­pro­bao i oci­je­nio još sjaj­ni­ju i do­tje­ra­ni­ju ver­zi­ju na­zva­nu Spe­ci­ale? Mis­li­mo da ne...

Top Gear - - NAJBOLJI U 2013 - NA­PI­SAO: JA­MES MAY FO­TO­GRA­FI­JE: JUS­TIN LEIGHTON I ROWAN HORNCASTLE

sam sa­mo oko 15 minuta u Fer­ra­ri­ju i već sam se ver­bal­no su­ko­bio s Ame­de­om Fe­li­som, pred­sjed­ni­kom upra­ve tvr­ke. “Vo­zio si auto­mo­bil?”, upi­tao me. Da vo­zio! Na­rav­no da je­sam. Po­ku­pio sam ga na aero­dro­mu, ma­lo se pro­vo­zao kroz grad, pro­ju­rio dvo­trač­nim auto­ces­ta­ma, za­us­ta­vio se na cap­puc­ci­nu (ne­tom pri­je 11:00 što je sa­svim u re­du) a za­tim opas­nim za­vo­ji­ma odju­rio u pla­ni­ne sve dok mi se na kro­vu ni­je po­če­la skup­lja­ti hlad­na su­ma­gli­ca. “Pr­vo bis­te tre­ba­li ču­ti teh­nič­ku pre­zen­ta­ci­ju”, iz­ja­vio je ka­me­na li­ca. Osob­no, to mi je po­sve ne­bit­no. “Jasno mi je što ste uči­ni­li”, re­kao sam. “To je auto­mo­bil. Ono što je važ­no je ko­je doj­mo­ve os­tav­lja va­še dje­lo”. Tu sam ga iz­ne­na­dio. “Sve dok ne ču­je­te na­šu teh­nič­ku pre­zen­ta­ci­ju, ne­će­te zna­ti što smo že­lje­li pos­ti­ći”. ” Da, ali”, oš­tro sam mu od­go­vo­rio, “auto­mo­bil je po­put umjet­nič­kog dje­la. Vi­dim sli­ku u ga­le­ri­ji i ona mi se svi­di. Kas­ni­je ću mo­žda ču­ti nje­zi­nu po­vi­jest i pro­ve­ni­jen­ci­ju i to će mi do­ni­je­ti ne­ki užitak, no sli­ka će mi se svi­đa­ti i bez to­ga”. Gos­po­din Fe­li­sa me je po­gle­dao kao da sam ne­ki po­sra­nac što mi ni­je naj­bo­lje sje­lo bu­du­ći da sam do­šao kao ku­pac. “Tre­ba­li bis­te pr­vo ču­ti teh­nič­ku pre­zen­ta­ci­ju”. I to je bi­lo to. Do­vra­ga. Mo­rao sam os­ta­ti i slu­ša­ti pre­zen­ta­ci­ju bez ikak­ve mo­guć­nos­ti da se sa­kri­jem iza svih i igram An­gry Bir­ds. Ne uči­nim li to, ne­će mi do­zvo­li­ti da odem u res­to­ran Mon­ta­na na ukus­nu tjes­te­ni­nu i gle­dam sli­ke ka­ci­ga Gillesa Vil­le­ne­uvea. I ta­ko sam os­tao sje­di­ti u svom pre­ve­li­kom džem­pe­ru dok mi je sli­jed lju­di u sa­vr­še­no kro­je­nim ko­šu­lja­ma i sport­skim jak­na­ma po­jaš­nja­vao ono što sam već is­ku­sio vlas­ti­tim osje­ti­li­ma. Us­to, vje­ro­jat­no su i oni htje­li oti­ći u res­to­ran Mon­ta­na, no Fe­li­si­na je zad­nja.

I ta­ko će­mo ovo odra­di­ti na Fer­ra­ri­jev na­čin. Ovaj model na­zi­va­ju Spe­ci­ale i mis­lim da vam ne tre­ba pre­vo­di­ti što to zna­či. Ono što mi je te­že ra­zu­mje­ti je či­nje­ni­ca da prem­da je sam auto­mo­bil te­me­ljen na pos­to­je­ćem ku­peu 458, u Fer­ra­ri­ju na­vo­de da je ri­ječ o “druk­či­jem kon­cep­tu”. No, on do­is­ta i jest druk­či­ji ne­go što bis­te mis­li­li. Pr­vo, iz­gle­da druk­či­je jer su sus­ta­vi ak­tiv­ne aero­di­na­mi­ke po­sve iz­mi­je­ni­li cjelokup­ni iz­gled auto­mo­bi­la. Pred­nja za­kril­ca pa­siv­na su i po­kre­ta­na obič­nim opru­ga­ma pa pro­tok zra­ka re­mo­de­li­ra auto­mo­bil i pre­us­mje­ra­va zrak pre­ko hlad­nja­ka či­me se sma­nju­je ot­por zra­ka. Iz tog su raz­lo­ga ugra­đe­ni no­vi zrač­ni otvo­ri na pred­njem pok­lop­cu, a prt­ljaž­nik je ma­lo ma­nji.

No ono što mi ni­je naj­bo­lje sje­lo je ri­ječ ko­ja se pre­čes­to po­nav­lja­la, a to je “bo­lje”. Spe­ci­ale je jed­nos­tav­no bo­lji od stan­dard­nog 458 u to­me i ono­me i to me po­če­lo po­ma­lo ner­vi­ra­ti pa sam po­dig­nuo ru­ku i upi­tao: “Sa­mo tre­nu­tak, že­li­te re­ći da je moj auto­mo­bil sra­nje? I za­što ga od­mah nis­te na­pra­vi­li bo­ljeg jer mo­ra­li ste zna­ti da ni­je do­volj­no do­bar”. Bi­la je to po­gre­ška ko­ja me je ko­šta­la tjes­te­ni­ne.

Is­kre­no, prem­da vas mo­lim da ni­ko­me to ne ka­že­te, me­ni je ta pre­zen­ta­ci­ja bi­la za­pra­vo za­pa­nju­ju­ća. Kad uz­me­te u ob­zir da je Fer­ra­ri ma­le­na tvrt­ka ko­ja go­diš­nje ne pro­izvo­di vi­še od 7000 pri­mje­ra­ka sport­skih i tr­ka­ćih auto­mo­bi­la, za­pa­nju­ju­će je ko­li­ko teh­nič­kog zna­nja trebaju pri­ku­pi­ti. Na­vod­no je u re­di­zajn ko­mo­re za iz­ga­ra­nje V8 mo­to­ra utro­še­no 10 go­di­na is­tra­ži­va­nja i Fe­li­sa sma­tra da je ovo naj­bo­lji mo­tor ko­ji je Fer­ra­ri ikad na­či­nio.

No što to sve zna­či za LaFer­ra­ri? Vra­ti­mo se na po­če­tak da­na. U svom sam ži­vo­tu vo­zio do­volj­no Lam­bor­g­hi­ni­ja Superleggera, ogo­lje­lih As­to­na i uvi­jek tre­ba­te stra­ho­va­ti od naj­goreg. Zna­te ka­ko to ide – di­je­lo­vi ko­ji či­ne auto­mo­bil sta­bil­nim uk­lo­nje­ni su, boč­no se na­li­je­pe ne­ke na­ljep­ni­ce i ci­je­na se na­pum­pa. A ako je ri­ječ o As­ton Mar­ti­nu se­ri­je N, po­gon­ski sklop se gla­sa kao kad pre­bi­re­te be­štek po ku­hinj­skoj la­di­ci.

Vje­ru­jem da sam ja is­tin­ski Fer­ra­ri­jev ku­pac jer sam sred­njo­vječ­ni mu­ška­rac ko­ji stra­hu­je da vi­še ni­je za­nim­ljiv že­na­ma, umjes­to da no­ću li­je­že i raz­miš­lja o tr­ka­ćim sta­za­ma. Vo­lim su­pe­ra­uto­mo­bi­le i ci­je­nim vje­ro­daj­ni­ce tr­ka­ćih mo­de­la, no Fer­ra­ri vo­lim jer je di­zaj­ner­ski sa­vr­šen i ra­sko­šan u po­je­di­nos­ti­ma te jer fan­tas­tič­no mi­ri­še.

No u Fer­ra­ri­ju ne ra­de bu­da­le pa su ta­ko ne­ke stva­ri druk­či­je u Spe­ci­aleu – ko­ža je za­mi­je­nje­ne al­kan­ta­rom te je ugra­đen no­vi gumb ko­ji ogra­ni­ča­va br­zi­nu kroz boks. No ovo ni­je is­tin­ski tr­ka­ći auto­mo­bil jer ima kli­ma-ure­đaj i sa­te­lit­sku na­vi­ga­ci­ju i ni­kak­vih naz­na­ka lje­pi­la. Iz vo­za­če­vog sje­da­la mo­že­te vi­dje­ti naz­na­ku tra­ke pre­ko pok­lop­ca mo­to­ra no to ni­je ni­šta čud­no.

I da­lje mi se do­ima po­put 458. Una­toč be­sko­nač­no du­gim na­mje­šta­nji­ma omje­ra opru­ga, vož­nja je i da­lje iz­vr­s­na po svim mje­ri­li­ma, po­se­bi­ce za su­pe­ra­uto­mo­bil. Kad je ma­net­ti­no u na­či­nu ra­da Sport, Spe­ci­ale pod­sje­ća na moj auto­mo­bil. Me­đu­tim, bit je što bis­te Spe­ci­ale tre­ba­li mo­ći vo­zi­ti ces­tom i u pos­ta­vi Race a to se ne pre­po­ru­ča u stan­dard­nom auto­mo­bi­lu. “Po­ve­ća­li smo spo­sob­nost auto­mo­bi­la bez da tra­ži­mo od vo­za­ča is­to”, iz­ja­vio je Fe­li­sa. Ne­ma

bo­lje oso­be od me­ne da tes­ti­ra tu te­ori­ju.

Ako ni­šta dru­go, dok se la­god­no vo­zi­kam pred­gra­đi­ma, mo­tor se na ni­žim okre­ta­ji­ma do­ima ugla­đe­ni­jim ne­go u mom auto­mo­bi­lu. No kad ga poč­ne­te tje­ra­ti zvuk ko­ji do­pi­re iz ko­mo­ra za iz­ga­ra­nje vi­še vam ot­kri­va ne­go bi­lo ko­ji okre­to­mjer.

Na­kon to­ga re­če­nog, lam­pi­ce za pre­ba­ci­va­nje br­zi­ne na uprav­lja­ču stal­no su se pa­li­le, čak i una­toč 9000 okre­ta­ja na ras­po­la­ga­nju. Spe­ci­ale je osjet­lji­vo oš­tri­ji i rev­ni­ji, prem­da je na pre­zen­ta­ci­ji re­če­no da za sa­mo dje­lić se­kun­de br­že ubr­za­va od 0–100 km/ h. Je li vam sad jas­ni­je za­što je arit­me­ti­ka ne­prik­la­dan je­zik za opi­si­va­nje osje­ća­ja?

Sve je to, za­pra­vo, po­ma­lo ne­bit­no jer nit­ko pri zdra­voj pa­me­ti ne ku­pu­je Fer­ra­ri is­klju­či­vo vo­đen ra­zu­mom. Ta je po­mi­sao na vi­še ra­zi­na po­pri­lič­no idi­ot­ska, prem­da ne­odo­lji­vo opi­ja­ju­ća. Po­ma­lo po­put dži­na.

Is­ti­na, dok sam vo­zio vi­ju­ga­vim i ne­rav­nim pla­nin­skim ces­ta­ma mo­žda su mi ak­tiv­na aero­di­na­mi­ka, bo­lje koč­ni­ce, ma­nja ma­sa, br­ža pre­ba­ci­va­nja i ta­jans­tve­ni sus­tav nad­zo­ra ku­ta prok­li­za­va­nja straž­njeg kra­ja po­mo­gli, no tko to zna? Me­ni je sama vož­nja bi­la fantastična. Na­ju­oč­lji­vi­je pro­mje­ne su mi tr­za­vi­ji uprav­ljač što, na­dam se, objaš­nja­va za­što sam ti­je­kom jed­nog zez­nu­tog pre­ti­ca­nja (imaj­te na umu da se od vo­za­ča vi­še ne oče­ku­je ne­ka odre­đe­na ra­zi­na spo­sob­nos­ti) uda­rio boč­nim os­vrt­nim zr­ca­lom u rub trak­to­ra. Do­bra je vijest što sam se slje­de­će ju­tro us­pio vra­ti­ti do aero­dro­ma pri­je ne­go su pri­mje­ti­li.

Obo­ža­vao sam Spe­ci­ale, a ono što sam vo­lio je či­nje­ni­ca da sam za­pra­vo vo­zio model 458, moj omi­lje­ni auto­mo­bil. No vo­zi­ti Spe­ci­ale je kao da mi je net­ko do­dat­no iz­o­š­trio osje­ti­la i re­ak­ci­je.

Te­ško se ri­je­ši­ti doj­ma da je Spe­ci­ale za­pra­vo sa­mo no­va, do­ra­đe­ni­ja ina­či­ca mog auto­mo­bi­la (ina­či­ca 2.0 ako vam je ta­ko lak­še), no ni­je sve ta­ko jed­nos­tav­no. Ako ste tip oso­be ko­ja Fer­ra­ri že­li vo­zi­ti kao obič­ni auto­mo­bil, sva­kod­nev­no što­vi­še, tad stan­dard­ni 458 ima vi­še smis­la jer je ma­lo opu­šte­ni­ji, po­se­bi­ce kroz uprav­ljač i ima ma­lo ve­ći prt­ljaž­nik. No ako ste po­put me­ne, od­nos­no vo­li­te dr­ža­ti Fer­ra­ri par­ki­ran u ga­ra­ži i pro­vo­za­ti ga kad ste po­sve sprem­ni upi­ti to je­dins­tve­no is­kus­tvo ko­je taj naj­bo­lji svjet­ski ops­krb­lji­vač vo­zač­kih uži­ta­ka nu­di, tad je Spe­ci­ale za vas. Mis­lio sam da je 458 naj­bo­lji auto­mo­bil na svi­je­tu što zna­či da 458 Spe­ci­ale mo­ra bi­ti bo­lji. A kao obič­ni ku­pac, nis­te duž­ni pri­sus­tvo­va­ti teh­nič­koj pre­zen­ta­ci­ji.

MO­TOR SE VO­LI SUN­ČA­TI. I ZVU­ČI EPOHALNOro­veo.

POS­TA­VI­TE ‘MA­NET­TI­NO’ PRE­KI­DAČ NA PO­ZI­CI­JU ‘ RACE’ I UŽI­VAJ­TE U BU­CI

PRU­GE = SPE­CI­ALE SPE­CI­ALE = 458 I JOŠ PO­NE­ŠTO “ĆELAVE GU­ME KA­ŽE­TE? STVAR­NO MI NI­JE JASNO KA­KO SE TO DO­GO­DI­LO...”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.