PO­VRA­TAK KRA­LJA

Ne­ko­li­ko sto­ti­na ki­lo­me­ta­ra po europ­skim ces­ta­ma i za kraj vož­nja po pis­ti zra­ko­plov­ne lu­ke ko­ja je ci­je­li dan otvo­re­na sa­mo za nas… Mcla­ren P1 kre­će na put

Top Gear - - NAJBOLJI U 2013 - TOM FORD / JA­MIE LIPMAN

NA­PI­SAO: FO­TO­GRA­FI­JE

cLa­ren P1 je vr­lo do­bar u pri­kra­da­nju. To je bio moj pr­vi do­jam dok smo se ne­čuj­no uda­lji­li od ho­te­la ne­da­le­ko tr­ka­će sta­ze Spa Fran­cor­c­ham­ps u pet uju­tro u ti­hom elek­trič­nom na­či­nu ra­da. Mrak je i su­ma­gli­ca dok gu­me njež­no ga­ze pre­ko pr­vog zim­skog mra­za ero­di­ra­nog ra­no­ju­tar­njom ki­šom. Uvje­ti se ni­ka­ko ne mo­gu na­zva­ti ide­al­nim za tes­ti­ra­nje hi­pe­ra­uto­mo­bi­la s 916 KS i po­go­nom na straž­nje ko­ta­če, no bez ob­zi­ra ko­li­ko sna­žan ili ek­s­klu­zi­van ovaj auto­mo­bil bio, on je ipak sa­mo auto­mo­bil. U svo­joj sam ka­ri­je­ri vo­zio ne­ko­li­ko auto­mo­bi­la pa ću vje­ro­jat­no zna­ti iz­a­ći i na kraj s ovim. De­set minuta kas­ni­je imao sam do­jam da do­živ­lja­vam bla­gi sr­ča­ni udar. Ni­sam si­gu­ran mo­že li si net­ko osje­ti­ti svo­ja plu­ća, no udi­saj zra­ka ko­ji sam ne­tom udah­nuo kao da je uči­nio ne­što mo­joj utro­bi. Osje­ćaj ni­je ni­ma­lo ugo­dan, us­ta mi je pre­pla­vio me­tal­ni okus i mis­lim da sam se ugri­zao za je­zik. Pri­ti­sak na gas u pe­toj br­zi­ni na uljem na­top­lje­noj auto­ces­ti za­vr­tio je tur­bo­pu­nja­če do pu­ne sna­ge na oko 4000 o/min i P1 je vje­tro­bra­nom uda­rio u ho­ri­zont. Na­ža­lost, i ko­ta­či su mu po­če­li prok­li­za­va­ti. U pe­toj br­zi­ni! Glav­ni ured­nik Char­lie Tur­ner ko­ji je tad sje­dio uz me­ne kratko je re­kao “NE” i po­seg­nuo pre­ma ins­tru­ment­noj plo­či (vje­ro­jat­no u uza­lud­nom po­ku­ša­ju da fi­zič­ki za­us­ta­vi ne­iz­bjež­ni i vje­ro­jat­no naj­ne­ugod­ni­ji su­dar ikad za­bi­lje­žen u auto­mo­bi­lis­tič­koj po­vi­jes­ti). Na­sre­ću, uprav­ljač P1 je hi­tar i to­čan, a re­zul­ti­ra­ju­ća ko­rek­ci­ja uprav­lja­ča (vje­ro­jat­no i vi­še njih, no tko bro­ji?) iskon­ski na­gon­ska i ne pre­tje­ra­no ot­mje­na. Na­kon to­ga us­li­je­di­la je ne­ugod­na ti­ši­na kad su ri­je­či su­viš­ne. “Sad će­mo se odves­ti kući”, ka­zao je Tur­ner spo­ro i na­gla­še­no iz­go­va­ra­ju­ći ri­je­či kao da sam ma­lo­uman. “Bit će­mo vr­lo, vr­lo oprez­ni...” Moj odgovor na to bio je pre­ba­ci­va­nje u sed­mu br­zi­nu, spu­šta­nje okre­ta­ja i njež­no pres­tro­ja­va­nje. Vra­ga je ovo sa­mo auto­mo­bil. Osim po či­nje­ni­ci da P1 “do­is­ta jest“auto­mo­bil u svim bit­nim seg­men­ti­ma jer je, kao i 12C, udo­ban, er­go­no­mi­čan i li­šen ne­po­treb­nog. Vje­tro­bran je vi­sok i ši­rok i na­gla­šen stak­le­nim plo­ča­ma iz­nad gla­ve ko­je pro­pu­šta­ju svje­tlost u unu­traš­njost. Vo­zač­ko sje­da­lo fan­tas­tič­no je po­zi­ci­oni­ra­no za iz­vr­stan osje­ćaj uprav­lja­ča a do­ra­đe­ni 7-stu­panj­ski mje­njač SSG funk­ci­oni­ra baš kao i u ma­njem bra­tu 12C, od­nos­no bes­pri­je­ko­ran je. Po­gled iza se­be vr­lo je do­bar za­hva­lju­ju­ći tri ve­li­ka i po­de­si­va os­vrt­na zr­ca­la i stoga ne­ma­te uop­će do­jam da je P1 ve­lik, ma­si­van ili nez­gra­pan. Kad se la­god­no vo­zi­te, s mjes­ta mo­že­te kre­ta­ti u na­či­nu vož­nje EV pu­kim pri­ti­skom na gumb na sre­diš­njoj kon­zo­li, a za­tim pre­ba­ci­ti u na­čin ra­da Char­ge u ko­jem pu­ni­te ba­te­ri­je i pre­tva­ra­te P1 u elek­trič­ni auto­mo­bil sna­ge 179 KS ili po­kre­nu­ti na­bri­ja­ni 3,8-li­tre­ni bi-tur­bo V8 i ju­ri­ti kao da ste u bi­lo ko­jem dru­gom br­zom auto­mo­bi­lu.

“P1 J E VJ ETROBR ANOM UDA­RI O U H O R IZONT. GU­ME S U P OČELE PROKL I Z AVATI . U P ETOJ B R Z INI . ”

Što­vi­še, to smo ci­je­lo vri­je­me i ra­di­li jer smo P1 vra­ća­li iz Bel­gi­je u Bri­ta­ni­ju (di­oni­ca od ne­ko­li­ko sto­ti­na ki­lo­me­ta­ra). Ti­je­kom vož­nje sa­mo smo se igra­li s gum­bi­ma i la­god­no kr­sta­ri­li ces­ta­ma. Iz­mje­ni­va­li smo se u vož­nji (P1 je to­li­ko opu­šta­juć da sam jed­no vri­je­me i pres­pa­vao na su­vo­za­če­vom mjes­tu) te ga ma­lo br­že vo­zi­li i stre­lo­vi­to ubr­za­va­li. Ta­ko­đer, ot­kri­li smo da ako ti­je­kom vož­nje tre­ba­te oba­vi­ti te­le­fon­ski raz­go­vor, do­volj­no je pri­tis­nu­ti gumb EV ko­jim is­klju­ču­je­te mo­tor i ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra ne­čuj­no kli­zi­te ces­tom, kat­kad i br­zi­nom od oko 130 km/h. To je neo­p­hod­no jer zbog ka­ro­se­ri­je Mo­noCa­ge od ug­lji­ko­vih vla­ka­na P1 je po­ma­lo gla­san i pre­vi­še odra­ža­va zvuk ces­te (po­se­bi­ce na lo­šim ces­ta­ma), a u ovom mo­de­lu ni­smo ima­li op­cij­ski pa­ket ko­ji obu­hva­ća la­ga­ne zvuč­ne oblo­ge ko­je sma­nju­ju bu­ku. Kad smo na funk­ci­onal­noj sa­te­lit­skog na­vi­ga­ci­ji vi­dje­li da je is­pred nas pro­met­na gu­žva, tad smo pu­ni­li ba­te­ri­je i vo­zi­li se kroz gu­žvu po­go­nje­ni li­tij-ion­skim ba­te­ri­ja­ma. Oči­to, pos­ta­lo mi je do­sad­no pa sam se ma­lo igrao s br­zi­na­ma po­ku­ša­va­ju­ći nad­mu­dri­ti mje­njač po­ma­lo ok­li­je­va­ju­ći s ga­som i ko­če­ći i po­ku­ša­vao uvje­ri­ti sa­te­lit­sku na­vi­ga­ci­ju da je nuž­no da se iz­gu­bi­mo neg­dje u Al­pa­ma pri­je po­vrat­ka na otok. Po­žud­no sam pi­ljio u gum­be oz­na­če­ne IPAS i DRS na uprav­lja­ču i one oz­na­če­ne s LA­UN­CH i BO­OST na sre­diš­njoj kon­zo­li. Po­tom sam se po­za­ba­vio vre­men­skim uvje­ti­ma ko­ji su va­ri­ra­li od sun­ča­nog do su­ma­gli­ce pa ki­še i tu­če te po­nov­no sun­ča­nog te kat­kad ba­cio po­gled na su­vo­za­ča či­ja je je­di­na re­ak­ci­ja bi­la mr­ki po­gled od ko­jeg se smrz­ne­te od stra­ha. Vož­nja ve­ćim di­je­lom sje­ver­ne Eu­ro­pe mi je os­ta­la u ma­glo­vi­tom sje­ća­nju. Kroz Ka­nal­ski tu­nel smo vr­lo spo­ro vo­zi­li i ci­je­lo me vri­je­me kop­kao osje­ćaj da ni­sam us­pio ot­kri­ti ni ma­li dje­lić onog što P1 nu­di. Da, kad smo se vra­ti­li u Bri­ta­ni­ju uglav­nom smo se vo­zi­li spo­red­nim ces­ta­ma i go­to­vo od­mah smo osje­ti­li ne­po­sred­nost re­ak­ci­ja auto­mo­bi­la ti­je­kom pro­mje­na smje­ra. Di­vi­li smo se či­nje­ni­ci da je P1, ako ni­šta dru­go, u vož­nji bo­lji od 12C. No neo­d­go­vor­no je u auto­mo­bi­lu po­put ovog mak­si­mal­no ju­ri­ti jav­nim ces­ta­ma, uglav­nom iz raz­lo­ga što je br­zi­na pri­bli­ža­va­nja vo­zi­la iz su­prot­nog smje­ra zas­tra­šu­ju­ća. Za­mis­li­te si da vo­zi­te ne­ki na­bri­ja­ni mo­to­cikl, ali s bo­ljim koč­ni­ca­ma. No kad smo kre­nu­li pre­ma zrač­noj lu­ci Lydd u Ken­tu gdje nas je če­ka­lo sle­ti­šte du­lji­ne 1505

STRAŽ­NJE KRI­LO OS­TA­JE NI­SKO ZA VRI­JE­ME VOŽ­NJE DA, P1 IPAK TRE­BA I GO­RI­VO. TRO­ŠI­LI SMO 12 LI­TA­RA NA 100 KM OVA VRA­TA MO­GU VAS ZA­ŠTI­TI ČAK I OD JA­KOG VJE­TRA

NO­VI­NA­RI IGRA­JU PANTOMIMU USRED TES­TA? PO­DU­PRAV­LJA­NJE?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.