CLAR­K­SON

Zna­mo da mno­gi lju­di užas­no vo­ze, ali na en­gle­skoj auto­ces­ti M1 ot­krio sam no­vu ra­zi­nu nes­pret­ne i opas­ne vož­nje

Top Gear - - SADRŽAJ -

Ovaj sam mje­sec na­mje­ra­vao pi­sa­ti o lu­ku. Postoji to­li­ko mno­go vr­sta lu­ka te mnoš­tvo pod­vr­sta, no jed­nos­tav­no se ni­sam mo­gao do­sje­ti­ti na­či­na ka­ko da sta­vim luk u kon­tekst auto­mo­bi­liz­ma. Li­ječ­ni­ci su ne­ko­vje­ro­va­li da luk li­je­či ne­plod­nost kod že­na, no ko­li­ko znam, nit­ko zdra­vog ra­zu­ma ni­je us­pio po­ve­za­ti to dvo­go­diš­nje po­vr­će i auto­mo­bi­li­zam. Dru­ga je stvar s rot­k­vi­ca­ma. VW Up je po­put rot­k­vi­ce – ma­len, jed­nos­ta­van i pa­pre­no do­bar. No luk? Ne, ni­ti je­dan auto­mo­bil ni­je na­lik lu­ku. Bo­lje da od­mah odus­ta­nem i po­za­ba­vim se vanj­skim tra­kom auto­ces­te M1 jer je taj trak od­ne­dav­no pos­tao mag­net za sva­kog luđaka i ma­lo­um­ni­ka na Oto­ku.

Pri­ču ću za­po­če­ti bli­zu Mil­ton Keyne­sa gdje je mo­je pu­to­va­nje po­če­lo. Pu­to­va­nje je za­po­če­lo uz­bu­nju­ju­će jer me niz skli­sku ces­tu pra­tio ne­ki lik u Fo­cu­su ko­ji je valj­da vje­ro­vao da je za­us­tav­ni put vo­zi­la iz­ra­že­na u mi­li­me­tri­ma. Isu­se, ka­ko mi se na­bio na rep! Na­sre­ću, br­zo se pres­tro­jio u vanj­ski trak i pri­li­je­pio za straž­nji kraj Méga­nea za či­jim je uprav­lja­čem bio čo­vjek ko­ji kao da je bio mr­tav jer ki­lo­me­tar za ki­lo­me­trom sa­mo je sje­dio za uprav­lja­čem i uop­će se ni­je po­ku­ša­vao mak­nu­ti Fo­cu­su s pu­ta.

S vre­me­nom je vo­zač Fo­cu­sa shva­tio da se ovaj ne­će pres­tro­ji­ti pa ga je pre­te­kao niz unu­tar­nju tra­ku i odju­rio da­lje. Uči­nio bih is­to, no za­ni­ma­lo me ko­li­ko će du­go “mr­tvac” os­ta­ti u “br­zom” tra­ku. Odgovor je – do iz­la­za s auto­ces­te.

Nje­gov od­la­zak bio mi je pra­vo olak­ša­nje iz dva raz­lo­ga. Pr­vo, mo­gao sam nas­ta­vi­ti svo­ju la­god­nu vož­nju i dru­go, do­ja­di­lo mi gle­da­ti straž­nji kraj nje­go­va auto­mo­bi­la. Što­vi­še, shva­tio sam da je to naj­ruž­ni­ji oblik ko­ji sam ikad vi­dio. Na­li­ku­je glji­vi – de­beo na vr­hu sa smi­ješ­no tan­kim ko­ta­či­ma. Vo­zi­te li auto­mo­bil po­put Méga­nea, ša­lje­te po­ru­ku da vas ne za­ni­ma auto­mo­bil, a suk­lad­no to­me i vož­nja i uop­će se ne bih ču­dio da je taj vo­zač za­vr­šio u bol­ni­ci jer je ili uda­rio u dr­vo ili ga je net­ko nes­trp­lji­vi­ji od me­ne na­s­mrt pre­tu­kao pa je u ko­mi.

Bi­lo ka­ko bi­lo, na­kon što je si­šao s auto­ces­te, po­nov­no sam na­le­tio na onog li­ka u Fo­cu­su ko­ji je za­li­je­pio za straž­nji kraj Ben­tleya ko­ji je pra­tio ma­lu Cor­su ko­ju je vo­zi­la na­iz­gled 12-go­diš­nja dje­voj­či­ca.

Nje­zi­no rje­še­nje pro­ble­ma u obli­ku go­le­mog Ben­tleyja na du­pe­tu bi­lo mi je čud­no jer umjes­to da us­po­ri i pro­pus­ti ga, ona je od­lu­či­la do­ka­za­ti da je nje­zi­na Cor­sa br­za kao i Ben­tley. Po­če­la je ubr­za­va­ti sve dok se ni­je pre­tvo­ri­la u uda­lje­nu toč­ku (vje­ro­jat­no je ju­ri­la oko 175 km/h). Si­gu­ran sam da se “usra­la od stra­ha”.

No ni­sam bio si­gu­ran jer sam upra­vo pro­pus­tio kom­bi u vanj­ski trak, a vo­zač kom­bi­ja je od­lu­čio da mu je sa­svim do­bro u tra­ku pa se ni­je pres­tro­jio u sred­nju tra­ku.

Na­rav­no, svi smo mi u ne­kom trenu bi­li svje­do­ci te vr­ste vož­nje, no ti­je­kom mog pu­to­va­nja niz M1 od Mil­ton Keyne­sa to se stal­no do­ga­đa­lo.

Za­tim tu su vo­za­či ko­ji bez­raz­lož­no ko­če. Nji­ma je sred­nja pa­pu­či­ca po­put ru­ko­hva­ta na str­mom stu­bi­štu ko­ji mo­ra­ju po­vre­me­no uhva­ti­ti ka­ko bi se pod­sje­ti­li da postoji. Na­rav­no, zbog to­ga auto­mo­bi­li iza njih mo­ra­ju još snaž­ni­je za­ko­či­ti sve dok se ne stvo­ri du­ga ko­lo­na usred gus­te ma­gle ko­ju vo­zač go­le­mog ka­mi­ona pre­kas­no uvi­di...

To re­zul­ti­ra go­le­mim lan­ča­nim su­da­rom, po­gi­nu­li­ma i ci­je­la je ces­ta za­tvo­re­na na dvi­je

“Auto­ces­te bi bi­le puno si­gur­ni­je ka­da bi iz svih auto­mo­bi­la

uk­lo­ni­li koč­ni­ce”

go­di­ne dok struč­nja­ci ne ut­vr­de tko je glav­ni kri­vac za ne­sre­ću. E pa re­ći ću vam tko je kri­vac – onaj man­gup ko­ji je 200 ki­lo­me­ta­ra da­lje za­ko­čio bez ikak­vog oprav­da­nog raz­lo­ga. Svaki vo­zač ko­ji tak­vo ne­što uči­ni, tre­ba bi­ti osu­đen za umor­stvo iz ne­ha­ja.

Ako vam je vož­nja br­zi­nom od 115 km/h ta­ko zas­tra­šu­ju­ća da se stal­no mo­ra­te uvje­ra­va­ti da se mo­že­te za­us­ta­vi­ti, tad raz­mis­li­te o ne­kom dru­gom pri­je­voz­nom sred­stvu... do naj­bli­že po­li­cij­ske pos­ta­je gdje će­te os­ta­vi­ti vo­zač­ku do­zvo­lu. Već sam na­veo da na auto­ces­ti ni­kad ne ko­čim osim ako baš ne mo­ram i još uvi­jek sto­jim iza svo­jih ri­je­či. Što­vi­še, oti­ći ću ko­rak da­lje i iz­ja­vi­ti da bi auto­ces­te bi­le mno­go si­gur­ni­je kad bi svi vo­za­či uk­lo­ni­li pa­pu­či­cu koč­ni­ce.

Vož­nja bi ta­ko­đer bi­la si­gur­ni­ja da ne­ma ka­me­ra ko­je bi­lje­že br­zi­nu dje­lo­mi­ce jer lju­di zbog njih poč­nu pa­nič­no ko­či­ti, a i ri­go­roz­ni pro­pi­si uz­ro­ku­ju če­po­ve. Tko će zna­ti kak­vi će tek bi­ti uvje­ti na M1 bli­zu Shef­fi­el­da i M3 u Sur­reyju na­kon što se uve­de ogra­ni­če­nje br­zi­ne od 100 km/h, jer će auto­mo­bi­li vo­zi­ti sa­mo 7 km/h br­že od ka­mi­ona što će bi­ti vr­lo opas­no ti­je­kom obil­nih ki­ša. Mo­gu se kla­di­ti da će mno­go lju­di po­gi­nu­ti u lan­ča­nim su­da­ri­ma.

Me­đu­tim, postoji rje­še­nje. Net­ko je u EU ne­dav­no pred­lo­žio da se auto­mo­bi­li opre­me pre­ki­da­čem ko­ji pre­ki­da do­vod go­ri­va i ko­ji bi se mo­gao ak­ti­vi­ra­ti da­ljin­skim uprav­lja­čem u vlas­niš­tvu po­li­ci­ja­ca. Za­mi­sao je da se spri­je­če po­li­cij­ske po­tje­re pri­je ne­go se i do­go­de.

Ta je za­mi­sao teh­nič­ki iz­ve­di­va jer se go­to­vo sve funk­ci­je su­vre­me­nih auto­mo­bi­la iz­vo­de elek­tro­nič­ki te se, što vje­ro­jat­no i zna­te, svi­me što u se­bi ima si­li­cij­ski čip mo­že uprav­lja­ti iz da­lji­ne. To ta­ko­đer zna­či da bi po­li­ci­ja mo­gla ima­ti nad­zor va­šem sustavu fly-by-wi­re i ser­vo uprav­lja­ču...

Sve što bi ta­da tre­ba­li uči­ni­ti je uni­je­ti po­dat­ke o va­šem vo­zi­lu u po­lje ko­je će, pret­pos­tav­ljam, bi­ti si­vo sa žu­tim i cr­nim cr­ti­ca­ma niz ru­bo­ve, te vas ubr­za­ti, us­po­ri­ti, pres­tro­ji­ti te, ako im do­is­ta do­sa­di­te, pri pu­noj br­zi­ni us­mje­ri­ti vas i vaš grozni ka­bri­olet Re­na­ult Méga­ne u ogra­du mos­ta.

Mno­gi će re­ći da je ovo naj­go­ra vr­sta raz­miš­lja­nja te da se ne raz­li­ku­je od vož­nje u Is­toč­noj Nje­mač­koj ti­je­kom Hlad­nog ra­ta, od­nos­no da bi se pre­tvo­ri­li u po­li­cij­ski nad­zi­ra­nu dr­ža­vu.

No, ko­ja je dru­ga mo­guć­nost? Ko­li­ko znam, postoji sa­mo jed­na a to je da umjes­to što nam pri­ča­te ka­ko tre­ba­mo ra­di­ti stan­ke u vož­nji i pro­vje­ra­va­ti ra­zi­nu go­ri­va te se češ­lja­ti i pra­ti zu­be te se is­pri­ča­va­ti na­kon po­dri­gi­va­nja, lju­di u kon­trol­nim pros­to­ri­ja­ma mo­gli bi sni­mi­ti re­gis­tra­cij­sku plo­či­cu vo­za­ča ko­ji je u kri­vom tra­ku ili bez­raz­lož­no ko­či i oba­vi­jes­ti­ti ga da se sa­be­re ili će ga pr­vom pri­li­kom za­us­ta­vi­ti, odvu­ći u grm­lje gdje će ga pri­si­li­ti da sje­di sve dok ga po­li­ca­jac vo­de­nim pi­što­ljem ne po­š­pri­ca ne­kom vr­stom so­ka po oči­ma. Mo­žda so­kom od lu­ka?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.