FF IDE SKI­JA­TI

Ski­ja­ške ži­ča­re su do­sad­ne. Ali TopGe­ar se do­sje­tio jed­ne puno uz­bud­lji­vi­je. Ide­mo u Glen­shee is­pro­ba­ti je...

Top Gear - - SADRŽAJ - NA­PI­SAO: DAN READ / FO­TO­GRA­FI­JE: JUS­TIN LEIGHTON

Mo­že li pr­vi Fer­ra­ri s po­go­nom na sve ko­ta­če pos­lu­ži­ti kao ski­ja­ška žičara? Vri­je­di pro­vje­ri­ti...

Ako Eski­mi do­is­ta ima­ju 50 ri­je­či za sni­jeg, tad vje­ro­jat­no ima­ju i jed­nu za opi­si­va­nje ove vr­ste u ko­joj smo za­pe­li s Fer­ra­ri­jem. Sni­jeg ko­ji je ne­što iz­me­đu bljuz­ge i zgnje­če­nog krum­pi­ra ni­kad ni­je imao ni­kak­ve šan­se iz­dr­ža­ti go­to­vo dvi­je to­ne te­žak ta­li­janski su­pe­ra­uto­mo­bil. Ma­kar i taj su­pe­ra­uto­mo­bil imao po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča i zim­ske gu­me du­bo­kih uto­ra. No si­noć­nji mraz to ni­je bio u pu­nom smis­lu ri­je­či i za­to se sa­da ski­ja­ška sta­za to­pi, a mi smo do vi­ja­ka ko­ta­ča za­pe­li u bi­je­loj bljuz­gi okru­že­ni zna­ti­želj­ni­ci­ma i bez ikak­va na­či­na da se iz­vu­če­mo.

Ovo je tre­ba­la bi­ti pri­ča o vož­nji uz ski­ja­li­šte, jer dok su ne­ki Fer­ra­ri­ji ra­đe­ni za še­pu­re­nje, FF je ipak svri­shod­ni­ji. Na­ime, taj model ima če­ti­ri sje­da­la i prt­ljaž­nik pris­toj­ne za­pre­mi­ne. Do­daj­te to­mu i krov­ne no­sa­če pa mo­že­te pre­ves­ti čak i par ski­ja. To sve FF či­ni ide­al­nim za pri­je­voz lju­di uz pla­ni­nu ti­je­kom naj­za­pos­le­ni­jih mje­se­ci škot­ske ski­ja­ške se­zo­ne (da, u Škot­skoj ima ski­ja­li­šta). U sva­kom slu­ča­ju, vje­ro­jat­no bis­te ra­di­je do pla­ni­ne FF-om ne­go us­pi­nja­čom, zar ne? To nam je i bio na­um, ali bez ob­zi­ra na to ka­kav elek­tro­nič­ki sus­tav za trak­ci­ju ima­te, ako je po­vr­ši­na me­ka­na a sni­jeg du­bok, umjes­to gu­ma trebaju vam gu­sje­ni­ce. Čak je i Land Ro­ver pos­lan da nas iz­vu­če i sam za­peo u sni­je­gu. Stoga smo unaj­mi­li ne­ko­li­ko lju­di (ve­ći­na su vje­ro­jat­no pr­va­ci u na­tje­ca­nju “ka­me­na s ra­me­na” u svo­jim se­li­ma) da nas iz­vu­ku. Na­kon mno­go prok­li­za­va­nja i ne­ko­li­ko za­no­še­nja, FF se do­ko­pao tvr­de po­vr­ši­ne. Ko­li­ko god bio raz­met­ljiv, ovaj su­pe­ra­uto­mo­bil užas­no je loš u sanj­ka­nju.

Ski­jaš­ni cen­tar Glen­shee smjes­tio se na is­toč­nom ru­bu gor­ja Hig­hlan­ds. Ka­ko bi­smo sti­gli do nje­ga, mo­ra­li smo se us­pe­ti pri­je­vo­jem Ca­ir­nwel­la ko­ji je naj­vi­ša glav­na ces­ta u Bri­ta­ni­ji. Ta je sta­ra ces­ta, iz­vor­no ru­ta pre­ko Ca­ir­n­gor­m­sa za tr­gov­ce sto­kom, uglav­nom asfal­ti­ra­na, no na ne­kim di­je­lo­vi­ma pro­la­zi us­po­red­no uz no­vu ces­tu. Iz dna do­li­ne ona vi­ju­ga do vrha i pred­stav­lja jed­nu cr­nu tra­ku tek mr­vi­cu ši­ru od na­šeg FF-a.

Fer­ra­ri za­pi­nje o tra­vom obras­le ru­bo­ve ces­te, a nje­go­ve gu­me za­ba­cu­ju zem­lju. Prem­da ima dvi­je spoj­ke ko­je napeto če­ka­ju da pre­ne­su sna­gu na pred­nje ko­ta­če, one su sad u sta­nju mi­ro­va­nja. Sama je ces­ta mas­na i pre­pu­na lo­ka­va, no FF je ne­vje­ro­jat­no stabilan, a nje­gov 6,2-li­tre­ni V12 pu­tem sed­me­ros­tu­panj­skog mje­nja­ča s dvos­tru­kom spoj­kom nalet za na­le­tom okret­nog mo­men­ta uglav­nom pre­no­si na straž­nje ko­ta­če. Ser­vo uprav­ljač vr­lo je pre­ci­zan pa ri­jet­ko kad uop­će po­mi­čem zglo­bo­ve, a

čak i naj­ma­nji tr­zaj tre­nu­tač­no us­mje­ra­va du­gi pok­lo­pac mo­to­ra ona­mo ka­mo že­li­te. I ta­ko ju­ri­mo pre­ma vr­hu i pro­la­zi­mo ri­je­ke otop­lje­nog sni­je­ga ko­ji se spu­šta s br­da. Neg­dje na­le­ti­mo na ra­hli prah, a pri­je ne­ko­li­ko da­na s br­da ne­da­le­ko odav­de spus­ti­la se la­vi­na. Sta­ra ces­ta pod­ni­je­la je ve­lik te­ret po­s­ljed­njih go­di­na, a nje­zi­na je po­vr­ši­na raz­lom­lje­na. Dra­ma­tič­nos­ti sva­ka­ko do­pri­no­se i za­le­đe­ni di­je­lo­vi. I dok ta­ko moj ko­le­ga Bar­low uži­va u glat­kim ces­ta­ma i to­plom ta­li­jan­skom vre­me­nu u svo­jem mo­de­lu 458 Spe­ci­ale ja sam ko­rak od bol­ne smr­ti. No znaj­te jed­nu stvar o FF-u - na­kon ne­kog vre­me­na za­bo­ra­vi­te da je ri­ječ o Fer­ra­ri­ju od oko 258.000 €. Da, raz­met­ljiv je, ali ne sme­ta mu za­pr­lja­ti ru­ke.

Kad je sus­tav trak­ci­je uklju­čen, ra­ču­na­la u FF-u zna­ju ka­da ste pre­ko­ra­či­li gra­ni­cu pa ta­da: a) pre­no­se prik­lad­ni­ju do­zu sna­ge na ko­ta­če ili b) uklju­ču­ju pred­nju oso­vi­nu ka­ko bi vam po­mo­gli da se iz­vu­če­te. Ili obo­je.

I ta­ko, dok sam am­bi­ci­oz­no po­ku­ša­vao ma­lo ja­če pri­tis­nu­ti gas u po­seb­no skli­skom za­vo­ju, sus­tav mi je to one­mo­gu­ćio. U na­či­ni­ma ra­da Ice, Wet ili Com­fort sus­tav trak­ci­je go­to­vo je pre­osjet­ljiv. Naj­bo­lje ga je os­ta­vi­ti u na­či­nu ra­da Sport u ko­jem ga mo­že­te ma­lo i za­ni­je­ti pri­je ne­go se sus­tav uple­te. A bo­ga­mi, FF je prok­le­to brz. Čak i na ces­ti či­ja po­vr­ši­na vi­še sli­či blat­nom ma­ka­da­mu ne­go ces­ti, FF se ka­ta­pul­ti­ra niz ces­tu kao da je su­ha po­put ba­ru­ta. Na ni­žim okre­ta­ji­ma is­puh se gla­sa po­ma­lo ci­nič­no, a za­tim va­še osje­ti­lo slu­ha po­sve obuz­me psi­ho­tič­ni vri­sak mo­to­ra. U na­či­nu ra­da Sport pre­ba­ci­va­nja u vi­še br­zi­ne su br­za, a u ni­žu ta­ko glas­na da sam si­gu­ran da su obliž­nji sta­nov­ni­ci vje­ro­jat­no kre­nu­li u lov na ni­kad pri­je vi­đe­nu eg­zo­tič­nu ži­vo­ti­nju.

Vje­ro­jat­no sad i jest se­zo­na lo­va jer ni­smo vi­dje­li mno­go je­le­na, no mo­gu­će je da su po­bje­gli osje­tiv­ši smrad ci­ga­re­ta na­šeg fo­to­gra­fa Le­ig­h­to­na. I dok se us­pi­nje­mo sve vi­še, na vje­tro­bra­nu se po­jav­lju­ju pr­ve ka­pi ki­ši­ce. Na­ža­lost po me­ne, to zna­či da mo­ram prč­ka­ti po gum­bi­ma na uprav­lja­ču po­ku­ša­va­ju­ći pro­na­ći onaj za bri­sa­če. Na­kon ne­ko­li­ko sa­ti prč­ka­nja, pov­la­če­nja i ne­ho­tič­nih uklju­či­va­nja po­ka­zi­va­ča smje­ra, us­pio sam pro­na­ći gumb za bri­sa­če. Škot­sko go­rje pos­ta­lo je si­vo i ka­me­ni­to, a ces­ta ome­đe­na tvr­do­gla­vim hr­pa­ma le­da. Usko­ro se ki­ši­ca pre­tvo­ri­la u led, a ne­du­go za­tim ugle­da­li smo pr­ve pa­hu­lji­ce sni­je­ga na vje­tro­bra­nu.

Odjed­nom je iz me­ća­ve pre­ma na­ma do­ju­rio te­ret­ni ka­mi­on. Sta­ra se ces­ta spo­ji­la s no­vom ko­ja se, oči­to, ra­bi za pri­je­voz tru­pa­ca ve­li­kim br­zi­na­ma. Sva­ka čast vo­za­ču ka­mi­ona ko­ji je čak us­pio i ma­lo za­drif­ta­ti pri­ko­li­com na iz­la­sku iz za­vo­ja. Ne­bo, pret­hod­no si­vo po­put ka­ro­se­ri­je FF-a, sa­da je bi­je­lo. Na vi­si­ni od 705 me­ta­ra, Glen­shee ni­je uzvi­še­no po­put ve­ći­ne europ­skih zi­mo­va­li­šta, no još se uvi­jek na­la­zi u obla­ci­ma. A za raz­li­ku od Al­pa, Cairngorms ne­ma ta­ko ši­lja­te vr­ho­ve ne­go nje­go­vi vr­ho­vi pod­sje­ća­ju na me­ka­ni pu­ding okru­glih vr­ho­va s ko­jih se ci­je­di pre­ljev. I baš na tim vr­ho­vi­ma ces­ta se iz­rav­na­va, a ako že­li­te ići još da­lje, tre­bat će vam ski­je (što sam shva­tio tek kad sam za­peo u du­bo­kom sni­je­gu). Par­ki­ran u pod­nož­ju ski­ja­li­šta, FF je ba­rem iz­vr­s­no sklo­ni­šte. Do­li­nom je za­pu­hao vje­tar ko­ji vam se dos­lov­no uvu­če u kos­ti. Od svih mjes­ta na svi­je­tu gdje mo­že­te do­bro­volj­no no­si­ti kilt ov­dje to ni­po­što ne­moj­te po­ku­ša­va­ti. Ali ovo je zem­lja Hra­brog sr­ca, a mjes­ni su sta­nov­ni­ci vr­lo iz­dr­ž­lji­vi. Kad smo mu rek­li za naš na­um da FF pre­tvo­ri­mo u ski­ja­ško di­za­lo sa 660 KS, je­dan od mjes­nih lju­di sa­mo je kim­nuo gla­vom. “A e”, iz­ja­vio je. “Jed­nom smo go­re ima­li Vec­tru. Za­pe­la je u uta­ba­nom sni­je­gu. Mis­lim da je i eki­pa bi­la na­cu­ga­na.”

Pr­stom je po­ka­zao na ze­lel­nu ko­li­bu u ko­joj je bi­la go­le­ma snjež­na ra­li­ca. “Ono što vam je do­is­ta po­treb­no jest jed­na tak­va ra­li­ca”, re­kao je. Is­pos­ta­vi­lo se da je ra­li­ca pri­č­vr­š­će­na za pred­nji kraj Pis­tenBul­lyja 600. Svi vi ko­ji nis­te upoz­na­ti sa svi­je­tom snjež­nih ra­li­ca, model 600 je Fer­ra­ri me­đu čis­ta­či­ma ski­ja­ških sta­za te, kao i Fer­ra­ri, sto­ji vi­še od če­t­vrt mi­li­ju­na eura. No za raz­li­ku od Fer­ra­ri­ja, model 600 ima 12,8-li­tar­ski red­ni šes­te­ro­ci­lin­dar­ski di­zel­ski mo­tor ko­ji pro­izvo­di Mer­ce­des. A ka­ko taj mo­tor ra­zvi­ja

2200 Nm mo­men­ta, to ga či­ni vi­še od dva i pol pu­ta snaž­ni­jim od FF-a. No da­le­ko je važ­ni­je to što je oprem­ljen če­lič­nim gu­sje­ni­ca­ma ko­je nje­go­vih 12 to­na rav­no­mjer­no ras­po­re­đu­ju po sni­je­gu.

Si­noć je ta ra­li­ca proš­la pa­di­na­ma i os­lo­bo­di­la li­je­pu i glat­ku po­vr­ši­nu za naš us­pon. Da se gor­nji sloj ni­je oto­pio, us­pje­li bi­smo se us­pes­ti do vrha. Ali ne­ma ve­ze, jer FF je sto­ič­ki iz­dr­žao sve što smo sta­vi­li pred nje­ga, dok bi ve­ći­na su­pe­ra­uto­mo­bi­la odav­no odus­ta­la. Lju­di go­vo­re da FF ni­je pra­vi Fer­ra­ri, no vi ne­vjer­ni­ci znaj­te da dok su va­ši “pra­vi” Fer­ra­ri­ji bi­li u to­plim ga­ra­ža­ma, me­ne je FF do­ve­zao dov­de. Par­ki­ran me­đu ulub­lje­nim Dis­co­veryji­ma i Fo­res­te­ri­ma, me­ni FF iz­gle­da kao pra­vi Fer­ra­ri. Još kad bi mi net­ko do­dao lo­pa­tu za sni­jeg, mo­gao bih se i upu­ti­ti kući...

660KS, 683NM, 0–100 KM/ H ZA 3,7S. I PRT­LJAŽ­NIK...

ŽE­LI­TE BR­ZO DO­ĆI DO STA­ZA? RAZ­MIS­LI­TE O FF- U ZNA­KO­VI OPAS­NOS­TI - IGRA SKRI­VA­ČA

U ŠKOT­SKOJ

PUNO SKIJAŠA

I JE­DAN FF SPREM­NI ZA SPUST...

ČO­VJEK PUN PO­VJE­RE­NJA VE­ŽE SKI­JE ZA NAŠ AUTO

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.