AME­RI­KA­NAC IZ ITA­LI­JE

ŠEZ­DE­SE­TE, DO­BA KAD SU BITNICI MO­GLI POS­TA­TI KONS­TRUK­TO­RI FER­RA­RI­JA

Top Gear - - SADRŽAJ - NA­PI­SAO: JASON BAR­LOW / FO­TO­GRA­FI­JE: MATT HOWELL

Na­kon mno­go go­di­na, Tom Me­ade­ova le­gen­dar­na Tho­ma­ssi­ma III se vra­ti­la

Kad Fer­ra­ri ni­je Fer­ra­ri? Kad je ri­ječ o mo­de­lu Tho­ma­ssi­ma III. Po­vi­jest naj­poz­na­ti­jeg svjet­skog pro­izvo­đa­ča auto­mo­bi­la pre­pu­na je za­pa­nju­ju­ćih fus­no­ta, a ne­umo­lji­va že­lja En­za Fer­ra­ri­ja da po­bje­đu­je te nje­go­vo po­du­zet­nič­ko za­vo­đe­nje naj­bo­ga­ti­jih lju­di na svi­je­tu zna­či da je ti­je­kom 1950-ih i 1960-ih ri­jet­ko ko­ji Fer­ra­ri­jev model bio is­ti. Tu je, za­tim, i dru­gi čim­be­nik, a to je da je po­dru­čje oko Mo­de­ne bi­lo pre­pu­no car­ro­zzi­era (kons­truk­to­ra), umjet­ni­ka i di­zaj­ne­ra šasija ko­ji su učes­ta­lo stva­ra­li ču­da sa za­kriv­lje­nim če­li­kom, alu­mi­ni­jem i bi­lo či­me dru­gim što su naš­li u bli­zi­ni.

A tu je za­tim i Tom Me­ade, emi­grant iz Ka­li­for­ni­je i pro­to­hi­pik, či­ja je lju­bav­na ve­za s Fer­ra­ri­jem za­po­če­la kad je ugle­dao model 500 TRC u jed­noj ga­ra­ži u L.A.-u. Kad mu je vlas­nik re­kao o ko­jem je auto­mo­bi­lu ri­ječ i ko­je mu je po­dri­je­tlo pred njim se zak­leo da će po­sje­ti­ti rod­no mjes­to Fer­ra­ri­ja. Lak­še re­ći ne­go uči­ni­ti. Ka­ko je imao sa­mo 50 do­la­ra, autos­to­pi­rao je kroz SAD do New Or­le­an­sa i na­go­vo­rio ka­pe­ta­na da ga za­pos­li kao is­po­moć u ku­hi­nji na nor­ve­škom pre­ko­oce­an­skom te­ret­nom bro­du. Me­ade je 35 da­na kas­ni­je sti­gao u Sta­van­ger i upu­tio se pre­ma En­gle­skoj, gdje je ku­pio mo­to­cikl i s pri­ja­te­ljem se upu­tio na pu­to­va­nje Eu­ro­pom.

Njih su dvo­ji­ca po­la go­di­ne pro­ve­li spa­va­ju­ći na kro­vu ho­te­la u Mal­lor­ci, a za­tim se Me­ade ko­nač­no do­ko­pao Ita­li­je. Pr­vih ne­ko­li­ko mje­se­ci bio je smje­šten u Ri­mu, gdje je, iz­me­đu os­ta­lo­ga, upoz­nao film­skog pro­du­cen­ta Di­nu De La­uren­ti­isa i do­bio za­du­že­nje po­moć­ni­ka Da­vi­da Ni­ve­na u fil­mu Naj­bo­lje od ne­pri­ja­te­lja iz 1961. Na­po­s­ljet­ku je saz­nao ka­ko do­ći do Mo­de­ne, u ko­ju se upu­tio na Ves­pi. Ka­ko je u Ma­se­ra­ti­je­vu tvor­ni­cu sti­gao na­kon kra­ja rad­nog vre­me­na, Me­ade je na­go­vo­rio osob­lje da ga pus­ti unu­tra, gdje je na­le­tio na rav­na­te­lja tr­ka­ćeg odje­la Gu­eri­na Ber­toc­c­hi­ja i us­pio ga uvje­ri­ti da mu po­ka­že pos­tro­je­nje. Kad je ugle­dao na­pu­šte­ni sta­ri tr­ka­ći Ma­se­ra­ti, Me­ade je ne­ka­ko na­go­vo­rio Ber­toc­c­hi­ja da mu ga pro­da za 400 do­la­ra. Is­pos­ta­vi­lo se da je ri­ječ o mo­de­lu 350S ko­jim se utr­ki­vao Hans Her­r­man (biv­ši vo­zač F1 mom­ča­di Silver Ar­row i bu­du­ći po­bjed­nik utr­ke 24 sa­ta Le Mansa) na utr­ci Mil­le Mi­glia 1957., u ko­ji je kas­ni­je ugra­đen V12 i ko­ji je vo­žen na ne­ko­li­ko dru­gih poz­na­tih na­tje­ca­nja. Da­nas bi ta po­vi­jest bi­la ne­pro­cje­nji­va, no 1961. po­dri­je­tlo auto­mo­bi­la ni­je mno­go zna­či­lo. Mjes­ni po­ljo­dje­lac do­zvo­lio je Me­adeu da auto­mo­bil skla­di­šti u spo­red­noj zgra­di i dok ga je po­nov­no skla­pao, Tom je upoz­nao Ber­toc­c­hi­je­va pri­ja­te­lja, kons­truk­to­ra Lu­ci­ana Bo­na­ci­ni­ja.

Ne­ko je vri­je­me Me­ade spa­vao na po­du nji­ho­ve ra­di­oni­ce, a za­tim se pre­se­lio u šta­galj u bli­zi­ni auto­mo­bi­la.

Ka­ro­se­ri­ja To­mo­va po­ku­ša­ja spa­ša­va­nja bi­la je u lo­šem sta­nju pa ga je Ber­toc­c­hi upoz­nao s Me­dar­dom Fan­tu­zzi­jem, pro­izvo­đa­čem iz Mon­de­ne i umjet­ni­kom od­go­vor­nim za le­gen­dar­ne mo­de­le po­put Ma­se­ra­ti­ja A6 GCS i Fer­ra­ri­ja 250 Tes­ta Ro­ssa, te model ko­ji je Me­ade ob­nav­ljao. Fan­tu­zzi­ju se svi­dio ka­riz­ma­tič­ni mla­di Ame­ri­ka­nac i za­pos­lio ga je kao svog po­moć­ni­ka. “Bi­la je

to pus­to­lo­vi­na. Nit­ko ni­je te­žio za­ra­di­ti vi­še nov­ca ne­go je do­volj­no za hra­nu i naj­am­ni­nu. Sve se svo­di­lo na auto­mo­bi­le, auto­mo­bi­le, auto­mo­bi­le i ni­šta vi­še“, pri­sje­tio se Me­ade kas­ni­je. Tom je po­čeo ku­po­va­ti i pre­pro­da­va­ti ta­li­jan­ske eg­zo­ti­ke za bo­ga­te Ame­ri­ka­na­ce, a na­vod­no kru­ži gla­si­na da je imao dva 250 GTO-a u raz­dob­lju kad je taj model bio sa­mo još je­dan sport­ski auto­mo­bil, te broj­ne dru­ge su­vre­me­ne Fer­ra­ri­je. Us­to, Me­ade je po­mo­gao di­zaj­ni­ra­ti i iz­ra­di­ti pre­kras­ni 250 Nem­bo Spyder za tvrt­ku Ne­ri & Bo­na­ci­ni. Čak je i sam En­zo Fer­ra­ri upoz­nao Me­adea na sta­zi Mo­de­na Au­to­dro­me i dao mu svo­je odo­bre­nje.

Do kra­ja ‘60-ih Me­ade je pri­ku­pio do­volj­no mo­to­ra, ka­ro­se­rij­skih di­je­lo­va i go­to­vi­ne da je u svo­joj gla­vi po­čeo raz­ra­đi­va­ti raz­ne za­mis­li. Mo­de­li Tho­ma­ssi­ma I, II, III i IV (pro­izvod tih nje­go­vih za­mis­li či­je ime zna­či “Mak­si­mum za Tho­ma­sa”) bi­li su vr­lo ri­jet­ki Fer­ra­ri­ji, čak i pre­ma stan­dar­di­ma tog do­ba. Pr­vi i naj­sla­bi­je do­ku­men­ti­ra­ni imao je ša­si­ju mo­de­la Fer­ra­ri 250 GTO, no na­vod­no je za­uvi­jek iz­gub­ljen za­jed­no s bez­broj­nim dru­gim umjet­nič­kim i knji­žev­nim dra­go­cje­nos­ti­ma kad je Fi­ren­cu po­pla­vi­la ri­je­ka Ar­no u stu­de­no­me 1966. Model Tho­ma­ssi­ma II bio je na­dah­nut Fer­ra­ri­jem 330 P3/4 (po­bi­je­dio na utr­ci 24 sa­ta Dayto­ne 1967.), ko­ji je bio sa­či­njen od di­je­lo­va ame­rič­kih mus­cle auto­mo­bi­la ka­ko bi se po­ve­ća­la sna­ga iz­vor­ni­ka. Me­ade i nje­go­va sku­pi­na Ma­se­ra­ti­je­vih i Fer­ra­ri­je­vih in­že­nje­ra u fu­šu upo­tri­je­bi­li su ok­vir od šper­plo­če za obli­ko­va­nje auto­mo­bi­la. Is­pod ka­ro­se­ri­je bi­la je cje­vas­ta spa­ce­fra­me šasija dok je stra­ga bio ugra­đen Fer­ra­ri­jev tro­li­tre­ni V12 po­su­đen iz mo­de­la 250 GT.

“Ni­ko­ga ni­je bi­lo bri­ga za no­vac. Tu su bi­li auto­mo­bi­li, kvra­gu s os­ta­lim”

Tre­ći Me­ade­ov auto­mo­bil, model Tho­ma­ssi­ma III, jest ovaj na fo­to­gra­fi­ja­ma i ri­ječ je o mo­de­lu u stvar­noj ve­li­či­ni s gul­lwing vra­ti­ma i po­go­njen Fer­ra­ri­je­vim V12 te is­puš­nim sus­ta­vom ši­ri­ne špa­ge­ta. Model je pri­ka­zan na to­rin­skom saj­mu auto­mo­bi­la 1969. i to­li­ko je sve odu­še­vio da je za­vr­šio na nas­lov­ni­ci ta­daš­njih po­pu­lar­nih auto­mo­bil­skih ča­so­pi­sa, a Ame­ri­kan­ci su čak pos­la­li TV eki­pu da na­pra­vi pri­log o idej­nom za­čet­ni­ku tog mo­de­la.

“Bi­lo je vre­me­na kad smo pli­va­li u nov­cu, ali i vre­me­na kad smo bi­li švorc. No što god da se zbi­va­lo, bi­li smo okru­že­ni raz­nim auto­mo­bi­li­ma, mo­to­ri­ma i di­je­lo­vi­ma od ko­jih se ni­smo ras­ta­ja­li”, pri­sje­tio se nje­gov sin. Me­ade­ova že­lja za pu­to­va­njem odve­la ga je na Tajland i Ba­li, gdje je pro­veo ve­ći dio na­red­na dva de­set­lje­ća ži­ve­ći od do­la­ra ili dva dnev­no, a za­tim se vra­tio u Kaliforniju 1993. ka­ko bi se bri­nuo o bo­les­noj maj­ci. Me­ade je pre­mi­nuo proš­le go­di­ne u svo­joj 74. go­di­ni ži­vo­ta i sve do smr­ti ra­dio je na no­voj kre­aci­ji od ug­lji­ko­vih vla­ka­na po­go­nje­noj mo­to­rom Fer­ra­ri­je­va mo­de­la 333 SP za utr­ke iz­dr­ž­lji­vos­ti. Mo­žda se nje­gov ži­vot i sveo na Fer­ra­ri­je­vu fus­no­tu, no iza se­be je os­ta­vio je­dins­tve­no auto­mo­bi­lis­tič­ko na­s­lje­đe.

FER­RA­RI­JE­VI DI­JE­LO­VI+ PA­MET­NA UPO­RA­BA ČE­KI­ĆA = LJEPOTA

TOM ME­ADE I EN­ZO FER­RA­RI - PRA­VI MU­ŠKI STI­SAK RU­KU

MA­DE IN ITALY. UZ PO­MOĆ MOM­KA IZ KA­LI­FOR­NI­JE

Pre­s­vla­ke od pla­vog ve­lu­ra? Do­bro­doš­li u šez­de­se­te. La­va lam­pa i LSD kao do­dat­na opre­ma

“Mo­že­te ima­ti gra­fi t is­pod pok­lop­ca mo­to­ra, sve dok je u ru­ži­čas­toj bo­ji...”

U Tho­ma­ssi­mi se na je­lov­ni­ku na­la­zi mno­go kro­ma, uklju­ču­ju­ći i špa­ge­ti is­pu­he

Sre­ćom To­mu Me­adea ro­di­te­lji ni­su da­li ime Bar­ry. Ili Ke­ith. Ili Si­mon. Ili Ru­pert

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.