MAY

Ne­ki tvr­de da je va­tra naj­vi­še pro­mi­je­ni­la čo­vje­čans­tvo. Bu­da­le. Ako je ži­vot po­zor­ni­ca, on­da je upra­vo ro­ti­ra­ju­će vra­ti­lo po­di­glo zas­to­re pred­sta­ve…

Top Gear - - SADRŽAJ -

Pi­tao sam se ko­ja je stvar naj­vi­še do­pri­ni­je­la una­pre­đe­nju sudbine čo­vje­čans­tva? Pret­pos­tav­ljam da je spo­sob­nost go­vo­re­nja vi­so­ko na po­pi­su, kao i pi­sa­nje, pa­pir, vla­da­nje va­trom te pre­tra­ži­va­nje sli­ka s po­mo­ću Go­oglea, po­se­bi­ce ako imaš če­tr­na­est go­di­na. Ala­ti su bi­li me­đu pr­vim stva­ri­ma ko­je su nam da­le moć, a op­će­pri­hva­ćen je stav da je pr­vi alat bio če­kić, jer se i ka­men mo­že sma­tra­ti če­ki­ćem ako se ta­ko upo­treb­lja­va. O evo­lu­ci­ji če­ki­ća i svim nje­go­vim pri­mje­na­ma ve­oma bi se la­ko mo­gao sni­mi­ti jed­no­sat­ni dokumentarac. Us­tva­ri, mis­lim da bih ga i sam vo­lio sni­mi­ti. No pro­blem je s če­ki­ćem što čo­vje­ku ko­ji ne ra­zu­mi­je ni­je­dan dru­gi alat sve iz­gle­da kao ča­vao. Zbog to­ga Clar­k­son oda­je do­jam čo­vje­ka ko­jeg je pre­ga­zi­lo vri­je­me.

Me­đu­tim, že­lio bih pred­sta­vi­ti raz­lo­ge za­što je ro­ti­ra­ju­će vra­ti­lo upra­vo ta stvar. Ono da­je pri­vi­dan ži­vot i vi­tal­nost stva­ri­ma ko­je vo­li­mo – auti­ma, avi­oni­ma, gli­se­ri­ma, sku­pim sa­to­vi­ma – te je te­melj­no sred­stvo s po­mo­ću ko­je­ga se tak­ve stva­ri pro­izvo­de.

Sta­ri Egip­ća­ni okre­ta­li su ko­ma­de dr­ve­ta ko­ji su bi­li pos­tav­lje­ni s obje stra­ne upo­treb­lja­va­ju­ći ne­što što je po­ma­lo na­li­ko­va­lo na vi­olin­sko gu­da­lo. To su bi­li pr­vi stru­go­vi, a bez njih ne bi­smo ima­li os­ta­le stro­je­ve. Vje­tre­nja­če, vo­de­nja­če, par­ni stro­je­vi, vik­to­ri­jan­ski ši­va­ći stro­je­vi s nož­nim pe­da­la­ma, vi­tla na je­dri­li­ca­ma i vik­to­ri­jan­ske za­tvor­ske na­pra­ve ko­je su se po­kre­ta­le ga­že­njem ko­ta­ča upo­treb­lja­va­li su se upra­vo za okre­ta­nje vra­ti­la, a jed­nom ka­da se vra­ti­lo po­kre­ne mo­gu­će je na­pra­vi­ti sve od braš­na pa do zup­ča­ni­ka i pos­ti­ći iz­van­re­dan na­pre­dak.

Obra­ti­te po­zor­nost na svoj bi­cikl. Još uvi­jem sma­tram da je bi­cikl je­dan od naj­ve­ćih iz­u­ma svih vre­me­na, a po­lu­ge pe­da­la ko­je okre­će­te za­du­že­ne su sa­mo za okre­ta­nje krat­kog vra­ti­la sred­njeg po­go­na. Ka­da vam to uspije, lan­ča­nik, la­nac i zup­ci ko­ta­ča ko­ji po­kre­ću zad­nji ko­tač i va­še uzvi­ke za­do­volj­stva sa­mo su stvar for­mal­nos­ti. Čak se i pa­siv­ni pred­nji ko­tač okre­će zbog ro­ti­ra­ju­će oso­vi­ne na ko­ju je pos­tav­ljen. Svjes­tan sam da je oso­vi­na fik­s­na i da se ko­tač za­pra­vo okre­će, ali da ste Eins­te­in i da sje­di­te na obru­ču ko­ta­ča, rek­li bis­te da je si­tu­aci­ja obr­nu­ta. Stal­no okre­ta­nje; vek­tor­ska si­la – vek­tor – odre­đen po­lu­mje­rom ta­ko da ni­ka­da ne sta­je. Do­is­ta iz­van­red­no, zar ne?

Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti ni mo­to­re u svo­jim auti­ma. Stva­ri po­put kons­truk­ci­je mo­to­ra, bro­ja ci­lin­da­ra, za­pre­mi­ne i tur­bo­pu­nje­nja ve­oma su za­nim­lji­ve i kao tak­ve je­dan od raz­lo­ga za­što ovaj ča­so­pis ima to­li­ko stra­ni­ca, no svr­ha sve­ga to­ga jest os­tva­re­nje jed­nog jed­nos­tav­nog ci­lja, okre­ta­nje ko­lje­nas­tog vra­ti­la. On­da ga mo­že­mo po­ve­za­ti s ko­ta­či­ma i kre­nu­ti na put.

S ob­zi­rom na to da je cilj to­li­ko jed­nos­ta­van, sred­stva nje­go­va pos­ti­za­nja či­ne se po­pri­lič­no slo­že­nim. Kli­po­vi se kre­ću go­re-do­lje (ili s jed­ne stra­ne na dru­gu ako ste vo­zač Su­ba­rua) ka­ko bi se vra­ti­lo kre­ta­lo po­put na­ših no­gu na bi­cik­lu. Ali ko­lje­nas­to vra­ti­lo mo­ra do­ves­ti do okre­ta­nja ne­kog dru­gog vra­ti­la ka­ko bi se mo­glo uprav­lja­ti ven­ti­li­ma ko­ji idu go­re-do­lje. Kre­ta­njem go­re­do­lje do­bi­va­mo kruž­no kre­ta­nje, no ono mo­ra pro­izves­ti još kre­ta­nja go­re-do­lje ka­ko bi se os­tva­ri­lo ori­gi­nal­no kre­ta­nje go­re-do­lje. Na­dam se da je sa­da jas­ni­je.

Na­še glav­no ro­ti­ra­ju­će vra­ti­lo, ko­lje­nas­to vra­ti­lo, ta­ko­đer mo­že bi­ti za­du­že­no za po­kre­ta­nje vra­ti­la al­ter­na­to­ra ka­ko bi se stvo­ri­le is­kre ko­je omo­gu­ću­ju dalj­nji rad kli­po­va. Zup­ča­ni pri­je­nos­nik – skup vra­ti­la u to­li­ko za­mr­še­no­me od­no­su da im je po­treb­na ne­ka vr­sta me­ha­nič­kog pred­brač­nog ugo­vo­ra – za­pra­vo rje­ša­va pro­blem manj­ka­vos­ti iz­laz­nog re­zul­ta­ta na­šeg ori­gi­nal­nog vra­ti­la ka­ko bi ono mo­glo obav­lja­ti ko­ris­tan rad i okre­ta­ti vi­še vra­ti­la ko­ja na­po­s­ljet­ku okre­ću ko­ta­če. No sve to u bi­ti ovi­si o jed­nom naj­važ­ni­jem ro­ti­ra­ju­ćem vra­ti­lu, jed­na­ko kao što je u pr­vim hra­mo­vi­ma ma­sov­ne pro­izvod­nje uz­duž kro­va bi­lo po­treb­no pos­ta­vi­ti vra­ti­lo ko­je je po­kre­ta­lo stro­je­ve. Obra­ti­te sa­da po­zor­nost na cr­tež auto­mo­bil­skog mo­to­ra u pre­sje­ku. Sve te stva­ri on­dje se na­la­ze sa­mo ka­ko bi nam pru­ži­le dio ko­ji nam je po­tre­ban - vra­ti­lo. Či­ni se po­ma­lo bes­po­treb­no, zar ne?

Elek­trič­ni mo­tor funk­ci­oni­ra mno­go lo­gič­ni­je. Iako je u nje­go­vu slu­ča­ju ro­ti­ra­ju­će vra­ti­lo je­di­ni po­kret­ni dio, sve­jed­no nam pru­ža ono što tre­ba­mo. Zar to ni­je mno­go ele­gant­ni­je? To je pra­vi­lan na­čin po­kre­ta­nja auto­mo­bi­la, a s nji­me smo bi­li upoz­na­ti i pri­je iz­u­ma auto­mo­bi­la, još od pr­vog elek­trič­nog mo­to­ra.

Je­di­no što nam pre­os­ta­je uči­ni­ti jest ukro­ti­ti elek­trič­nog la­va. Još uvi­jek že­lim ču­ti zas­tra­šu­ju­ću je­ku V8 mo­to­ra svog Fer­ra­ri­ja u po­seb­nim tre­nut­ci­ma, no u os­ta­lim slu­ča­je­vi­ma elek­trič­ni je mo­tor za­si­gur­no na­ša bu­duć­nost.

“Još uvi­jek sma­tram da je bi­cikl je­dan od naj­važ­ni­jih iz­u­ma svih vre­me­na”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.