DI­ZAJ­NER SE­DAM­DE­SE­TIH

UPOZ­NAJ­TE TO­MA KA­RE­NA, ČO­VJE­KA KO­JI NAM JE DAO SCIMITAR GTE I RALEIGH CHOPPER...

Top Gear - - SADRŽAJ -

Upoz­naj­te kre­ativ­nog ge­ni­ja To­ma Ka­re­na. On je osmis­lio broj­ne le­gen­dar­ne stva­ri...

Tko bi po­mis­lio da bi di­zaj­ne­ri tro­ko­tač­nog Ro­bi­na mo­gli osmis­li­ti ne­što što iz­gle­da ta­ko do­bro kao Scimitar GTE? Taj je model 1968. bio ra­ni do­kaz da ka­ra­va­ni mo­gu iz­gle­da­ti sek­si te je bio za­čet­nik za­mis­li o su­vre­me­nim aero­di­na­mič­nim auto­mo­bi­li­ma i pr­vi auto­mo­bil u svi­je­tu uz­dig­nu­tog stru­ka - da­nas to ima­ju svi mo­de­li, od kom­pa­ka­ta do cro­sso­ve­ra. Ta­ko­đer, to je bio i auto­mo­bil u ko­jem je po­li­ci­ja za­us­ta­vi­la prin­ce­zu Anu ko­ja je vo­zi­la br­že od ogra­ni­če­nja br­zi­ne.

No či­nje­ni­ca jest da je GTE, prem­da ga je pro­izve­la tvrt­ka Re­li­ant, bio vi­zi­ja in­dus­trij­skog di­zaj­ne­ra To­ma Ka­re­na. Kad su od nje­ga za­tra­ži­li da ku­pe Scimitar pre­tvo­ri u ne­što prak­tič­ni­je, ali i ljep­še, on je osmis­lio model GTE. Pre­ma nje­mu, to je bio je­dan od nje­go­vih naj­bo­ljih ra­do­va. Us­to, bu­du­ći da je šef tvrt­ke Ogle De­sig­ns, nje­gov po­pis kli­je­na­ta ne svo­di se sa­mo na pro­izvo­đa­če auto­mo­bi­la.

Ti­je­kom ‘60-ih i ‘ 70-ih Ka­re­no­va bi­ljež­ni­ca s di­zaj­ni­ma obi­lo­va­la je bu­du­ćim kla­si­ci­ma: bi­cik­lom Raleigh Chopper, ra­di­opri­jam­ni­kom Bush TR130, dje­čjom igrom Mar­ble, ju­riš­ni­kom Lu­kea Skywal­ke­ra u Ra­to­vi­ma zvi­jez­da (ute­me­ljen na još jed­nom nje­go­vom di­zaj­nu, na­ran­čas­tom Bond Bu­gu), pa čak i Pa­pa­mo­bi­lom. Ove je go­di­ne nje­go­va tvrt­ka obi­lje­ži­la 60 go­di­na pos­to­ja­nja, a Tom je pros­la­vio 88. ro­đen­dan. No za raz­li­ku od ve­ći­ne dje­do­va ko­ji čez­nut­lji­vo pri­ča­ju ka­ko je bi­lo ne­kad, Tom još uvi­jek gle­da u bu­duć­nost. Šet­nja nje­go­vim umom obra­zov­na je, fantastična te, u što će­te se sa­mi uvje­ri­ti, i po­ma­lo is­crp­lju­ju­ća.

Di­zaj­ni­ra­li ste ja­ko mno­go stva­ri, no kre­ni­mo od GTE-a, ko­ji je vje­ro­jat­no naj­važ­ni­ji. Te 1968. ka­ra­va­ni su bi­li na­mi­je­nje­ni pu­tu­ju­ćim tr­gov­ci­ma i vlas­ni­ci­ma pa­sa. Ta­daš­nji ci­je­nje­ni pro­izvo­đa­či auto­mo­bi­la po­put BMW-a, Ja­gu­ara i Mer­ce­de­sa ni u snu se ne bi usu­di­li pro­izves­ti ta­kav auto­mo­bil. No lju­di su ot­kri­li da je GTE aero­di­na­mič­ki vr­lo do­bro funk­ci­oni­rao jer je imao ma­nji ot­por zra­ka od ku­pea, a i stra­ga je imao do­volj­no pros­to­ra za gla­vu. Da­nas go­to­vo svaki auto­mo­bil ima uz­dig­nu­ti struk. Is­ti­na, tre­ba­lo je ne­ko­li­ko go­di­na da ga se po­sve pri­hva­ti. Ka­ko ste za­vr­ši­li u Ogleu? De­set­lje­će ži­vo­ta po­tra­tio sam u avi­on­skoj in­dus­tri­ji jer, ka­ko sam bio loš ma­te­ma­ti­čar, ni­sam bio do­bar za taj po­sao. Za­tim sam se us­pio upi­sa­ti u Ško­lu umjet­nos­ti i di­zaj­na, i na­kon za­vr­šet­ka za­pos­lio sam se u For­du, u di­zaj­ner­skom odje­lu. Na­kon to­ga ra­dio sam za tvrt­ke Hot­po­int i Phi­lips. No tad je jed­nog da­na ne­sret­ni sta­ri David Ogle po­gi­nuo u pro­met­noj ne­sre­ći, a ja sam pri­mio te­le­fon­ski po­ziv s po­zi­vom da do­đem na raz­go­vor s di­rek­to­ri­ma tvrt­ke. Tje­dan da­na kas­ni­je pos­tao sam teh­nič­ki rav­na­telj i glav­ni di­zaj­ner. Ka­ko je ta­da bi­lo ra­di­ti u Ogleu? Iz­vr­s­no. Neg­dje u is­to vri­je­me ka­da sam di­zaj­ni­rao GTE tvrt­ka je ra­di­la za Elec­tro­lux, Bush (pro­izvo­đač ra­di­opri­jem­ni­ka) i Phi­lips. U jed­nom ste tre­nut­ku mo­gli dje­lo­mič­no opre­mi­ti ku­ću stva­ri­ma ko­je smo di­zaj­ni­ra­li. Mo­gli ste ku­pi­ti šted­njak, pe­ri­li­cu rub­lja, za­mr­zi­vač, usi­sa­vač, ra­di­opri­jem­nik, ka­du i auto­mo­bil. Sve to di­zaj­ni­rao je Ogle. Tad smo ra­di­li mno­go stva­ri za čo­vje­čans­tvo. Di­zaj­ni­ra­nje auto­mo­bi­la otad se u mno­go­če­mu pro­mi­je­ni­lo. Ne­koć dav­no znao sam še­ta­ti že­nev­skim saj­mom auto­mo­bi­la - kad se još odr­ža­vao u dr­ve­nim zgra­da­ma, i tra­ži­ti do­bro di­zaj­ni­ra­ne auto­mo­bi­le. Tad ih ni­je bi­lo mno­go. Da­naš­nji auto­mo­bi­li di­zaj­ner­ski za­do­vo­lja­va­ju vi­so­ke stan­dar­de. Di­zajn je od ta­da znat­no na­pre­do­vao, i to u po­zi­tiv­nom smje­ru. No ne­dos­ta­ju li vam sta­ri da­ni? Kad sam bio u For­du ra­dio sam na na­pred­nim di­zaj­ni­ma i mo­gli ste di­zaj­ni­ra­ti bi­lo ka­kav auto­mo­bil ka­kav ste že­lje­li. Za­tim je Chrys­ler pred­sta­vio svo­je mo­de­le s ve­li­kim pe­ra­ja­ma na straž­njem kra­ju i tad su mi ti auto­mo­bi­li iz­gle­da­li fan­tas­tič­no. Osob­no, sad mis­lim da di­zaj­ne­ri tra­te vri­je­me po­ku­ša­va­ju­ći osmis­li­ti za­nim­lji­ve boč­ne obli­ke ka­ro­se­ri­je i ot­kri­ti no­ve na­či­ne obli­ko­va­nja pred­njih i straž­njih svje­ta­la. Ne vje­ru­jem da ne­ka nji­ho­va rje­še­nja po­bolj­ša­va­ju vi­zu­al­ni iz­gled auto­mo­bi­la. Što je ključ­no za do­bar di­zajn auto­mo­bi­la? Umjet­nost je u to­me da uži­va­te u ono­me što ra­di­te. Us­pjeh i za­do­volj­stvo pro­iz­la­ze kad osmis­li­te ne­što bez ikak­vih ogra­ni­če­nja. Osob­no obo­ža­vam do­bar oblik. Oblik je oblik, bez ob­zi­ra na to je li ri­ječ o ra­di­opri­jem­ni­ku, ka­di ili auto­mo­bi­lu. Što bis­te, kad bis­te mo­gli, pro­mi­je­ni­li gle­de di­zaj­na auto­mo­bi­la? Kad sam ra­dio u For­du i kad su čel­ni­ci upravi htje­li pred­sta­vi­ti no­vi model, oni bi sta­vi­li model u na­rav­noj ve­li­či­ni na ve­li­ki ro­ti­ra­ju­ći stol i upra­va bi ga mo­gla pro­mo­tri­ti iz svih ku­te­va te od­lu­či­ti svi­đa li joj se ili ne. Ono što ni­kad ni­su uči­ni­li jest da po­sjed­nu ne­ko­ga u auto­mo­bil ka­ko bi po­ka­za­li ka­ko će vo­zač iz­gle­da­ti u auto­mo­bi­lu. Ta­ko bi vi­dje­li auto­mo­bi­le u ko­ji­ma bi gla­va vo­za­ča bi­la

mr­vi­cu iz­nad boč­nih li­ni­ja ili skri­ve­na iza B-no­sa­ča, što je, ba­rem me­ni, bi­lo vr­lo nez­god­no. Zna­či, vi bis­te ra­di­je pri­ka­za­li i vo­za­ča? Da, ka­ko bih bio si­gu­ran da je vo­zač do­bro smje­šten, da ima do­bru pre­gled­nost te da je uoč­ljiv. Lju­di vo­le sta­ri­je mo­de­le u ko­ji­ma je struk bio u ra­zi­ni la­ka­ta jer bi u nji­ma sje­di­li vi­so­ko i osje­ća­li da po­sve nad­zi­ru si­tu­aci­ju. Ma­lo sam is­tra­ži­vao to raz­miš­lja­nje kad smo di­zaj­ni­ra­li Leylan­do­ve ka­mi­one i usre­do­to­čio se na vo­za­ča. Kad sam ra­dio za Re­na­ult, is­to sam uči­nio kod di­zaj­na mo­de­la kom­bi­ja Tra­fic. Jasno mi je da ne­ki lju­di vo­le bi­ti uča­hu­re­ni u unu­traš­njos­ti, no ni­kad ni­sam te­žio to­me. Če­mu ste vi te­ži­li? U do­bro di­zaj­ni­ra­nom auto­mo­bi­lu mo­že­te vi­dje­ti odra­ze skul­p­tu­ra vr­hun­skog ki­pa­ra. Li­ni­je trebaju bi­ti me­ka­ne, ali uvi­jek za­teg­nu­te. Us­to, ne mo­že­te ima­ti li­ni­je ko­je ne­ma­ju svoj po­če­tak i kraj. Is­to se mo­že pri­mi­je­ni­ti i na di­zaj­ni­ra­nje ka­ro­se­ri­je auto­mo­bi­la, prem­da je ono mno­go slo­že­ni­je od obli­ko­va­nja skul­p­tu­ra. Ka­ko to mis­li­te? Vr­hun­ski ki­par ni­kad ni­je spu­tan ho­mo­lo­ga­ci­jom i iz­bo­rom ma­te­ri­ja­la jer uvi­jek ra­di u bron­ci ili ka­me­nu. U auto­mo­bi­lu ima­te če­lik, stak­lo, gu­mu, plas­ti­ku i otvo­re iz­me­đu plo­ča. Lo­ši otvo­ri iz­me­đu plo­ča mo­gu uni­šti­ti do­bar oblik. Us­to, u ob­zir mo­ra­te uze­ti i či­nje­ni­cu da su auto­mo­bi­li blje­šta­vi i odra­ža­va­ju sve oko se­be. A ki­par ne mo­ra bri­nu­ti ni o aero­di­na­mič­nos­ti. Ukrat­ko, op­ća se pra­vi­la mo­gu pri­mi­je­ni­ti bez ob­zi­ra na to što di­zaj­ni­ra­te? Da. Čak i pe­ri­li­ca rub­lja - di­zaj­ni­rao sam ih ne­ko­li­ko - mo­ra

“Vr­hun­ski ki­par ni­kad ni­je mo­rao bri­nu­ti o ho­mo­lo­ga­ci­ji i aero­di­na­mi­ci”

bi­ti tak­til­na ka­ko bi je lju­di že­lje­li do­dir­nu­ti na is­ti na­čin kao što že­le do­dir­nu­ti li­je­pu skul­p­tu­ru. Ne sa­mo gle­da­ti, ne­go i do­dir­nu­ti, po­gla­di­ti je, ako vam je ta­ko lak­še ra­zu­mje­ti. Ako je ri­ječ o ra­di­opri­jem­ni­ku, že­li­te da lju­di po­mis­le: “Da, že­lim ga di­ra­ti i uprav­lja­ti nji­me”. Vaš di­zajn od­li­ku­je mla­do­li­kost i fantastična kak­vo­ća. Za­što? Mo­žda je razlog to­me što sam bio odvo­jen od svo­jih igra­ča­ka pri­je ne­go sam bio spreman na to ka­da smo is­e­lja­va­li iz Če­hos­lo­vač­ke. Do­mo­vi­nu smo na­pus­ti­li jed­ne no­ći kad su Ni­jem­ci sti­gli u ožuj­ku 1939. pa sam sa so­bom us­pio po­ni­je­ti tek ne­ko­li­ko ma­njih mo­de­la. Sve sam os­ta­lo os­ta­vio, uklju­ču­ju­ći ma­li elek­trič­ni Bu­gat­ti, re­pli­ku mo­de­la Type 35. Za­to mis­lim da di­zaj­nu pris­tu­pam s odre­đe­nom dje­čač­kom za­ne­se­noš­ću, zbog če­ga sam i že­lio di­zaj­ni­ra­ti igrač­ke. Di­zaj­ni­ra­li ste i lut­ke za si­mu­li­ra­nje su­da­ra... Iz­ra­đi­va­li smo pre­kras­ne lut­ke ko­je su bi­le do­is­ta li­je­pe i vr­lo pro­fi­nje­ne. Svaki dio na na­šim lut­ka­ma mo­rao je bi­ti do­bre ma­se i te­ži­šta. Po­kre­ti i ar­ti­ku­la­ci­ja zglo­bo­va mo­ra­li su bi­ti do­bri. Čak smo ra­bi­li i le­še­ve ka­ko bi iz­va­ga­li ma­su udo­va. Iz­ra­di­li smo i pr­s­ni koš, a pre­dio oko tr­bu­ha bio je me­kan. Te su lut­ke bi­le za­pa­nju­ju­će. Us­to, iz­ra­di­li smo i ne­ko­li­ko lu­ta­ka ma­le dje­ce, pa čak i ne­do­noš­ča­di. Jed­nu sam tak­vu od­nio kući i mo­je su se dvi­je kće­ri igra­le njo­me te su joj čak na­pra­vi­le i ma­li kre­ve­tić Postoji li ne­što što ne bis­te htje­li di­zaj­ni­ra­ti? Imam oko 90 bi­ljež­ni­ca sa ski­ca­ma ko­je sam pri­ku­pio po­s­ljed­njih 40 go­di­na. Na stra­ni­ca­ma se iz­mje­nju­ju di­zaj­ni auto­mo­bi­la, po­kuć­stva i igra­ča­ka. Kad do­bi­jem ne­ki iz­a­zov, sa­mo ma­lo pre­gle­dam te pri­jaš­nje ski­ce i pri­mi­je­nim ono što mi tre­ba ovis­no o pro­izvo­du. Mo­glo bi se re­ći da sam po­lu­pri­prem­ljen za go­to­vo svaki pro­izvod ko­ji bi tre­ba­lo di­zaj­ni­ra­ti. Te bi­ljež­ni­ce obu­hva­ća­ju oko 4500 stra­ni­ca ski­ca i oko tre­ći­na njih od­no­si se na auto­mo­bi­le. Če­ga sve ima u nji­ma? Jes­te li vi­dje­li moj plu­ta­ju­ći grad? Pos­to­je dr­ža­ve ko­je ne­ma­ju mno­go kop­ne­nih po­vr­ši­na, ali ima­ju mno­go iz­vo­ra vo­de. Ve­ći­na tih dr­ža­va ugro­že­na je po­pla­va­ma i po­ras­tom ra­zi­ne mo­ra, a ne­ke od njih ugro­že­ne su po­tre­si­ma. Ako ima­te ne­što što plu­ta na vo­di, ne tre­ba­te stra­ho­va­ti od po­pla­va ili po­tre­sa. Ono što sam za­mis­lio go­le­mi je ve­li­ki pr­sten sa stam­be­nim di­je­lo­vi­ma, tr­go­vi­na­ma, bol­ni­ca­ma i os­ta­lim sa­dr­ža­jem, a usred te ve­li­ke kraf­ne bi­le bi ze­le­ne po­vr­ši­ne za sport­ske ak­tiv­nos­ti i za­ba­vu. Ta­kav bi se grad mo­gao iz­gra­di­ti ra­be­ći teh­no­lo­gi­ju za iz­grad­nju bro­do­va. Us­to, grad bi s kop­nom bio po­ve­zan ne­kom vr­stom flek­si­bil­nog mos­ta ili bis­te mo­gli spus­ti­ti ča­mac u vo­du i odves­la­ti do kop­na. Ne­što dru­go? Uvje­ren sam da će slje­de­ća ge­ne­ra­ci­ja zra­ko­plo­va za vi­še od 200 put­ni­ka ima­ti plos­na­ti­ji trup ko­ji mo­že stvo­ri­ti uz­gon pa vi­še ne­će ovi­si­ti o ma­siv­nim i sku­pim kri­li­ma. Vje­ruj­te, ni­sam je­di­ni ko­ji o to­me raz­miš­lja. Si­gu­ran sam da će­te je­dan ta­kav avi­on vi­dje­ti na ne­bu za ne­kih 20 go­di­na.

GO­RE: Bu­du­ći gra­do­vi ka­ko ih vi­di Tom Ka­ren. To su plu­ta­ju­ći objek­ti ot­por­ni na po­tre­se i po­rast ra­zi­ne mo­ra. Mo­gu­će? Vje­ro­jat­no

GO­RE: Bu­duć­nost zra­ko­plo­va kak­vom je vi­di Tom Ka­ren. Plos­na­ti­ji trup = ve­ći uz­gon = ve­ća eko­no­mič­nost i do­seg. Za­nim­lji­vo.

PAPAMOBIL TO­MA KA­RE­NA. MINIJATURNI PA­PA NI­JE UKLJU­ČEN

“FO­TE­LJA?” TO JE JE­DI­NA

STVAR NA FO­TO­GRA­FI­JI KO­JU NI­JE DI­ZAJ­NI­RAO...”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.