HAM­MOND vo­zi IKO­NE

Top Gear - - PLANET -

Iz­ra­đen da bu­de do­volj­no la­gan da ga če­ti­ri voj­ni­ka mo­gu po­di­ći, ima po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča i me­đu­oso­vin­ski raz­mak od dva me­tra, Je­ep je, na­rav­no, je­dan od naj­fun kci­onal­ni­jih stro­je­va ikad pro­izve­de­nih, što vje­ro­jat­no i objaš­nja­va za­što nam par­ki­ran na sle­ti­štu ovog kiš­nog da­na iz­gle­da ta­ko do­bro. Mo­žda nje­go­va ljepota pro­iz­la­zi iz­nu­tra, iz onog osje­ća­ja svr­si­shod­nos­ti ko­ji džip is­i­ja­va kao re­zul­tat di­zaj­na u ko­jem oblik sli­je­di funk­ci­onal­nost. Ili je mo­žda razlog to­me nje­gov le­gen­dar­ni sta­tus.

Ti­je­kom Dru­go­ga svjet­skog ra­ta pro­izve­de­no je vi­še od 600.000 pri­mje­ra­ka ko­ji su se ra­bi­li u sve za­mis­li­ve svr­he, od am­bu­lant­nih vo­zi­la, vo­zi­la za iz­vid­ni­cu, pri­je­voz oruž­ja, pos­tav­lja­nje ži­ca i tak­si­ja do avi­on­skih sle­ti­ša. Ne­ma rat­nog fi lma u ko­jem u ne­koj sce­ni Je­ep ne pri­vu­če po­zor­nost. No

JE­EP WILLYS, PRO­IZVE­DEN ZA RAT, KOVAN U BIT­KA­MA, DO­KA­ZAN U MI­RU, JOŠ UVI­JEK ODU­ŠEV­LJA­VA

dok ga sad pro­ma­tram kroz sit­nu ki­šu, ni­ti jed­na od tih te­ori­ja ne ot­kri­va mi za­što iz­gle­da ta­ko prok­le­to do­bro. Sva­ka kri­vu­lja, rav­na li­ni­ja, na­gib i pre­sjek odu­šev­lja­va i priv­la­či i uka­zu­je na nje­gov po­ten­ci­jal.

Čud­no, u po­s­ljed­njih 20 go­di­na već sam mno­go pu­ta pi­sao o Je­epo­vi­ma po­put ovog, no tek mi je da­nas si­nu­lo da ga ni­jed­nom ni­sam i pro­vo­zao. Na­rav­no da će vož­nja bi­ti muč­no lo­ša. Di­zaj­nom, ovaj je džip go­to­vo de­set­lje­će sta­ri­ji od Land Ro­ve­ro­ve se­ri­je I i prem­da obo­ža­vam taj Ro­ver, pr­vi ću priz­na­ti da ugod­na vož­nja ni­je na vr­hu nje­go­vih po­zi­tiv­nih oso­bi­na. Ukrat­ko, ovaj model pro­izve­den za rat­no sta­nje s mo­guć­noš­ću po­prav­ka na te­re­nu i pri­je­voz pje­ša­di­je te, na­rav­no, jef­tin, vr­lo će vje­ro­jat­no bi­ti gro­zan. A za­tim je us­li­je­di­lo go­le­mo olak­ša­nje jer on to ni­je bio. Ni iz­bli­za. Za­pa­njen sam. Sa­mo po­kre­ta­nje mo­to­ra obu­hva­ća vi­še

ne­jas­nih rad­nji po­put pov­la­če­nja ruč­ki, okre­ta­nja pre­ki­da­ča i na­mje­šta­nja po­gon­ske mje­ša­vi­ne, što sve kul­mi­ni­ra sta­ja­njem na gumb za po­kre­ta­nje u po­du ko­ji će vas na­gra­di­ti ro­bus­nim i hra­pa­vim mrm­lja­njem 2,2- li­tre­nog če­tve­ro­ci­lin­dar­skog mo­to­ra. Po­de­ša­vam po­gon na dva ko­ta­ča i po­la­ko kre­ćem s mjes­ta i br­zo pre­ba­cu­jem kroz tri stup­nja u za­vr­š­ni, gdje ga i os­tav­ljam. Fo­to­graf, ko­ji sje­di na su­vo­za­če­vu mjes­tu, smi­je se na po­mi­sao da je to to što se ti­če pre­ba­ci­va­nja br­zi­na. I do­is­ta ne­ma vi­še pre­ba­ci­va­nja br­zi­na. Sve do za­us­tav­lja­nja vi­še ne tre­bam mi­je­nja­ti br­zi­ne jer taj skrom­ni mo­tor ra­zvi­ja sa­mo 60 KS-a, no od­li­ku­je ga vi­sok okret­ni mo­ment i mo­guć­nost da vas po­kre­ne s mjes­ta čim dig­ne­te okre­ta­je.

Ve­li­ko mi je iz­ne­na­đe­nje ka­ko je jed­nos­ta­van i opu­šten za vo­zi­ti te us­mje­ren ka vo­za­ču. Da, sva­ka kon­tro­la i vid­lji­va po­vr­ši­na iz­ra­đe­na je od hlad­nog me­ta­la, osim tan­kog, ki­šom na­top­lje­nog plat­na na sje­da­li­ma, no sve mi se to či­ni is­ko­ris­ti­vim, vo­zi­vim i mno­go jed­nos­tav­ni­jim od bi­lo ko­jeg Ro­ve­ro­va mo­de­la se­ri­je I ko­ji sam ikad vo­zio, što je po­ma­lo čud­no kad se zna da je taj model du­go go­di­na bio naj­bo­lji Ro­ve­rov model. Je­ep mi se či­ni la­ga­nim kao što i jest te agil­nim pa si la­ko mo­gu vi­za­uli­zi­ra­ti jed­nos­tav­nost par­ki­ra­nja u gra­du i jur­nja­vu kra­te­ri­ma is­pu­nje­nog bo­ji­šta u spa­ša­va­nju ko­le­ge.

Jed­nom sam, za­jed­no s dvo­ji­com ko­le­ga, za po­tre­be

“Ve­li­ko mi je iz­ne­na­đe­nje ka­ko je jed­nos­ta­van i opu­šten za vo­zi­ti te us­mje­ren na vo­za­ča”

sni­ma­nja na­še emi­si­je le­tio u Spit­fi reu ko­ji je još je­dan le­gen­dar­ni stroj iz do­ba ra­ta. Sje­di­ti u tom avi­onu bi­lo je du­bo­ko dir­lji­vo i uz­bud­lji­vo i tad sam re­kao da sam se, kad bi na svi­je­tu pos­to­ja­li zma­je­vi, ja vo­zio u tr­bu­hu jed­ne od tih zvi­je­ri. No taj osje­ćaj u me­ni ni­je imao ni­kak­ve aso­ci­ja­ci­je s ra­tom ili nje­go­vim le­gen­dar­nim sta­tu­som - ni­sam po­bor­nik ra­to­va­nja i vr­lo br­zo na­pu­štam sve ras­pra­ve ve­za­ne uz ra­to­ve, što ne­dvoj­be­no ča­ro­li­ju Spit­fi rea či­ni još priv­lač­ni­jom. A is­to se mo­že re­ći i za Je­ep jer ri­ječ je o vo­zi­lu pro­izve­de­nom za ma­li no­vac i jed­nos­tav­ni­jem od mlin­ca za ka­vu, ali i vo­zi­lu ko­je ne­sum­nji­vo po­sje­du­je onu ča­ro­li­ju stro­ja.

OVO MO­ŽDA NI­JE JA­KO BR­ZO, ALI JE IPAK IZMAMILO MNO­GO OSMI­JE­HA

NE­UHVAT­LJI­VA ELA­INE –

MA­LA BEZOBRAZNICA OSVO­JI­LA JE I HAMMONDA

DO­BIT ĆE­TE MLA­DE DOK GA

POKRENETE, ALI NA­KON TO­GA SLI­JE­DI EKS­PLO­ZI­JA

OVO ĆE SI­GUR­NO PO­MO­ĆI AKO ZAPNETE U BLA­TU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.