CLAR­K­SON

Kad vam se ne­što svi­đa to ne zna­či da vam se svi­đa i sve slič­no to­me. Tu sam lek­ci­ju na te­ži na­čin na­učio na vlas­ti­toj ko­ži...

Top Gear - - SADRŽAJ -

Kad sam bio ba­la­vac, imao sam fo­no­te­ku ko­ja je sa­dr­ža­va­la raz­ne al­bu­me rock’n’roll, he­avy me­tal, pop i dru­gih glaz­be­nih smje­ro­va. Vje­ro­jat­no se sla­že­te da je ta fo­no­te­ka do­is­ta bi­la raz­no­vr­s­na, no moj djed ni­je di­je­lio to miš­lje­nje jer nje­mu je sve zvu­ča­lo is­to. Rock i he­avy me­tal, pop i punk – nje­mu je sve to bi­lo is­to, od­nos­no sve mu je to bi­lo “su­vre­me­na glaz­ba”. I ta­ko mi je djed za moj 12. ro­đen­dan ku­pio al­bum co­un­try glaz­be. Bi­lo mi je jasno za­što je to uči­nio jer je vje­ro­vao da vo­lim su­vre­me­nu glaz­bu, a co­un­try je su­vre­me­na glaz­ba i, suk­lad­no to­mu, me­ni se to svi­đa.

No ni­je mi se svi­dje­lo. A pri­si­li­ti se na hi­nje­nje da sam odu­šev­ljen ro­đen­dan­skim da­rom bi­lo je ne­što naj­te­že što sam ikad mo­rao uči­ni­ti. Gla­sao sam se s odo­bra­va­njem i go­vo­rio dje­du da ću kas­ni­je pres­lu­ša­ti al­bum, no u se­bi sam vri­štao: “Za­što mi ni­si ku­pio ne­ki rock al­bum? To bi mi se svi­dje­lo. Ne, ti si od­lu­čio po­tro­ši­ti no­vac na prok­le­te ka­ubo­je s ben­džom”.

Čud­no, zar ne? Te da­le­ke 1971. iz­da­no je ma­nje od 700 rock al­bu­ma i za pret­pos­ta­vi­ti je da me za­ni­ma ta vr­sta glaz­be pa je za pret­pos­ta­vi­ti da bi mi svaki al­bum bio pun po­go­dak. No to ni­je bio slu­čaj. Is­ta je stvar s lju­bi­te­lji­ma knji­žev­nos­ti jer ako net­ko vo­li či­ta­ti, to ne zna­či da mu od­mah mo­ra­te ku­pi­ti no­vi ro­man Step­he­na Kin­ga.

Is­ti je slu­čaj s vje­rom. Lju­di iz­miš­lja­ju ima­gi­nar­ne pri­ja­te­lje, a za­tim ra­tu­ju s dr­ža­va­ma či­ji se za­miš­lje­ni pri­ja­te­lji raz­li­ku­ju od nji­ho­vih. Is­to se mo­že pri­mi­je­ni­ti na bi­lo ko­ji vid sva­kod­nev­nog ži­vo­ta: ako net­ko vo­li no­go­met, to ne zna­či auto­mat­ski da na­vi­ja za ne­ki odre­đe­ni klub, ne mo­ra­te ne­ko­me da­ro­va­ti ulaz­ni­ce za ba­let sa­mo za­to što zna­te da vo­le po­ho­di­ti kul­tur­na zbi­va­nja.

Is­to je po­sri­je­di i u auto­mo­bi­liz­mu. Kad net­ko ka­že da vo­li auto­mo­bi­le, to ne zna­či da vo­li sve auto­mo­bi­le i sve ve­za­no uz njih pa mu sad za ro­đen­dan tre­ba­te ku­pi­ti Fer­ra­ri­je­ve tr­ka­će ru­ka­vi­ce. Proš­li sam tje­dan ti­je­kom sni­ma­nja jed­ne na­še emi­si­je na­vra­tio do tr­ka­će sta­ze Cas­tle Com­be ko­ja je udo­ma­ći­la ne­što što se na­zi­va Jap­fest. Bi­lo je fan­tas­tič­no jer taj je ti­hi dio okru­ga Ham­mond po­ho­di­lo 15.000 lju­di u svo­jim Evo­ima, Su­ba­ru­ima i tu­ni­ra­nim Su­pra­ma.

Kao do­ga­đaj, Jap­fest je bio iz­vr­stan. U jed­nom sam da­nu vi­dio vi­še su­da­ra na sta­zi ne­go ci­je­li svoj ži­vot. Us­to, uži­vao sam u ukus­nom ham­bur­ge­ru, a i kva­li­te­ta drif­ta­nja bi­la je na iz­nim­noj ra­zi­ni. Ako vas tak­vo što za­bav­lja, on­da sret­no vam bi­lo i uži­vaj­te. Me­ne osob­no ne odu­šev­lja­va­ju tu­ni­ra­ni ja­pan­ski auto­mo­bi­li ko­ji ri­ga­ju pla­men iz boč­nih is­pu­ha. Ne znam, mo­žda ne­mam do­volj­no te­to­va­ža za tak­vo što.

Slje­de­ći sam dan po­ho­dio još jed­no okup­lja­nje kla­sič­nih auto­mo­bi­la ko­je je bi­lo po­ne­što druk­či­je. To se okup­lja­nje odr­ža­va­lo ma­lo da­lje niz ces­tu od dvor­ca Com­be i ta­ko­đer je oku­pi­lo lju­bi­te­lje auto­mo­bi­la, ali kon­zer­va­tiv­ni­je vr­ste. Na­ime, na tom su okup­lja­nju po­sje­ti­te­lji mo­gli raz­gle­da­va­ti Fer­ra­ri­je iz 60-ih, sta­re Ben­tleyje i Ja­gu­ar XK120.

Lje­po­tu tog do­ga­đa­ja te­ško mi je opisati ri­je­či­ma i jed­nos­tav­no sam uži­vao u raz­go­vo­ri­ma s gos­ti­ma ko­ji su bi­li na­da­sve za­nim­lji­vi i ugodni su­go­vor­ni­ci. No sa­mi auto­mo­bi­li ni­su me odu­še­vi­li. Svi­ma va­ma ko­ji vo­li­te tak­ve auto­mo­bi­le že­lim svu sre­ću, ali me­ne do­is­ta ne uz­bu­đu­je po­gled na GTO 250 i slič­ne auto­mo­bi­le.

Is­ti taj vi­kend kad sam po­ho­dio Jap­fest i dru­gi fes­ti­val, F1 cir­kus bio je u Eu­ro­pi pr­vi put ove go­di­ne, ovaj pu­ta u Špa­njol­skoj. Je­sam li ho­dao uoko­lo slu­ša­ju­ći izvještaj na ra­di­ju i nes­trp­lji­vo če­kao

“Bi­lo je fan­tas­tič­no. Vi­dio sam vi­še su­da­ra u jed­nom da­nu ne­go ci­je­li svoj ži­vot”

kva­li­fi­ka­cij­ski po­re­dak vo­za­ča? Ni­sam. Dra­ge ću vo­lje po­gle­da­ti ne­djelj­nu utr­ku iz svog nas­lo­nja­ča, no ne pa­da mi na pa­met oti­ći na utr­ku ka­ko bih vi­dio ko­li­ko će kru­go­va Mal­do­na­do odvo­zi­ti pri­je ne­go se za­bi­je u dru­gog vo­za­ča.

Ni kom­pak­ti sred­nje kla­se i cro­sso­ve­ri ta­ko­đer me ne za­ni­ma­ju, kao ni ve­li­ke limuzine ili Hyun­da­ije­vi ili SE­AT-ovi mo­de­li. Pa ni Pe­uge­oto­vi.

Da­nas uži­vam pro­ma­tra­ju­ći auto­mo­bi­le ko­je sam gle­dao na ces­ti dok sam bio kli­nac, a po­se­bi­ce mi je drag BMW 3.0 CSL, kao i NSU Ro80. Ta­ko­đer, uvi­jek mi je dra­go kad na ces­ti ugle­dam Lan­ci­ju, po­se­bi­ce model Ful­via ili In­te­gra­le. No ne že­lim ni­je­dan od tih mo­de­la jer u nji­ma ne mo­gu po­ve­za­ti svoj iPod ili uži­va­ti u bla­go­da­ti­ma kli­ma­ure­đa­ja. Us­to, nit­ko mi ne mo­že za­jam­či­ti da ću sti­ći do svog ci­lja.

Su­pe­ra­uto­mo­bi­li? Ne, hva­la, jer sam tu fa­zu pro­šao. Ka­bri­ole­ti? Da, no pres­tar sam za njih. Do­sa­di­li su mi AMG-ovi mo­de­li sad kad su po­če­li ra­di­ti sva­ko­ja­ke mo­de­le. I prem­da me Fer­ra­ri i da­lje odu­šev­lja­va, ne mo­gu re­ći da bih vo­lio ima­ti je­dan, a po­se­bi­ce ne sa­da kad ga ima May.

Ja vam vo­lim ma­le sport­ske auto­mo­bi­le, ma­le kom­pak­te i V8 Ben­tley Con­ti­nen­tal. Sad se vje­ro­jat­no pi­ta­te ka­ko mo­gu na­pi­sa­ti da vo­lim auto­mo­bi­le kad su je­di­ni auto­mo­bi­li ko­je vo­lim Maz­da MX-5, VW Up i Ben­tley Con­ti­nen­tal - is­klju­či­vo s V8.

E pa, re­ći ću vam. Mo­ja lju­bav pre­ma auto­mo­bi­li­ma sve je spe­ci­fič­ni­ja i odre­đe­na osje­ća­jem ko­ji is­ku­sim kad u auto­mo­bi­lu osje­tim sun­če­ve zra­ke dok br­zo ju­rim u ne­če­mu što ima 500 KS i ovjes ko­ji je pos­ta­vi­la tvrt­ka ko­ja zna što ra­di. Vo­lim osje­ćaj uli­je­ta­nja u za­vo­je te uz­bu­đe­nje ubr­za­nja. I vo­lim unu­traš­njost ra­s­hla­đe­nu kli­ma­ure­đa­jem dok ju­rim pre­ma za­vo­ji­ma i uži­vam u vož­nji. Sve to ne­mo­gu­će je do­bi­ti od dru­gih auto­mo­bi­la. Ukrat­ko, vo­lim auto­mo­bi­le, ali sa­mo ako su fan­tas­tič­ni, po­uz­da­ni i udob­ni te u nji­ma mo­gu svoj iPod po­ve­za­ti s audi­osus­ta­vom i uži­va­ti u glaz­bi mo­je mla­dos­ti. Vr­lo je ma­lo auto­mo­bi­la ko­ji is­pu­nja­va­ju te kri­te­ri­je, no mis­lim da bih za svoj slje­de­ći ro­đen­dan bio i vi­še ne­go za­do­vo­ljan BMW-om M4.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.