ČIS­TA ENERGIJA

Ovo je pr­vo su­oča­va­nje McLa­re­na P1 i Por­s­c­hea 918 Spyder na tr­ka­ćoj sta­zi. Ko­ji je bo­lji – model iz Wo­kin­ga ili Stut­t­gar­ta?

Top Gear - - TJEDAN BRZINE - NA­PI­SAO: TOM FORD / FO­TO­GRAF IJE: JOHN WYCHERLE Y

McLa­ren P1 i Por­s­c­he 918 Spyder. Una­toč ve­li­koj na­da­re­nos­ti po­re­da­noj na ovoj ma­loj i čud­noj špa­njol­skoj sta­zi, ovo su dva auto­mo­bi­la ko­ji pri­dje­vu “iz­ni­man” da­ju mno­go dub­lje zna­če­nje. Pre­tje­ri­va­nje se kat­kad mo­že obi­ti o gla­vu, no u ovom slu­ča­ju po­sve je oprav­da­no. Bu­du­ći da oba auto­mo­bi­la za­jed­no sto­je oko 1,9 mi­li­ju­na eura te ima­ju do­volj­no “ko­nja” da po­re­me­te Zem­lji­nu ro­ta­ci­ju, ova dva mo­de­la u se­bi ima­ju to­li­ko na­pred­ne hi­brid­ne teh­no­lo­gi­je u svo­jim aero­di­na­mič­kim tru­po­vi­ma - ne­ka­ko mi “ka­ro­se­ri­ja” zvu­či pre­ba­nal­no - da iz nji­ho­vih In­co­ne­lo­vih is­pu­ha cu­ri bu­duć­nost. Ono što gle­da­mo je in­te­lek­tu­al­na des­ti­la­ci­ja br­zog auto­mo­bi­la, ka­ko ih vi­de su­perz­nans­tve­ni­ci. Da­nas će se ta dva auto­mo­bi­la pr­vi put me­đu­sob­no su­oči­ti na is­toj sta­zi. Is­kre­no, ner­vo­zan sam kao i pred pr­vi spoj.

Je­dan od raz­lo­ga je što ova dva auto­mo­bi­la priv­la­če po­zor­nost po­put pla­vu­še na ko­nven­ci­ji bri­ne­ta pa će bi­lo ka­kav ***eb bi­ti vr­lo ja­van te iz­nim­no skup. Dru­gi razlog mo­je re­zer­vi­ra­nos­ti je taj što me, po­s­ljed­nji put kad sam vo­zio P1, go­to­vo ka­ta­pul­ti­rao s mo­kre europ­ske auto­ces­te pri br­zi­ni od 130 km/ h ti­je­kom jed­nog tes­ti­ra­nja ko­je se uma­lo pre­tvo­ri­lo u naj­kra­će i naj­ne­ugod­ni­je ces­tov­no tes­ti­ra­nje u po­vi­jes­ti. U po­bjed­nič­kom tri­jum­fu na­go­na za pre­živ­lja­va­njem na­su­prot vo­zač­kim vje­šti­na­ma tre­ba­la su mi dva tra­ka da ga smi­rim te po­tom 20 minuta pot­pu­ne ti­ši­ne dok je glav­ni ured­nik Tur­ner, moj su­vo­zač na tom tes­tu, is­praz­no pi­ljio u ins­tru­ment­nu plo­ču od kar­bon­skih vla­ka­na i mo­no­to­no po­nav­ljao: “Ne”. Na­sre­ću, kao i svi obo­lje­li od PTSP-a, i on je tu epi­zo­du po­tis­nuo du­bo­ko u umu, prem­da se još uvi­jek na­gon­ski trz­ne kad mu spo­me­nem Bel­gi­ju.

Na­ža­lost, iz­bor ko­ji ću pr­vo vo­zi­ti je po­put iz­bo­ra pi­što­lja za ru­ski ru­let. Vri­je­me je za ma­lo us­kla­đe­nog pi­lje­nja u ta dva auto­mo­bi­la ka­ko bih se bo­lje upoz­nao s nji­ma. No 918 mi iz­gle­da smi­ješ­no. Bi­je­li auto­mo­bil ukra­šen go­le­mim dr­ve­ćem niz bo­ko­ve i pok­lo­pac mo­to­ra te cr­ve­nim li­ni­ja­ma ko­je se pro­te­žu od pred­njih svje­ta­la pre­ma una­zad kao da mu je net­ko iz­lio bo­ju pri br­zi­ni od 160 km/h. Por­s­c­he­ovu naj­na­pred­ni­jem i psi­ho­tič­no br­zom se­rij­skom auto­mo­bi­lu vje­ro­jat­no ne tre­ba to bor­be­no ru­ho da pri­vu­če po­zor­nost. No za­ne­ma­ri­te li to ru­ho i usre­do­to­či­te li se na kon­tras­ti­ra­ju­će krov­ne plo­če od ug­lji­ko­vih vla­ka­na, cr­ne spoj­le­re i in­dus­trij­ski straž­nji kraj, 918 od­li­ku­je opak stav. Dvi­je ma­le­ne is­puš­ne ci­je­vi vi­re iz sre­di­šta 4.6-li­tre­nog at­mo­sfer­skog V8 i iz­la­ze niz sre­di­nu auto­mo­bi­la, a straž­nji kraj ukra­ša­va go­le­mo kri­lo.

Ovaj je model ta­ko­đer oprem­ljen op­cij­skim pa­ke­tom We­issach, što zna­či da je lak­ši za 41 kg za­hva­lju­ju­ći ko­ta­či­ma od mag­ne­zi­ja, ke­ra­mič­kim zup­ča­ni­ci­ma, iz­ba­ci­va­nju te­pi­ha i oblo­ga i dru­gim na­či­ni­ma sma­nji­va­nja ma­se. Već vr­lo oštar auto­mo­bil sad je još oš­tri­ji. Par elek­tro­mo­to­ra ko­ji či­ne Por­s­c­he­ov po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča ne mo­že se vi­dje­ti jer je je­dan smje­šten iz­me­đu sed­me­ros­tu­panj­skog mje­nja­ča s dvi­je spoj­ke i ben­zin­skog mo­to­ra, a dru­gi od­mah is­pod pred­njeg prt­ljaž­ni­ka, no oba su tu. Ova­ko gle­da­ju­ći, 918 je ne­dvoj­be­no vr­lo po­se­ban stroj, ali i da­lje vam se či­ni da ni­je pre­mah­nit za hi­pe­ra­uto­mo­bil - ne či­ni li vam se to kao ok­si­mo­ron? P1 je ne­što po­sve druk­či­je jer iz­gle­da zlobno. U ljubičastoj bo­ji ka­ro­se­ri­je iz­gle­da ma­nji od Spi­de­ra, ali i opas­ni­je, go­to­vo pri­je­te­će. Ta­ko­đer, na nje­mu ne­ma ni trunke mas­no­će jer sva­ka kri­vu­lja i li­ni­ja utje­ču na aero­di­na­mi­ku, od vo­zač­kog di­je­la do otvo­ra na pok­lop­cu

“P1 IZ­GLE­DA ZLOBNO U LJUBIČASTOJ BO­JI KA­RO­SE­RI­JE”

mo­to­ra ko­ji us­mje­ra­va­ju vru­ći zrak pre­ma go­re i što da­lje od hlad­nja­ka, dok is­to­dob­no omo­gu­ću­ju pro­tok hlad­nog zra­ka do usis­ni­ka na kro­vu. P1 ima sa­mo je­dan elek­tro­mo­tor ma­se 26 kg ko­ji je upa­ren s 3.8-li­tre­nim V8 s tur­bo­pu­nja­čem ko­ji sna­gu pre­no­si pu­tem slič­nog sed­me­ros­tu­panj­skog mje­nja­ča s dvi­je spoj­ke i ru­či­ca­ma iza uprav­lja­ča. I da, ima po­gon sa­mo na straž­nje ko­ta­če. Kao i kod 918, i na P1 je ši­ro­ko straž­nje kri­lo spu­šte­no, ali sum­njam da će ta­ko i os­ta­ti za­du­go jer pri­mi­če se tre­nu­tak kad ću ot­kri­ti je li najbrži McLa­ren jed­na­ko zah­tje­van kao i ti­je­kom mo­je vož­nje na sta­zi Spa.

Spu­štam se u sje­da­lo i okru­žen sam Mo­noCa­ge­om od kar­bon­skih vla­ka­na mat za­vr­š­ne obra­de - Mo­noCa­ge je za­pra­vo nad­svo­đe­na, kru­ća ina­či­ca Mo­no­cel­la iz mo­de­la 650S - i iz­vr­s­nom pre­gled­noš­ću kroz vje­tro­bran. U P1 iz­vr­s­no vi­di­te is­pred se­be i vr­lo se br­zo mo­že­te na­mjes­ti­ti u sje­da­lu. Kra­tak pri­ti­sak na gumb za po­kre­ta­nje mo­to­ra i V8 s tur­bo­pu­nja­čem po­kre­će se uz si­ro­vo za­vi­ja­nje, a za­tim se smi­ru­je u praz­nom ho­du uz gla­sa­nje tr­ka­ćeg auto­mo­bi­la. Pri­tiš­ćem D na sre­diš­njoj plo­či i pra­ćen gro­mo­glas­nim grg­lja­njem po­la­ko iz­la­ze­ći iz bok­sa s osje­ća­jem ka­ko svi pi­lje u me­ne.

Na­ime, ako dr­ži­te gas pri­tis­nut do­po­la, P1 je vr­lo jed­nos­ta­van za vo­zi­ti i mo­že­te ga la­ko us­mje­ra­va­ti, uprav­ljač je la­gan, a pri­je­nos sna­ge ugla­đen. Kad se tur­bo­pu­nja­či uklju­če, osje­ća­te sna­žan po­ti­sak i da, ne­vje­ro­jat­no je brz, čak i kad ga ne tje­ra­te na gra­ni­ca­ma, ali sve­jed­no ima­te osje­ćaj da sve funk­ci­oni­ra, a ako ste vo­zi­li mla­đu bra­ću 12C/650S, os­nov­no is­kus­tvo u vož­nji bit će vam vr­lo slič­no. Na­kon ne­ko­li­ko kru­go­va, zas­tao sam i pri­tis­nuo ne­ko­li­ko gum­ba ka­ko bih P1 po­de­sio u na­čin ra­da Race za tr­ka­ću sta­zu. Cjelokup­ni pos­tu­pak tra­jao je oko po­la mi­nu­te. U tom na­či­nu ra­da straž­nje se kri­lo uz­di­že do mak­si­mal­nih 300 mm, auto­mo­bil se spu­šta za 50 mm, a omjer opru­ga po­ve­ća­va za 300 pos­to. Hi­dra­ulič­ko-pne­umat­ski ovjes Ra­ceAc­ti­ve Cha­ssis Con­trol ta­ko­đer se mno­go agre­siv­ni­je bo­ri s nad­zo­rom na­gi­nja­nja ka­ro­se­ri­je, po­di­za­njem/spu­šta­njem i amor­ti­zi­ra­njem auto­mo­bi­la, dok kri­lo, di­fu­zor i ak­tiv­na za­kril­ca is­pred pred­njih ko­ta­ča za­jed­nič­ki ra­de i stva­ra­ju ugru­bo 600 kg po­ti­ska na 260 km/ h. Ako do­volj­no br­zo ju­ri­te, ima­te osje­ćaj kao da je P1 če­lič­nom uža­di uč­vr­š­ćen za tlo.

Tes­ti­ra­li smo ubr­za­nje s mjes­ta pod pu­nim ga­som i još je mah­ni­ti­ji ne­go se sje­ćam. Li­je­vim sto­pa­lom pri­tiš­ćem koč­ni­cu, des­nim gas, če­kam da pre­tlak do­seg­ne vr­hu­nac, a za­tim po­pu­štam koč­ni­cu i pri­tis­nem gas do kra­ja. Jed­nos­tav­no, ali nus­po­ja­ve tog pos­tup­ka mo­gu iz­a­zva­ti po­vra­ća­nje. Zbog sa­mog ubr­za­nja u uši­ma mi se stvo­rio tlak pa imam do­jam kao da su mi sluš­ni ka­na­li za­vr­ši­li du­bo­ko u lu­ba­nji. P1 ni­je sa­mo brz, ne­go je iz­ni­man i iz­a­zi­va na­sil­ni pro­cjep u at­mo­sfe­ri, zbog če­ga ste na se­kun­du svjes­ni da je neg­dje u va­šoj bli­zi­ni, a dru­gu ga vi­še ne ču­je­te. Vri­je­di na­po­me­nu­ti da ni­je

“PRI­TIŠ­ĆEM GAS DO KRA­JA. STA­ZA CAS­TEL­LOLÍ ODJED­NOM POS­TA­JE ZAS­TRA­ŠU­JU­ĆE KRAT­KA”

sa­vr­šen jer u dje­li­ću se­kun­de osje­ti­te prok­li­za­va­nje ko­ta­ča u dru­goj br­zi­ni i dok pre­ba­cu­je­te kroz pr­ve tri br­zi­ne, iza se­be os­tav­lja­te cr­ne tra­ke spa­lje­nih gu­ma na asfal­tu. Na na­šim je mje­re­nji­ma P1 od 0–97 km/h ubr­zao za 2,7 s, a do 161 km/h za 5 se­kun­di. Bru­tal­no br­zo. Va­lja ima­ti na umu da je kre­ta­nje s mjes­ta pod pu­nim ga­som sa­mo dio pri­če pa se za­va­lju­jem u sje­da­lo i sve snaž­ni­je i snaž­ni­je pri­tiš­ćem gas, a za­tim ga pri­tiš­ćem do kra­ja.

U tom mi se tre­nut­ku sta­za Cas­tel­lolí odjed­nom uči­ni­la zas­tra­šu­ju­će krat­kom. P1 pro­ždi­re rav­ni­ce i uni­šta­va za­vo­je gla­sa­ju­ći se po­put mlaž­nja­ka ko­ji po­ku­ša­va sle­tje­ti u va­še dvo­ri­šte, a kad pre­ba­cu­je­te br­zi­ne pod pu­nim ga­som, vi­so­ki cvi­lež ras­te­ret­nog ven­ti­la iza va­šeg des­nog uha na­tje­rat će vas da se trz­ne­te. Do­ima mi se la­ga­nim, stre­lo­vi­tim i ner­voz­nim i sta­zu pre­tva­ra u ne­ko­li­ko di­oni­ca u ko­ji­ma br­zo udi­še­te zrak. Sva­ka br­zi­na no­vo je ot­kri­će, uglav­nom to da sam uvi­jek po­la ko­ra­ka iza auto­mo­bi­la ko­ji mi se či­ni ubi­tač­no br­zim, a ako na­či­ni­te čak i naj­ma­nju po­gre­šku po­put, re­ci­mo, skre­ta­nja uz njež­ni pri­ti­sak na koč­ni­cu, uz­ne­mi­ru­ju­će nes­ta­bil­nim i si­lo­vi­tim kao i svi auto­mo­bi­li s po­go­nom na straž­nje ko­ta­če. Pr­vih ne­ko­li­ko kru­go­va vož­nje pod pu­nim ga­som ni­sam si­gu­ran ni da sam trep­nuo. Rav­ni­com pri­je star­ta/ci­lja ju­rim bli­zu 245 km/ h, a do kra­ja sta­ze sus­tav ABS mu­či se da me us­po­ri. Što­vi­še, ne usu­dim se uop­će po­gle­da­ti na br­zi­no­mjer na glav­noj rav­ni­ci. Adre­na­lin? Osje­ćam kuc­ka­nje sr­ca u oči­ma i ču­di me da ni­sam po­lo­mio sve zu­be ko­li­ko se snaž­no ce­rim.

918 jed­nos­tav­no ne mo­že bi­ti ta­ko brz. Vra­ćam se u bok­so­ve, pa­uzi­ram po­la sa­ta da se ma­lo smi­rim i upoz­nam s unu­traš­njoš­ću Spi­de­ra. E sad, ovo je druk­či­ja vr­sta kar­bon­skih vla­ka­na. Go­lem stak­le­ni zas­lon osjet­ljiv na do­dir na sre­diš­njoj plo­či, poz­na­te Por­s­c­he­ove po­je­di­nos­ti ko­je su ov­dje ma­lo do­ra­đe­ne u no­ve i za­nim­lji­ve obli­ke. Us­to, unu­traš­njost je vr­lo udob­na te slič­ne er­go­no­mi­je kao i u P1 - udob­nost i er­go­no­mi­ja u oba ova stro­ja ni­je pre­tje­ra­no kom­pro­mi­ti­ra­na. Me­đu­tim, Por­s­c­he mi se do­ima ve­ćim te, na­kon ne­ko­li­ko kru­go­va za­gri­ja­va­nja, te­žim - on to i jest, i to za vi­še od 200 kg, prem­da je te­ži­šte ma­se vr­lo ni­sko. I Spi­der je vr­lo jed­nos­ta­van za vo­zi­ti, no nje­gov se at­mo­sfer­ski mo­tor gla­sa zvu­kom čis­to­krv­nog tr­ka­ćeg auto­mo­bi­la, a is­kus­tvo i osje­ćaj po­sve su druk­či­ji od onog u P1.

Ukrat­ko, ne­ma ni­kak­vih iz­ne­na­đe­nja, to jest, Spi­der ne­ma tur­bo­pu­nja­če, ali ima snaž­ni­je elek­tro­mo­to­re. Mo­tor je ne­za­mjet­no sro­dan onom u mo­de­lu RS Spyder - po­bjed­ni­ku na utr­ci 24 sa­ta Le Mansa, i to jer di­je­le alu­mi­nij­ski blok i gla­vu mo­to­ra, rav­nin­sko ko­lje­nas­to vra­ti­lo i pos­tav obli­ka slo­va V pod pu­nim ku­tom, če­mu su do­da­ni elek­tro­mo­to­ri na obje oso­vi­ne ko­ji mu omo­gu­ću­ju po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča. Kad po­dig­ne­te okre­ta­je mo­to­ra do gra­ni­ce od 9150 o/min. Spi­der se gla­sa kao da ci­je­pa ato­me u va­šoj ga­ra­ži. Ubr­zo smo se za­si­ti­li na­či­na ra­da Sport i prebacili ga u mod Race. Straž­nje se kri­lo iz uto­ra uz­di­že do mak­si­mu­ma i 918 je spreman za lan­si­ra­nje. Na­krat­ko sam os­tao bez ri­je­či jer je 918 br­ži od P1. Gle­de kre­ta­nja s mjes­ta, je­di­no mu drag auto­mo­bi­li mo­gu pa­ri­ra­ti. Čis­to­krv­no pri­anja­nje, ne­ma prok­li­za­va­nja ko­ta­ča, ba­lis­tič­ko ubr­za­nje. Mje­njač stre­lo­vi­to pre­ba­cu­je br­zi­ne po­put po­sko­ka dok na­pa­da žr­tvu, a na­čin na ko­ji go­mi­la br­zi­nu pod­sje­ća me na one ne­re­al­ne vi­de­oigri­ce. Mo­žda 918 i jest te­ži od P1, no u ovom tre­nut­ku či­ni mi se kao da je svaki de­ka­gram nje­go­va ni­skog te­ži­šta po­sve­ćen trak­ci­ji. Na­ši mjer­ni ins­tru­men­ti ot­kri­li su nam da do 97 km/h ubr­za za 2,5 s te do 161 km/h za 5 se­kun­di, što je uz ra­me P1. Me­đu­tim, 918 mi se či­ni br­žim te, da­le­ko ne­vje­ro­jat­ni­je, do­ima mi se la­ga­nim. I tu sve po­tom kre­ne ne­kim čud­nim ti­je­kom. Por­s­c­he 918 po­sve je druk­či­ji od P1 jer na mjes­ti­ma gdje vam P1 uz­ro­ku­je bol u živ­ča­nim za­vr­še­ci­ma i po­ve­ća vaš do­jam br­zi­ne, 918 je mno­go, mno­go jed­nos­tav­ni­ji za vo­zi­ti na br­zi­na­ma ko­je naj­češ­će is­ku­se mno­go na­da­re­ni­ji vo­za­či. Do­jam aero­di­na­mič­kih do­da­ta­ka ni­je ta­ko na­gla­šen, no trak­ci­ja kroz za­vo­je jed­nos­tav­no se ne mo­že os­po­ri­ti. Po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča na­dok­na­đu­je vaš ne­dos­ta­tak na­da­re­nos­ti, is­prav­lja va­še gre­ške i po­ma­že vam u si­tu­aci­ja­ma gdje bi vas P1 kaz­nio go­re od Ame­ri­ka­na­ca u za­tvo­ru Gu­an­ta­na­mo.

Uzmite si, re­ci­mo, ovaj pri­mjer. Us­pi­je­te li u du­gi li­je­vi za­voj na­kon rav­ni­ce pra­vil­no i smi­re­no ule­tje­ti, omo­gu­ćit će vam da se iz nje­ga ka­ta­pul­ti­ra­te po­put avi­ona s no­sa­ča zra­ko­plo­va. P1 se op­te­re­ću­je kao da je op­sjed­nut, a aero­di­na­mič­ki do­da­ci gu­ra­ju auto­mo­bil bli­že tlu već na re­la­tiv­no skrom­nim br­zi­na­ma. Raz­li­ka je što sam pre­br­zo ule­tio u za­voj i već sam ta­da osje­tio da la­ga­ni uprav­ljač gu­bi na­pe­tost i pred­nji se kraj po­či­nje za­no­si­ti. Us­to, na br­zi­ni ve­ćoj od 130 km/ h uči­nio sam naj­go­ru mo­gu­ću stvar – po­pus­tio sam gas. P1 je skre­nuo, a za­tim se boč­no za­nio po­put tr­ka­ćeg auto­mo­bi­la dok je bla­go za­no­še­nje tre­nu­tač­no po­ni­šti­lo po­ti­sak ko­ji stva­ra straž­nje kri­lo. Je­dva sam us­pio iz­bje­ći rub­njak i sve što mi je bi­lo na pa­me­ti bi­lo je ono mo­kro ju­tro po­kraj Bruxel­le­sa i šef na su­vo­za­če­vu mjes­tu. U is­tom tom za­vo­ju 918 po­na­ša se po­sve druk­či­je. Op­te­re­tio sam auto­mo­bil i po­ku­šao u za­voj ule­tje­ti br­zi­nom od 115 km/ h. Bez pro­ble­ma. Za­tim sa 130 km/h, pa 140 km/h i 150 km/h. Za­tim sam po­ku­šao po­pus­ti­ti gas baš kao i u P1 i 918 se sa­mo ma­lo pro­me­ško­ljio, po­rav­nao pred­nji kraj i to je bi­lo to. Na­po­s­ljet­ku sam us­pio u za­voj ule­tje­ti br­zi­nom od 155 km/ h, a za vi­še ni­sam imao hra­bros­ti. 918 je sve osim do­sa­dan. Iz­vr­s­no pre­no­si po­vrat­ne in­for­ma­ci­je kroz uprav­ljač, prem­da ne ta­ko his­te­rič­no kao u P1, pa je raz­go­vor sa su­vo­za­čem mno­go ugod­ni­ji. Go­to­vo je jed­na­ko sna­žan kao i P1, no Spi­der sna­gu rav­no­mjer­ni­je pre­no­si. Ta­ko­đer, ni­je ta­ko zah­tje­van, ali mno­go vam to­ga pru­ža te je jed­na­ko brz, ali ne na is­ti na­čin.

Iz­mje­re­ni re­zul­ta­ti uka­zu­ju na to da su ova dva auto­mo­bi­la jed­na­ko br­za na sta­zi, ali 918 je bio br­ži dok sam ga ja vo­zio. No na­kon sva­ke vož­nje sve vi­še i vi­še ra­zu­mi­jem P1 te se us­pi­je­vam lak­še no­si­ti s nje­go­vim mah­ni­tim pri­je­no­som sna­ge i raz­li­ka je sve ma­nja. Is­kre­no, br­zi­ne ko­ji­ma ju­ri­mo tak­ve su da bi i naj­ma­nja po­gre­ška ili kri­va pro­cje­na za­vr­ši­la iz­li­je­ta­njem sa sta­ze. Is­ti­na je da su ova dva mo­de­la to­li­ko iz­nad os­ta­lih auto­mo­bi­la ko­je tes­ti­ra­mo ovih da­na da nam ne­će bi­ti do­volj­na dva da­na da ih po­sve spoz­na­mo. Ukrat­ko, tre­ba nam vi­še vre­me­na, što je iz­vr­s­no jer ovaj put do­is­ta i ima­mo vi­še vre­me­na.

ZA NAJ­BO­LJI RE­ZUL­TAT UBA­CI­TE STI­GA

TE­ŠKO JE ČI­TA­TI NA­VI­GA­CI­JU PRI 8700 O/MIN

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.