Cor­vet­te C7 na­su­prot F-Type R-u: jef­ti­no ame­rič­ko uz­bu­đe­nje pro­tiv ugla­đe­nog bri­tan­skog užit­ka. Zna­te ko­ji že­li­te, zar ne?

Top Gear - - TJEDAN BRZINE - NA­PI­SAO: SAM PHI­LIP / FO­TO­GRA­FI­JE: MARK FAGELSON

J agu­ar F-Type R na­su­prot Cor­vet­ti. Gle­de za­ključ­ka, vje­ro­jat­no već ima­te vi­še do­brih raz­lo­ga za­što ste si­gur­ni tko je po­bjed­nik ovog us­po­red­nog tes­ta. Is­ti­na, Cor­vet­ta je ma­lo po­di­gla ljes­tvi­cu s naj­no­vi­jom ite­ra­ci­jom C7 te je do­bi­la hva­le­vri­jed­ne po­hva­le za svo­ju sta­bil­nost i smi­re­nost u za­vo­ji­ma, no to je Ame­ri­ka, gdje je opre­ma­nje auto­mo­bi­la do­volj­nim bro­jem dr­ža­ča za ek­s­tra­ve­li­ke ča­še i kar­ti­com lo­jal­nos­ti za Wall-Mart jed­na­ko po­pu­lar­no kao i nji­ho­vo Us­ta­vom za­jam­če­no pra­vo na za­šti­tu doma uz ar­se­nal oruž­ja. Me­đu­tim, ovo je Eu­ro­pa, a ovo je F-Type R, naj­ljep­ši bri­tan­ski auto­mo­bil una­zad ne­ko­li­ko go­di­na oprem­ljen mo­to­rom V8 s kom­pre­so­rom ko­ji ra­zvi­ja 550 KS i ima po­sve alu­mi­nij­sku ka­ro­se­ri­ju. Eu­rop­ski ple­mić pro­tiv ame­rič­kog br­đa­ni­na s olov­nim ci­je­vi­ma. Re­zul­tat je ja­san, zar ne? Ne, ni­je. Da mi je net­ko pri­je po­čet­ka na­šeg Tjed­na br­zi­ne re­kao da ću od svih fan­tas­tič­nih auto­mo­bi­la ko­je smo oku­pi­li naj­vi­še vre­me­na na sta­zi pro­ves­ti u Cor­vet­ti C7 Stin­gray i stal­no joj se iz­no­va vra­ća­ti, op­so­vao bih mu sve po spi­sku. Po­gle­daj­te ga sa­mo. Do­vo­ljan je sa­mo kra­tak po­gled i pos­ta­je vam jasno da ovaj model a) ima mo­tor spri­je­da, b) po­gon na straž­nje ko­ta­če i c) sa­mo tra­ži iz­go­vor da vas ka­ta­pul­ti­ra u za­štit­nu ogra­du. Me­đu­tim, stvar­nost je po­sve druk­či­ja jer ova Cor­vet­ta na­dah­nju­je

vas sa­mo­po­uz­da­njem te je je­dan od naj­pris­tu­pač­ni­jih br­zih auto­mo­bi­la ko­ji sam vo­zio po­s­ljed­njih go­di­na. Pa­zi­te, to vam ne go­vo­ri ona vr­sta ba­ha­tog vo­za­ča ko­ji iz auto­mo­bi­la iz­la­zi s ce­re­kom na li­cu i uz kli­ma­nje gla­vom iz­jav­lju­je: “Da, do­ima se po­put tr­ka­ćeg auto­mo­bi­la.” Na­ime, me­ni iz­ja­va “do­ima se po­put tr­ka­ćeg auto­mo­bi­la” zna­či da je “ogav­no vru­će, buč­no, ne­udob­no, ne­pre­gled­no i pod­lož­no za­pa­lje­nju u bi­lo ko­jem tre­nut­ku”. Osje­ćaj kao u tr­ka­ćem auto­mo­bi­lu ni­je uvi­jek do­bra stvar, no Cor­vet­ta se do­is­ta do­ima po­put tr­ka­ćeg auto­mo­bi­la na sve pra­ve na­či­ne te s va­ma komunicira sa svih kra­je­va, vr­hun­ski skre­će i preplavljuje vas povratnim in­for­ma­ci­ja­ma iz svo­je veličanstvene ša­si­je.

Mo­žda je i to razlog što, una­toč ve­li­kih 466 KS i 630 Nm, ni­kad ne­ma­te osje­ćaj da u C7 br­zo ju­ri­te. Mis­lim da razlog to­me po­či­va i u neo­p­te­re­će­nom V8 ve­li­kog obuj­ma ko­ji ni­kad ne eks­plo­di­ra sna­gom, ne­go vas pre­pla­vi gus­tom ri­je­kom okret­nog mo­men­ta ko­ju kroz ci­je­li ras­pon okre­ta­ja pre­no­si na ko­ta­če. Me­đu­tim, Cor­vet­ta je var­lji­vo br­za. Sa Stigom za uprav­lja­čem i manj­kom od oko ne­što ma­nje od 100 KS-a, Che­vro­let­te je za 3,4 se­kun­de br­že odvo­zio krug po sta­zi. Sa mnom za uprav­lja­čem bi­la je još i br­ža.

No C7 ni­je sa­vr­šen. Prem­da sam sre­tan što je oprem­lje­na pra­vim ruč­nim mje­nja­čem - F-Type nu­di sa­mo auto­mat­ski mje­njač - is­to ta­ko mu­či me što taj mje­njač ni­je me­đu naj­bo­lji­ma. Pre­ba­ci­va­nje iz tre­će u če­t­vr­tu nez­grap­no je jer ima­te do­jam da je hod ne­ka­ko pre­dug. Is­kre­no, kao da ima šest br­zi­na pre­vi­še jer vam je tre­ća do­volj­na za sve, od kre­ta­nja na uz­br­di­ci do jur­nja­va auto­ces­tom. Ako ju­ri­te 115 km/ h u tre­ćoj br­zi­ni okre­ta­ji će vam bi­ti na 1500 o/min., što zna­či da bi, u te­ori­ji ba­rem, Cor­vet­ta mo­gla ra­zvi­ti naj­ve­ću br­zi­nu od 500 km/ h. Ta­ko­đer, prem­da iz­va­na zvu­či iz­vr­s­no - V8 gla­sa se po­ma­lo li­je­nim i du­bo­kim zvu­kom - u ka­bi­ni je zvuk po­ne­što pri­gu­šen, čak i kad je dvo­di­jel­ni krov ski­nut i sprem­ljen. Ta­ko­đer, Cor­vet­ta se po­no­si i po­ma­lo čud­nom er­go­no­mi­jom u ka­bi­ni. Na­ime, ako pom­ni­je po­gle­da­te, vi­djet će­te par ru­či­ca na uprav­lja­ču kak­ve ima i F-Type, no za raz­li­ku od onih u Ja­gu­aru, u C7 te ru­či­ce ne slu­že za pre­ba­ci­va­nje br­zi­na, ne­go pred­stav­lja­ju gum­be za uklju­či­va­nje ili is­klju­či­va­nje sus­ta­va za us­kla­đi­va­nje okre­ta­ja ko­ji auto­mat­ski sma­nju­je gas pri pre­ba­ci­va­nju u ni­že br­zi­ne ka­ko bi pre­ba­ci­va­nja bi­la što ugla­đe­ni­ja. Čak i kad bi taj sus­tav funk­ci­oni­rao, a ni­je mi se po­ka­zao pre­tje­ra­no ko­ris­nim, zar vam do­is­ta trebaju ru­či­ce na uprav­lja­ču za uklju­či­va­nje ili is­klju­či­va­nje tog sus­ta­va? Ko­li­ke su šan­se da si usred br­zog za­vo­ja uprav­lja­ča skre­nu­tog pod čud­nim ku­tom po­mis­li­te: Hm­mm, sad bi mi baš do­bro do­šao sus­tav us­kla­đi­va­nja okre­ta­ja, ali ne mo­gu pro­na­ći pre­ki­dač za nje­go­vo po­kre­ta­nje?” Ne bis­te li tad vi­še vo­lje­li ima­ti gumb na sre­diš­njoj plo­či?

Unu­traš­njost Ja­gu­ara mno­go je smis­le­ni­ja i pi­to­mi­ja. Dok su u Cor­vet­ti sve kon­tro­le ne­ka­ko mah­ni­tog ka­rak­te­ra kao i ci­je­li auto­mo­bil, u F-Typeu od­li­ku­je ih jed­nos­tav­nost i la­ko­ća uprav­lja­nja, što je iz­vr­s­no za la­god­nu vož­nju auto­ces­tom ako se us­pi­je­te odu­pri­je­ti F-Type­ovoj pri­ro­đe­noj že­lji da ju­ri na vi­so­kim br­zi­na­ma i za­vr­ši u no­te­si­ma sva­kog pro­met­nog po­li­caj­ca u ra­di­ju­su od ne­ko­li­ko de­se­ta­ka ki­lo­me­ta­ra, ali ne to­li­ko i za vož­nju tr­ka­ćom sta­zom. Ni­kad ni­sam bio si­gu­ran što mi spre­ma straž­nji kraj Ja­gu­ara te ko­li­ko još pri­anja­nja ima pri­je ne­go ve­li­čans­tve­no i pre­ši­ro­ko za­drif­ta. Kad je sus­tav trak­ci­je uklju­čen, lam­pi­ca sus­ta­va u F-Typeu svi­je­tli po­put di­sko ku­gle. Is­klju­či­te li sus­tav, straž­nja oso­vi­na poč­ne pri­ka­zi­va­ti mah­ni­tu že­lju da u sva­kom za­vo­ju snaž­no za­ne­se straž­nji kraj. Razlog to­me ni­je sa­mo či­nje­ni­ca da vo­lim dr­ža­ti gas do kra­ja jer se čak i Stig mu­čio is­ko­ris­ti­ti svu nje­go­vu sna­gu. Što­vi­še, pro­vje­ri­te sta­tis­ti­ku i vi­djet će­te da je F-Type krug po sta­zi odvo­zio mr­vi­cu spo­ri­je od Cayma­na GTS, ko­ji ima oko 200 KS ma­nje. Na­rav­no, to ne zna­či da je F-Type R loš auto­mo­bil jer mi se ovaj ku­pe či­ni sta­bil­ni­jim i smi­re­ni­jim od ka­bri­ole­ta te na­gra­đu­je uši vo­za­ča po­re­me­će­nim gla­sa­njem, prem­da su ne­ki zvu­ko­vi po­ma­lo umjet­ni. Us­pi­je­te li na­tje­ra­ti F-Type da sna­gu pre­ne­se na pod­lo­gu umjes­to da spa­li straž­nje gu­me, ot­krit će­te da je ri­ječ o zas­tra­šu­ju­će br­zom auto­mo­bi­lu – us­pje­li smo od 0 do 100 km/ h ubr­za­ti za 4,2 s. Puno je važ­ni­je za sve po­ten­ci­jal­ne kup­ce što F-Type iz­gle­da ve­li­čans­tve­no iz­nu­tra i iz­va­na, pa čak i ovaj naš model sme­đe bo­je Stran­gely Brown. Vje­ruj­te mi, že­li­te ka­ro­se­ri­ju bi­je­le bo­je. Pret­pos­tav­ljam da bi u stvar­nim uvje­ti­ma - pro­met­nim gu­žva­ma, na dvo­trač­nim dr­žav­nim ces­ta­ma i u po­vre­me­nim jur­nja­va­ma - F-Type bio fan­tas­ti­čan. No ov­dje, na ovoj br­zoj i za­vo­ji­toj sta­zi Ja­gu­ar ne mo­že pa­ri­ra­ti fe­no­me­nal­noj Cor­vet­ti, auto­mo­bi­lu ko­ji kra­si me­ha­nič­ki osje­ćaj, ali i so­fis­ti­ci­ra­nost, gru­bost, ali i pro­fi­nje­na osjet­lji­vost. Jed­nom ri­je­čju, iz­ne­na­đu­juć. Sum­nja­li smo da bi ovaj us­po­red­ni test mo­gao bi­ti jed­no­s­mjer­na uli­ca i ta­ko je i bi­lo. No ni­smo oče­ki­va­li ovaj re­zul­tat.

COR­VET­TE IMA KRA­SAN ŽALAC NA SVOM REPU

UNU­TRAŠ­NJOST JA­GU­ARA JE SMIS­LE­NI­JA

OVA­KO SE PRE­UZI­MA­JU PO­DA­CI OD STI­GA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.