RO­AD SHOW

Pet naj­bo­ljih auto­mo­bi­la 2014.*, 1600 ki­lo­me­ta­ra i tri da­na. Što bi mo­glo po­ći po zlu?

Top Gear - - TJEDAN BRZINE -

Naš Tje­dan br­zi­ne pri­vre­me­no je pre­ki­nu­la la­vi­na. Sama la­vi­na ni­je bi­la odveć dojm­lji­va i vje­ro­jat­no smo ma­lo pre­tje­ra­li iz­jed­na­čiv­ši to skrom­no kli­za­nje sni­je­ga s pri­rod­nom ka­tas­tro­fom, no ces­ta je blo­ki­ra­na jer je pla­ni­na ko­jom vo­zi­mo od­lu­či­la ri­je­ši­ti se ne­ko­li­ko ti­su­ća to­na proš­lo­go­diš­njeg siv­kas­tog sni­je­ga. Stoga je to la­vi­na ko­ja nas je sve ma­lo iz­ba­ci­la iz tak­ta. Postoji put ko­jim bi­smo mo­gli za­obi­ći odron, no taj put obu­hva­ća sti­je­ne, du­bo­ke mo­čva­re i smrz­nu­to bla­to, a i nit­ko od nas ne­ma co­jo­nes da u McLa­re­nu P1 skre­ne na taj put. Me­đu­tim, Ca­ter­ham Se­ven 165 ipak se otis­nuo tim pu­tem, a “du­bo­ke” se pre­tvo­ri­lo u du­bi­nu od 15 cm. Uz­dah­nuo sam. Ne­mam poj­ma što Ca­ter­ham ov­dje ra­di jer oti­šao mu je is­puh, os­ta­li smo bez vra­ta i ne­će se vr­tje­ti u praz­nom ho­du is­pod 3000 o/min. Žuto svje­tlo in­di­ka­to­ra o pro­ble­mu s mo­to­rom sad se vi­še go­to­vo i ne ga­si. Ca­ter­ham se ne pre­da­je i jed­nos­tav­no se stal­no po­jav­lju­je on­dje gdje ga ne oče­ku­je­te. Is­ti­na, uvi­jek na odre­di­šte do­đe mno­go kas­ni­je od os­ta­lih mo­de­la, no taj je er­go­nom­ski ne­prik­la­dan ma­li auto­mo­bil po­put prok­le­tog bu­me­ran­ga bež bo­je.

Sad smo već du­bo­ko zaš­li u pla­ni­nu u An­do­ri, prem­da ni­smo si­gur­ni gdje se toč­no na­la­zi­mo. Ka­ko uvi­jek te­ži­mo kre­ta­nju na­pri­jed, od­lu­či­li smo se upu­ti­ti pre­ma naj­za­vo­ji­ti­jim i naj­za­ba­če­ni­jim ces­ta­ma ko­je smo us­pje­li pro­na­ći na na­šem ma­lom ces­tov­nom pu­to­va­nju, što je zna­či­lo vož­nju uz­br­do uz pla­ni­nu. Na­sre­ću, An­dor­ra la Vel­la, naj­vi­ši glav­ni grad u Eu­ro­pi, bio je sa­mo ne­ko­li­ko sto­ti­na ki­lo­me­ta­ra sje­ver­no od špa­njol­skog mjes­ta gdje smo bi­li, a sama dr­ža­va An­do­ra za­pra­vo je kne­že­vi­na po­vr­ši­ne ne­ko­li­ko sto­ti­na če­tvor­nih ki­lo­me­ta­ra. Ta po­rez­na oaza s ma­lim bro­jem sta­nov­ni­ka ima, ba­rem su­de­ći pre­ma kar­ta­ma, ne­ke od naj­za­vo­ji­ti­jih di­oni­ca u bli­zi­ni pa smo sta­vi­li sa­te­lit­sku na­vi­ga­ci­ju i upu­ti­li se u lov na ukos­ni­ce oš­tre za­vo­je.

Vož­nja uz­br­do uglav­nom ni­je uz­bud­lji­va jer se auto­ces­ta pre­tva­ra u ši­ro­ku ces­tu ko­ja vi­ju­ga kroz pod­nož­je do­li­ne Gran Va­li­ra. To je do­bra, br­za ces­ta ko­ja vo­di do ula­za u An­do­ru u is­toč­nim Pi­ri­ne­ji­ma i pre­ma Co­ma Pe­dro­si, naj­ve­ćoj planini u tom po­dru­čju, sun­cem oku­pa­noj i ne­pro­hod­noj planini u da­lji­ni. Za­sad sve te­če glat­ko. Ono što ne iz­ne­na­đu­je je po­zor­nost ko­ju priv­la­či­mo svo­jim auto­mo­bi­li­ma. Ko­le­gu Mar­ri­agea je čak ne­ko­li­ko autos­to­pe­ri­ca po­ku­ša­lo za­us­ta­vi­ti ka­ko bi se pro­vez­le u P1 - još jed­na nje­go­va lo­vač­ka pri­ča, a i pri­zor ka­ko ne­ki od naj­br­žih auto­mo­bi­la u svi­je­tu ju­re pre­ma sje­ve­ru vr­lo se br­zo usme­nom pre­da­jom pro­ši­rio na­se­lji­ma. Na­ime, lju­di su iz­ne­na­đe­ni što na ces­ti vi­de Por­s­c­he 918 i McLa­ren P1 ka­ko se spo­ro na­tje­ra­va­ju.

Imaj­te na umu da sam čak i ja iz­ne­na­đen ovom sku­pi­nom ko­ju smo oku­pi­li - mi­nus ne­ko­li­ko oči­tih iz­u­ze­ta­ka. Da ste se pri­je ne­ko­li­ko da­na mo­gli kla­di­ti ko­ji će auto­mo­bi­li za­vr­ši­ti na ces­tov­nom pu­to­va­nju, vje­ro­jat­no bis­te iz­gu­bi­li. P1 i 918 bi­li su jed­nos­tav­no pre­vi­še ne­odo­lji­vi da ih ne bi­smo po­ve­li, pa ni­je bi­lo po­tre­be da s na­ma kre­nu i nji­ho­vi ro­đa­ci, što zna­či da smo, po­ma­lo ne­volj­ko, u Cas­tel­lolíju os­ta­vi­li McLarenov 650S i Por­s­c­he­ov Cayman GTS i Tur­bo S. Ni­smo se mo­gli od­lu­či­ti ho­će­mo li po­ves­ti VW Golf R i Au­di S1 - oba su nam bi­la priv­lač­na zbog po­go­na na sva če­ti­ri ko­ta­ča i ve­li­či­ne, sve dok onaj-či­je-ime-ne­će­mo-spo­mi­nja­ti (ima vi­so­ku funk­ci­ju u ča­so­pi­su) ni­je pro­ve­zao S1 po sta­zi i uz­ro­ko­vao na nje­mu po­žar pa je, na­rav­no, iz­bor pao na Golf R.

Cor­vet­ta je bi­la čis­to iz­ne­na­đe­nje, ali zbog pra­vih raz­lo­ga. Vo­li­mo Ja­gu­ar F-Type R Co­upe, no ako ga tje­ra­te na gra­ni­ca­ma, Ja­gu­ar pos­ta­ne pre­tje­ra­no neo­buz­dan i pre­vi­še drif­ta na iz­las­ci­ma iz za­vo­ja. Da, to je za­bav­no, ali sa­mo ne­ko vri­je­me, pa vje­ru­je­mo da će ite­ra­ci­ja V6S bi­ti ma­lo pi­to­mi­ja. I ta­ko je mjes­to is­praž­nje­no Ja­gu­aro­vim sta­vom pre­ma drif­ta­nju is­pu­ni­la Cor­vet­ta C7 ko­ja se sva­kom vož­njom po­ka­za­la sve bo­ljom i bo­ljom. Da, ne od­li­ku­je je klas­nost ili vi­zu­al­ni do­jam Ja­gu­ara, ali kad je tje­ra­te na gra­ni­ca­ma po­sve je fantastična te, za tu ci­je­nu, ap­so­lut­no za­pa­nju­ju­ća. Ukrat­ko, Cor­vet­ta je jed­no­glas­no pro­gla­še­na bo­ljom od Ja­gu­ara. Bi­lo je tu još ne­ko­li­ko dvo­bo­ja ko­ji ni­su bi­li ta­ko jed­nos­tav­ni. Ben­tley je sko­ro ušao u iz­a­bra­no

druš­tvo zbog čim­be­ni­ka za­ba­ve dok je ju­rio za Por­s­c­he­om 918, no po­mi­sao da u Con­ti­ju ju­ri­mo uz pla­ni­nu neo­me­đe­nu za­štit­nom ogra­dom ni­je ni­ko­me baš naj­bo­lje sje­la. Da ste vi­dje­li ka­ko Con­ti ko­či na kra­ju cilj­ne rav­ni­ne, bi­lo bi vam jas­ni­je - energija ko­ju je pre­nio na koč­ni­ce po­ku­ša­va­ju­ći se za­us­ta­vi­ti pri br­zi­ni od 210 km/ h bi­la bi do­volj­na da tje­dan da­na osvi­je­tli ne­ki kvart.

I ta­ko nam je os­tao BMW M4 ko­ji je, po­ma­lo iz­ne­na­đu­ju­će, naj­kon­tro­verz­ni­ji model ov­dje. Na tom su se mo­de­lu pre­la­ma­la miš­lje­nja i to je auto­mo­bil ko­ji je uz­ro­ko­vao naj­vi­še ga­la­me. Na­ime, M4 je razlog ne­ko­li­ci­ni neo­buz­da­nih “ras­pra­va” da je u jed­nom tre­nut­ku ko­le­ga jed­nos­tav­no mo­rao iz­a­ći van i smi­ri­ti se. Za­što? Za­to što na sta­zi ni­je ono če­mu smo se na­da­li, ali razlog za­što nas ni­je za­do­vo­ljio je taj što M4 ni­je ono što smo oče­ki­va­li - valj­da vam je jas­na raz­li­ka. I ta­ko je M4 do­bio svo­je mjes­to na ovoj ces­ti jer smo se svi na­da­li da će nas se u ovoj vož­nji doj­mi­ti. Ne­iz­bjež­no, i moć­ni je Ca­ter­ham ušao u pro­bra­no druš­tvo, što zna­či da smo na kra­ju os­ta­li s dva hi­brid­na hi­pe­ra­uto­mo­bi­la, ame­rič­kim sport­skim auto­mo­bi­lom, sport­skim ku­pe­om i kom­pak­tom te tro­ci­lin­dar­skim li­je­som s tur­bo­pu­nja­čem ko­ji je po­ku­ša­vao odr­ža­ti ko­rak s os­ta­lim mo­de­li­ma. Kao što re­koh, oku­pi­li smo si za­nim­lji­vu ces­tov­nu po­vor­ku.

Proš­li smo gra­ni­cu s An­do­rom i nas­ta­vi­li pre­ma ni­zu po­du­ljih tu­ne­la svi raz­miš­lja­ju­ći o is­tom. Ko­lek­tiv­no smo pritisnuli gum­be za br­žu vož­nju i na­čin ra­da Sport. Sad ne že­li­mo hi­brid­ni na­čin vož­nje, ba­rem ne ov­dje. Za­ko­ra­či­li smo u tmi­nu, a ko­ji god auto­mo­bil da je pre­dvo­dio ovu po­vor­ku, snaž­no bi ubr­zao. Ovo je po­put dvo­glas­nog pje­va­nja – red pi­šta­nja, pod­zvuč­nog mrm­lja­nja tur­bo­pu­nja­ča Gol­fa R ko­ji se­kun­du kas­ni­je do­pu­nju­je du­bo­ki, go­to­vo li­je­ni, ali sve glas­ni­ji zvuk ču­do­viš­nog 6.2-li­tre­nog V8 iz C7. Za­tim se uklju­čio i M4 svo­jim čud­nim zve­ke­tom po­put mo­tor­ne pi­le, a po­tom i P1 ko­ji je jed­nos­tav­no pro­gu­tao dos­tu­pan zrak i iz is­puš­nih se ci­je­vi po­čeo gla­sa­ti kom­bi­na­ci­jom zvu­ka tur­bo­pu­nja­ča i cvi­le­ža elek­tro­mo­to­ra. Zvu­či po­put mlaž­nja­ka na nuk­le­ar­ni po­gon, kao da net­ko po­ku­ša­va

de­to­ni­ra­ti eks­plo­ziv u pre­ma­loj pros­to­ri­ji. I dok zvuk P1 do­mi­ni­ra ni­žim frek­ven­ci­ja­ma, ko­nač­no se ogla­sio i 918 i si­gu­ran sam da su se na zi­do­vi­ma tu­ne­la po­če­le po­jav­lji­va­ti pu­ko­ti­ne. Is­kre­no, 918 se ne gla­sa po­put hi­bri­da ne­go po­put tr­ka­će sta­ze ti­je­kom utr­ke F1, od­nos­no gla­sa se po­put pos­pa­nog bo­li­da F1, po­put si­ćuš­ne apo­ka­lip­se u tu­ne­lu. No, po­vrh sve­ga, zvu­či br­zo. Što­vi­še, ču­di me da se ni­smo svi one­svi­jes­ti­li zbog ne­dos­tat­ka ki­si­ka jer kad ove auto­mo­bi­le tje­ra­te na gra­ni­ca­ma u po­lu­za­tvo­re­nom pros­to­ru po­put tu­ne­la, ima­te osje­ćaj da su is­i­sa­li sav zrak. Nas­ta­vi­li smo se iz­mje­nji­va­ti za uprav­lja­či­ma i pos­ta­lo nam je oči­to - iz­uz­me­mo li Ca­ter­ham ko­ji mi je to­tal­no sra­nje - da su svi ovi auto­mo­bi­li spo­sob­ni za ne­na­por­no pre­va­lji­va­nje go­le­mih raz­da­lji­na. Golf je Golf. 918 i P1 su za­nim­lji­vo po­pust­lji­vi s ob­zi­rom na per­for­man­se, prem­da oba ima­ju pro­blem zbog kar­bon­skih vla­ka­na ko­ja pri­gu­šu­ju vanj­sku bu­ku jed­na­ko kao i pa­pir na vi­so­ko­ton­cu. I Cor­vet­ta i M4, ko­ji naj­bo­lje opi­su­je pri­djev “bi­po­la­ran”, iz­vr­s­ni su za du­lje vož­nje jer ov­dje, u stvar­nim ces­tov­nim uvje­ti­ma ne­rav­nih ces­ta, neo­če­ki­va­nih ru­pa i osred­njih vo­za­ča, ta dva mo­de­la jed­nos­tav­no bri­lji­ra­ju. Čak se i nor­mal­na vož­nja obič­nom ces­tom u ne­kom od ova dva mo­de­la po­ka­za­la naj­smi­re­ni­jom na ci­je­lom pu­to­va­nju – vo­zi­ti u sed­moj br­zi­ni bi­lo ko­ji od ovog dvoj­ca ne­vje­ro­jat­no je umi­ru­ju­će, po­se­bi­ce uz ugo­dan audi­osus­tav, udob­na sje­da­la i mno­go opre­me ko­ja će vas za­bav­lja­ti. Prem­da C7 ima ruč­ni mje­njač, za vož­nju su vam do­volj­ni sa­mo tre­ća i sed­ma br­zi­na, dok ši­rok sred­nji ras­pon okre­ta­ja u BMW-u zna­či da je uvi­jek u op­ti­mal­nom rad­nom rit­mu. Vi­ju­ga­li smo kroz an­dor­ske pla­ni­ne pro­šav­ši kroz se­lo Xixe­rel­la - fan­tas­ti­čan i prik­la­dan na­ziv, nas­ta­vi­li us­pon kroz pro­za­ič­no na­se­lje Pal i baš dok se vož­nja po­če­la za­huk­ta­va­ti, za­us­ta­vi­la nas je la­vi­na. Mo­žda smo i mo­gli po­tra­ži­ti ne­ku dru­gu ru­tu, no već je bi­lo kasno pa smo se od­lu­či­li vra­ti­ti u An­dor­ra la Vel­lu, gdje smo pre­no­ći­li i od­mo­ri­li se.

Slje­de­će smo ju­tro kre­nu­li iz glav­nog gra­da i po­če­li vo­zi­ti u raz­nim smje­ro­vi­ma tra­že­ći ma­nje, zah­tjev­ni­je ces­te. Proš­li smo kroz

ono što nam se či­ni pro­met­nom gu­žvom u po­tra­zi za mjes­to na­zi­va Sant Ju­lià de Lòria, a po­tom niz sli­jed du­gih oš­trih za­vo­ja pre­ma Aixi­ri­val­lu i Coll Jo­vel­lu. Vri­je­me je da ma­lo “ras­teg­ne­mo pap­ke” na auto­mo­bi­li­ma. Sad, vje­ro­jat­no si mis­li­te da su P1 i 918 zbog svo­jih per­for­man­si jed­nos­tav­no grozni za vož­nju ces­tom pa je vož­nja tih mo­de­la neo­buz­da­na i frus­tri­ra­ju­ća, no to ni­je slu­čaj. Na­ime, ni­je­dan ni­je za­mo­ran ili nes­ta­bi­lan ili da os­tav­lja do­jam da se mu­či na ovim ces­ta­ma. Oba su mo­de­la gip­ka i njež­na ako ne pre­tje­ru­je­te i br­zi­ne pre­ba­cu­ju uz prat­nju okret­nog mo­men­ta svo­jih elek­tro­mo­to­ra. Me­đu­tim, oba ima­ju na­vi­ku ne­vi­ne vož­nje ne­pri­mje­re­nim br­zi­na­ma. P1 je i da­lje auto­mo­bil u ko­jem mo­ra­te bi­ti po­sve usre­do­to­če­ni na vož­nju, a u dru­goj i tre­ćoj br­zi­ni ta­ko snaž­no ubr­za­va da iza se­be os­tav­lja­te cr­ne li­ni­je spa­lje­nih gu­ma. Bo­že dra­gi, ovaj auto­mo­bil ni­kad ne po­pu­šta! Ako uklju­či­te nje­go­ve tur­bo­pu­nja­če, tad P1 vi­še ni­je auto­mo­bil u ko­jem se mo­že­te opus­ti­ti ili ga uze­ti zdra­vo za go­to­vo. Čak i kad su svi elek­tro­nič­ki sus­ta­vi si­gur­nos­ti uklju­če­ni, u na­či­nu ra­da Sport će i da­lje ko­ta­či prok­li­za­va­ti, a je­di­no što ga sp­rje­ča­va da se ne ka­ta­pul­ti­ra pre­ma okol­nom dr­ve­ću jest nje­gov te­le­pat­ski oštar uprav­ljač. Na ovim pla­nin­skim ces­ta­ma P1 mi se či­ni po­put ču­do­viš­nog i sklad­no na­či­nje­nog Lo­tu­sa Exi­gea, što je iz­ni­man kom­pli­ment za auto­mo­bil s tak­vim iz­nim­nim per­for­man­sa­ma.

918 me još vi­še iz­ne­na­dio jer mi se u spo­roj vož­nji či­ni po­put 911 Tur­ba. Da, fi­zič­ki je ve­ći, no ne­ma ni­čeg po­seb­no zas­tra­šu­ju­ćeg u nje­go­vu pri­je­no­su sna­ge ili na­či­nu vož­nje. Mo­tor je zas­tra­šu­ju­će i ve­li­čans­tve­no gla­san i ni­kad za­pra­vo ne mo­že­te za­bo­ra­vi­ti da ste za uprav­lja­čem naj­bo­ljeg Por­s­c­hea, no na­čin na ko­ji ju­ri br­zim spo­red­nim ces­ta­ma ni­ma­lo se ne raz­li­ku­je od jur­nja­ve tr­ka­ćom sta­zom – smi­re­no, gip­ko i po­uz­da­no. Čak i ako ma­lo ubr­za­te, 918 je ne­po­ko­leb­ljiv i za­hva­lju­ju­ći svom iz­nim­no pre­ciz­nom uprav­lja­ču dr­ži

se pu­ta­nje ko­ju mu odre­di­te. Ta­ko­đer, za­div­lju­ju­će je brz, prem­da ne ta­ko tre­nu­ta­čan u pri­je­no­su sna­ge kao P1 kad tre­ba­te uzas­top­no mi­je­nja­ti smjer. Na iz­la­sku iz El Qu­ixol i Ar­ca­vel­la, jed­na mi je stvar pos­ta­la oči­ta, a to je da bi, kad bi za uprav­lja­čem oba­ju auto­mo­bi­la bi­li jed­na­ko vje­šti vo­za­či, P1 iz užih, ve­ćih za­vo­ja br­že iz­ju­ri­vao i snaž­ni­je ubr­za­vao na­kon vrha za­vo­ja. Koč­ni­ce u 918 či­ne mi se si­gur­ni­jim i omo­gu­ću­ju vam snaž­ni­je ko­če­nje u vr­hu za­vo­ja, a ako je za­voj dug i op­te­re­ćen, Por­s­c­he vam omo­gu­ću­je vi­še sa­mo­po­uz­da­nja gle­de pro­na­la­ska pod­lo­ge za ra­ni­ji pri­ti­sak na gas. Re­zi­me je da su pred­nos­ti jed­nog ma­ne dru­gog i obrat­no. No jed­no je si­gur­no – vo­zač P1 će se mo­ra­ti vi­še tru­di­ti i zno­ji­ti jer 918 je mno­go jed­nos­tav­ni­ji po vož­nju.

Na­kon ne­ko­li­ko sa­ti vož­nje raz­nim ces­ta­ma na­pus­ti­li smo An­do­ru i upu­ti­li se pre­ma Špa­njol­skoj i auto­ces­ti N-260 pro­šav­ši ne­ko­li­ko br­zih pre­ča­ca kroz se­lo Alp, a za­tim se pri­klju­či­li na ces­tu ko­ja vo­di do La Mo­li­ne. I tad je sve pos­ta­lo opas­no mah­ni­to, ba­rem u M4. 918 i P1 već su odju­ri­li u da­lji­nu ne­mi­lo­srd­no ubr­za­va­ju­ći na sva­koj rav­ni­ci. Ces­ta je glat­ka i vi­ju­ga s jed­ne stra­ne pla­ni­ne te obi­lu­je za­vo­ji­ma ko­je vi­di­te sa­mo u mo­krim sno­vi­ma - ako ste psi­ho­pat­ski op­te­re­će­ni auto­mo­bi­li­ma kao mi. Iz­nad nas po­če­li su se na­dvi­ja­ti obla­ci, a do­li­na je oba­sja­na sma­rag­d­no­ze­le­nom bo­jom. Epski pri­zor. No BMW zlat­ne bo­je ne mo­že se smi­ri­ti, i to dos­lov­no. Po­ku­šao sam ga vo­zi­ti s uklju­če­nim sus­ta­vom trak­ci­je, no tad još vi­še drif­ta, a lam­pi­ca ko­ja upo­zo­ra­va na za­no­še­nje straž­njeg kra­ja vi­še se uop­će ne ga­si. Kad is­klju­čim sus­tav, BMW poč­ne drif­ta­ti kao da iz­la­zi iz za­le­đe­nog za­vo­ja oprem­ljen iz­li­za­nim gu­ma­ma. Pred­nja se oso­vi­na vr­lo do­bro us­mje­ra­va pre­ma za­vo­ju, uprav­ljač je pre­ci­zan, a koč­ni­ce iz­vr­s­ne, no čim mi se sto­pa­lo pri­bli­ži pa­pu­či­ci ga­sa, M4 poč­ne snaž­no drif­ta­ti - ovo mi je bi­lo 20 naj­vi­še frus­tri­ra­ju­ćih minuta vož­nje ovaj tje­dan. Jed­nos­tav­no ne us­pi­je­va is­ko­ris­ti­ti svoj

ina­če iz­vr­stan mo­tor. To mi je do­dat­no po­t­vr­đe­no kad sam sjeo u Cor­vet­tu i jed­nos­tav­no po­sra­mio M4 vo­ze­ći sa­mo u tre­ćoj br­zi­ni.

Stin­gray ne da po­sra­mi BMW ne­go ga sa­tre. Pred­nji kraj dr­ži se oda­bra­nog smje­ra, a straž­nji proklizava smo ako ga is­pro­vo­ci­ra­te. Pri­je­laz iz bla­gog po­du­prav­lja­nja u tro­mo pre­uprav­lja­nje usred za­vo­ja njež­no je i la­ko se kon­tro­li­ra, a bu­ka je mje­ša­vi­na gla­sa­nja ame­rič­kog mus­cle mo­de­la i mo­de­la GT za utr­ke iz­dr­ž­lji­vos­ti. Da, pre­ba­ci­va­nja br­zi­na su du­ga pa iz­gu­bi­te pre­vi­še okre­ta­ja kad pre­ba­cu­je­te iz dru­ge u tre­ću br­zi­nu, dok je na­čin ra­da Track jed­nos­tav­no pre­t­vrd za vož­nju ces­tom, no ako us­pi­je­te shva­ti­ti duh Cor­vet­te te svla­da­te iz­vr­s­ne koč­ni­ce, shva­tit će­te ko­li­ko je ovo za­pra­vo iz­ni­man auto­mo­bil. Ovo je auto­mo­bil ko­ji su kons­tru­ira­li lju­di ko­ji zna­ju što ra­de. Mo­žda Cor­vet­ta i ni­je po­pu­lar­na u Eu­ro­pi, no od­li­ku­je je ka­rak­ter, za raz­li­ku od M4 ko­ji mi se či­ni po­put tu­ni­ra­nog 335i. Ov­dje, na ovim ces­ta­ma, ova su dva mo­de­la ne­us­po­re­di­va. Što­vi­še, ga­di mi se sva­ka po­mi­sao da mo­ram pre­da­ti klju­če­ve Cor­vet­te ne­kom dru­gom.

No mo­ram pro­ves­ti još je­dan auto­mo­bil, a ri­ječ je o najs­krom­ni­jem od svih. I dok če­kam do­la­zak Gol­fa R, do­la­zi naš SE­AT Al­ham­bra usi­ja­nih koč­ni­ca, što mi sa­mo uka­zu­je na kva­li­te­tu ces­te ko­ja me čeka. Na­dam se da će, tko god vo­zio Al­ham­bru, ma­lo us­po­ri­ti jer će­mo po­nov­no mo­ra­ti ga­si­ti po­žar. Sti­že Golf i iz nje­ga iz­la­zi ko­le­ga Phi­lips s po­ma­lo zbu­nje­nim iz­gle­dom na li­cu. Re­kao mi je da je fan­tas­ti­čan. Me­ni sa­mo iz­gle­da po­put Gol­fa. Ka­ko sam bio u kri­vu. Uz­mem li u ob­zir či­nje­ni­cu da u ovom druš­tvu Golf iz­gle­da go­to­vo smi­ješ­no dis­kret­no, ubr­zo mi pos­ta­je očit raz­mjer nje­go­vih ta­le­na­ta. Na ovim vi­ju­ga­vim, var­lji­vim ces­ta­ma na­čin na ko­ji vam mo­tor pru­ža ta­man do­volj­no sna­ge u dru­goj i tre­ćoj br­zi­ni jed­nos­tav­no je za­pa­nju­juć, a ka­ko po­gon na sva če­ti­ri ko­ta­ča na­pros­to kro­ti

pod­lo­gu ap­so­lut­no je za­div­lju­ju­ći i ne­vje­ro­ja­tan. Mje­njač s dvos­tru­kom spoj­kom oštar je i res­pon­zi­van, a pred­nji vas kraj is­pu­nja­va sa­mo­po­uz­da­njem i po­vje­re­njem. Kao i 918, i Golf R fan­tas­ti­čan je i iz­nim­no za­ba­van za vož­nju na gra­ni­ca­ma. Je­di­na mi je pri­mjed­ba što, na­kon još jed­ne 20-mi­nut­ne “na­dah­nju­ju­će” vož­nje, pa­pu­či­ca koč­ni­ce kao da vi­še uop­će ne hva­ta, a iz koč­ni­ca se di­mi kao u ne­koj mjes­noj bir­ti­ji dok igra rep­ka. Stvar­no je vri­je­me da net­ko ma­lo oz­bilj­ni­je po­ra­di na koč­ni­ca­ma. Usko­ro se do me­ne do­vu­kao Ca­ter­ham i sad se već po­la­ko pi­tam ho­će li taj auto­mo­bil ikad neg­dje sta­ti uz ces­tu i ras­pas­ti se.

I slje­de­ći smo dan pro­ve­li u pla­ni­na­ma ra­de­ći ma­nje-vi­še is­to, osim što smo se češ­će za­us­tav­lja­li ka­ko bi­smo “od­mo­ri­li” koč­ni­ce. Re­zul­ta­ti su bi­li is­ti. BMW M4 i da­lje ne bri­lji­ra, prem­da ima sve oso­bi­ne iz­vr­s­nog auto­mo­bi­la, no kad se po­dvu­če cr­ta, naj­no­vi­ji model M ni­kad ne od­li­ku­je ona po­seb­nost ko­ja bi vas odu­še­vi­la i is­pu­ni­la osje­ća­ji­ma. Da, brz je, učin­ko­vit i iz­vr­stan sva­kod­nev­ni auto­mo­bil sklon ne­vje­ro­jat­nim drif­ta­nji­ma, ali i li­šen vr­c­ka­vos­ti ko­jom su obi­lo­va­li nje­go­vi pret­hod­ni­ci. Či­ni nam se sta­lo­že­nim i umjet­nim i me­ne je osob­no iz­nim­no ra­zo­ča­rao. Što­vi­še, nit­ko ni­je stao u nje­go­vu obra­nu.

No za­to je Cor­vet­ta Sit­n­gray sve odu­še­vi­la. Ni­smo mno­go oče­ki­va­li od nje, no sve nas je za­pa­nji­la, na ces­ti i sta­zi. Ni­je sa­vr­še­na i vi­zu­al­no se ne­će svi­ma svi­dje­ti, no ne mo­že se os­po­ri­ti da je Che­vro­let ko­nač­no na­pra­vio auto­mo­bil ko­ji se ne tre­ba osje­ća­ti posramljeno u us­po­red­bi s bi­lo ko­jim dru­gim auto­mo­bi­li­ma. Cor­vet­ta je odu­vi­jek ima­la du­šu, ali sad ko­nač­no ima i ta­lent, što je iz­vr­s­na kom­bi­na­ci­ja. Na ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje svi­ju, i Golf R vr­lo je sli­čan. Nit­ko, na­ime, ni­je oče­ki­vao da će skrom­ni Golf bi­ti ta­ko za­ba­van, no ako že­li­te vož­nju ko­ja će vas odu­še­vi­ti a da stal­no ne ba­lan­si­ra­te na ru­bu iz­li­je­ta­nja, R je očit iz­bor. Mi smo jed­nos­tav­no sla­bi na bi­lo ko­ji auto­mo­bil jef­ti­ni­ji od 400.000 ku­na ko­ji mo­že pa­ri­ra­ti

“PRO­VE­LI SMO JOŠ JE­DAN DAN U PLA­NI­NA­MA ČEŠ­ĆE SE ZAUSTAVLJAJUĆI KA­KO BI­SMO ‘OD­MO­RI­LI’ KOČ­NI­CE”

superautomobilima na za­vo­ji­tim ces­ta­ma. Golf R je oča­ra­va­juć. I ta­ko su nam os­ta­li P1 i 918. Bez na­po­mi­nja­nja oči­tog, ova dva auto­mo­bi­la pred­stav­lja­ju vanj­ske ru­bo­ve ono­ga što od­li­ku­je ces­tov­ne auto­mo­bi­le 2014. i oba će vas odu­še­vi­ti na sve mo­gu­će na­či­ne. Ti su mo­de­li razlog zbog ko­je­ga či­ta­te ovaj ča­so­pis i razlog zbog ko­jeg vo­li­mo auto­mo­bi­le. Bol­no su br­zi, op­či­nja­va­ju­ći i jed­nos­tav­no ne­vje­ro­jat­ni. Jed­na mi je stvar pos­ta­la jas­na ti­je­kom na­šeg Tjed­na br­zi­ne na ces­ti i tr­ka­ćoj sta­zi, a to je da sam zbog svo­jih vo­zač­kih vještina br­ži u Por­s­c­heu 918 jer je ve­ći­nu vre­me­na jed­nos­tav­ni­ji za vož­nju na gra­ni­ca­ma. McLa­ren P1 ne­dvoj­be­no je hi­tri­ji, no ako že­li­te is­ku­si­ti vanj­ske gra­ni­ce nje­go­vih spo­sob­nos­ti, mo­ra­te vi­še vre­me­na pro­ves­ti u nje­mu te uze­ti par sa­ti ins­truk­ci­ja iz tr­ka­će vož­nje. Te­ško se u ne­ko­li­ko da­na opus­ti­ti i shva­ti­ti nje­gov po­ti­sak. Ta­ko­đer, ta su dva mo­de­la ta­ko slič­na da bi bi­lo iz­nim­no te­ško odre­di­ti po­bjed­ni­ka s pro­fe­si­onal­cem za uprav­lja­čem, even­tu­al­no mo­žda na tr­ka­ćoj sta­zi. Clar­k­son je re­kao da bi pro­mi­je­nio spol ako bi 918 bio bo­lji od P1 na na­šoj tr­ka­ćoj sta­zi. Tko zna, mo­žda će pre­gris­ti je­zik!

I to je to. Još je­dan Tje­dan br­zi­ne je go­tov. Do­ne­se­ne su ne­ke od­lu­ke, uga­še­ni su po­ža­ri i spa­lje­ne su go­mi­le gu­ma. I da, ko­nač­no sam ces­tom pro­ve­zao prok­le­ti Ca­ter­ham 165 i, una­toč svo­jem miš­lje­nju o tom mo­de­lu, uži­vao sam u toj vož­nji. Sa­mo vas mo­lim da šu­ti­te o to­me.

“SLA­BI SMO NA AUTO­MO­BI­LE JEF­TI­NI­JE OD 40O.000 KN KO­JI MO­GU PA­RI­RA­TI SUPERAUTOMOBILIMA NA ZA­VO­JI­TOJ CES­TI”

JOŠ JE­DAN NALET GU­ŽVE NA JEDNOSMJERNOJ CES­TI U AN­DO­RI

LA­VI­NA U PLA­NI­NA­MA ANDORE ZA­US­TA­VI­LA JE NA­ŠU PO­VOR­KU. FORD PO­KU­ŠA­VA IZ­GU­RA­TI 165 U PRO­VA­LI­JU

916KS I STRAŽ­NJI PO­GON; TUR­BO- HI­BRID­NA LU­DOST. I MA­LI SNJEŽNI NANOS. TO NE MO­ŽE DO­BRO ZA­VR­ŠI­TI

UNA­TOČ NA­ŠIM MOLBAMA DA ZA­US­TA­VI CA­TER­HAM, GRA­NIČ­NI PO­LI­CA­JAC ANDORE SA­MO JE OD­MAH­NUO RU­KOM

*i Ca­ter­ham

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.