TOMISLAV BRALIĆ

“Mo­ja če­ti­ri si­na ka­žu da sam do­bar, strog i pra­ve­dan otac, a oni su moj naj­ve­ći ži­ri”

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Front Page - Tekst: Da­ni­je­la Go­re­ta Fo­to: Ro­bert Anić, Go­ran Stan­zl/Pixsell

Za­dar­ska kla­pa In­tra­de dje­lu­je od 1985. go­di­ne i da­nas je me­đu naj­po­pu­lar­ni­jim klap­skim sku­pi­na­ma u Hr­vat­skoj. Uz klap­ske pje­sme, ra­do pje­va­ju dal­ma­tin­ske šan­so­ne, a naj­poz­na­ti­ji su po no­vim sklad­ba­ma, ko­je naj­češ­će iz­vo­de uz glaz­be­nu prat­nju. U po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na nas­tu­pa­ju na fes­ti­va­li­ma za­bav­ne glaz­be, na kojima zbog spe­ci­fič­ne in­ter­pre­ta­ci­je dal­ma­tin­ske pje­sme nji­ho­va čla­na To­mis­la­va Bra­li­ća i kla­pe u ci­je­los­ti do­bi­va­ju la­ska­va priz­na­nja i na­gra­de. Do­kaz da će se nji­ho­va ka­ri­je­ra nas­ta­vi­ti ra­zvi­ja­ti jest i no­vi al­bum, ko­ji bi tre­bao iz­a­ći 2017. go­di­ne.

Jes­te li na po­čet­ku ka­ri­je­re u kla­pi ika­da po­mis­li­li da bis­te mo­gli pos­ta­ti zvi­jez­da po­put ne­ko­ga ko­mer­ci­jal­nog pop ili rock iz­vo­đa­ča?

- Ne. Da sam htio bi­ti ko­mer­ci­jal­na zvi­jez­da, od­mah bih kre­nuo u so­lo vo­de, ali ja vo­lim dal­ma­tin­sku vi­še­glas­nu glaz­bu, ko­ja mi se od­mah svi­dje­la, to je bio moj svi­jet 80-ih go­di­na.

Kla­pe su se pri­bli­ži­le za­bav­noj glaz­bi. Sma­tra­te li da ste upra­vo vi ve­li­kim di­je­lom zas­luž­ni za to?

- Da, i po­nos­ni smo na to. Da­nas smo ne­za­obi­laz­ni dio za­bav­nih fes­ti­va­la (split­ski, ši­ben­ski...). Ne mo­že­te za­mis­li­ti ne­ku fe­štu a da se ne pje­va­ju na­še pje­sme, i to mi je po­seb­no dra­go.

Po­s­ljed­nju pje­smu “Ne mo­gu te pres­tat ju­bit” pu­bli­ka je ja­ko do­bro pri­hva­ti­la. Pri­pre­ma­te li kom­ple­tan no­vi al­bum?

- Na­da­mo se da će naš no­vi al­bum bi­ti go­tov u 2017. go­di­ni. Pje­sme već ima­mo, sa­mo hva­ta­mo vri­je­me da se po­sve­ti­mo stu­di­ju i aran­žma­ni­ma.

Da­na 9. pro­sin­ca pri­pre­ma­te ve­li­ki kon­cert u Ci­bo­ni, ka­ko ste ga za­mis­li­li?

- Do­bro ste me pod­sje­ti­li: mogao bih po­če­ti pje­smom “Kad se za­mis­lim”. Bit će to uglav­nom kon­cert pre­pun do­bre at­mo­sfe­re i za­ba­ve. Dvi­je-tri pje­sme pje­vat će dal­ma­tin­ska kla­pa i za­gre­bač­ki zbor, ko­ji će se zva­ti “Ci­bo­na”.

Jes­te li već oda­bra­li gos­te iz­ne­na­đe­nja?

- Gos­ti su Mi­ros­lav Ško­ro i Marko Šku­gor.

Raz­miš­lja­te li o so­lo ka­ri­je­ri ili se ne vi­di­te iz­van kla­pe?

- Ne, ova­ko mi je iz­van­red­no. U kla­pi mi je li­je­po, tu se osje­ćam si­gur­no. Kla­pa mi je dru­ga obi­telj, zbog to­ga i pje­va­mo već 30 go­di­na.

Iza vas je, dak­le, 30 go­di­na ka­ri­je­re. Ka­da se os­vr­ne­te, ka­ko bis­te re­zi­mi­ra­li to raz­dob­lje, što vam je bi­lo naj­dra­že, naj­te­že i bis­te li sa­da išta na­pra­vi­li druk­či­je?

- Uvi­jek ima nešto što bih mi­je­njao, ali da se opet ro­dim, ne bih se bu­nio da bu­de ova­ko. Uvi­jek smo uži­va­li u pje­smi i ni­smo bi­li op­te­re­će­ni ti­me ho­će­mo li bi­ti po­pu­lar­ni na top-lis­ti. Mi sa­mo vo­li­mo pje­va­ti.

Što vo­li­te ra­di­ti u slo­bod­no vri­je­me?

- Uglav­nom se od­ma­ram, igram na bo­će (ba­lo­te), vo­zim Mar­ka u glaz­be­nu ško­lu. Vo­lim sport i re­do­vi­to ga pra­tim. - Vi­ce ima dva me­tra i stu­di­ra. Lo­vre ta­ko­đer dva me­tra, sred­njo­ško­lac. Ivan, 190, sred­njo­ško­lac. Marko svi­ra gi­ta­ru i ide u os­nov­nu ško­lu. - Vo­le. Oni su moj naj­ve­ći ži­ri. Dos­ta su is­kre­ni i slu­ša­ju sve. Uglav­nom vo­le glaz­bu 60-ih i 70ih. - Mo­ja dje­ca ka­žu da sam do­bar, strog i pra­ve­dan. - Kao u onim ta­li­jan­skim fil­mo­vi­ma. Smi­jeh, pje­sma, ve­se­lje i na kra­ju očev go­vor. - Mo­ji su sno­vi uglav­nom ma­li i svi su is­pu­nje­ni.

“Na­ša obi­telj­ska okup­lja­nja iz­gle­da­ju kao u onim ta­li­jan­skim fil­mo­vi­ma. Smi­jeh, pje­sma, ve­se­lje i na kra­ju očev go­vor”, ot­kri­va pje­vač či­ji ro­di­te­lji ima­ju čak 58 unu­ča­di

DRU­GA OBI­TELJ “Ne raz­miš­ljam o so­lo ka­ri­je­ri, ova­ko mi je iz­van­red­no. U kla­pi mi je li­je­po, tu se osje­ćam si­gur­no. Zbog to­ga i pje­va­mo već 30 go­di­na”

ZA­DO­VO­LJAN KARIJEROM “Uvi­jek ima nešto što bih mi­je­njao, ali da se opet ro­dim, ne bih se bu­nio da bu­de ova­ko. Uvi­jek smo uži­va­li u pje­smi i ni­smo bi­li op­te­re­će­ni ho­će­mo li bi­ti po­pu­lar­ni”

DO­BAR OSJE­ćAJ “Po­nos­ni smo što smo klap­sku glaz­bu pri­bli­ži­li za­bav­noj. Ne mo­že­te za­mis­li­ti ne­ku fe­štu a da se ne pje­va­ju na­še pje­sme”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.