Zvuč­ni zid Hr­vo­ja Hor­va­ta

Hr­vo­ja Hor­va­ta

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržaj -

Pri­je 55 go­di­na Mar­tin Luther King Jr. u Wa­shin­g­to­nu je iz­re­kao poz­na­tu re­če­ni­cu “Imao sam san”. Is­tog da­na, 28. ko­lo­vo­za 1963., pri­je nje­ga u sklo­pu “Mar­ša na Washington” nas­tu­pi­li su i mla­di Bob Dylan i Jo­an Ba­ez te iz­ve­li pje­smu “When the Ship Co­mes In”. Tu iz­ved­bu i mno­ge dru­ge mo­že­te ču­ti na dvos­tru­kom CD-u Bo­ba Dyla­na “Li­ve 1962 – 1966: Ra­re Per­for­man­ces from The Copyrig­ht Col­lec­ti­ons”, ukup­no 29 kon­cert­nih za­pi­sa. I Bob Dylan ta­da je imao san kao i Mar­tin Luther King te ga za­is­ta i os­tva­rio. No for­ma­tiv­no raz­dob­lje nje­go­ve ka­ri­je­re os­ta­vi­lo je iza se­be bi­se­re kao ma­lo či­ji po­če­tak ka­ri­je­re, ko­ji se sva­ko to­li­ko po­jav­lju­ju na po­vi­jes­nim iz­da­nji­ma ko­ja svje­do­če o pre­okre­ti­ma ko­je je već ta­da na­pra­vio. Pre­okre­ti ko­ji su po­djed­na­ko bi­li druš­tve­ne, po­li­tič­ke i es­tet­ske važ­nos­ti, po­go­to­vo u ra­noj fa­zi ka­ri­je­re, svje­do­či­li su o no­vom ta­len­tu ko­ji je pre­sud­no odre­dio kul­tur­nu sce­nu 20. sto­lje­ća. Na­kon sjaj­nih di­sko­va iz Dyla­no­ve “The Bo­otleg Se­ri­es” ko­ja sva­kih ne­ko­li­ko go­di­na do­no­si pos­lo­že­ne, is­cr­p­ne neo­bjav­lje­ne snim­ke iz raz­nih fa­za nje­go­ve ka­ri­je­re, ovo po­s­ljed­nje iz­da­nje dru­ga­či­jeg je po­ri­jek­la. Na­ime, pro­izvod je či­nje­ni­ce da po europ­skom za­ko­nu o copyrig­h­tu ve­za­nom za sta­re zvuč­ne za­pi­se sve snim­ke sta­re 50 go­di­na, ko­je vlas­ni­ci, u ovom slu­ča­ju di­sko­graf­ske ku­će po­put Sonyja, ni­su jav­no obja­vi­li pos­ta­ju “pu­blic do­ma­in”, tj. jav­no vlas­niš­tvo. Upra­vo su zbog to­ga auto­ri po­put Dyla­na, či­je pr­ve snim­ke po­tje­ču iz 1962. i idu­ćih go­di­na, do­ži­vje­li da im od 2012. do 2014. Sony go­diš­nje obja­vi box se­to­ve kako bi za­dr­ža­li pra­va na ta­daš­nje snim­ke.

Tri tak­va Dyla­no­va iz­da­nja s ma­te­ri­ja­li­ma s po­čet­ka šez­de­se­tih bi­la su ti­ska­na u ek­s­trem­no ma­lim nak­la­da­ma, ne­ka i kao vi­ni­li u samo dvjes­to­ti­njak pri­mje­ra­ka, rek­li bi­smo re­da ra­di, kako bi se oba­vi­la prav­na for­mal­nost, tzv. pro­du­lje­nje copyrig­h­ta. “Li­ve 1962 – 1966: Ra­re Per­for­man­ces” pr­vo je ši­ro­ko dis­tri­bu­ira­no iz­da­nje ko­ja skup­lja ne­ke od tih sni­ma­ka, zbog če­ga i ima pod­nas­lov “From The Copyrig­ht Col­lec­ti­ons”. A i ono je is­pr­va bi­lo objav­lje­no samo u Ja­pa­nu uz ak­tu­al­nu Dyla­no­vu tur­ne­ju pa tek za­tim do­ži­vje­lo svjet­sku dis­tri­bu­ci­ju. Upra­vo je pr­vih pet go­di­na Dyla­no­va ra­da pro­uz­ro­či­lo tek­ton­ske po­ma­ke u rock-glaz­bi te ga od pro­tes­t­nog folk-pje­va­ča s akus­tič­nom gi­ta­rom ubr­zo do­ve­lo do “elek­tri­fi­ka­ci­je” ko­ja je pri­je- lom­nim al­bu­mi­ma “Hig­hway 61 Re­vi­si­ted” 1965. i “Blon­de On Blon­de” 1966. svje­do­či­la o go­le­mom po­ma­ku i autor­skom “big ban­gu”. Op­tuž­be o “iz­da­ji” folk ko­ri­je­na i uzvi­ci “Ju­do” na kon­cer­ti­ma 1966. bi­li su samo po­s­lje­di­ce ne­s­hva­ća­nja di­je­la pu­bli­ke i jav­nos­ti, ne­pri­prem­lje­nih na “odras­ta­nje” rock-glaz­be ko­ju je baš Dylan autor­ski “ras­te­zao” pri­je svih i do kraj­njih gra­ni­ca. Sve to mo­že se plas­tič­no i vr­lo kon­kret­no ču­ti na dva di­ska al­bu­ma “Li­ve 1962 – 1966” ko­ji do­no­si Dyla­no­ve snim­ke iz newyor­škog klu­ba “Ger­de’s Folk City” 1962., pa ta­ko i pr­vu za­bi­lje­že­nu ver­zi­ju pje­sme “Blowin’ in the Wind”. Na­kon to­ga kro­no­lo­ški se re­da­ju snim­ke sa sa­mos­tal­nog kon­cer­ta idu­će go­di­ne u newyor­škom Car­ne­gie Hal­lu, s pr­vog lon­don­skog nas­tu­pa 1964. u Royal Fes­ti­val Hal­lu te akus­tič­ne snim­ke s ame­rič­kog Newport Folk Fes­ti­va­la gdje je već idu­će, 1965. go­di­ne na­pra­vio skan­dal i do­šao s pra­te­ćim rock-ben­dom, što se mo­že pro­vje­ri­ti u pje­smi “It Ta­kes A Lot To La­ugh, It Ta­kes A Tra­in to Cry”. Mno­gi su na­kon to­ga pla­ka­li ne shva­ća­ju­ći što se do­ga­đa i ka­mo Dylan ide. A ka­mo je išao, zor­no po­ka­zu­ju snim­ke s dru­gog di­ska, s “elek­trič­nih” tur­ne­ja s pra­te­ćim rock-sas­ta­vom 1965. i 1966. go­di­ne, kad je u En­gle­skoj, Ir­skoj, Škot­skoj, Aus­tra­li­ji i SAD-u s ta­daš­njim The Hawks, usko­ro pre­ime­no­va­nim u The Band, na­pra­vio “zlat­ni rez” ne­us­po­re­div s bi­lo kim tih go­di­na. A i kas­ni­je.

NAŠ GLAZBENI KRITIČAR TUMAČI ZA­ŠTO JE PR­VIH 5 DYLANOVIH GO­DI­NA NAJ­VAŽ­NI­JE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.