MAJA ŠUPUT GO­VO­RI O ULOZI U SUPERTALENTU

MAJA ŠUPUT Pje­va­či­ca nam je otkrila sve o bren­du Ma­ju­sh­ka, o ulozi u ži­ri­ju “Su­per­ta­len­ta”, za­što ni­je tip do­ma­ći­ce i ho­će li se usko­ro uda­ti

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržaj - Raz­go­va­ra­la: Iva­na Ca­re­vić

Na po­čet­ku ka­ri­je­re za Ma­ju Šuput mno­gi su ko­ris­ti­li pri­dje­ve po­put ve­se­la i vr­c­ka­va, da­nas će svi ko­ji je poz­na­ju pr­vo re­ći da je ra­do­ho­li­čar i pro­fe­si­ona­lac u svom pos­lu te je ni bo­lest ne mo­že spri­je­či­ti da odra­di obe­ća­ni in­ter­v­ju. Iza nje je na­por­na ljet­na tur­ne­ja od 40 kon­ce­ra­ta pa ne ču­di što je or­ga­ni­zam re­agi­rao is­crp­lju­ju­ćom vi­ro­zom, a da se Maja br­zo opo­ra­vi, po­bri­nuo se i njen za­ruč­nik Ne­nad Ta­ta­ri­nov ko­ji joj je no­sio ju­he i bri­nuo se da joj ni­šta ne ne­dos­ta­je. Ho­će li par usko­ro pred ol­tar i kako se sla­žu ot­ka­ko su pos­ta­li i pos­lov­ni part­ne­ri, pi­ta­li smo pje­va­či­cu ko­ja usko­ro pu­ni 39 go­di­na, no i da­lje ima ener­gi­ju dje­voj­či­ce!

Ne­obič­no je ču­ti da ste bo­les­ni?

To je neo­bič­na si­tu­aci­ja i sa­da mi do­la­ze po­ru­ke u sti­lu: “Isu­se, i ti si samo čo­vjek, ne­moj se lju­ti­ti, ali dra­go mi je što ni­si ro­bot kad je i te­be po­ko­si­lo.” Ovo je po­s­lje­di­ca na­por­nog tem­pa ljet­ne tur­ne­je i po tri kon­cer­ta sva­ki vi­kend, na­kon če­ga se pot­pu­no mo­kra još sat vre­me­na pot­pi­su­jem lju­di­ma... jed­nos­tav­no je mo­ra­lo eks­plo­di­ra­ti.

Kako se rje­ša­va­ju tak­ve si­tu­aci­je pri­je nas­tu­pa?

Do­bro je što se iz pu­bli­ke ne vi­di ko­li­ko je pje­vač svjež u li­cu jer smo mi na po­zor­ni­ci uda­lje­ni­ji. Me­đu­tim, ener­get­ski i vo­kal­no mo­raš bi­ti na vi­si­ni za­dat­ka. Me­ne obič­no spa­se vi­ta­min­ske injek­ci­je, ovo sam lje­to i dva pu­ta bi­la na in­fu­zi­ji. Ne pi­jem ni­šta hlad­no, ne je­dem sla­do­led, ne pi­jem ga­zi­ra­no, imam ne­ke stva­ri za ko­je znam da lo­še utje­ču na glas. Taj dan kad pje­vam i bo­les­na sam ma­lo vi­še šu­tim, od­nos­no ne me­ljem 24 sa­ta, pi­jem ma­lo me­da i ča­ja, pos­to­je ti na­rod­ni li­je­ko­vi.

Ne­dav­no ste pred­sta­vi­li brend Ma­ju­sh­ka ko­ji ste osmis­li­li sa zaručnikom, či­ja je ide­ja i kako je nas­tao taj kon­cept?

Ide­ja je ključ­no i je­di­no mo­ja. Iš­la sam jed­noj pre­kras­noj cu­ri­ci u gos­te, a ona vo­li pje­va­ti. Htje­la sam joj za­to ku­pi­ti mi­kro­fon, ali po­nu­da mi­kro­fo­na ko­je sam naš­la u tr­go­vi­ni s dje­čjim igrač­ka­ma bi­la je po­ra­ža­va­ju­ća. Ku­pi­la sam naj­ve­ći ko­ji je bio i ona je bi­la pre­sret­na. Vo­ze­ći se ku­ći, na­zva­la sam Ne­na­da i rek­la da mo­ram ima­ti svoj mi­kro­fon, i to za sva­ko di­je­te jer me­ne dje­ca zbi­lja obo­ža­va­ju. On je od­mah re­kao da je ide­ja su­per i on­da je kre­nu­la ci­je­la pri­ča o bren­du i okup­lja­nju eki­pe. Doš­li smo do to­ga da otvo­ri­mo ci­je­li web-shop ko­ji će­mo po­la­ko pu­ni­ti os­ta­lim stva­ri­ma. Tre­nu­tač­no su u po­nu­di, osim mi­kro­fo­na, šil­te­ri­ce s nat­pi­si­ma iz mo­jih pje­sa­ma, ma­ji­ce, ro­kov­ni­ci, a u pri­pre­mi su i no­ve stva­ri. Odu­še­vi­lo me što je, kad smo pr­vi dan iz­aš­li s web-sho­pom, stra­ni­ca pa­la zbog pre­vi­še ula­za. Mi­kro­fon je cus­tom ma­de, kad se mi­kro­fon upa­li, ja ka­žem: “Vo­li te tvo­ja Maja”, po­ša­ljem pu­su, ku­ti­ja u ko­joj mi­kro­fon do­la­zi je ogrom­na i zlat­ne bo­je s mo­jim po­ru­ka­ma i auto­gra­mom. U ovom pos­lov­no-lju­bav­nom od­no­su pos­to­ji li

po­dje­la pos­lo­va, je li net­ko šef?

Bren­di­ra­nje, ide­ju i PR odra­di­la sam ja, a Ne­nad je za­du­žen za sve ono što ja ni­kad ne bi mo­gla bi­ti. On je mo­ju ide­ju pro­veo u dje­lo, po­bri­nuo se za ope­ra­tiv­ni sus­tav, na­rudž­be, sas­tav­lja­nje eki­pe ko­ja ra­di na to­me, eko­nom­ska pi­ta­nja je po­krio, ipak je to pro­da­ja i ni­je ze­zan­ci­ja. Ja sam pre­uze­la kre­ativ­ni dio, a on je pre­uzeo ovaj dio gdje tre­ba uklju­či­ti mo­zak i ba­vi­ti se broj­ka­ma. On i da­lje ima svoj po­sao, a ja i da­lje pje­vam, a ovo je šlag na tor­ti i to je su­per.

Idu li lju­bav i po­sao za­jed­no?

Ne znam kako lju­di na­kon de­set go­di­na funk­ci­oni­ra­ju, ali mi smo pre­fri­ški i na­ma je sve med i mli­je­ko, pi­taj­te me za pet go­di­na.

Ne­ma raz­mi­ri­ca i sva­đa me­đu va­ma?

Mi se ni­smo ni­kad po­sva­đa­li ni oko če­ga, ali ni­ka­da. Ne znam ima li on uop­će taj po­vi­še­ni ton gla­sa, a ja se ne de­rem jer ne znam bih li za iko­ga u ži­vo­tu iz­de­ra­la svo­je gr­lo, me­ni de­ra­nje tro­ši glas­ni­ce, a pje­va­ti mo­ram, me­ni se to ne is­pla­ti, ja vr­lo li­je­po raz­go­va­ram.

Pros­la­vi­li ste pr­vu go­diš­nji­cu ve­ze u ko­lo­vo­zu, jes­te li iz­ne­na­di­li za­ruč­ni­ka pok­lo­nom kao što je on vas? Tko je bo­lji u oda­bi­ru pok­lo­na, Ne­nad ili vi?

Ne­nad se pu­no vi­še an­ga­ži­ra oko to­ga. On baš pa­zi na de­ta­lje. Ja se tru­dim slu­ša­ti što mo­jim bliž­nji­ma tre­ba i što že­le, ali on sva­kom pok­lo­nu da­je ne­ki za­vr­š­ni do­dir i kao mu­ška­rac me us­pio po­bi­je­di­ti po tom pi­ta­nju. Kod nje­ga sve mo­ra šti­ma­ti, od mjes­ta gdje će pok­lon uru­či­ti do po­ru­ke ko­ju će na­pi­sa­ti, baš sve mo­ra ima­ti pri­ču. Uži­va kad me ra­zve­se­li. Ne mo­gu re­ći da ja ni­sam do­bra u to­me, ali mu­škar­ci obič­no ni­su ta­ko de­talj­ni, a on se baš tru­di oko to­ga. Ne­nad mi pet pu­ta tjed­no do­ne­se cvi­je­će, eto ta­ko, bez raz­lo­ga, ne tre­ba bi­ti ne­ka pri­go­da, ne­go za­to što me vo­li.

Kako vi uz­vra­ća­te na to?

Da ni­sam do­bra, vje­ro­jat­no ne bih uži­va­la tu paž­nju, valj­da ne­ki vrag i ja va­ljam.

Dos­ta vre­me­na pro­vo­di­te u zra­ko­plo­vu, čes­to mi­je­nja­te vre­men­ske zo­ne, kako to utje­če na va­še zdrav­lje i kako se bri­ne­te o zdrav­lju?

Sve sam da­la od se­be da spa­vam du­lje i sve sam na­pra­vi­la po tom pi­ta­nju, ali jed­nos­tav­no mi se ne spa­va. Me­ni se ne spa­va i sa­ma po­mi­sao da se mo­gu pro­bu­di­ti i ići ra­di­ti me­ni je naj­ljep­ša po­mi­sao na svi­je­tu. Sa­da sam pro­ve­la dva da­na kod ku­će jer sam bi­la bo­les­na i ne znam vi­še što sa so­bom. Da­la sam si sto oba­ve­za i ra­dim po ku­ći, što ni­sam na­pra­vi­la već dvi­je go­di­ne jer me ni­kad ne­ma do­ma. Ne mo­gu vri­je­me pro­vo­di­ti spa­va­ju­ći, ni­sam taj tip. Ja vo­lim ra­di­ti i spa­va­nje je za me­ne gub­lje­nje vre­me­na. Me­ni to ne tre­ba, osje­ćam se pu­no bo­lje kad je ne­ka ak­ci­ja i kad ne­što ra­dim. Ali ja­ko se vo­lim po­čas­ti­ti ne­kim go­diš­njim na ko­jem ne mo­ram pje­va­ti, no­si­ti ha­lji­ne… Tjed­no pro­mi­je­nim i po pet gra­do­va i vi­še dr­ža­va i ova ljet­na tur­ne­ja ima­la je 40 kon­ce­ra­ta. U Za­gre­bu sam bi­la od kra­ja lip­nja do po­čet­ka ruj­na samo dva pu­ta, i to samo za­to što sam ima­la svir­ke u oko­li­ci Za­gre­ba pa sam doš­la po no­vu odje­ću. Sva­ki dan ži­vim u ho­te­lu i me­ni je to nor­mal­no. Nis­te tip do­ma­ći­ce, ne za­ni­ma vas to?

Ne, ne ni naj­ma­nje. Stvar­no sam rad­nik i sve ću na­pra­vi­ti, ali ne­moj, mo­lim te, da se mo­ram ba­vi­ti ku­hi­njom i ku­ha­njem. Ne pe­glam, ali ja or­ga­ni­zi­ram da to net­ko dru­gi ra­di, ja sam že­na ko­ja ima mu­ški mo­zak i kons­truk­tiv­ni­je mi je po­tro­ši­ti vri­je­me ra­de­ći ne­go pe­gla­ju­ći. Ako bu­dem pe­gla­la, bit ću ner­voz­na, zez­nut ću tri ko­šu­lje, a ako odem na sas­ta­nak, za­ra­dit ću za pu­no vi­še ko­šu­lja. Eto, ta­ko sam ja to se­bi u svo­joj gla­vi pos­lo­ži­la. Ako smo do­ma i že­li­mo ne­što ku­ha­ti, i tu imam sre­će jer Ne­nad ku­ha.

Usko­ro sla­vi­te 39. ro­đen­dan, pla­ši li vas ta broj­ka?

Ne, ni naj­ma­nje. Ja si­gur­no imam 25 go­di­na jer ni­ti mo­je ti­je­lo iz­gle­da kao da mi je 39 ni­ti se ja ta­ko osje­ćam. Ži- vim pot­pu­no kao ne­ki cu­re­tak, ne­mam osje­ćaj tih go­di­na. Ro­đen­dan ću, kao i do­sad, pro­ves­ti na Ru­jan­fes­tu rad­no, ali i za­bav­lja­ju­ći se s pri­ja­te­lji­ma, a on­da će­mo Ne­nad i ja ne­ka­mo ot­pu­to­va­ti da to obi­lje­ži­mo, ia­ko mi je to samo is­pri­ka da ot­pu­tu­jem.

Dos­ta des­ti­na­ci­ja ste po­sje­ti­li ove go­di­ne, ka­mo sa­da ide­te?

Mi­ami je pr­vi na ta­pe­tu, a na pra­vi go­diš­nji od­mor idem u si­ječ­nju, na­kon No­ve go­di­ne, kad i svi pje­va­či idu na od­mor. Vi­je­ća­mo još ka­mo će­mo, ali bit će pal­me i bi­je­li pi­je­sak.

Ho­će­te li taj go­diš­nji mo­žda is­ko­ris­ti­ti i za vjen­ča­nje?

A ne, ne! Još se uvi­jek ni­sam sti­gla ti­me ba­vi­ti.

Ima­te li ba­rem vi­zi­ju, na­kon to­li­ko svad­bi ko­je ste proš­li, zna­te li što že­li­te, a što ne že­li­te?

Ne že­lim ni­šta tra­di­ci­onal­no, svad­be na ko­ji­ma pje­vam su kla­sič­ne, ima­ju pro­to­kol i tra­di­ci­onal­ne obi­ča­je i ne­mam ni­šta protiv da se lju­di ta­ko že­ne. Me­đu­tim, ili za­to što sam se pre­vi­še to­ga na­gle­da­la ili za­to što sam sve samo ne tra­di­ci­onal­na i ni­sam po pra­vi­li­ma, ja že­lim sve kon­tra: ne­će bi­ti tra­di­ci­je ni­ti će bi­ti ig­dje bli­zu Hrvatske.

A vjen­ča­ni­ca će bi­ti?

Ne znam, na­go­va­ra­ju me da mo­ram. Što se me­ne ti­če, ja bih obuk­la ha­lji­nu za tu­lum i ska­ka­la, ali sve ovi­si o pros­to­ru. Na­jis­kre­ni­je, ne­mam vi­zi­ju ni de­ta­lje, znam da mo­ram sjes­ti i do­go­vo­ri­ti se sa­ma sa so­bom. Lju­di svad­be pla­ni­ra­ju go­di­nu i pol da­na una­pri­jed, pa me­ne bu­ki­ra­ju go­di­nu i pol da­na una­pri­jed. Ja to ne mo­gu, kad to is­pla­ni­ram, to će bi­ti dos­lov­no u mjesec da­na i ne mo­gu se to­li­ko ba­vi­ti jed­nim even­tom. Ja tri pu­ta tjed­no pje­vam te si vre­men­ski ne mo­gu pri­ušti­ti to. Na kra­ju da­na, to je samo je­dan tu­lum gdje tre­ba bi­ti do­bar bend, ve­se­li lju­di i do­bra lo­ka­ci­ja. Ni­je da to go­vo­rim zbog se­be, ali mu­zi­ka je naj­važ­ni­ja na svad­bi. Svi će uju­tro re­ći je­su li ple­sa­li, a nit­ko ne­će raz­go­va­ra­ti ka­kav je bio gu­laš.

Što ka­žu ro­di­te­lji na za­ruč­ni­ka?

Ma­ma je u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj lju­ba­vi s njim. Ne­nad mo­ju ma­mu zo­ve češ­će ne­go što je ja na­zo­vem i stal­no ne­što raz­go­va­ra­ju. To mi je su­per, si­gur­na sam da je sve OK i ta­ko je od pr­vog da­na.

Kak­va je no­va sezona Su­per­ta­len­ta, ko­ja se u ne­dje­lju po­či­nje emi­ti­ra­ti na No­voj TV i u ko­joj ste čla­ni­ca ži­ri­ja?

Ove smo se go­di­ne pro­mi­je­ni­li. Proš­le go­di­ne Da­vor Bil­man i Mar­ti­na Tom­čić bi­li su zlo­čes­ti po­li­caj­ci, a Jan­ko i ja bi­li smo u sti­lu “ma daj, pus­tit će­mo ih”. Ne znam što nam se do­go­di­lo, ali to vi­še ni­je ta­ko i za­mi­je­ni­li smo ulo­ge, ali ne na­mjer­no. Ovo dvo­je pu­šta, a nas smo dvo­je pos­tro­ži­li kri­te­ri­je. Lju­di oče­ku­ju da će­mo im Jan­ko i ja po­gle­da­ti kroz pr­ste, ali mi smo se ma­lo pos­tro­ži­li i ima­mo kri­te­ri­je. Ja­ko smo se opus­ti­li nas če­tve­ro, Bil­man je pun emo­ci­ja ci­je­lu se­zo­nu, čak po­zi­tiv­nih emo­ci­ja, pu­no je go­vo­rio, vi­še ni­je čo­vjek od dvi­je ri­je­či, čak mi je u ne­kim tre­nu­ci­ma bio dra­ži kad je bio ti­ši. Mar­ti­na je pu­no bla­ža, Jan­ko se smi­jao non-stop, ja sam stan­dard­no ima­la svo­je ko­men­ta­re ko­ji­ma se ci­je­li na­rod smi­je te sam se stylin­gom po­tru­di­la da lju­di ima­ju što ko­men­ti­ra­ti. Baš sam ja­ko pa­zi­la da ne bu­de do­sad­no i da lju­di ima­ju što ko­men­ti­ra­ti jer od emi­si­je ko­ju lju­di gle­da­ju u 20 sa­ti na­ve­čer oče­ku­ju da ih za­ba­vi.

Ko­li­ko je važ­no ula­ga­ti u kos­ti­me i ko­li­ko na­še pje­va­či­ce ula­žu u taj vi­zu­al­ni dio?

Ima­mo rav­no če­ti­ri pje­va­či­ce i, da sad ka­žem bi­lo što, znat će se o ko­me mis­lim. Na­ža­lost, pre­ma­lo se ula­že, osim ne­kih ko­ji ula­žu, a svi zna­mo ko­je su. Ja stvar­no s Mar­kom Grub­ni­ćem za sva­ki nas­tup ra­dim no­vu ha­lji­nu, ci­pe­le, na­kit. Vi uop­će ne mo­že­te za­mis­li­ti do ko­je se mje­re mi da­je­mo u to. Pri­je Ins­ta­gra­ma bi­lo je pu­no lak­še, kao da je it­ko znao u če­mu sam pje­va­la u Gos­pi­ću pa on­da u Za­gre­bu. Sad svi sve vi­de, klin­ci čak ša­lju po­ru­ke: “Ovo si pri­je ne­ko­li­ko go­di­na no­si­la kad sam te vi­dio na aero­dro­mu.” Ula­žem pre­vi­še i mo­gla bih ma­nje, ali me­ne to ve­se­li i imam osje­ćaj kao da sam duž­na. Kad vi­dim pje­va­če ko­ji ne pri­do­no­se ni­ma­lo to­me i kad vi­dim te groz­ne spo­to­ve, me­ni bu­de ne­ugod­no. Da­naš­nje do­ba i ta ge­ne­ra­ci­ja Yo­uTu­bea i Ins­ta­gra­ma, oni ne opra­šta­ju.

Je li vas ikad ko­šta­lo to što ste ta­ko is­kre­ni?

Ko­šta­lo me, ali ne do te mje­re da bih se pro­mi­je­ni­la. Tak­va sam kak­va je­sam i s lju­di­ma imam su­per od­nos. Me­ni je ne­ugod­no gle­da­ti ne­ko­me u oči i la­ga­ti, a s dru­ge stra­ne ne ra­dim ne­što što bih tre­ba­la skri­va­ti. Kod me­ne je sve le­gi­tim­no i tran­s­pa­rent­no, ne­mam taj­ni. Ako net­ko od nas even­tu­al­no že­li ne­što sa­kri­ti, to se mo­že, ali ne­ugod­no mi je la­ga­ti. Mo­žda je mo­ja ma­la ma­na što pred lju­di­ma ko­je baš ne poz­na­jem go­vo­rim o ne­kim pre­vi­še pri­vat­nim stva­ri­ma, on­da oni u pre­pri­ča­va­nju na­do­da­ju sva­šta i ta­ko nas­ta­ne trač.

Za­ruč­nik Ne­nad Ta­ta­ri­nov vo­li je iz­ne­na­di­ti pok­lo­nom, a pet pu­ta tjed­no bez ikak­va raz­lo­ga pok­lo­ni joj cvi­je­će Maja će u su­bo­tu pros­la­vi­ti 39. ro­đen­dan, ali ta broj­ka ni­ma­lo je ne pla­ši jer, kako ka­že, osje­ća se i iz­gle­da kao da joj je 25

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.