MIS­LAV OR­ŠIĆ, NO­VA ZVI­JEZ­DA IZ MAKSIMIRA

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - Pi­še: Iva­na Ca­re­vić Sni­mi­la: San­dra Ši­mu­no­vić/PIXSELL

Na­kon tri go­di­ne pro­ve­de­ne u Ko­re­ji 26-go­diš­nji no­go­me­taš vra­tio se u Zagreb. Ka­žu da je po­sve ne­ti­pi­čan no­go­me­taš jer, ia­ko ima broj­ne obo­ža­va­te­lji­ce, to mu ne zna­či ni­šta, ne ma­ri za bren­do­ve, a u tri go­di­ne iz­a­šao je van sa­mo tri pu­ta

Kao ma­lom glav­na igrač­ka mu je bi­la lop­ta, a san jed­no­ga da­na za­igra­ti na sta­di­onu u Mak­si­mi

ru. Sve te sno­ve 26-go­diš­nji Mis­lav Or­šić da­nas ži­vi, a ovaj skrom­ni i ta­len­ti­ra­ni no­go­me­taš Di­na­ma ot­krio nam je za­što Ko­re­ja ima po­seb­no mjes­to u nje­go­vu ži­vo­tu, ka­kav je bio kao dje­čak i ka­ko se sna­la­zi u ulo­zi ta­te. Odras­tao je u Špan­skom s dvi­je sta­ri­je ses­tre, a lop­ta mu je od­ma­le­na bi­la naj­važ­ni­ja.

– Sje­ćam se, kad bi ma­ma i ta­ta doš­li s pos­la, uvi­jek bih ih naj­pri­je za­mo­lio da ide­mo u park igra­ti se s lop­tom. Još dok sam išao u vr­tić po­čeo sam tre­ni­ra­ti no­go­met, mis­lim da sam imao pet go­di­na kad sam po­čeo tre­ni­ra­ti u Za­gre­bu. Ta­mo sam tre­ni­rao ne­ko­li­ko mje­se­ci i, ka­da se u Ves­lač­koj uli­ci ra­dio no­vi kamp, naj­ma­nju su dje­cu ras­pus­ti­li i ni­je bi­lo tre­nin­ga. Po­čeo sam pla­ka­ti kad su mi rek­li da vi­še ne­ću tre­ni­ra­ti i ta­ta me on­da odveo u Treš­njev­ku, ali ta­mo ni­su ima­li ta­ko ma­le uz­ras­te i rek­li su mi da zbog to­ga ne mo­gu tre­ni­ra­ti jer mo­je go­di­šte ne­ma sku­pi­nu u ko­joj mo­že tre­ni­ra­ti. Ku­ći sam oti­šao u su­za­ma i ta­ta je bio lju­tit jer ni­sam mo­gao tre­ni­ra­ti, a ni­šta ni­je mo­gao uči­ni­ti. Na kra­ju mu je bi­lo to­li­ko žao i na­kon dva tjed­na opet je oti­šao u Treš­njev­ku i mo­lio ih da me pri­me. Pris­ta­li su i ta­ko je sve po­če­lo – pri­sje­ća se Mis­lav svo­jih no­go­met­nih po­če­ta­ka. Na­kon to­ga ni­za­li su se klu­bo­vi: Kus­to­ši­ja, In­ter iz Za­pre­ši­ća, Spe­zia, Ri­je­ka, Ce­lje i za­tim od­la­zak u Ko­re­ju. Priz­na­je da mu ni­je bi­lo sve­jed­no pri­je od­la­ska na dru­gi kon­ti­nent, ali u to­me tre­nut­ku ni­je bi­lo bo­lje po­nu­de za nas­ta­vak nje­go­ve ka­ri­je­re i pri­hva­tio je po­ziv. – U Ko­re­ji sam bio tri go­di­ne i još po­la go­di­ne u Ki­ni, imao sam 22-23 go­di­ne ka­da sam oti­šao u Ko­re­ju. Bi­lo me strah jer ni­sam znao ka­mo idem, ali me­na­džer mi je objas­nio da ta­mo po­štu­ju stran­ce i da je ži­vot ja­ko sre­đen pa se ni­sam dvo­umio, k to­me ka­ri­je­ra mi ni­je u tom tre­nut­ku cva­la i pris­tao sam – ka­že nam no­go­me­taš i do­da­je ka­ko sa­da ni­ma­lo ne ža­li zbog te od­lu­ke.

– Od­la­zak u Ko­re­ju bio je pun po­go­dak. Na po­čet­ku ni­je bi­lo jed­nos­tav­no, ali su­pru­ga Su­za­na i ja br­zo smo se pri­la­go­di­li. Naj­te­že mi je na po­čet­ku bi­lo zbog hra­ne. Šest mje­se­ci ni­sam htio jes­ti nji­ho­vu hra­nu, ali on­da kad sam ma­lo-po­ma­lo ku­šao nji­ho­ve spe­ci­ja­li­te­te, odu­še­vio sam se no­vim oku­si­ma i sa­da mi ne­dos­ta­je ta hra­na. U Za­gre­bu ima je­dan ko­rej­ski res­to­ran, ali mo­ram priz­na­ti da ti uma­ci i je­la ni­su ni bli­zu ono­me što sam jeo u Ko­re­ji – ka­že no­go­me­taš. Od­la­zak u Ko­re­ju ni­je oz­na­čio sa­mo pro­mje­nu mjes­ta bo­rav­ka i no­vi klub, od­lu­čio se ta­da na još je­dan va­žan ko­rak u ži­vo­tu – vjen­ča­nje. Sa Su­za­nom je u ve­zi od sred­njo­škol­skih da­na i ona mu je naj­ve­ća po­dr­ška od pr­vog klu­ba za ko­ji je služ­be­no za­igrao pa je vjen­ča­nje bi­lo lo­gi­čan sli­jed. – Du­go smo već bi­li za­jed­no, ali od­la­zak u Ko­re­ju je u sva­kom slu­ča­ju ubr­zao tu od­lu­ku. Za­pra­vo je Ko­re­ja odi­gra­la bit­nu ulo­gu u na­šim ži­vo­ti­ma, ta­mo sam za­pro­sio su­pru­gu, ta­mo smo za­če­li si­na i, mo­ram re­ći, da nam je na kra­ju ži­vot u Ko­re­ji bio od­li­čan – pri­sje­ća se.

Po­nu­da iz Di­na­ma doš­la je u pra­vom tre­nut­ku i sve se do­bro pok­lo­pi­lo, po­vra­tak u Zagreb odi­grao se ta­man uoči ter­mi­na za ro­đe­nje nji­ho­va si­na. Uz no­go­me­ta­še se čes­to ve­žu i lu­di noć­ni iz­las­ci, ali Mis­lav ka­že ka­ko nas mo­ra ra­zo­ča­ra­ti jer iz­la­zi ri­jet­ko i uop­će ne zna ko­ja su mjes­ta za iz­la­ske “in”. – Ni­ka­da ni­sam pre­tje­ra­no iz­la­zio s deč­ki­ma iz klu­ba, a u po- sljed­nje tri go­di­ne iz­a­šao sam sa­mo ne­ko­li­ko pu­ta u Za­gre­bu. Na­kon tre­nin­ga vri­je­me pro­vo­dim sa su­pru­gom i si­nom, ode­mo u šet­nju, po­pi­je­mo ka­vu u mi­ru ako ma­le­ni zas­pe. Ri­tu­ali po­put is­pi­ja­nja ka­ve i či­ta­nja no­vi­na i pre­pri­ča­va­nja do­ga­đa­nja ne­dos­ta­ja­li su mi u Ko­re­ji – ka­že. Pi­ta­mo ga ima li obo­ža­va­te­lji­ca i pri­bo­ja­va li se su­pru­ga to­ga? – Ne bo­ji se, ali kad sam do­šao u Di­na­mo, rek­la mi je: “Pa­zi što ra­diš” – kroz smi­jeh ka­že. Pri­sje­tio se i obo­ža­va­te­lja u Ko­re­ji ko­ji su, ka­že, pri­vr­že­ni klu­bu za ko­ji na­vi­ja­ju i po­dr­ža­va­ju ga u po­bje­di i po­ra­zu, ali ma­lo njih za­pra­vo ra­zu­mi­je no­go­met­ne tak­ti­ke. – Oni su ja­ko pris­toj­ni i klub po­dr­ža­va­ju bez ob­zi­ra na po­ra­ze. Kad se or­ga­ni­zi­ra­ju su­sre­ti s igra­či­ma, obo­ža­va­te­lji mir­no i strp­lji­vo sto­je u re­du i če­ka­ju da im se pot­pi­še­mo, ne­ma na­gu­ra­va­nja pre­ko re­da. Men­ta­li­tet je dru­ga­či­ji – ka­že. Osim iz­la­za­ka, ste­re­otip ko­ji se ve­že uz no­go­me­ta­še i sku­pe su mod­ne mar­ke i sku­po­cje­ni auto­mo­bi­li, a Mis­lav se ne uk­la­pa u nj. – Ne pa­tim od mod­nih mar­ki, su­pru­ga mi po­ne­kad su­ge­ri­ra što da odje­nem i ka­ko da ne­što kom­bi­ni­ram, ali ni­smo ne­ki ovis­ni­ci o mod­nim mar­ka­ma. Au­to­mo­bi­le vo­lim, ne pa­tim od to­ga, ali pra­tim no­ve mo­de­le i us­po­re­đu­jem ko­ji mi je bo­lji, ali to ra­dim se­bi za du­šu – go­vo­ri nam Mis­lav. Sre­tan je što je opet u rod­nom Za­gre­bu i klu­bu za ko­ji na­vi­ja od­ma­le­na i ne raz­miš­lja ko­ja bi mu mo­gla bi­ti slje­de­ća no­go­met­na pos­ta­ja. – Sret­ni smo što smo opet u Za­gre­bu. Ne raz­miš­ljam sa­da što da­lje, ni što ću ra­di­ti kad za­vr­šim pro­fe­si­onal­no igra­nje, ali si­gu­ran sam da će bi­ti ne­što ve­za­no za no­go­met – ka­že Mis­lav.

Sa su­pru­gom Su­za­nom u ve­zi je od sred­njo­škol­skih da­na, a od­la­zak u Ko­re­ju pri­je tri go­di­ne ubr­zao je od­lu­ku da se vjen­ča­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.