BOJANA GREGORIĆ O 23 GO­DI­NE KA­RI­JE­RE

U 23 GO­DI­NE RA­DA BI­LO JE SVE­GA, OD BUKETA I PISAMA DO IN­TER­VEN­CI­JA PO­LI­CI­JE

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - Raz­go­va­ra­la: Iva­na Ca­re­vić Fo­to­gra­fi­je: RTL

U se­ri­ji “Po­gre­šan čo­vjek” na RTL-u glu­mi­cu gle­da­mo u ulo­zi od­vjet­ni­ce Ka­ta­ri­ne Maj­dak

Za glum­ce je odo­bra­va­nje pu­bli­ke i plje­sak na­kon sva­ke odi­gra­ne predstave za­si­gur­no naj­ve­ća na­gra­da ko­ju mo­gu do­bi­ti za svoj rad, ali ni­šta ma­nje važ­na ni­su ni priz­na­nja stru­ke i na­gra­de, a glu­mi­ca Bojana Gregorić Vej­zo­vić mo­že se po­hva­li­ti za­vid­nom ko­lek­ci­jom na­gra­da. Po­s­ljed­nja ko­ja kra­si nje­zi­nu po­li­cu ona je s 13. fes­ti­va­la me­di­te­ran­skog te­atra “Pur­ga­to­ri­je”. U Bo­ja­ni­nu slu­ča­ju glu­ma je oči­to u nje­zi­nu ge­net­skom ko­du, a taj ta­lent nas­li­je­di­la je od ma­me Bo­ži­dar­ke Frajt. – Ni­sam se ni­ka­da us­po­re­đi­va­la s ma­mom. Svat­ko ima svoj put, svo­ju osob­nost, ia­ko je ona za me­ne uvi­jek bi­la ide­al ta­len­ta, jed­nos­tav­nos­ti i pri­rod­nos­ti pred ka­me­rom. Na­ši su pu­te­vi ja­ko raz­li­či­ti, baš kao i vri­je­me u ko­jem smo se os­tva­ri­le. Moj je stal­ni dom ka­za­li­šte, a nje­zi­na pro­fe­si­onal­na kons­tan­ta je film – rek­la nam je Bojana pri­je ne­ko­li­ko go­di­na na te­mu ka­ko je bi­lo odras­ta­ti uz ma­mu poz­na­tu glu­mi­cu. Ia­ko je ba­let bio nje­zi­na pr­va lju­bav, zbog oz­lje­de mo­ra­la se odre­ći ka­ri­je­re ba­le­ri­ne i od­lu­ka je pa­la na glu­mu. Ni­je ni­ma­lo po­gri­je­ši­la tim oda­bi­rom, a u to se mo­gu tre­nu­tač­no uvje­ri­ti svi ko­ji na RTL-u sva­kim rad­nim da­nom od 20 sa­ti pra­te se­ri­ju “Po­gre­šan čo­vjek” u ko­jem Bojana glu­mi ra­zve­de­nu od­vjet­ni­cu Ka­ta­ri­nu Maj­dak ko­ja ba­lan­si­ra iz­me­đu pos­la, si­na ti­nej­dže­ra, biv­šeg su­pru­ga, maj­ke ko­ja se na­mje­ra­va od­se­li­ti u Ame­ri­ku... Ba­lan­si­ra­nje iz­me­đu pri­vat­nog i pos­lov­nog tre­nu­tač­no joj je i sa­moj ve­li­ki iz­a­zov jer se sni­ma­nje se­ri­je odvi­ja u Be­ogra­du, a nje­zi­na obi­telj i ka­za­liš­ni an­ga­žman u Ga­vel­li su u Za­gre­bu. U raz­go­vo­ru nam je Bojana ot­kri­la ka­ko us­pi­je­va us­kla­di­ti sve obve­ze, ka­ko se sla­že s ko­le­ga­ma na se­tu, u če­mu je taj­na dva­na­es­to­go­diš­nje brač­ne sre­će s Ene­som Vej­zo­vi­ćem s ko­jim ima si­na Ra­ula i kćer Zoe, kak­ve je sve obo­ža­va­te­lje ima­la ti­je­kom 23 go­di­ne ka­ri­je­re, a os­vr­nu­la se i na sta­nje u dr­ža­vi i sve ve­ći broj mla­dih ko­ji na­pu­šta­ju zem­lju.

U se­ri­ji “Po­gre­šan čo­vjek” igra­te Ka­ta­ri­nu Maj­dak, us­pješ­nu od­vjet­ni­cu i maj­ku ti­nej­dže­ra, što je naj­ve­ći iz­a­zov kad je ri­ječ o ovoj ulo­zi u od­no­su na dru­ge ulo­ge ko­je ste igra­li u ovak­vim for­ma­ti­ma?

Ka­ta­ri­na se bo­ri za paž­nju i lju­bav. Svi zna­mo što zna­či bi­ti vo­ljen i vo­lje­ti te se upra­vo u tim sva­ki­daš­njim osje­ća­nji­ma i problemima po­ne­kad skri­va naj­te­ži za­da­tak, do­ča­ra­ti is­kre­no za­ljub­lje­nost, lju­bav i ra­zo­ča­ra­nja.

Le­gen­de glu­mi­šta biv­še dr­ža­ve ra­de s va­ma u ovoj se­ri­ji, me­đu nji­ma je i le­gen­dar­ni Mar­ko Ni­ko­lić, ka­ko je su­ra­đi­va­ti s Ni­ko­li­ćem ko­jeg smo obo­ža­va­li u “Bo­ljem ži­vo­tu”?

S Mar­kom ne pro­đe ka­dar, a da se is­kre­no ne na­smi­je­mo nje­go­vim ša­la­ma i ko­men­ta­ri­ma. Ka­ta­ri­na će pro­na­ći ne­ko­ga zbog ko­ga će joj za­igra­ti sr­ce, i u tim sce­na­ma ko­je smo sni­ma­li bio je i Mar­ko Ni­ko­lić. Te­ško je bi­lo ne pras­nu­ti u smi­jeh. Ja i ta­jans­tve­ni ko­le­ga či­je ime ne mo­gu ot­kri­ti glu­mi­mo lju­bav­ni za­nos, a Mar­ko u po­za­di­ni na­mjer­no u ša­li pa­da, ru­ši rek­vi­zi­tu... On je ti­nej­džer u ti­je­lu zgod­nog vre­meš­nog gos­po­di­na.

Ne­dav­no ste na 13. fes­ti­va­lu me­di­te­ran­skog te­atra “Pur­ga­to­ri­je” osvo­ji­li Na­gra­du za glu­mač­ku bra­vu­ru za ulo­gu kra- lji­ce Mar­ga­re­te u pred­sta­vi “Kralj Ri­kard II.”, a u obraz­lo­že­nju pi­še da su va­še sce­ne pamt­lji­ve po ne­vje­ro­jat­noj glu­mač­koj spon­ta­nos­ti. Za­si­gur­no la­ska­ju ovak­ve po­hva­le i na­gra­de?

Ja­ko sam po­čaš­će­na na­gra­dom. Sva­ka je vje­tar u le­đa, ali ne mo­gu ne spo­me­nu­ti za­hval­nost re­da­te­lju A. Po­pov­skom, M. Ne­ca­ku či­ja je glaz­ba na­šoj pred­sta­vi da­la ose­bu­jan pe­čat, Iva­ni Le­ga­ti ko­ja mi je jed­nim div­nim sa­vje­tom ri­je­ši­la ne­ke dvoj­be ve­za­ne za moj lik i, na­rav­no, mo­jem an­sam­blu te ka­za­li­štu Ga­vel­la.

Ka­ko se va­ši uku­ća­ni sna­la­ze dok vas ne­ma, ka­ko ste sve or­ga­ni­zi­ra­li?

Ene­su ne­ma rav­nog , a na­ša dje­či­ca već su ve­li­ki klin­ci ko­ji su vr­lo sa­vjes­no po­če­li su­dje­lo­va­ti u sva­kod­ne­vi­ci. Po­ne­kad ni­je la­ko, ali sre­ćom tu je “ba­ka i de­da ser­vis” ko­ji po­vre­me­no usko­či ka­da je baš pa­ni­ka. Tjed­no me ne­ma sve­ga tri da­na pa ipak to sve ne­ka­ko kla­pa.

Da­nas ži­vi­mo u svi­je­tu u ko­jem su druš­tve­ne mre­že pre­uze­le glav­nu ri­ječ i čes­to da­ju ne­re­al­nu sli­ku stvar­nos­ti, ka­ko vi s ob­zi­rom na to od­ga­ja­te svo­ju dje­cu, ko­li­ko im do­pu­šta­te da ko­ris­te in­ter­net, druš­tve­ne mre­že?

Na­ši su klin­ci s no­ga­ma na zem­lji, uos­ta­lom iz pr­ve ru­ke na­šeg glu­mač­kog pri­mje­ra ima­ju pri­li­ku vi­dje­ti što je to “gla­mur” i ka­ko stva­ri sto­je is­pred ka­me­re, a ka­ko iza ka­me­re. Mre­že su dio i na­šeg glu­mač­kog pos­la pa se na­iv­no ne za­va­ra­va­ju. Na­dam se da će, ka­da ih bu­du ko­ris­ti­li, zna­ti ras­poz­na­ti li­je­pu i nor­mal­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju od la­ži i usi­lje­nos­ti.

Ka­ko se vi sna­la­zi­te na druš­tve­nim mre­ža­ma, dos­ta ste ak­tiv­ni na Ins­ta­gra­mu?

Da, to je oblik ogla­ša­va­nja ka­ko mo­jih pred­sta­va, se­ri­je, Uni­ce­fa ta­ko i ne­kih rek­lam­nih su­rad­nji. Vo­lim s lju­di­ma po­di­je­li­ti li­je­pe stva­ri jer svat­ko svo­ju tu­gu no­si i svat­ko svo­je bor­be vo­di, zar ne?

Kak­va is­kus­tva ima­te s obo­ža­va­te­lji­ma, jes­te ima­li si­tu­aci­ja da vas net­ko pra­ti, ša­lje po­ru­ke...

U 23 go­di­ne ra­da bi­lo je sve­ga, od buketa i pisama do in­ter­ven­ci­je po­li­ci­je... Hr­vat­ska sla­va sas­to­ji se od no­vin­skog gla­mu­ra, pro­sječ­ne pla­će i tra­mvaj­skih sta­ni­ca.

U se­ri­ji glu­mi­te ma­mu ti­nej­dže­ra, a i pri­vat­no ste u slič­noj si­tu­aci­ji, vaš je sin u tim go­di­na­ma, ka­ko se no­si­te s tim?

Moj sin još ni­je ti­nej­džer, ali bli­ži nam se to raz­dob­lje. Ja­ko sam po­nos­na na nje­ga jer je vri­je­dan u ško­li i to je sve što mi je do­pus­tio da vam od­go­vo­rim. Sve je jas­no, zar ne? (smi­jeh)

Što iz od­go­ja svo­jih ro­di­te­lja pri­mje­nju­je­te u od­go­ju svo­je dje­ce i pi­ta­te li svo­je ro­di­te­lje za sa­vje­te?

Sva­ko je di­je­te oso­ba za se­be i tim se pro­miš­lja­njem vo­dim. Ne­ma ka­lu­pa, ne­ma pra­vi­la, ne­ma for­mu­la. Roditeljstvo je je­di­no po­lje gdje smo svi “amateri”, no vo­di­ti se sr­cem, bi­ti po­dr­ška, mis­lim da je naj­važ­ni­je. Vri­je­me kao je­di­ni su­dac po­ka­zat će ko­li­ko smo do­bro odra­di­li svoj po­sao.

Dra­žen Ču­ček u se­ri­ji “Po­gre­šan čo­vjek” glu­mi Bo­ja­ni­na biv­šeg su­pru­ga, a za­jed­no glu­me i u pred­sta­vi “Dvo­je”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.