ASTROANALIZA

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Zvučni Zid - An­đel­ke Su­ba­šić WWW.ANDELKASUBASIC.COM

Usva­koj oso­bi mo­že­mo vi­dje­ti ne­ke de­ta­lje ko­ji ih či­ne po­seb­ni­ma, je­dins­tve­ni­ma. Upra­vo Pe­tar Gra­šo go­li­ca ra­doz­na­lost u na­ma jer je uglav­nom sa svo­jim pje­sma­ma pri­su­tan u jav­nos­ti. Ono po če­mu je je­dins­tve­na po­ja­va u jav­nom ži­vo­tu jest nje­gov in­te­gri­tet. On upra­vo naj­vi­še dr­ži do svo­jeg in­te­gri­te­ta, a on pro­iz­la­zi iz vr­lo po­zi­tiv­nog i pos­to­ja­nog utje­ca­ja oca na Pe­trov ka­rak­ter. To je ujed­no i do­kaz da u od­go­ju ne tre­ba bi­ti strog, ne­go da tre­ba vlas­ti­tim pri­mje­rom dje­te­tu bi­ti uzor. Maj­ka je snaž­na že­na, s iz­ra­že­nim utje­ca­jem u smis­lu sve­pri­sut­nos­ti, jer kao ma­ma uvi­jek ima “uvi­da” u sva­ku sit­ni­cu Pe­tro­va ži­vo­ta. Gra­šo je is­tin­ska umjet­nič­ka du­ša u sve­mu, od glaz­be pre­ko in­te­ri­je­ra do ku­li­nar­skih vje­šti­na. U mla­đim da­ni­ma je pre­ki­de u pro­ce­su obra­zo­va­nja oprav­da­vao okol­nos­ti­ma, a sa­da vo­li “po­pu­nja­va­ti ru­pe” u zna­nju. Pe­tar Gra­šo vr­lo je uvjer­ljiv u iz­ra­ža­va­nju, sto­ga su mu tek­s­to­vi pje­sa­ma vr­lo važ­ni, ži­vot­ni su. Pris­to­jan je u op­ho­đe­nju (osim u in­tim­nim su­ko­bi­ma ka­da ko­ris­ti druk­či­ji rječ­nik). Od­li­čan je u pro­cje­ni ljud­ske psi­he. U od­no­si­ma, a po­go­to­vu s part­ne­ri­com, Pe­tar je vr­lo ga­lan­tan i vo­li vi­še da­va­ti ne­go što pri­ma. Part­ne­ri­cu čes­to iz­ne­na­đu­je ro­man­tič­nim ges­ta­ma, ko­je ni­su uobi­ča­je­ne, pa od tre­nu­ta­ka zna na­pra­vi­ti pra­vu baj­ku. Od­go­va­ra mu ve­za u ko­joj ima do­volj­no dnev­ne slo­bo­de, a to bi se mo­glo opi­sa­ti slje­de­ćom me­ta­fo­rom: ve­za sa že­nom ko­ja po­put stju­ar­de­se da­ni­ma iz­bi­va, a po­tom svo­jim do­la­skom ku­ći uljep­ša ži­vot. Pe­tar Gra­šo je ugod­no pre­dvid­ljiv i is­to­dob­no za­nim­ljiv. Drag je svi­ma. Go­to­vo da je raz­ma­žen, ali to je sa­mo odraz obi­telj­ske rav­no­te­že i od­go­ja s pu­no lju­ba­vi. Či­ni se da mu sve u ži­vo­tu ide od ru­ke, la­ko. Pred njim je go­di­na no­vih tek­s­to­va, no­vih spo­to­va, no­vih tra­če­va, vi­še pri­sut­nos­ti u vi­zu­al­nim me­di­ji­ma. Tu je i ulo­ga “uči­te­lja” u ko­joj će bi­ti vr­lo us­pje­šan. A s ti­me u ve­zi je i na­gra­da ko­ja je za nje­ga iz­ne­na­đe­nje. Pre­po­ru­ka: tre­ba se pa­zi­ti oz­lje­da.

JANICA KOSTELIĆ… JARAC 5. 1. 1982.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.