KA­KO SE PRIVATNO SLAŽU RE­NE I IGOR

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - IGOR MEŠIN RE­NE B I TOR A J AC

Re­ne Bi­to­ra­jac i Igor Mešin glum­ci su bez ko­jih, či­ni se, ne mo­že pro­ći ni­jed­na za­bav­na emi­si­ja na No­voj TV. Već šes­tu se­zo­nu gle­da­mo ih u vo­di­telj­skim ulo­ga­ma u showu “Su­per­ta­lent”, a go­di­na vo­de i “Tvo­je li­ce poz­na­to”. Već de­set go­di­na su­ra­đu­ju, a ove go­di­ne pred­sta­vi­li i za­jed­nič­ku pred­sta­vu Ide­mo uži­vo”, ko­ja je re­per­to­aru Lu­de u Za­gre­bu.

vas je pet se­zo­na TLZP- a i “Su­per­ta­len­ta”, za­jed­no ste glu­mi­li u se­ri­ja­ma i fil­mo­vi­ma, no tek ste ove go­di­ne pr­vi

za­jed­no u ka­za­li­štu, i to u pred­sta­vi “Ide­mo uži­vo” u Lu­doj ku­ći. Ka­ko je doš­lo do ove su­rad­nje? RE­NE: Pa mo­žda se mo­glo do­go­di­ti i ali pok­lo­pi­lo nam se u pra­vom tre­nut­ku. Toč­no je 10. go­diš­nji­ca na­šeg za­jed­nič­kog vo­di­telj­skog ra­da, a sam otvo­rio ka­za­li­šte. Go­di­nu da­na smo na tek­s­tu i te­ma­ma ko­jih je na­pre­tek. Re­zul­tat je pred­sta­va u pu­bli­ku upoz­na­je­mo s li­je­pim i ma­nje li­je­pim stra­na­ma na­šeg vo­di­telj­sko- glu­mač­kog pos­la, ša­li­mo se tu­đi, ali i svoj ra­čun, ana­li­zi­ra­mo for­ma­te pa i na­gra­đu­je­mo pu­bli­ku. Ti­pič­no-ati­pič­na ka­za­liš­na pred­sta­va Ide­mo uži­vo” u Lu­doj ku­ći. IGOR: Pred­sta­va je plod na­še du­go­go­diš­nje su­rad­nje na te­le­vi­zi­ji i to u raz­nim for­ma­ti­ma. Na­kon to­li­ko vre­me­na ko­je smo za­jed­no pro­ve­li na ma­lim ekra­ni­ma, po­mis­li­li smo da je doš­lo vri­je­me da ta is­kus­tva pre­ne­se­mo u ka­za­li­šte. Po re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke, či­ni nam dos­ta do­bro ide. Ka­da to­li­ko du­go ra­di­te za­jed­no, si­gur­no se poz­na­je­te u du­šu. Ka­ko

Igor opi­sao Re­nea, a ka­ko Re­ne Igo­ra? RE­NE: Ne za­ma­ra­mo se ti­me, ali znam

on za me­ne re­ći da sam vr­lo pro­fe­si­ona­lan, ta­len­ti­ran, brz i du­ho­vit.

to bi­ti u pot­pu­noj su­prot­nos­ti s mo­jom pret­pos­tav­kom. IGOR: Re­ne je iz­u­zet­no po­uz­dan part­ner ve­li­ki pro­fe­si­ona­lac. Mar­ljiv je i po­ma­lo per­fek­ci­onist. Pr­šti ide­ja­ma i po­ma­že ko­le­gi. Do­bar je pri­ja­telj, a uz

zna bi­ti i za­ba­van. Pos­to­ji li ne­što što vas lju­ti kod va­šeg ko­le­ge? RE­NE: Da smo svo­je prljavo rublje iz­no­si­li u jav­nost, naš pos­lov­ni “brak” odav­no bi se ras­pao. IGOR: Mo­žda po­ne­kad nje­go­va am­bi- ci­oz­nost, ko­ja zna bi­ti u su­prot­nos­ti s mo­jom la­tent­nom li­je­noš­ću. Upoz­na­li ste se još kao klin­ci u ZeKa­eMu. Sje­ća­te li se pr­vog su­sre­ta i jes­te li ta­da za­jed­no glu­mi­li? RE­NE: Bi­li smo raz­li­či­ta ge­ne­ra­ci­ja pa sa­mim ti­me ni­smo bi­li u is­toj gru­pi. U ne­koj mla­de­nač­koj do­bi 6 go­di­na ve­li­ka je raz­li­ka. Sje­ćam ga se do­du­še iz ne­kih pred­sta­va u ko­ji­ma je uglav­nom sta­ti­rao. I GOR: Sje­ća­mo se je­dan dru­go­ga iz tih da­na, ali kao dje­ca ni­smo za­jed­no glu­mi­li. Ipak sam ja ne­što sta­ri­ji, a i sa­mo bi nam još i to tre­ba­lo. Još se uvi­jek pam­te va­še ulo­ge u se­ri­ji “Na­ša ma­la kli­ni­ka”. Po če­mu vi pam­ti­te tu se­ri­ju i bis­te li glu­mi­li u nje­zi­nu nas­tav­ku? RE­NE: Pet go­di­na sni­ma­nja u Ljub­lja­ni vje­ro­jat­no će mi za­uvi­jek os­ta­ti u sje­ća­nju kao naj­ljep­še raz­dob­lje. Kad si u dru­goj dr­ža­vi ne­maš sva­kod­nev- nih pro­ble­ma i obve­za, fo­ku­si­ran si sa­mo na po­sao i na druš­tvo s ko­jim si ta­mo, a eki­pa je bi­la san sno­va. Da­nas smo svi de­se­tak go­di­na sta­ri­ji pa na­še dru­že­nje i sni­ma­nje ne bi bi­lo is­te kva­li­te­te. Bio je to brz tem­po i sni­ma­nja i iz­la­za­ka. IGOR: Bi­li smo od­lič­na eki­pa, po­dos­ta mla­đi ne­go da­nas, pu­ni sna­ge i od­lič­no smo se za­bav­lja­li stva­ra­ju­ći tu se­ri­ju. Vr­lo ra­do bih po­no­vio to is­kus­tvo. Na sni­ma­nji­ma po­pu­lar­nih emi­si­ja TLZP i “Su­per­ta­lent” si­gur­no je bi­lo za­nim­lji­vih aneg­do­ta. Mo­že­te li iz­dvo­ji­ti ne­ku? RE­NE: Sni­ma­li smo za vri­je­me Svjet­skog pr­vens­tva u Ru­si­ji i dok je re­pre­zen­ta­ci­ja još bi­la u gru­pi, zna­ju­ći da emi­ti­ra­nje audi­ci­ja ide tek naj­e­sen, iz­go­vo­ri­li smo pro­ro­čan­sku re­če­ni­cu: “I ne­vje­ro­jat­no da smo do­gu­ra­li do fi­na­la i on­da..... ma ne­moj me na to ni pod­sje­ća­ti!!!” Na to su nas pod­sje­ti­li iz mon­ta­že pri­je mje­sec da­na ka­da su na­le­tje­li na tu re­če­ni­cu. IGOR: Sve­ga smo se na­gle­da­li. Ge­ni­jal­nih ta­le­na­ta, ali i an­ti­ta­le­na­ta. Po-

Sve­ga smo se nas dvo­ji­ca već na­gle­da­li, i oz­bilj­nih ge­ni­ja­la­ca, ali i an­ti­ta­le­na­ta Glum­ci i vo­di­te­lji za­jed­no ra­de već pu­nih de­set go­di­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.