Kralj Alek­san­dar dao ga je umo­ri­ti

Proš­lo je osam de­set­lje­ća od muč­kog uboj­stva po­vjes­ni­ča­ra, po­li­glo­ta i al­ba­no­lo­ga svjet­ska gla­sa MI­LA­NA ŠUF­FLAYA zbog po­li­tič­kog ra­da

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Politika - ::::: ZVO­NI­MIR DES­POT

Mi­lan Šuf­flay bio je hr­vat­ski po­vjes­ni­čar i naj­ve­ći svjet­ski al­ba­no­log s po­čet­ka 20. sto­lje­ća. Go­vo­rio je nje­mač­ki, ma­đar­ski, la­tin­ski, fran­cu­ski, ta­li­jan­ski, sans­krt, he­brej­ski te sve sla­ven­ske je­zi­ke, kao i sta­ro­grč­ki i no­vo­grč­ki te al­ban­ski. Bio je fi­lo­log, pi­sac, pu­bli­cist, ali i hr­vat­ski po­li­ti­čar. Upra­vo ula­zak u po­li­tič­ke vo­de, u Hr­vat­sku stran­ku prava, sta­jao ga je na kra­ju i ži­vo­ta. Toč­no pri­je 80 go­di­na, 18. ve­lja­če 1931. go­di­ne, muč­ki je ubi­jen po na­lo­gu kra­lja Alek­san­dra u za­gre­bač­koj Dal­ma­tin­skoj uli­ci, u ko­joj je sta­no­vao. Nje­gov su­kob s no­vo­us­pos­tav­lje­nom dr­ža­vom, Kra­lje­vi­nom SHS, pos­li­je Kra­lje­vi­nom Ju­gos­la­vi­jom, za­po­čeo je već 1920., ka­da je uhi­ćen zbog ve­za s Hr­vat­skim emi­grant­skim ko­mi­te­tom u Bu­dim­pe­šti. Op­tu­žen je u po­li­tič­ki mon­ti­ra­nom pro­ce­su za špi­ju­ni­ra­nje za stra­nu dr­ža­vu, od­nos­no za ve­le­iz­da­ju, te je 1921. osu­đen na tri go­di­ne i šest mje­se­ci ro­bi­je. Za­tvo­ren je u Sri­jem­skoj Mi­tro­vi­ci, a na­kon po­la iz­dr­ža­ne kaz­ne, ipak je pu­šten na slo­bo­du, no os­tao je bez mi­ro­vi­ne. Po­li­tič­ki se ak­ti­vi­rao među pra­va­ši­ma, bio na nji­ho­vim iz­bor­nim lis­ta­ma, ne­umor­no pi­sao no­vin­ske i znans­tve­ne član­ke, mno­ge pod pse­udo­ni­mom, a nje­go­vo naj­ve­će za­ni­ma­nje iz­a­zi­va­la je po­vi­jest Al­ba­ni­je. Nje­go­voj smr­ti pret­ho­dio je od­la­zak u Al­ba­ni­ju 1931., gdje je sklo­pio ugo­vor za nas­ta­vak ra­da na “Ac­ta Al­ba­ni­ae”.

Že­ljez­nom mot­kom po gla­vi

U ve­čer­njim sa­ti­ma 18. ve­lja­če 1931., pos­li­je 20 sa­ti, u sla­bo osvi­jet­lje­noj Dal­ma­tin­skoj uli­ci na­pa­la su ga tro­ji­ca mu­ška­ra­ca, a je­dan od njih uda­rio ga je že­ljez­nom mot­kom po gla­vi. Šuf­flay je pao kao po­ko­šen i ti­je­kom no­ći umro. Vi­jest o nje­go­vu uboj­stvu obiš­la je svi­jet. Ko­li­ko je on bio poz­nat i ci­je­njen u svi­je­tu do­volj­no go­vo­ri po­da­tak da su u po­vo­du nje­go­ve smr­ti Al­bert Eins­te­in i He­in­rich Mann u trav­nju 1931. iz Ber­li­na, uime Nje­mač­ke li­ge za ljud­ska prava, pos­la­li apel Me­đu­na­rod­noj li­gi za ljud­ska prava u Pa­ri­zu ko­ji je objav­ljen i u New York Ti­me­su. U tom su ape­lu naz­na­či­li što je pret­ho­di­lo Šuf­flaye­vu uboj­stvu i tko je za nje­ga od­go­vo­ran. Njih dvojica pi­šu: “Mi ne mo­že­mo pro­pus­ti­ti a da Me­đu­na­rod­nu li­gu za ljud­ska prava ne upo­zo­ri­mo na do­ga­đa­je ko­ji su 18. ve­lja­če o. g. do­ve­li do umor­stva hr­vat­sko­ga uče­nja­ka dr. Mi­la­na Šuf­flaya. Ka­da je ovaj uče­njak spo­me­nu­to­ga da­na išao ku­ći, bio je u Za­gre­bu na ces­ti iza le­đa na­pad­nut i, pre­ma na­šem iz­vje­šta­ju, že­ljez­nom mot­kom umo­ren. Slje­de­će­ga da­na on je ovim te­škim oz­lje­da­ma pod­le­gao i 22. ve­lja­če na Mi­ro­go­ju je po­ko­pan uz hr­vat­ske mu­če­ni-

ke. Pro­fe­sor Mi­lan Šuf­flay bio je poz­nat po svo­jim broj­nim znans­tve­nim dje­li­ma i rad­nja­ma. Za­gre­bač­ke no­vi­ne ni­su, me­đu­tim, smje­le iz­vješ­ći­va­ti o dje­lo­va­nju ovo­ga uče­nja­ka, čak je i os­mrt­ni­ca za­pli­je­nje­na, a br­zo­ja­vi su­ću­ti ni­su smje­li bi­ti ot­pre­ma­ni. Ni­je bi­lo do­pu­šte­no obja­vi­ti vri­je­me po­gre­ba, a za­bra­nje­no je bi­lo iz­vi­jes­ti­ti ža­lob­nu zas­ta­vu na zgra­di Sve­uči­li­šta. Škol­sku mla­dež, ko­ja je pri­sus­tvo­va­la spro­vo­du, po­li­cij­ske vlas­ti iz­g­na­le su iz Za­gre­ba, a hr­vat­ske na­rod­ne tro­boj­ni­ce, kojima su bi­li vi­jen­ci ure­še­ni, od­stra­ni­še. Ime ubo­ji­ce, Bran­ko Zwer­ger, bi­lo je poz­na­to. Poz­na­ta je bi­la i or­ga­ni­za­ci­ja ko­joj je ubo­ji­ca pri­pa­dao (‘Mla­da Ju­gos­la­vi­ja’). Poz­na­to je bi­lo da je umor­stvo do­go­vo­re­no u no­ći od 11. do 12. ve­lja­če u sta­nu za­po­vjed­ni­ka gra­da ge­ne­ra­la Be­li­mar­ko­vi­ća. U tom do­go­vo­ra su­dje­lo­va­li su čla­no­vi or­ga­ni­za­ci­je ‘Mla­de Ju­gos­la­vi­je’ Br­kić, God­ler, Mar­čec i ubo­ji­ca Zwer­ger. Za­gre­bač­ka po­li­ci­ja una­toč to­me 19. ve­lja­če služ­be­no objav­lju­je da je po­či­ni­telj ne­poz­nat.”

Pri­jet­nje ugled­nim Hr­va­ti­ma

Eins­te­in i Mann na­da­lje pi­šu što je pret­ho­di­lo uboj­stvu: “Po­vo­dom po­sje­ta kra­lja Sr­bi­je Za­gre­bu mje­se­ca si­ječ­nja dos­tav­lje­na su ni­zu naj­u­gled­ni­jih lič­nos­ti – ta­ko vo­đi Hr­va­ta dr. Vlad­ku Mač­ku, dr. An­ti Trum­bi­ću, dr. Mi­li Bu­da­ku, sve­uči­liš­nim pro­fe­so­ri­ma dr. Fi­li­pu Lu­ka­su, dr. Da­vi­du Kar­lo­vi­ću, dr. Mi­la­nu Šuf­flayu i dru­gi­ma – pri­je­te­ća pi­sma s pot­pi­som ‘Za kra­lja i otadž­bi­nu’, u kojima ih se či­ni od­go­vor­ni­ma i vlas­ti­tom gla­vom i ži­vo­tom nji­ho­vih obi­te­lji bu­de li za to vri­je­me kra­lje­va bo­rav­ka u Za­gre­bu ikak­vih pro­tes­ta ili de­mons­tra­ci­ja. Ovoj te­ro­ris­tič­koj or­ga­ni­za­ci­ji, ko­ja jav­no no­si ime ‘Mla­da Ju­gos­la­vi­ja’, odr­žao je kralj Alek­san­dar jav­ni go­vor u ko­jem je pro­go­vo­rio o od­stra­nji­va­nju po na­ro­du iz­a­bra­nih hr­vat­skih na­rod­nih zas­tup­ni­ka, što je pro­veo. Ri­je­či­ma: ‘Ja sam od­stra­nio pos­le­ni­ke’, on je sam dao po­ti­caj, od­nos­no na­log da se od nje­go­va for­mal­nog od­stra­nji­va­nja iz par­la­men­ta ima­de pri­ći na fi­zič­ko, to jest ko­nač­no od­stra­nje­nje. Kao uzor ima vri­je­di­ti 20. lip­nja 1928., ka­da su u be­ograd­skom par­la­men­tu umo­re­ni hr­vat­ski vo­đe. Iza to­ga sli­je­de u vla­di­noj štam­pi jav­ni po­zi­vi na umor­stva vo­đa hr­vat­sko­ga na­ro­da. Ta­ko pi­še vla­din list ‘Na­ša Slo­ga’ na Su­ša­ku 18. ve­lja­če: ‘če­len­ke će pr­ska­ti...’ Is­to­ga da­na uve­čer umo­ren je u Za­gre­bu prof. Šuf­flay. Dru­gi pri­mjer otvo­re­no­ga po­zi­va na umor­stvo objav­ljen je 28. ve­lja­če u split­skoj ‘Zas­ta­vi’, dalj­nji po­ziv u ma­ri­bor­skom ‘Ju­gos­la­ve­nu’. Ne­ki čla­no­vi druš­tva ‘Mla­da Ju­gos­la­vi­ja’, ko­ji su ima­li iz­ves­ti umor­stva Hr­va­ta u ino­zem­s­tvu, uhap­še­ni su 12. ožuj­ka kod umor­stve­nih pri­pre­ma u Be­ču te pre­da­ni beč­kim su­do­vi­ma na pos­tu­pak. De­le­ga­ci­ja Hr­vat­sko­ga na­rod­no­ga zas­tup­s­tva još je 25. si­ječ­nja 1930. pre­da­la Li­gi na­ro­da u Že­ne­vi me­mo­ran­dum, ko­ji je is­to­dob­no odas­lan vla­da­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma svih kul­tur­nih dr­ža­va, upo­zo­ra­va­ju­ći na sta­nje u Hr­vat­skoj. Ovim se me­mo­ran­du­mom pred ci­je­lim čo­vje­čans­tvom di­že op­tuž­ba pro­tiv ap­so­lu­tis­tič­ke vla­da­vi­ne kra­lja Sr­bi­je kao i pro­tiv uža­sa i stra­ho­ta što ih vla­da­vi­na nad hr­vat­skim na­ro­dom po­či­nja. Ka­ko či­nje­ni­ce do­ka­zu­ju, ove su stra­ho­te od ono­ga do­ba sa­mo još ve­će. S ob­zi­rom na ovo straš­no sta­nje, mi vas mo­li­mo da Me­đu­na­rod­na li­ga za ljud­ska prava po­duz­me sve da se ovoj bes­kraj­noj na­sil­noj vla­da­vi­ni sta­ne na kraj. Ne smi­je se tr­pje­ti da se umor­stvo upo­treb­lja­va kao sred­stvo za pos­ti­za­va­nje po­li­tič­kih ci­lje­va. Ne smi­je se tr­pje­ti da se ubo­ji­ce ve­li­ča­ju kao na­rod­ni ju­na­ci. Dr­ži­mo da je sa­mo po se­bi duž­nost Me­đu­na­rod­ne li­ge za ljud­ska prava da ape­li­ra na sve one ko­ji ci­je­ne slo­bo­du i ljud­ska prava na­ro­da, da se pro­tiv strahovlade ko­ja gos­po­du­je u Hr­vat­skoj dig­ne naj­sve­ča­ni­ji pro­test. Sve zem­lje, na­ro­či­to Francuska, Nje­mač­ka, Polj­ska, Aus­tri­ja, gdje pos­to­je gra­ne Me­đu­na­rod­ne li­ge za ljud­ska prava, ima­ju duž­nost pos­ta­vi­ti se kao štit pred ovaj ma­li mi­ro­lju­bi­vi pro­svi­je­će­ni na­rod. Mi oče­ku­je­mo va­šu od­lu­ku i poz­drav­lja­mo vas.” Da­ka­ko, ni­šta se ni­je do­go­di­lo, a si­tu­aci­ja u zem­lji sa­mo se da­lje ra­di­ka­li­zi­ra­la. Fa­moz­na me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca uglav­nom je šut­ke pre­la­zi­la pre­ko ga­že­nja ljud­skih i na­ci­onal­nih prava, pre­ko ovak­vih po­li­tič­kih uboj­sta­va, jer joj je na pr­vom mjes­tu bi­la Ju­gos­la­vi­ja. A kad se go­vo­ri i pi­še o po­vi­jes­ti, o ra­di­ka­li­zi­ra­nju hr­vat­ske po­li­tič­ke sce­ne, os­ni­va­nju us­ta­ške or­ga­ni­za­ci­je, on­da se ne mo­že iz vi­do­kru­ga iz­u­ze­ti ono što je či­nio kralj Alek­san­dar. Na kra­ju, to je i nje­ga sa­mo­ga 1934. u Mar­se­il­leu sta­ja­lo ži­vo­ta.

:: O uboj­stvu i ogor­če­nju ve­li­ka­na pi­sa­li su naj­u­gled­ni­ji lis­to­vi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.