Sta­vi pra­vu stvar na pra­vo mjes­to

Ako se po­gle­da struk­tu­ra za­pos­le­nih u Hr­vat­skoj, jas­no je ka­ko ih sa­mo oko 550.000 ne­što stvar­no pro­izvo­di, a svi os­ta­li ra­de u us­luž­nim dje­lat­nos­ti­ma

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Politika - Pi­še: Mar­ko Ra­kar

NPoz­na­ti­ji kao Mrak, član je elit­nih or­ga­ni­za­ci­je TED, IAPC i EAPC. Do­bit­nik je svjet­ske na­gra­de za e-de­mo­kra­ci­je te uobi­ča­jen osum­nji­če­nik

za ne­po­dop­šti­ne na in­ter­ne­tu.

e na­mje­ra­vam vas do­dat­no de­pri­mi­ra­ti se­ci­ra­njem bro­ja ne­za­pos­le­nih osim što ću na­po­me­nu­ti ka­ko pos­to­je ka­te­go­ri­je se­zo­ni­zi­ra­nih i de­se­zo­ni­zi­ra­nih po­da­ta­ka o za­pos­le­nos­ti i ka­ko je re­al­na broj­ka ne­za­pos­le­nih ipak ma­lo ma­nja od do­is­ta cr­nih 335.000 ne­za­pos­le­nih. No dos­ta s do­brim vi­jes­ti­ma. Eko­nom­ski pros­pe­ri­tet mje­ri­mo tzv. bru­to do­ma­ćim pro­izvo­dom po gla­vi sta­nov­ni­ka ko­ji mo­že po­ras­ti uz tri te­melj­ne tak­ti­ke. Pr­va je tak­ti­ka vr­lo jed­nos­tav­na – mo­ra­mo pro­izvo­di­ti vi­še i za­poš­lja­va­nje je naj­lo­gič­ni­ji iz­bor. U Hr­vat­skoj ži­vi oko 4,5 mi­li­ju­na lju­di, 18 – 20% su ma­lo­ljet­ni, a oko 1,2 mi­li­ju­na već su u mi­ro­vi­ni. Os­ta­je nam oko 2,4 mi­li­ju­na po­ten­ci­jal­nih za­pos­le­ni­ka od ko­jih je tre­nu­tač­no za­pos­le­no oko 1,6 mi­li­ju­na, što nam os­tav­lja po­ten­ci­ja­lan rast bro­ja za­pos­le­nih ili, ka­ko bi Ja­dran­ka rek­la, “rad­no ak­tiv­nih” od 50% ili go­to­vo 800.000. Hr­vat­ska je ina­če po bro­ju rad­no spo­sob­nih na sa­mom dnu ljes­tvi­ce. Ako po­gle­da­te struk­tu­ru tih na­ših za­pos­le­nih, jas­no je ka­ko ih sa­mo oko 550.000 ne­što stvar­no pro­izvo­di (u ma­te­ri­jal­nom smis­lu, dak­le ne­što što se mo­že iz­bro­ji­ti u ko­ma­di­ma na sat ili slič­noj mje­ri), a svi os­ta­li ra­de u us­luž­nim dje­lat­nos­ti­ma. Us­luž­ne dje­lat­nos­ti ti­pič­no su rad­no in­ten­ziv­ne i vr­lo čes­to po­je­di­nač­no su naj­ve­ći tro­šak pos­lo­dav­ca. Hr­vat­ska je zem­lja s naj­ve­ćim da­va­nji­ma na pla­će i iz pla­ća na svi­je­tu (sa­mo za odre­đe­ne ka­te­go­ri­je, u ne­kim nas ka­te­go­ri­ja­ma ipak nad­ma­šu­ju Dan­ska i Šved­ska) pa je naš rad ne­kon­ku­ren­tan i do­brim di­je­lom zbog to­ga ne mo­že­mo pri­vu­ći vi­še stra­nih inves­ti­to­ra, ali ni na­go­vo­ri­ti ove pos­lo­dav­ce ko­ji su za­gla­vi­li ov­dje da vi­še za­poš­lja­va­ju (s oči­gled­nim iz­u­zet­kom dr­ža­ve ko­ja se mul­ti­pli­ci­ra po­put ame­be). Dru­ga je me­to­da ko­ju mo­že­mo pri­mi­je­ni­ti da ovi ma­lo­broj­ni ko­ji još ra­de poč­nu ra­di­ti vi­še, da pos­ta­nu pro­duk­tiv­ni­ji. Pri­je ne­go što pro­ra­di sin­di­ka­lac u va­ma, vri­je­di pod­sje­ti­ti da smo pri­mje­ri­ce uz Aus­tri­ju zem­lja s naj­vi­še dr­žav­nih praz­ni­ka u Eu­ro­pi, pa sa­mim ti­me vje­ro­jat­no i u svi­je­tu. Uki­da­njem dva­ju dr­žav­nih praz­ni­ka di­gli bi­smo pro­duk­tiv­nost ci­je­le dr­ža­ve i BDP go­to­vo 1% jed­nom je­di­nom ad­mi­nis­tra­tiv­nom mje­rom. Rje­še­nje je i da ma­lo zap­ne­mo i ra­di­mo in­ten­ziv­ni­je ili da pri­mje­ri­ce pa­uzu za ru­čak iz­ba­ci­mo iz pla­će­nog rad­nog vre­me­na kao što to ra­de dru­gi. Tre­ća je me­to­da da se poč­ne­mo ba­vi­ti ne­kim vi­šim teh­no­lo­gi­ja­ma i pro­izvo­di­ti proizvode ko­ji stva­ra­ju veću do­da­nu vri­jed­nost. Pri­mje­ri­ce, ako smo druš­tvo ko­je je teh­no­lo­ški na ra­zi­ni pro­izvod­nje bro­do­va, mo­že­mo ba­ra­ta­ti broj­kom od oko 5000 eura BDP-a po sta­nov­ni­ku, no kad bi­smo pro­izvo­di­li avi­one za Air­bus, ta­da bi nam BDP mo­gao na­ras­ti do 30.000 eura. Pro­blem je što nam za to tre­ba ško­lo­va­nih in­že­nje­ra i raz­no­raz­nih vi­so­ko­edu­ci­ra­nih lju­di ko­jih uza sva zak­li­nja­nja u zem­lju zna­nja jed­nos­tav­no ne­ma­mo i pro­mje­na obra­zov­ne struk­tu­re sta­nov­niš­tva mo­ra bi­ti klju­čan du­go­ro­čan pri­ori­tet bi­lo ko­je vlas­ti. U me­đu­vre­me­nu, mo­ra­mo se usre­do­to­či­ti na to da is­ci­je­di­mo mak­si­mum iz ono­ga što ima­mo, a to zna­či da bi­smo stra­te­ški mo­ra­li od­lu­či­ti i po­tom to i pro­ves­ti. Umjes­to da uz­go­ji­mo hek­tar pše­ni­ce tre­ba­li bi­smo po­če­ti uz­ga­ja­ti ja­go­de, raj­či­ce, lješ­nja­ke, bo­rov­ni­ce ili ne­ko dru­go vo­će ili po­vr­će, či­me bi­smo BDP na­ših po­ljo­pri­vred­ni­ka di­gli 10-20 pu­ta. Da bi­smo po­ve­ća­li broj za­pos­le­nih tre­ba­ju nam pos­lo­dav­ci, za bo­lju kli­mu mo­ra­mo sma­nji­ti po­re­ze na rad i ad­mi­nis­tra­tiv­ne pre­pre­ke, a da bi­smo po­če­li pro­izvo­di­ti vred­ni­je stva­ri, mo­ra­mo ško­lo­va­ti lju­de. Za ovo po­s­ljed­nje po­treb­no nam je vre­me­na, da bi­smo pri­vuk­li pos­lo­dav­ce po­treb­ni su nam bo­lji uvje­ti za pos­lo­va­nje, a ne­će ih bi­ti bez te­me­lji­te pro­mje­ne ad­mi­nis­tra­tiv­ne kli­me i po­rez­nog pri­ti­ska. Či­ni se kao za­ča­ran krug, zar ne?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.