Cuc­cu­rin IDU­ĆA VLAST NE­ĆE VLA­DA­TI 4 GO­DI­NE, DO­LA­ZE NO­VA LI­CA

Je­dan od naj­u­tje­caj­ni­jih is­tar­skih pos­lov­nja­ka, či­ja La­do­nja je pos­ta­la dru­ga po sna­zi po­li­tič­ka sna­ga u Is­tri, že­li po­bi­je­di­ti IDS, “pri­je­ći Uč­ku” i ući u Sa­bor Raz­go­va­ra­li Da­vor Ivan­ko­vić i Zdrav­ko Mi­li­no­vić Sni­mio Du­ško Ma­ru­šić/Pixsell

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

Prem­da je dru­gi po sna­zi di­oni­čar Adri­sa, uop­će ne že­li go­vo­ri­ti o du­han­skom biz­ni­su. O po­li­ti­ci, pak, že­li. U 53. go­di­ni, Pli­nio Cuc­cu­rin us­pio je ono što već 20 go­di­na ni­je us­pje­lo ni­ko­me u Is­tri. Ugro­zio je, svo­jom Udru­gom La­do­nja, do­mi­na­ci­ju IDS-a, a od svo­jih Ba­la na­pra­vio je ogled­ni mo­del ka­ko bi tre­ba­la funk­ci­oni­ra­ti ma­la, sve bo­ga­ti­ja is­tar­ska za­jed­ni­ca. Nje­go­va je op­ći­na use­lje­nič­ka, sta­nov­niš­tvo ras­te po sto­pi od 8 pos­to, a Cuc­cu­rin sma­tra da će struč­ni use­lje­ni­ci iz dru­gih kra­je­va os­na­ži­ti nje­go­ve Is­tri­ja­ne. Pred­sto­ji mu sna­žan boj za pri­mat s Iva­nom Ja­kov­či­ćem i IDS-om, ka­žu da će idu­ća iz­bor­na kam­pa­nja u 8. je­di­ni­ci (Is­tra, Ri­je­ka, Kvar­ner) bi­ti naj­žeš­ća i pr­lja­va. Cuc­cu­rin že­li ući u Sa­bor, a to zna­či da se IDS mo­ra “po­mak­nu­ti”. :: Sje­ćam se Iva­na Ja­kov­či­ća pri­je 21 go­di­nu, bio je zvi­jez­da, Is­tra­ni su ga obo­ža­va­li. Za­što sma­tra­te da on vi­še ni­je do­bar za Is­tru? Mis­lim da su on i nje­gov kon­cept pot­pu­no is­tro­še­ni. Po­li­tič­ka, druš­tve­na i gos­po­dar­ska si­tu­aci­ja u Is­tri danas se bit­no raz­li­ku­je od sta­nja ko­je smo ima­li pri­je 20 go­di­na. Mi se u La­do­nji, kao dru­ga po­li­tič­ka sna­ga u Is­tri, ne bo­ri­mo za de­cen­tra­li­za­ci­ju ko­ja će omo­gu­ći­ti po­li­tič­koj vr­hu­ški da ras­po­la­že po­re­zi­ma i do­pri­no­si­ma ko­ji se pri­kup­lja­ju na odre­đe- nom po­dru­čju da se tu i tro­še, ali za nji­ho­ve ci­lje­ve, ne­go za to da lo­kal­na za­jed­ni­ca sa­mos­tal­no do­no­si od­lu­ke u ko­rist svih svo­jih gra­đa­na. Pri­je po­la go­di­ne La­do­nja je to u Skup­šti­ni Is­tar­ske žu­pa­ni­je pred­lo­ži­la vla­da­ju­ći­ma, me­đu­tim, od­go­vo­re­no nam je da to ni­je po­sao lo­kal­nih vlas­ti, ne­go da će o to­mu od­lu­či­va­ti stran­ke. Zna­či, pri­ča o de­cen­tra­li­za­ci­ji i auto­no­mi­ji oči­to slu­ži da se ho­mo­ge­ni­zi­ra bi­rač­ko ti­je­lo, a is­tin­ski ma­lo se či­ni da ta do­bra ide­ja za­ži­vi i u prak­si. :: Tvr­di­te da Ja­kov­čić na svom te­re­nu u Is­tri ne do­pu­šta de­cen­tra­li­za­ci­ju, pa upra­vo on to go­di­na­ma zah­ti­je­va od Za­gre­ba? Ap­so­lut­no. Na proš­lim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, na­kon što sam pobijedio u pre­diz­bo­ri­ma za kan­di­da­ta za žu­pa­na (La­do­nja pri­je služ­be­nog kan­di­di­ra­nja pro­vo­di pre­diz­bo­re), po­čeo sam obi­la­zi­ti gra­do­ve i op­ći­ne, po­du­zet­ni­ke i umi­rov­lje­ni­ke, gra­đa­ne Is­tre, i pred­stav­lja­ti im pro­gram za žu­pa­na. Ta­ko sam, pri­je iz­bo­ra, stvo­rio plan ko­ji se od­no­si na funk­ci­oni­ra­nje Is­tre u kri­zi, a dru­gi se od­no­sio na nje­zi­nu bu­duć­nost. In­zis­ti­rao sam na kon­cep­tu ra­zvo­ja ko­ji se te­me­lji na pris­tu­pu “odoz­do pre­ma go­re”. Na­pro­tiv, Ja­kov­čić se go­di­na­ma ni­je sas­tao i ko­or­di­ni­rao na­čel­ni­ke i gos­po­dar­stve­ni­ke, no sa­da ih je po­čeo obi­la­zi­ti i objaš­nja­va im ka­ko će on na­pra­vi­ti plan iz­la­ska iz kri­ze. I opet ih ne pi­ta što oni pred­la­žu. :: Ko­li­kim bu­dže­tom ras­po­la­že Ja­kov­čić? Pro­ra­čun Is­tar­ske žu­pa­ni­je je oko 200 mi­li­ju­na ku­na go­diš­nje, no, ne ra­di se sa­mo o pro­ra­čun­skim sred­stvi­ma ne­go i o utje­ca­ju na iz­ra­du i pri­hva­ća­nje pros­tor­nih pla­no­va, na od­lu­ke o krup­nim inves­ti­ci­ja­ma u gra­do­vi­ma i op­ći­na­ma, kao što su Bri­ju­ni ri­vi­je­ra,

od­la­ga­li­šte ot­pa­da, Roc­kwo­ol, os­ni­va­nje pos­lov­nih zo­na i slič­no. Is­prav­na i od­go­vor­na po­li­ti­ka bi­la bi da se gra­đa­ni­ma omo­gu­ći da su­dje­lu­ju u do­no­še­nju od­lu­ka o pro­jek­ti­ma kojima se bit­no mi­je­nja pri­rod­no i druš­tve­no okru­že­nje, ko­je će ima­ti po­s­lje­di­ce i na bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Neo­pros­ti­vo je da zbog vlas­ti­te se­bič­nos­ti i tre­nu­tač­nih pro­bi­ta­ka uni­šti­mo pri­ro­du i za­ga­di­mo oko­liš, po­je­de­mo bu­duć­nost na­še dje­ce i unu­ka. :: Tra­ži­te od žu­pa­na veću auto­no­mi­ju u Is­tri? Ne, od tre­nu­tač­nog žu­pa­na ne tra­ži­mo ni­šta. Gra­đa­ni Is­tre ne tra­že po­li­tič­ki mar­ke­ting o auto­no­mi­ji, tra­že pra­vi sa­dr­žaj. Tra­že po­li­ti­ča­re ko­ji se u Is­tri ne­će po­na­ša­ti na is­ti na­čin kao što su se vla­da­ju­ći u zad­njih se­da­mo­sam go­di­na po­na­ša­li na na­ci­onal­noj ra­zi­ni. Tra­že veću de­cen­tra­li­za­ci­ju i re­gi­ona­li­za­ci­ju na dje­lu, ali i da se ov­dje po­li­ti­ča­ri po­na­ša­ju s vi­še slu­ha za nji­ho­ve stvar­ne pro­ble­me, ko­ji čes­to ni­kak­ve ve­ze ne­ma­ju ni sa Za­gre­bom ni­ti s nov­cem ko­ji ta­mo od­la­zi. Umjes­to da se lo­kal­ne za­jed­ni­ce po­ku­ša­ju udru­ži­ti u stva­ra­nju za­jed­nič­kih ti­mo­va struč­nja­ka i na taj na­čin po­mog­nu jed­na dru­goj, one se sa­me bo­re sva­ka za sebe. I ni­je u pi­ta­nju sa­mo pro­blem ljud­skog po­ten­ci­ja­la ne­go i pro­pi­sa ko­ji do­no­se žu­pa­ni­je i sa­me za­jed­ni­ce. Za­što se to ne bi ujed­na­či­lo?! Kad je ri­ječ o ula­ga­nji­ma, sva­ka bi ta ma­la za­jed­ni­ca tre­ba­la ima­ti ne­ku svo­ju, na­zo­vi­mo je ta­ko, služ­bu za inves­ti­ci­je, ko­ja će odra­di­ti sve pos­lo­ve od pro­je­ka­ta do na­tje­ča­ja i ugo­va­ra­nja. Ka­da bi­smo na ra­zi­ni Is­tre ima­li koordinaciju na tim pos­lo­vi­ma, a inves­ti­ci­je u Is­tri su 30 pos­to pro­ra­ču­na od 1,8 mi­li­jar­di ku­na, ima­li bi­smo go­diš­nji plan inves­ti­ci­ja na jed­no­me mjes­tu. Zna­li bi­smo i sve po­nu­de ko­je do­la­ze iz 40-tak lo­kal­nih

sa­mo­upra­va. Ta služ­ba bi ta­da la­ko oci­je­ni­la i ko­je su po­nu­de bo­lje, ko­je su jef­ti­ni­je. Tvr­dim da bi­smo na taj na­čin u Is­tri ušte­dje­li naj­ma­nje 10 pos­to nov­ca za inves­ti­ci­je, zna­či pe­de­se­tak mi­li­ju­na ku­na go­diš­nje. :: Ko­li­ko ste ušte­dje­li na taj na­čin u Ba­la­ma? Sa­mo ko­or­di­ni­ra­njem na­ba­ve pos­ti­gli smo ve­li­ke ušte­de, oko 27 pos­to u od­no­su na pre­dvi­đe­ne iz­dat­ke. Ali ide­mo go­vo­ri­ti o ve­ćim inves­ti­ci­ja­ma. Ki­lo­me­tar ces­te ko­jom ste se vo­zi­li u Ba­la­ma, a mo­ra­te zna­ti da je u nju ugra­đe­na kom­plet­na in­fras­truk­tu­ra, od vo­de, ka­na­li­za­ci­je, pli­na, do raz­nih ka­be­la i jav­ne ra­s­vje­te, plus ploč­ni­ci, ko­štao nas je 10 mi­li­ju­na ku­na. Is­to­dob­no, pul­ska obi­laz­ni­ca, ko­ja ima če­ti­ri tra­ka, sa sa­mo dje­lo­mič­nom in­fras­truk­tu­rom, sto­ji 58 mi­li­ju­na ku­na po ki­lo­me­tru. Po­di­je­li­te sa dva, zna­či us­po­re­di­vo s na­šim ki­lo­me­trom, do­bi­va­te ci­je­nu od 29 mi­li­ju­na ku­na. Ako i pos­to­je ne­ki do­dat­ni oprav­da­ni tro­ško­vi na toj obi­laz­ni­ci, ipak to sto­ji tri pu­ta skup­lje ne­go što je to bi­lo u Ba­la­ma. :: O, pa to je već “ha­de­ze­ov­ska” ci­je­na? Oči­to ne sa­mo “ ha­de­ze­ov­ska”. Ima još. U Ba­la­ma smo sa­gra­di­li sport­sku dvo­ra­nu. I na­kon pet go­di­na od za­vr­šet­ka još je pro­gla­ša­va­ju naj­ljep­šom ma­lom dvo­ra­nom na svi­je­tu. Gra­đe­na je na prin­ci­pu jav­ne na­ba­ve, a sta­ja­la je 10 mi­li­ju­na ku­na. Od tre­nut­ka do­no­še­nja od­lu­ke o grad­nji do use­lje­nja pro­tek­lo je ma­nje od 12 mje­se­ci. Is­to­dob­no se u Ro­vi­nju gra­di gim­na­zij­ska sport­ska dvo­ra­na. Bi­lo je pre­dvi­đe­no da će ko­šta­ti 50-ak mi­li­ju­na ku­na, a sad se pri­ča da će na kra­ju sta­ja­ti naj­ma­nje 85 mi­li­ju­na ku­na. Ta je dvo­ra­na, is­ti­na, ve­ća od na­še, ali već se gra­di dvi­je go­di­ne. :: Kri­ti­zi­ra­ju vas da u Is­tri sve že­li­te or­ga­ni­zi­ra­ti kao tr­go­vač­ko po­du­ze­će, hol­ding? Da, čes­to us­po­re­đu­ju moj pris­tup s na­či­nom vo­đe­nja tr­go­vač­kog druš­tva, i to naj­češ­će oni ko­ji ni­ka­da ni­su ni­šta ni ra­di­li, a još ma­nje bi­li na če­lu tr­go­vač­kog druš­tva. Za­pra­vo na taj me na­čin že­le di­sk­va­li­fi­ci­ra­ti, kao “ne zna on ni­šta o po­li­ti­ci za nje­ga je sve biz­nis”. Kad vas bo­li zub, ne ide­te k vo­do­ins­ta­la­te­ru. Kad ima­te pri­vat­no po­du­ze­će, za di­rek­to­ra uzi­ma­te struč­nja­ka ko­ji je svo­je spo­sob­nos­ti do­ka­zao, ko­ji ima odre­đe­no is­kus­tvo i re­zul­ta­te iza sebe. Za­što se on­da i u po­li­ti­ci ne bi­smo po­na­ša­li slič­no? Ne bi li tre­ba­lo bi­ti nor­mal­no da ka­da bi­ra­mo na­čel­ni­ke, gra­do­na­čel­ni­ke i žu­pa­ne, čak i mi­nis­tre ili pre­mi­je­re, kojima po­vje­ra­va­mo na uprav­lja­nje na­še ži­vo­te na če­ti­ri go­di­ne, pro­vje­ra­va­mo ima­ju li oni ne­ke te­melj­ne spo­sob­nos­ti i do­ka­za­ne re­zul­ta­te iza sebe. Vo­di­ti po­du­ze­će je vr­lo od­go­vo­ran po­sao, ali vo­di­ti lo­kal­nu za­jed­ni­cu, gra­do­ve i žu­pa­ni­je, dr­ža­vu, vje­ruj­te mi, pu­no je te­že. Jer ne tre­ba se bri­nu­ti sa­mo o re­zul­ta­ti­ma pos­lo­va­nja ne­go i o to­me ka­ko će­te tro­ši­ti ono što vam da­ju po­rez­ni obvez­ni­ci. Mo­ra­te se bri­nu­ti o škol­s­tvu, zdrav­s­tvu, ne­moć­ni­ma... :: O Is­tri se uvi­jek go­vo­ri u su­per­la­ti­vi­ma, no či­ni se da se u pro­tek­lih 20 go­di­na tre­ba­la i vi­še ra­zvi­ti? U Is­tri se mo­glo i tre­ba­lo pu­no vi­še na­pra­vi­ti. Prem­da po ni­zu po­ka­za­te­lja ona spa­da u iz­nad­pro­sječ­no ra­zvi­je­ni dio zem­lje, či­nje­ni­ca je da u po­s­ljed­nje vri­je­me Is­tra ima iz­nim­no vi­so­ku sto­pu ras­ta ne­za­pos­le­nos­ti. Po­ka­za­lo se i da ta iz­nad­pro­sječ­nost Is­tre u stva­ri ovi­si o sa­mo ne­ko­li­ko po­du­ze­ća – Ulja­nik, Adris, TE Plo­min, ho­te­li­ma. A za pos­lo­va­nje tih kom­pa­ni­ja, ulo­ga žu­pa­ni­je ni­je pre­sud­na. Ali je i te ka­ko mo­gla utje­ca­ti na ma­su onih ma­njih po­du­ze­ća ko­ja su nes­ta­la, ko­ja su lik­vi­di­ra­na. Žu­pa­nij­ska je vlast mo­gla pu­no stva­ri po­kre­nu­ti, mi smo ma­la sre­di­na, a i mno­go članova par­ti­je bi­lo je u nad­zor­nim od­bo­ri­ma tih nes­ta­lih ili pri­va­ti­zi­ra­nih tvrt­ki. :: Kak­vih članova par­ti­je? Ko­lok­vi­jal­ni je to na­ziv za IDS. Ima tu, na­rav­no, i HDZ svo­je zas­lu­ge, to nit­ko ne spo­ri. Me­đu­tim, ne mo­že se sva­ki put za sva­ku stvar ko­ja u Is­tri ne va­lja kri­vi­ti Za­greb. Go­di­nu i pol sam u is­tar­skoj skup­šti­ni i uvi­jek se do­ga­đa is­to – iz­a­đe net­ko iz “par­ti­je” za go­vor­ni­cu i ka­že da je kriv Za­greb. I na­kon to­ga obvez­no do­da “mi smo naj­bo­lji”. Mo­ra­mo se okre­nu­ti se­bi i vi­dje­ti što mi sa­mi mo­že­mo či­ni­ti da nam bu­de bo­lje. Ima­mo u Pu­li i sve­uči­li­šte, Eko­nom­ski fa­kul­tet, tre­ba vi­dje­ti što na­ša znans­tve­na za­jed­ni­ca mo­že uči­ni­ti za ra­zvoj Is­tre, a i u naj­vi­tal­ni­jem di­je­lu na­šeg gos­po­dar­stva pos­to­je lju­di ko­ji bi se ra­do uklju­či­li u pro­jek­te či­ja je svr­ha odr­ži­vi ra­zvoj Is­tre, sa­mo da ih net­ko po­zo­ve. La­do­nju smo upra­vo i stvo­ri­li da se pro­bu­de tak­vi lju­di. Ne ka­žem da će La­do­nja na­pra­vi­ti re­vo­lu­ci­ju u Is­tri i Hr­vat­skoj, ali ri­ječ je o ne­če­mu što se u Eu­ro­pi po­če­lo po­jav­lji­va­ti, to vra­ća­nje go­to­vo iš­čez­lim mo­ral­nim vri­jed­nos­ti­ma. :: IDS u Is­tri i HDZ u dr­ža­vi, slič­ni su vam? Da. Po kon­cen­tra­ci­ji mo­ći u ru­ka­ma odre­đe­ne sku­pi­ne lju­di. Is­klju­či­vi su i ne pri­hva­ća­ju dru­ge ide­je, pos­to­je sa­mo “na­ši” i “nji­ho­vi”. Ni­je bit­no zna­te li ne­što ili ne, bit­no je da ste “naš”. I – pot­pu­na umre­že­nost. Bi­la bi za­nim­lji­va ana­li­za za­poš­lja­va­nja po grad­skim upra­va­ma i jav­nim po­du­ze­ći­ma u Is­tri. :: A to je prava pod­lo­ga za ko­rup­ci­ju? Ne go­vo­rim o ko­rup­ci­ji, ne­go o sku­po­ći, o pre­vi­so­kim ci­je­na­ma ko­je se pla­ća­ju za ra­do­ve, us­lu­ge, ro­be, i to nov­cem po­rez­nih obvez­ni­ka, na­šim nov­cem... Zna­me­ni­toj raz­li­ci u ci­je­ni (RUC), iz­van­tro­škov­nič­kim ra­do­vi­ma (ITR). Mno­gi su pos­lo­vi oči­to ra­đe­ni ne­mar­no, uglav­nom zbog nez­na­nja i nes­po­sob­nos­ti, a ima li tu i ko­rup­ci­je, to bi tre­ba­li ut­vr­di­ti nad­lež­ni.

:: Vje­ro­jat­no i sa­mi Is­tra­ni vi­de kak­va je efi­kas­nost dva­de­se­to­go­diš­nje vlas­ti IDS-a? Vi­de, no čud­no je to kod nas u Is­tri. Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da su Is­tra­ni vi­še-ma­nje za­do­volj­ni, tek oko po­lo­vi­ce sta­nov­ni­ka sma­tra da tre­ba do­ći do bit­ni­jih pro­mje­na. Sad, je li to zbog ra­zi­ne za­te­če­nog stan­dar­da i bo­jaz­ni da i bi on mo­gao bi­ti ugro­žen u tim pro­mje­na­ma, ne znam. :: Ka­žu, vra­ti­li ste sa­mo­uprav­lja­nje u Ba­le? Os­no­va­li ste tu­ris­tič­ko po­du­ze­će u ko­jem Ba­lja­ni i pri­ja­te­lji Ba­la ima­ju jed­na­ke udje­le, uprav­lja­ju i par­ti­ci­pi­ra­ju u do­bi­ti? Da, ta­ko to zo­vu. To je par­ti­ci­pa­ci­ja. Ali, za­što bje­ža­ti od ne­če­ga što je bi­lo do­bro za­miš­lje­no. Zar je bo­lje pro­da­ti op­ćin­sku le­di­nu, po mo­guć­nos­ti stran­cu kao što se to ra­di­lo u Is­tri do sa­da, i od to­ga ima­ti jed­no­krat­nu ko­rist? Kao što sam već re­kao, ono što ra­di­mo u Ba­la­ma je oču­va­nje re­sur­sa i za na­šu dje­cu. Ne že­li­mo “po­jes­ti” nji­ho­vu bu­duć­nost, sjes­ti za obi­telj­ski stol za ru­čak i čla­nu ko­ji je od­su­tan os­ta­vi­ti pra­zan ta­njur ili bez­vri­jed­ne os­tat­ke. Po­du­ze­će Mon Pe­rin za­jed­nič­ko je tu­ris­tič­ko po­du­ze­će ko­jim smo obu­hva­ti­li na­ših 9,5 ki­lo­me­ta­ra oba­le, gdje smi­je­mo gra- di­ti sa­mo dva ho­te­la, a 600 me­ta­ra od oba­le ne­ma dru­ge grad­nje. Udje­li os­ni­va­ča su bi­li mak­si­mal­no 50 ti­su­ća ku­na, a zas­tup­lje­na je ta­ko­re­ći sva­ka ba­ljan­ska obi­telj. Od njih smo sku­pi­li 6 mi­li­ju­na ku­na, a od pri­ja­te­lja Ba­la vi­še od 25 mi­li­ju­na, no, gla­so­vi Ba­lja­na uvi­jek vri­je­de 51 pos­to, Op­ći­na ima pra­vo ve­ta i kon­tro­li­ra od­lu­ke o za­poš­lja­va­nju. Re­zul­tat tak­vog na­či­na ra­da je, ka­ko u ko­jem seg­men­tu, po­rast op­ćin­skog bu­dže­ta od dva do tri pu­ta. Ne­što po­put ovo­ga još nit­ko u Hr­vat­skoj ni­je na­pra­vio, a mi to zo­ve­mo so­ci­jal­no­tr­žiš­no gos­po­dar­stvo na dje­lu. :: Kad ste mje­šta­ni­ma pr­vi put objaš­nja­va­li te ide­je, ka­ko su na vas gle­da­li? Mno­gi sum­nji­ča­vo. Ne­ki su mis­li­li da ja to či­nim sa­mo da bih sve ku­pio i bio vlas­nik sve­ga. No, ka­da se po­ka­za­lo da od na­ših pro­je­ka­ta oni ima­ju naj­ve­ću ko­rist, nes­ta­lo je i re­zer­vi mo­jih su­mje­šta­na. :: Jes­te li taj kon­cept po­nu­di­li Ja­kov­či­ću? Ne. Ni­sam vi­dio svr­hu, jer je on svoj stav o na­šim pro­jek­ti­ma po­ka­zao na na­čin ko­ji ni­je pri­mje­ren žu­pa­nu svih is­tar­skih gra­đa­na. :: Go­vo­ri­te o Ja­kov­či­ću, kao da ga us­po­re­đu­je­te sa Sa­na­de­rom? Či­nje­ni­ca je da su oni pri­ja­te­lji i da su se do­bro ra­zu­mje­li. :: Ko­je vas sa­da am­bi­ci­je tje­ra­ju “pri­ko Uč­ke”, že­li­te su­dje­lo­va­ti u po­li­tič­kom ži­vo­tu na ra­zi­ni dr­ža­ve? Dvo­ja­ke. Že­lim da se na­kon 20 go­di­na do­go­de po­li­tič­ke pro­mje­ne u Is­tri. I na Kvar­ne­ru. A te pro­mje­ne idu pre­ko Hr­vat­skog sa­bo­ra. Plat­for­mu ko­ju smo ima­li za re­gi­onal­ne iz­bo­re po­ku­šat će­mo pres­li­ka­ti na na­ci­onal­ni ni­vo, uklju­ču­ju­ći na­ci­onal­ne te­me. Zas­tu­pat će­mo ci­lje­ve slič­ne oni­ma o kojima sam go­vo­rio kad se ra­di o Is­tri. Za­la­gat će­mo se za uki­da­nje mo­no­po­la mo­ći s Mar­ko­va i os­ta­lih slič­nih tr­go­va u zem­lji, ve­će ov­las­ti, ali i od­go­vor­nos­ti lo­kal­ne sa­mo­upra­ve. Ra­zvoj so­ci­jal­nog tr­žiš­nog gos­po­dar­stva, dak­le onog s na­gla­še­nom bri­gom za sve a oso­bi­to naj­o­sjet­lji­vi­je ka­te­go­ri­je gra­đa­na, naš je cilj. On po­dra­zu­mi­je­va druk­či­ji kon­cept ra­zvo­ja gos­po­dar­stva kroz pro­mi­ca­nje sus­ta­va “za­jed­nič­kih vri­jed­nos­ti” u ko­jem po­du­zet­niš­tvo u sre­di­šte svog in­te­re­sa mo­ra sta­vi­ti stva­ra­nje no­ve vri­jed­nos­ti i za­ra­de, ali i do­bro­bi­ti druš­tve­ne za­jed­ni­ce. Što se ti­če 8. iz­bor­ne je­di­ni­ce, idu­ći iz­bo­ri ni­su iz­bo­ri iz­me­đu Ku­ku­ri­ku ko­ali­ci­je i HDZ-a, već Ku­ku­ri­ku ko­ali­ci­je ko­ja je ov­dje na vlas­ti i La­do­nje. Da bi­smo os­tva­ri­li pro­mje­nu nuž­no je da La­do­nja bu­de zas­tup­lje­na u Sa­bo­ru, ka­ko bi­smo jav­nos­ti mo­gli pri­bli­ži­ti na­še ide­je i pro­jek­te. I u Hr­vat­skoj doš­lo je vri­je­me da se u pro­miš­lja­nju bu­duć­nos­ti vi­še an­ga­ži­ra­ju lju­di no­vih ge­ne­ra­ci­ja. Oso­be ko­je su ne­što stvo­ri­le, ko­je ži­ve od svo­ga ra­da, ko­je pla­ća­ju po­rez. La­do­nja je po­ka­za­la da je mo­gu­će oku­pi­ti tak­ve sna­ge. :: To bi se mo­glo do­go­di­ti već na idu­ćim iz­bo­ri­ma? Po­čet će, ali bit će još važ­ni­ji idu­ći iz­bo­ri. Či­ni mi se da no­va vla­da, ona ko­ju će­mo do­bi­ti na­kon ovih iz­bo­ra, ima vr­lo ma­le šan­se do­če­ka­ti slje­de­će re­dov­ne iz­bo­re. Iz­gled­ni­je je da će do­ći do pri­je­vre­me­nih iz­bo­ra. Tko god po­bi­je­di, ra­dit će se o ko­ali­ci­ji vr­lo upit­ne sta­bil­nos­ti. Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da će se već na ovim iz­bo­ri­ma po­ja­vi­ti mno­ga no­va li­ca i ne­ka od njih će si­gur­no ući u Sa­bor i utje­ca­ti na od­no­se sna­ga. I to će utje­ca­ti na sta­bil­nost vlas­ti ko­ju će stvo­ri­ti je­dan od dva ve­li­ka blo­ka.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.